Tabloid je pozvan
Kako je dignut Ferencov Fabus
Kako je novi kum vojvođanske mafije učinio
prvu veliku pljačku Novosadskog sajma,
osnivajući a potom prisvajajući Fakultet za uslužni
biznis u Sremskoj Kamenici (Fabus)? Radi se o čoveku koji bi ostao upamćen kao tragikomični kleptoman da nije otišao
predaleko u razvoju svoje kriminalne korporacije
Arpad Nađ
Mile Ješanov
Uvek je želeo da bude u centru pažnje, značajan, važan i iznad svega bogat, jer smatra da se novcem može
kupiti sve. Njegovu ekstravagantnost su uočavali svi ljudi iz njegove okoline
ili oni s kojima je u komunikaciji. Nije ništa neobično što na palčevima nosi
po nekoliko prstenova ili narukvica na ruci, ali je zaista neobično da zlatnu
narukvicu nosi na nozi, pa su ga neki njegovi prijatelji zvali "Saša
nanogica". Kod sagovornika je ostavljao utisak veoma slatkorečive osobe,
koja nikad ne protivreči i teško je na prvi pogled zaključiti da se radi o
visprenom prevarantu, lažovu i lopovu. To žrtva shvati naknadno, kad već bude
prevarena ili pokradena.
Na Ferencovom licu teško se može otkriti da se radi o
surovom i bezočnom čoveku kome je jedini cilj novac, bez obzira na to da li
zbog toga nečija deca plaču i da li je nekom naneo štetu. Kao u slučaju
izvesnog Sime... jednog jednostavnog, siromašnog ali časnog čoveka koji je imao
plac i trošnu kućicu, uz Ferencovu, u Sremskoj Kamenici. On je tog čoveka
zaposlio na Sajmu, pazio ga skoro godinu dana, dok nije sve saznao o tom placu
i kućerku, izučio, saznao da ona "nije na njemu", ko su naslednici
koji nikad nisu dolazili u zemlju... I kad je saznao adresu, otišao u Švedsku i
uz pomoć prijatelja iz vlasti i naše ambasade u toj zemlji ponudio veliki novac
da bi obezbedio dokumenta uz pomoć kojih je nekretninu prepisao na sebe i na
njoj sagradio - olimpijski bazen. Kad je saopštio Simi da se mora iseliti iz kuće
i sa placa jer je to sad njegovo, ovaj je doživeo šok od koga se psihički
poremetio i nikad nije došao sebi. Naravno da ga je nakon toga oterao i sa
Sajma, a jadni čovek je ostao bez kuće, placa, egzistencije i postao je socijalni slučaj.
U krivicama nema zastoja
Protiv Andrejevića su od 2001.
podnete 43 krivične prijave. Podnosili su ih radnici Sajma
pojedinačno, Sindikat Sajma, mali akcionari Sajma, roditelji studenata Fabusa, Čedo
Ljubojević, nekadašnji njegov ortak u Fabusu, organizatori nastave u isturenim
centrima Fabusa, finansijski inspektori, zakupci prostora i izlagači Sajma,
nadležni organi iz BiH i Hrvatske, ali je hobotnica, čiji se pipci
nalaze u novosadskom tužilaštvu, policiji, finansijskoj inspekciji i
pojedincima u političkim partijama i najvišim strukturama vlasti, odrađivala
svoje.
Analizom krivične prijave koju je podneo predsednik
Sindikata Sajma krajem 2006. uočava se da je Andrejević nizom manipulacija
osnovao Fabus, tako što je članovima UO Sajma podneo inicijativu za osnivanje
fakulteta, koju je taj organ 7. avgusta 2001. prihvatio i ovlastio ga da u ime
Sajma potpiše akta o osnivanju i upis u sudski registar. Inicijativu je
usmeno podneo Andrejević, pri čemu je prećutao da je jedan od osnivača - on. Tako
je izdejstvovao, po njemu, valjanu odluku koja mu omogućava dalje manipulacije.
Ovaj dokumenat nosi potpis Miodraga
Kostića, predsednika UO Sajma. Andrejević je sam odredio
udele pojedinih vlasnika, čime je načinio krivično delo. Krivično delo je načinio
i što je izbegao da sačini studiju opravdanosti investiranja u novo pravno
lice, koju je trebalo da usvoji Skupština akcionara Sajma, jer je jedino
ona imala pravo da donese takvu odluku. Bez validnih odluka, uz žestok sukob
interesa, Andrejević je ekspresno sačinio akta i već 1. septembra 2001.
registrovao u Privrednom sudu Fakultet za uslužni biznis - Fabus. Dakle, za nešto
više od 20 dana je od nadležnog ministarstva, čiji je ministar bio čuveni
DOS-ov ministar Gašo Knežević, dobijena dozvola, sačinjena su sva normativna akta i Fakultet upisan u registar. Sve ovo
ukazuje da je prevara smišljena i pripremana znatno
ranije, a da je UO obmanom ili
dogovorno s predsednikom, zloupotrebljen. Ipak, treba ovde podsetiti da je za zakonitost
rada Sajma i njegovih organa odgovoran generalni direktor i ta odgovornost
je neprenosiva.
U jednoj od niza prijava koje su podneli sindikalci Sajma
stoji da je Andrejević ogromna materijalna sredstva uložio u prostor na Sajmu,
kako bi priveo nameni objekat u kojem je Fakultet smešten. Ni ovo ne bi bilo
strašno da se iz Ugovora o osnivanju Fakulteta, od 1. septembra 2001. jasno ne
vidi da je to Sajmov ulog u osnivanje. Međutim, Sajam je, pored velikog
ulaganja u prostor, uplatio i 30 odsto osnivačkog uloga u kešu, tako da je Sajam
o svom trošku, mimo ugovora, opremio kompletan prostor, a u korist Andrejevića
i njegove dvojice kompanjona, i po tom osnovu je trebalo da poseduje skoro 50
odsto vlasništva. Ni na ovo klasično krivično delo tužilac i ostali nisu
reagovali, a Andrejević nastavlja da iz sredstava Sajma finansira Fakultet.
Cena se zna
Sledeću zloupotrebu čini tako što na svu dokumentaciju, memorandume, indekse a i diplome Fakulteta, unosi
ime Novosadskog sajma. Tako se sticao utisak da je to fakultet Novosadskog
sajma, što je obmanulo ali i privuklo ogroman broj studenata. Celokupna
marketinška aktivnost u vezi sa upisom studenata odvijala se u vreme marketinške
kampanje Međunarodnog poljoprivrednog sajma, a fakture se ispostavljaju -
Sajmu. Svi radnici Sajma koji nemaju fakultetsku spremu, mogli su da je steknu,
bez obzira na to da li su potrebni ili ne firmi, i to po punoj ceni od 1.500 evra
za godinu studija.
Već u prvoj godini rada širom Srbije, Republike Srpske,
Herceg Bosne i Kosova otvara se preko 15 isturenih odeljenja čiji broj,
kasnije, raste na preko 25 iako zakon to nije dozvoljavao a niti danas ne
dozvoljava. Novac se prima najčešće u kešu i na volšeban način unosi i iznosi iz zemlje.
Poseban procvat Andrejevićeva
obrazovna imperija doživljava dolaskom Lončara
za resornog ministra. Cena tog uključenja se kreće u stotinama hiljada evra na ruke. Nažalost, i sadašnji ministar Žarko Obradović
na mrežu isturenih odeljenja širom Srbije gleda blagonaklono, jer je i njega na
tu poziciju doveo kapital privatnih fakulteta a na jednom je i sam profesor.
Tako su na Fabusu diplomirala dva vojvođanska čelna čoveka dveju partija na
vlasti, a jedan od njih je i konobar Dušan Elezović, predsednik vojvođanskih
demokrata. Postoji i tradicija da predsednici Vojvođanske
skupštine završavaju Fabus. Školovanje sadašnjeg Egerešija je u toku.
Strateško izbegavanje pravde
Uz imidž i novac Novosadskog sajma Fabusov prihod
vrtoglavo raste i uveliko premašuje prihode samog Sajma, što do neslućenih
razmera razvija i podstiče pohlepu Andrejevića i on smišlja plan kako da od
Sajma "mazne" njegov deo, a potom kako da eliminiše i preostala dva
"kompanjona" - Ljubojevića i Vrkatića.
Kreće sa gradnjom zgrade od oko
2.000 kvadratnih metara u Sremskoj Kamenici, na svoje i ime dvojice partnera,
ali na štetu Sajma. Njihova privatna zgrada se gradi sredstvima Fabusa. Čine krivično delo, čak i da je Fabus samo njihov, a
ne i Sajmov. Iz firme se ne mogu angažovati sredstva za gradnju privatnog objekta. Od Sajma se uzima i daje
garancija za podizanje kredita za gradnju privatne zgrade generalnog direktora
Sajma i njegove dvojice partnera, namenjene Fabusu. Kad je krivična prijava podnesena ceo iznos neplaćenog kredita se plaća, čime prestaje snaga garancije. Kredit je u celosti platio
Fabus, čiji je još uvek vlasnik i Sajam. Dakle, isplaćuje se kredit privatne zgrade Andrejevića.
Kad su izgradili zgradu, sele se iz prostora Sajma i smišlja se pakleni plan kako otuđiti Sajmovo učešće
na Fakultetu. Smišljaju nepostojeću dokapitalizaciju i, na isti način kao i kod osnivanja, Andrejević uz podršku svog zamenika Manojlovića i Miodraga Kostića,
obmanjuje UO Sajma, ne saopštavajući o kom iznosu dokapitalizacije se radi. Informišu članove UO da Sajam za to nema para. A radilo se o samo 2.500 evra,
za koliko je Andrejević preuzeo udeo Sajma u
Fabusu. Učinio je, dakle, novo krivično delo, zloupotrebivši položaj i
prisvojivši za samo 2.500 evra milionsku vrednost Sajmovog dela u Fabusu. Da li
je i ko uopšte vršio procenu tržišne vrednosti udela Sajma u Fabusu? Da li je
na ovaj način prevarena država za porez na kapitalnu dobit? Sve
ovo pred sobom su imali inspektori Policijske uprave u Novom Sadu, specijalni
tužilac za organizovani kriminal Radovanović, okružni tužilac u Novom Sadu
Zoran Pavlović, ministar pravde Stojković, Uprava UBPOK-a, ministar policije
Jočić i neki drugi organi i službe.
Tužilac Pavlović je funkcionisao tako što, kad god dobije
prijavu protiv nekog od novosadskih biznismena, lično ih poziva, pravi pogodbu,
dogovara cifru i stupa u kontakt sa Petkovićem, tadašnjim načelnikom za
privredni kriminal, koji ima svoju cenu. Potom dogovaraju strategiju kako
odbaciti prijavu. Čine to tako što Pavlović licu protiv kog je podneta prijava
omogućava uvid u dokumentaciju koja dokazuje krivično delo i zajedno sa Petkovićem
dogovaraju se kako je ispeglati. Tako je bilo i u slučaju
Andrejević.
Ukradeno a - fali
Sačinjavani su novi ugovori, a posebno su pravljene
falsifikovane odluke UO koje su služile za odbacivanje prijava. Radnici su
fotografisali Pavlovića i Andrejevića u jednom novosadskom kafiću u toku
dogovora i o tome obavestili tadašnjeg specijalnog tužioca za organizovani
kriminal i ministra pravde Stojkovića. Svega nekoliko dana nakon boravka
sindikalaca kod ministra, Stojković sa Radovanovićem dolazi u Novi Sad i
otvaraju kancelariju Specijalnog tužilaštva i na
njeno čelo, pred televizijskim kamerama, postavljaju Pavlovića, koji
i dalje zadržava mesto okružnog tužioca.
Pavlović na čelu kancelarije Specijalnog tužioca ostaje 20 dana i za to vreme
iz Okružnog tužilaštva preuzima samo predmet - Aleksandra Andrejevića.
Protokolarno ga provodi kroz Specijalno tužilaštvo i vraća ga u Okružni sud.
Nakon toga niko više ne pominje Specijalno tužilaštvo u Novom Sadu, a Pavlović
se vraća na svoje staro mesto okružnog tužioca. Prijave protiv Andrejevića se
odbacuju. I kasnije su sve prijave, posebno one u vezi sa Fabusom, odbacivane
sa obrazloženjem podnosiocima da je taj predmet rađen i da se tužilaštvo njime
neće baviti.
U to vreme Andrejević
postaje član DSS-a i njihovog Ekonomskog saveta. Aleksandra Petkovića, načelnika za
privredni kriminal, pokrivao je Dobrivoje Panić, tadašnji pomoćnik za kriminal,
ali i sam Miladin Kostrešević, načelnik
Policijske uprave Novi Sad. Ovaj prvi je svakodnevno na Sajmu kod Mladena
Vujovića, Andrejevićevog bliskog saradnika i čoveka za prljave poslove, ispijao
boce viskija. Bio je pijan svakog dana. Na Sajmu je makar dva puta sedmično boravio i Kostrešević kod istog domaćina.
On je doduše nešto manje pio,
ali je u značajnim količinama koristio "robu" sa
Sajma za svoja lična slavlja u Čortanovcima, a i za darove Jočiću
i drugim važnim gostima. Ta potrošnja se morala nekako razduživati, jer se radi o robi Sajma. Činjeno je to na dva načina: tako da je
Andrejević to potpisivao kao reprezentaciju ili kao krađe. Iz jednog takvog
zapisnika o krađi koja se navodno desila na Sajmu 2. januara, vidi se da niko
nije saslušao ni magacionera ni portira, iako su kapije Sajma bile zatvorene, a
količina nestalog viskija tolika da je kombi ili kamionet morao da uđe i iznese
robu. Zapisnik o krađi je potpisao direktor Mladen Vujović, a ne magacioner. Iznos štete je tačno onoliki koliko po popisu 31.12. - fali.
Skidanje redom
Bilo kako bilo, Andrejević nastavlja zamisao o daljem
povećanju svog udela u Fakultetu i kreće sa obračunom sa svojim ortacima, sada
već pokojnim Vrkatićem i Ljubojevićem. Žestoko nasrće na Vrkatića. Perfidno
pridobija Ljubojevića da Vrkatiću zajedno registruju novi fakultet na istoj
adresi Sajma, čime Andrejević, potpisujući taj ilegalni ugovor, čini novo krivično
delo na štetu Sajma. Time Vrkatić ni izbliza nije zadovoljan. Na kraju mu
osnivaju fakultet u Baru, opremaju ga i isplaćuju mu oko 1.500.000 evra keša.
Iz ovoga se vidi da je Sajmov deo plaćen bednih 2.500 evra, a Vrkatiću za manji
postotak - milionska cifra. Početni ulog Vrkatića je bio 20 odsto a Sajma 30 odsto, bez uračunatog
troška opremanja. Povređen ovakvim postupcima svojih partnera Vrkatić je odlučio
da progovori o prljavim Andrejevićevim radnjama, otišao je u UBPOK, dao 25
stranica izjava i materijala i uskoro - gubi glavu. (Deo tog materijala
poseduje i Tabloid.)
Isplaćujući Vrkatića Andrejević postaje većinski vlasnik
Fabusa. Ostao mu je Ljubojević. Prvo ga je skinuo sa
mesta dekana. Potom i njega i njegovu suprugu, kao i nekoliko saradnika i
profesora koje je Ljubojević doveo tera sa fakulteta i
ostavlja bez egzistencije. Međutim, i Ljubojević je raspolagao velikim svotama novca i mnogima je učinio
usluge. Kreće borba do istrebljenja, pisma ministrima, krivične prijave o izvlačenju
gotovog novca i naplata školarina mimo računa, međusobne pretnje, fizička
obezbeđenja, angažovanje lokalnih kriminalaca na fizičkoj zaštiti, čak i
bombe... Andrejević taktički ucenjuje Ljubojevića, prikrivajući mu stvarni
finansijski rezultat i tako izbegavajući da mu plati veliku dividendu. U ovu
prljavu priču se potom uključuje ekspert za prljave knjigovodstvene stvari i
stručnjak za prikrivanje stvarnog završnog računa Spasoje Lečić, vlasnik
novosadske Agencije za pružanje usluga poreskog savetovanja i konsaltinga,
poznat, između ostalog, i po tome što, nakon što izvrši za klijenta prljavu
uslugu, uzme mu pozamašan novac a potom odlazi drugoj strani i od nje uzima
novac. Tako je za Andrejevića izvršio reviziju završnog računa, sa kog je
naprosto nestala dividenda, a onda je otišao kod Ljubojevića i za 50.000 evra
mu obećao sasvim drugi rezultat. Ipak, Andrejević je
bio darežljiviji pa je Ljubojević ostao bez dividende.
Nije dovoljna većina
Nakon gomile prijava, sudskih sporova, pretnji, ucena,
Ljubojević uzima ono što mu se daje za njegov deo na Fabusu - iznos manji i od
onog koji je dobio Vrkatić, svega 1.500.000 evra, nešto u naturi a nešto u
novcu. Kako je novac isplaćen uglavnom u kešu, niko nije državi platio porez na
kapitalnu dobit, čime je država Srbija oštećena za ogroman prihod.
Tako Aleksandar Andrejević
postaje vlasnik oko 92 odsto Fabusa, a Sajam ostaje vlasnik oko osam odsto.
Teško da Andrejević ne razmišlja kako da prisvoji i ovih
osam odsto.
Interesantno je zašto povodom vraćanja Sajmovog dela
Fakulteta Sajmu ništa nisu preduzeli Goran Vasić, Andrejevićev naslednik
na mestu generalnog direktora, i njegov mentor Bojan Pajtić. Oni su na
sebe preuzeli odgovornost za stanje na Sajmu i mogu ga spasti samo uklanjanjem
Andrejevićevih kadrova i vraćanjem Fakulteta pokradenom Sajmu. Prave pljačke će
se, međutim, videti na gradnji Mastera (o čemu je Tabloid već pisao),
ali ova dvojica ni tu ništa ne preduzimaju, već sa Andrejevićem sklapaju ugovor
kojim mu isplaćuju 2.000 evra mesečno u narednih pet godina za savetničke
usluge za lopovluk, a njegove firme i poslovi najnormalnije funkcionišu i rade
na Sajmu. Zašto?
Goran
Vasić, Andrejevićev naslednik na mestu generalnog direktora Sajma, i njegov
mentor Bojan Pajtić, nisu mrdnuli prstom po pitanju vraćanja Sajmovog dela
Fakulteta prvom vlasniku - Sajmu.
Protiv
Andrejevića su od 2001. podnete 43
krivične prijave. Podnosili su ih
skoro svi s kojima je ikad stupio u poslovni kontakt.
Umesto
50 odsto, Sajam poseduje, i to samo do daljeg, osam odsto udela u Fabusu. Ni na
ovo klasično krivično delo tužilac i ostali nisu reagovali, a Andrejević
nastavlja da iz sredstava Sajma finansira Fakultet.