(P)likovi

Vučićevi saradnici se međusobno optužuju za ubistva, kriminal i prostituciju

Kuda idu divlje svinje?

Šta čeka Milomira Marića, Željka Mitrovića, Dragana J. Vučićevića i ostale komandire naprednjačkih medijskih eskadrona? Da li će Nebojša Stefanović, posle javnih optužbi za ubistvo advokata Miše Ognjanovića, završiti u pritvoru ili u ambasadi u Vašingtonu? Kako Aleksandar Vučić kriminalizuje Slobodana Milenkovića, pokušavajući da ga diskredituje kao svedoka na suđenju za „Jovanjicu"? Da li će Aleksandar Šapić, kad postane predsednik Srpske napredne stranke, krenuti u obračun sa Vučićem? Zašto Siniša Mali odbija ponudu da postane premijer? O tim i ostalim značajnim i zanimljivim temama piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Iako je pobedila na montiranim aprilskim izborima, u Srpskoj naprednoj stranci nema radosti i zadovoljstva. Većina funkcionera je zabrinuta za pozicije u sledećoj raspodeli plena. U manjini se nalaze pametniji pojedinci, koji shvataju ozbiljnost problema koji će nastati kad neizbežna inflacija produbi finansijsku krizu. Tajkuni bliski vladajućoj porodici osećaju nervozu zbog smanjenja profita. Svako ima svoj razlog za brigu, ali i zajedničku nadu da će izbeći suočavanje s pravdom.

Naprednjački funkcioneri su, baš kao i normalni građani, već navikli na unutarstranačke obračune. Nebojša Stefanović je izložen napadima Vladimira Đukanovića, Dijane Hrkalović i Aleksandra Papića. Aleksandar Šapić ratuje sa Goranom Vesićem, Zlatibor Lončar protiv Bratislava Gašića, a Ana Brnabić kidiše na Zoranu Mihajlović. Svima je jasno da te sukobe generiše Aleksandar Vučić. Neko će u tim bitkama ostati bez ministarske ili direktorske fotelje, ali svi su svesni da im je i to bolje, nego da ih spopadnu žrtve njihovih prevara i pljački. Upravo tu vrstu straha raširio je nedavni incident u Budvi, u kome je napadnut Milomir Marić, glavni urednik Televizije Hepi.

Podgorički dnevni list Dan je objavio da je Marić „nakon verbalnog okršaja sa nepoznatim mladićem, išamaran naočigled brojnih očevidaca”. Marić nije prijavio policiji napad. Naprotiv, u izjavama za beogradske medije demantovao je vest o tuči: „Daleko bilo da mi se nešto desilo. Nije stvarno, to neko priziva nesreću. Evo me, odmaram, uživam.”

Marić je često, verbalnim nasiljem koje je vršio nad političkim i ličnim neprijateljima, prizivao nesreću. Nekoliko puta je sankcionisan postverbalnim metodama. I ovaj incident u Budvi izazvao je uvredama, koje je opušteno, sa ciničnim osmehom, upućivao Crnogorcima. Kad je šef jajinačkog klana Aleksandar Vučić optužio šefa kavačkog klana Radoja Zvicera da je od Veljka Belivuka naručivao i dobijao ćevape od ljudskog mesa, Marić je to potvrđivao u svojim emisijama.

- Bio sam u Podgorici. Sedeo sam ispred hotela Hilton. Prilazili su mi razni ljudi, bivši šefovi Državne bezbednosti, ljudi koji su stvorili Arkana i najveće kriminalce u regionu, i svi su, besni, kidisali na mene. Vikali su: „Šta to radite vi, Srbi? Vi nas vređate!” Pitao sam ih šta smo uradili. Kažu: „Vi ste objavili da smo mi, Crnogorci, ljudožderi, da jedemo ljudsko meso, da jedemo ćevape od naših neprijatelja.” Rekao sam im da je to objavljeno samo za Radoja Zvicera, šefa kavačkog klana. Oni kažu: „Svi smo mi Zvicer! To je napad na Crnu Goru. Zvicer je svetski kriminalac, on je simbol Crne Gore, a vi ga vređate - ispričao je Marić u Jutarnjem programu Hepi televizije.

Čak ga je i Aleksandar Vučić upozorio da ne preteruje, da ne poistovećuje sve Crnogorce sa Zvicerom: „Savetujem vam da ne pokazujete previše hrabrosti. Ne zato što ne cenim hrabrost, već zato što ste nam potrebni ovde.”

Marić nema problem s viškom hrabrosti, nego s lošim navikama. Navikao je da laže, spletkari, podmeće, kleveće i vređa. Udarao je po svakome ko nije mogao da se brani.

Na meti njegovih intriga nalazili su se i ljudi koji su vladali Srbijom, od Mire Marković i Zorana Đinđića do Borisa Tadića. Naravno, tek kad bi pali s vlasti. U vreme vladavine Slobodana Miloševića, Marić je u magazinu Duga, koji je tada uređivao, objavljivao kolumne Mire Marković. Tada se divio njenoj erudiciji i ideološkoj doslednosti. U znak zahvalnosti, Mira je naredila Bogoljubu Kariću da Mariću pokloni stan u centru Beograda. On joj se revanširao pričom da je imala butnu kost od samo 12 cantimetara, kao da nije homosapiens već primat. Đinđić je Marića postavio za glavnog urednika BK Televizije, kako bi sprečio probleme ukoliko bi se Karić uzjogunio. Sa istim motivom Tadić je Marića nametnuo Predragu Rankoviću Peconiju za kontrolora Televizije Hepi.

Marić im se zahvalio tako što je Đinđića opisivao kao pedofila, kome je Dragoljub Marković Krmivoje u Dobanovcima organizovao žurke s devojčicama od 12-13 godina. Za Tadića je tvrdio da je toliko glup da je vlast izgubio jer je poverovao proročici Ružici Kralj, koja ga je nagovorila da skrati mandat i pre vremena ide na predsedničke izbore 2012. godine.

Mira Marković i Zoran Đinđić, iz objektivnih razloga, nisu mogli da odgovore na laži i uvrede. Tadić je to pokušao u poslednjoj izbornoj kampanji, kad je gostovao u jednoj emisiji na TV Hepi, koju je vodio Marić.

- Nikad nisam bio ljut na tebe. Prosto, znam da si ti čovek s one strane morala. Za mene nisi uspeo da kažeš istinu za poslednjih deset godina ni u jednoj jedinoj emisiji. Sve same laži. Mene to zabavlja kao kliničkog psihologa. Na stranu ta patološka dimenzija koja je uvek prisutna u tvojim nastupima, problem je u tome što promocijom kriminalaca zagađuješ javni prostor - rekao je Tadić.

Za razliku od Tadića, Vučić je bio ljut na Marića. U jesen 2009. godine Vučićeva tadašnja supruga Ksenija podvrgnuta je komplikovanoj operaciji srčane aorte. Dok je Ksenija, u kritičnom stanju, ležala u pariskoj bolnici, Marić je napravio intervju s Vučićem. Razgovor je bio korektan. Međutim, Marić je u najavnu špicu ubacio snimak Vučićeve deformisane face i glas koji dvadeset puta ponavlja: “Ko je ubio ženu”. Na taj način Marić je ilustrovao trač koji je on plasirao u beogradsku čaršiju da je Vučić naneo smrtonosne povrede svojoj supruzi. Vučić je iste večeri kad je emitovana ta “Ćirilica” pokrenuo smrtonosnu kampanju protiv Marića, Peconija i Televizije Košava, kako se tada zvala Televizija Hepi. “U srpskim medijima nikad nije plasirano ništa monstruoznije. Peconi i Marić bacaju kletve na moju porodicu, prizivaju smrt moje supruge, žele da moja deca ostanu bez majke”, ponavaljao je Vučić na konferencijama za novinare, koje je organizovao dan za danom.

Na sreću, ako može tako da se kaže, sukob je završen bez gubitaka u ljudstvu. Marić je uspeo da isprosjači Vučićevo pomilovanje, ali to ne znači da su promenili mišljenje jedan o drugome.

I danas, dok javno priznaje da glasa za Vučića, Marić koristi svaku priliku da ga tajno ogovara. “Srbija nije imala uspešnijeg i većeg vladara, ti si za Srbiju uradio više nego svi kraljevi, više nego Tito”, kaže Marić pred kamerama. Kad se emisija završi, on doda: “Ma, nije Vučić toliko veliki vladar, to narod od komarca pravi magarca”. U intervjuima, njih dvojica razmenjuju pohvale pune divljenja i poštovanja. Marić se od toga kasnije distancira tvrdnjom da nikad nisu bili i neće biti prijatelji: “Vučić je ranije Srbe svađao sa Hrvatima, muslimanima, Albancima, Amerikancima, sa svima... Ranije je izmišljao neprijatelje, sad izmišlja prijatelje, pa kaže da sam mu ja prijatelj.” O posledicama Vučićeve vladavine, koju javno podržava, Marić tajno iznosi realne procene: “Vučić je napravio stabilno stanje u Srbiji, ne može biti gore, a nema šanse da bude bolje”. Teško je zamisliti šta će tek da govori o Vučiću kad ovaj padne s vlasti.

- Kad sve ovo prođe, kad se promeni ova vlast, Mariću, ti ćeš da kažeš da si se sve vreme zavitlavao, da je to bio samo jedan spektakl u kome si igrao vrlo posebnu ulogu. Ti obmanjuješ narod - rekao je Mariću u lice Boris Tadić.

Marić je na taj način ispratio u prošlost svakog vladara kome je služio. Svakome je bio lojalan dok god nije pao, a onda je ekspresno pretrčavao na stranu novog gospodara. To mu je uvek uspevalo. On se nada da će uspeti i posle Vučićevog pada, zato opušteno ogovara aktuelne lidere opozicionih stranaka. Najprljavije gadosti priča o Vuku Jeremiću i, naročito, o njegovoj supruzi Nataši, koja je radila na BK Televiziji u vreme dok je Marić tamo bio glavni urednik. Marić ne štedi ni Dragana Đilasa.

- Opozicija optužuje Palmu da je pravio žurke na kojima je gostima podvodio prostitutke. Kome je podvodio prostitutke? Tadiću, Đilasu, Dačiću, raznim političarima koji su bili gosti na njegovim bunga bunga žurkama. To su takvi paćenici da bez kuplermajstora Palme ne bi videli onu žensku stvar - kaže mačo Marić.

Ako oklevetani opozicionari ne mogu da odgovore Mariću, priliku za to često dobija Nenad Čanak. Na mestu zločina, u studiju TV Hepi, Čanak u Marićevu nasmešenu facu sipa istinu: “Znam da si ti beskrupulozan, bez morala. Ti si zlo kakvo davno ova zemlja nije videla, sram da te bude. Politička situacija u Srbiji je takva, druže Mariću, da si ti još na slobodi, što govori da je Srbija u ozbiljnom kolapsu; materijalnom, moralnom i na svaki drugi način.”

Čanak dobro uviđa i ističe razliku između Marića i ostalih režimskih multimedijalnih jurišnika.

- Milomir Marić je najveća štetočina koja postoji na ovim prostorima, jer zna šta radi. Željku Mitroviću se može oprostiti, ne zna šta radi. Željko Mitrović može da se vadi da je popio otrov za pacove sa Red Bulom, da su mu nešto sipali u drogu. A Dragan J. Vučićević? Oduvek sam tvrdio da je on svinja. To sam mu rekao u lice, u emisiji. To mu je jedina odbrana - kaže Čanak.

Poput Marića, Mitrović i Vučićević imaju bogatu istoriju službe interesima svakog gospodara. Kako dođe do smene vlasti, tako Mitrović za svedoke svoje nevinosti pozove strane ambasadore, koje drži na svom platnom spisku. I sada gradi nadu na korupciji. Kad padne Vučić, Mitrović očekuje da ga zaštiti njegov drugar iz Trilateralne komisije Kristofer Hil. Američki ambasador će izvršiti pritisak na nove vladare, Vučićeve naslednike, da zaborave na smrtnu presudu Oliveru Ivanoviću i ostale gadosti koje je godinama emitovao Pink.

I Dragan J. Vučićević gaji istu vrstu nade. Vučićević je postao milioner dok je bio poslovni partner Dragana Đilasa. To što su bivši suvlasnici dnevnog lista Press danas u sukobu ne znači ništa. Kad im se interesi poklope, opet će zajedničkim snagama da kreiraju političku i medijsku scenu.

Marić, Mitrović i Vučićević zasad moraju da se brane od žrtava svojih medijskih trovačnica. U mnogo težoj poziciji se nalaze naprednjaci koje progoni njihov šef. Kao što je istorija dokazala, kad vođa ispravlja svoje greške, prvi stradaju njegovi najbliži saradnici. To je sada shvatio i Nebojša Stefanović, koji u saradnji s Vučićem ima najduži staž.

Vučić već tri godine vodi kampanju protiv Stefanovića. U talasima, s nekoliko ozbiljnih pikova, vođa je svog bivšeg potrčka optuživao za prisluškivanje i pripremu državnog udara. Pošto ne sme da zalazi u detalje s prisluškivanjem, da se ne bi otkrilo s kojim kriminalcima su on i članovi njegove porodice ćaskali, Vučić je pre godinu dana počeo da priprema optužbu protiv Stefanovića za ubistvo advokata Dragoslava Miše Ognjanovića.

Po Vučićevom scenariju, Vojislav Šešelj je u medijima pripremao teren za kriminalizaciju Stefanovića. Šešelj je tvrdio da je video izveštaj agenata Bezbednosno informativne agencije u kome se navodi da je Miša Ognjanović raspolagao dosijeima Nebojše Stefanovića i njegovog oca Branka, koji je imao istaknutu ulogu u švercu naoružanja iz fabrike Krušik. Po Šešeljevom mišljenju, to je bio povod za likvidaciju advokata, koju je, po Stefanovićevom naređenju organizovala Dijana Hrkalović preko svog saradnika Darka Eleza. Vučić je to potvrđivao izokola, tvrdnjom da je istraga otkrila da su “dva bivša visoka funkcionera MUP-a organizovala ubistvo Miše Ognjanovića”. Vučić nije pomenuo imena Nebojše Stefanovića i Dijane Hrkalović, ali jasno je da njih crta na medijskoj poternici. U međuvremenu, Hrkalovićka je podvila rep i pristala na ulogu nezvaničnog svedoka saradnika.

Na četvrtu godišnjicu ubistva Ognjanovića, pre nekoliko dana, dnevni list Politika je objavila tekst pod naslovom “Zid ćutanja oko istrage ubistva Miše Ognjanovića”. U tekstu se navodi da su dvojica egzekutora pobegli u Crnu Goru, a policajcima koji su vodili istragu rečeno je da nemaju ingerecije da se operativnim radom bave u susednoj državi.

“Ubistvo advokata naložio je bivši visokopozicionirani pripadnik MUP-a, organizator je bio D.E, koji služi kaznu u zatvoru u BiH za druga krivčna dela, a neposredni počinioci su dvojica ‘sitnijih’ kriminalaca kojima je plaćeno za likvidaciju”, navodi se u tekstu Politike. Objavljivanje fotografije Nebojše Stefanovića u tom tekstu nije bilo potrebno, jasno je da se optužbe odnose na njega.

Usput, tek da ne pomisli da je otkupila grehove, opisana je i Hrkalovićkina uloga. U tekstu se ističe da postoji pretpostavka da je Ognjanović ubijen “jer je prilikom prisluškivanih razgovora pričao da se Dijana Hrkalović viđa sa jednim od najvećih balkanskih kriminalaca Darkom Elezom”. Ognjanović je bio “na merama” po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, ali transkripti njegovih prisluškivanih razgovora stigli su do Hrkalovićke. Kad je videla da Ognjanović pominje detalje iz njenog ljubavnog života i to da ima “psihoze”, Hrkalovićka je zahtevala da se taj deo obriše. Taj nezakonit zahtev navodi se i u optužnici protiv Hrkalovićke i dvojice njenih kolega, Dejana Milenkovića i Milorada Šušnjića. Na kraju, ali najvažnije, u Politikinom tekstu se ističe da je postojanje “saznanja o tome ko je pucao u advokata Ognjanovića javno potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić”.

Predsednik Srpske napredne stranke je glavni tužilac, svedok i sudija u postupku koji se vodi protiv Stefanovića, danas u medijima, sutra će u Specijalnom sudu. Još se ne zna kakvu presudu će doneti vrhovni sudija Vučić, ali i u njegovom okruženju vlada uverenje da neće imati hrabrosti da ide do kraja, do hapšenja i procesuiranja svog kuma Stefanovića.

I to nije isključeno, ali, kako sada stoje stvari, pre će biti da ovakvo targetovanje preko Politike predstavlja samo opomenu Stefanoviću da mirno, bez talasanja prihvati eliminaciju iz izvršne vlasti. Ako pristane na to, Stefanović će ostati bez ministarske funkcije, ali dobiće neko ambasadorsko mesto, zadržaće imovinu koju je zgrnuo u ovih deset godina naprednjačke tiranije i svi će zaboraviti na Ognjanovića, Krušik, vilu na Dedinju, vilu na Bežanijskoj kosi, hotele i restorane, sve će prekriti snegovi, ruzmarin i šaš.

Vučić je sličnu ponudu, takođe preko medija, dao i Slobodanu Milenkoviću, načelniku Četvrtog odeljenja Uprave za kriminalističku policiju. Milenković je dobio mogućnost da bira: “Zlato ili olovo”. Odbio je “zlato”, odnosno mito od oko 150.000 evra, koliko je procenjana vrednost njegovog ćutanja o aferi “Jovanjica”. Na “ne”, Vučić je odgovorio političkom, pravosudnom i medijskom kampanjom, u kojoj je upotrebio ista tupa oruđa, Hrkalovićku i Vladimira Đukanovića u ulozi đavoljeg advokata Kevina Lomaksa.

- Šteta što Mali Senta nije nasledio inteligenciju svog oca, pravog Sente - zaključio je Vučić kad je obavešten da Slobodan Milenković ne pristaje na nagodbu.

Senta Milenković je desetak godina brinuo o bezbednosti Slobodana Miloševića. Fasciniran profesionalizmom, odanošću i iskrenošću svog telohranitelja, Milošević je tvrdio da se “ovog čoveka neće odreći do kraja života”. Međutim, odrekao ga se u januaru 1998. godine. Istovremeno je penzionisano nekoliko visokih policijskih oficira koji su, navodno, pripadali grupi Radovana Stojičića Badže, koji je ubijen u aprilu 1997. godine. Posle ubistva, istraga je utvrdila da je Badža predvodio grupu istaknutih policajaca, koji su prali novac stečen kriminalom i pomagali da se on prebaci na Kipar. Za taj posao dobijali su od 300.000 do 500.000 nemačkih maraka. Kupovali su stanove u dedinjskom luksuznom naselju “Cvećara” i ostavljali tragove svoje korupcije. Svi su pristali da tiho, bez medijskog talasanja napuste MUP. To je uradio i general-major Senta Milenković, koji je dodatno bio osumnjičen da je uzeo 70.000 maraka iz “Jugoskandika”, piramidalne štedionice Jezdimira Vasiljevića.

Iako je izložen sličnim optužbama kao njegov otac, ali i mnogo ozbiljnijim Mali Senta odbija da ode tiho. Zasad, pruža otpor Vučićevim pokušajima da ga kriminališe i diskredituje kao svedoka u slučaju “Jovanjice”. Vučić svesno stvara atmosferu linča, koja bi trebalo da mu posluži da Slobodana Milenkovića, ako bude ubijen, predstavi kao žrtvu obračuna kriminalnih gangova. Vučić je taj šablon već isprobao na primeru Miše Ognjanovića, koga je javno opisivao kao advokata mafije.

Međutim, Vučić histerijom i agesivnošću izaziva nuzefekat, koji širi paniku u vrhu naprednjačkog kartela. Svi pametniji funkcioneri SNS-a shvataju da iza ovako žestokih Vučićevih napada postoje jednako ozbiljni razlozi. Ko mora da problem rešava tako prljavom kampanjom, prošaranom najprljavijim uvredama i pretnjama ubistvo, taj je na velikim mukama. Uz procenu da Milenković sigurno ne pruža otpor zato što se uživeo u ulogu Don Kihota, nego zato što ima podršku stranih službi, većina istaknutih naprednjaka distancira se od Vučića, Hrkalovićke, Koluvije i “Jovanjice”.

Hrabriji među njima čak su počeli da traže izlaznu varijantu, i sa sebe, ali i za stranku u celini. Zato unutar SNS-a jača podrška Aleksandru Šapiću, koji je percipiran kao sledeći predsednik vladajuće stranke.

Čim je postao gradonačelnik Beograda, Šapić je krenuo u obračun sa Goranom Vesićem. Žešće od svih opozicionih lidera, Šapić optužuje Vesića za korupciju, loše rukovođenje glavnim gradom i lažna obećanja. Istraživanja pokazuju da su se isplatili ti napadi, rejting SNS-a raste. Takođe, u vrhu SNS-a raste uverenje da bi Šapić, kad bude izabran za predsednika stranke, na isti način mogao da krene sa čistkom SNS-a od Vučića. Naravno, neće to raditi javno i brutalno, kao sa Vesićem, nego u stilu koji je Ivica Dačić primenio kad je Socijalističku partiju Srbije čistio od političkog i kriminalnog nasleđa iz Miloševićevog vremena. Takve procene nisu bez osnova. Vučić više nije prihvatljiv ni stranim mentorima, ni domaćim politikantima i tajkunima.

S druge strane, Šapić ima sve predispozicije koje su potrebne za sprovođenje reforme SNS-a. Strane diplomate ga poštuju, ima solidan korups birača i, što je najvažnije, nema nikakve obaveze prema Vučiću i pripadnicima dvorske svite.

Kad je postao gradonačelnik Beograda, Šapić je u svoj kabinet uneo nameštaj kralja Milana, koji je u Starom dvoru bio izložen kao istorijski eksponat. Pre Šapića, nikad nijedan gradonačelnik nije pomislio da se uvali u fotelju kralja Milana. Iako to prestavlja neprimeren politički gaf, kojim je prezentovao vlastite komplekse, Šapiću su to ekspresno oprostile stranačke kolege. Kako i ne bi kad se nadaju da će se on uskoro uvaliti u fotelju kralja Aleksandra Vučića, na tron u Srpskoj naprednoj stranci.

Dok razvlašćivanje mentalno poremećenog kralja Aleka uliva nadu pojedincima iz njegovog okruženja, strah od rezultata tog procesa osećaju mnogi koji su okrvavili ruke, a džepove i sefove napunili otetim plenom. Ipak, svi su jedinstveni u nameri da odgovornost prebace na vođu. Za sve što je pogrešno rađeno, a većina naprednjačkih aktivnosti ima takve posledice, optužiće Vučića. U njegovoj zaostavštini ostaće opljačkana i prezadužena Srbija, stotine hiljada razbijenih porodica, čiji članovi su pobegli u inostranstvo, milioni osiromašenih ljudi koje čerupaju javni izvršitelji, kao i bezbrojne žrtve političkih i medijskih kampanja.

Za razliku od svojih saradnika, Vučić ne brine za budućnost. Nema je. On više nikada neće moći da sam, bez telohranitelja, izađe na ulicu. Kad bi se osmelio na taj rizik, prošao bi mnogo gore nego Marić nedavno u Budvi.

- Ne znam kako ćeš umreti, čoveče. Poješćeš jorgan kad budeš umirao. Neki gresi koje si napravio jednostavno će ti začepiti grlo. Nemoj ovo da radiš - rekao je muftija Muamer Zukorlić 2018. godine Milomiru Mariću.

Savet je bio uzaludan, baš kao i Marićev pokušaj da deo grehova otkupi time što će otvoriti legat u kome će izložiti svoju bogatu biblioteku. Marić namerava da u suterenskom prostoru restorana “Taverna”, na uglu Knez Mihajlove i Zmaj Jovine, napravi legat, kako bi bio upamćen po knjigama, a ne gadostima, kojima je kao stroncijumom godinama trovao javnost.

Kao Marić, jorgane će gristi svi Vučići i ostali saučesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatom, kojim je naprednjački kartel uništio Srbiju. To se ne prašta.