Tragom vesti
Kragujevac: Davljenje
naroda korupcijom i kriminalnim aferama
Plati, isplati ili vrati
Prvo je u
Kragujevcu pala urbanistička mafija. Zatim je došlo sve ono što ne treba
Kragujevcu. Radnički štrajkovi, pa seoske straže u Korman
polju
što čeka Fijatove kooperante. Posle
serije prevara bez Fijata i sa Fijatom, posle afere sa urbanističkom mafijom, Dinkiću i Stevanoviću niko više ništa ne veruje
Miodrag
Milojević
Ko je kriv što je u Kragujevcu otkrivena urbanistička mafija?
Kriv je Džoda. Džoda je skupljao pare, Džoda je potplatio, Džoda je raskidom ugovora namestio
sebi i drugima omču oko vrata i rezervisao mesto u
zatvoru.
Zašto je to uradio Džoda?
Zato što je Džoda, takav je Džoda, zato što je Džoda živčan, eksplozivan,
nervozan; pao je Džoda, a sa njim i cela urbanistička mafija Kragujevca.
Zašto Džoda? Zašto nije pregovarao neko drugi, koji ume i zna, koji ima
takta, strpljenja, razumevanja?
Zašto Džoda da potpisuje? Zar se nije mogao naći
neko pismeniji, neko strpljiviji? Nego Džoda.
Džoda je uvek Džoda. Bio je Džoda
i ostaće Džoda.
Džoda
se ne da
Tomislav Đorđević Džoda vlasnik je benzinske pume, bio je to oštar ugao na
ulazu u Kragujevac iz pravca Topole. Gde je Džoda
sagradio pumpu, bila je crnina. Crna tačka
u saobraćaju. Strma ulica je odnekud puštala vodu. Zimi, za vreme mrazeva, formira
se tanka ploča ledenog pokrivača, ulica je prava, velikom brzinom automobil skače
na led. Na takvom mestu, na nezgodnom mestu, opasnom mestu, pogibija je bilo ne
zna im se broja. Zgrudvao je Džoda svoju benzinsku pumpu u obliku balona.
Prilazi se teško - ali Džoda sagradi pumpu.
Grupa kragujevačkih biznismena dala gradskoj vlasti mito od 95.000 evra da
gradi na najatraktivnijoj lokaciji u
centru grada, pored hotela Zelengora. Mito 95.000 evra, tražili su trista hiljada, a biznismeni su rekli - go se svlači. Prevrtali džepove, istresali, pokazali da nema.
Ali, umesto da se gradi i radi, umešao se faktor
vremena. Nastao je zastoj. Pare za podmićivanje sakupljali su biznismeni,
koliko je ko imao, ugovor je potpisao Džoda. Za lokaciju od sedam ari.
Jednoga jutra Džoda izgubi živce i raskine ugovor o gradnji na lokaciji u
ulici Svetozara Markovića, površina sedam ari. Šta
da se radi? Treba vratiti pare, Džoda je preke naravi, Džoda preti.
Treba vratiti 95.000 evra. Jeftinije je uhapsiti Džodu i sa Džodom celu
mafiju.
Karijeru biznismena Džoda iz sela Čumića počeo je devedesetih, kad se malim
kamionom cisternom bavio švercom goriva. Na dnu cisterne postavio slavinu, ali
gorivo ne curi. Cene dve, pa dve i po, pa tri marke po litru. Kamion je bio
parkiran na skrovitom mestu, po raznim selima, između
sena, šljiva i kuća, obično pod nekim drvetom. Maskiran ciradom ili kukuruznom šašom.
Džoda dao mito, treba vratiti pare. Ko je lud da vraća 95.000 evra? Sve se vraća, sve se plaća, ali povraćaj ne dolazi u obzir.
Nego Džoda ima da vraća. Treba vratiti pare.
Odakle u vreme svetske ekonomske krize?! Nego je pala odluka - da se uhapsi Džoda i obelodani afera. Tako je pala kragujevačka
urbanistička mafija - zbog Džode.
Prokaženi
Uhapšeni su Vladan Živanović, predsednik Upravnog odbora kragujevačkog
gradskog prevoznika Autosaobraćaj, Goran Divac, načelnik odeljenja za
analitiku PU Kragujevac, Tomislav Đorđević, vlasnik i direktor preduzeća Džoda
MM kompani, Milenko Cmiljanić zvani
Rende, vlasnik autoprevozničke radnje Rende, Ljubodrag Šljivić, vlasnik
i direktor preduzeća Žigolje iz Leška, i Miloje Raičevič, vlasnik
preduzeća MV Lulić iz Kragujevca.
Gradska vlast je pozdravila akciju policije, Verko Stevanović nije umešan u
korupciju iako je Vladan Živanović njegov dugogodišnji odbornik, iako je Živanovića
upravo Verko postavio na mesto predsednika Upravnog odbora preduzeća Autosaobraćaj.
Kako se moglo dogoditi čudo da vlast hapsi svoje
ljude? Pokušavalo se, nije se imalo izbora. Moralo se vratiti 95.000 evra, velike su to
pare. Pokazalo se da je jeftinija solucija otvoriti aferu, pohapsiti bandu i žrtvovati nekog od svojih, inspektora Divca i Vladana Živanovića.
Uz uzdah, neko će reći
da je to opasan poduhvat. Svašta se može desiti ako optuženi Živanović progovori na sudu. Ako progovori prikačiće mu druge afere, u ćutanju je sigurnost,
sigurnije je braniti se ćutanjem.
Ime inspektora Divca dovodi se u vezu sa kriminalom prvi i jedini put u Tabloidu.
Nebojša Gavrilović, šikanirani radnik, optužio je Divca za prikrivanje
direktora Ljubinka Manojlovića.
Niko u Kragujevcu inspektora Divca ne dovodi u vezu sa Jadrankom Divac. A
Jadranka je na visokom mestu, kao kadar Veroljuba Stevanovića.
Temelje korupciji udario je onaj ko je zgradu u ulici Svetozara Markovića
srušio do temelja. A to je, a to je jedno u Kragujevcu poznato ime...
Niko živi ne zna kome pripada zgrada u čijem je je uglu, preko puta Crvenog
krsta, gde radi narodna kuhinja, smešteno je maleno Auto-moto društvo.
Perionica kola, radila je mala kafanica. Malobrojni radnici Auto-moto društva
zaustavili rušenje. Ne zna se kako. Verovatno tako što je neko od radnika stao
pred bager. Malo dalje, u produžetku ulice nalazi se zgrada policije. Da li su
radnici sedeli ili su legli pod bagere, tek policija je stigla, napravila
tampon zonu, zaštitila živote
radnika. Da nije bilo intervencije policije, da je zgrada brzopotezno sravnjena
sa zemljom, sve bi bilo završeno na najbolji mogući način. Danas bi biznismeni,
prokaženi i okarakterisani kao urbanistička mafija, već bili vlasnici
stambeno-poslovne zgrade. Radilo bi se i gradilo, nikad ne bi pukla afera. Mito
od 95.000 evra bilo bi pretvoreno u investiciju, brzo bi se isplatio, svi bi
bili zadovoljni.
Verkov
kadar
Ispod srušenog krova i danas radi Auto-moto društvo. U redu nekoliko
stranaka. Polaganje, obuka vozača A, B, C kategorije.
Gde je ovde direktorka? Ima direktorke. Direktorka, međutim, radi na šalteru, pored nje sedi druga radnica.
Nema vremena. Šta bi direktorka imala da kaže, sudski postupak je u
toku.
Jedino što je bitno: kako je tako mali broj radnika, nema ih više od deset,
zaustavio rušenje i korupciju.
Dragan Popovski, direktor Autosaobraćaja, ucenjivao je radnike ili je kod radnika bio omiljen do
te mere da su mu oni poklanjali akcije. Koji neće
da poklone, koji su u dilemi, njih je proganjao i šikanirao. Kad se Popovski sa
svoja dva-tri poslušnika našao u zatvoru, radnici upadaju u direktorsku
kancelariju i vrše reviziju. Uništavaju dokumetaciiju, cepaju poklonjene
akcije. Kad je Popovski kroz nekoliko dana pušten iz pritvora, imao
je šta da vidi. Nestali su pokloni koje su radnici direktoru donosili za rođendan,
kad su duvali u sveće.
Popovski se vratio u firmu, Verko je rekao da će sve biti isto kao i pre - Popovski da se makne
mesto niže, Popovski će upravljati iz senke.
Verko traži i dovodi novog direktora. Izbor nije bio težak.
Jovica Suvački je pravi čovek za direktora Autosaobraćaja. Nema mu premca u Kragujevcu, nema boljeg u celoj
Srbiji. Suvački je tokom direktorske karijere sakupio oko šezdeset krivičnih
prijava, pritvora ima koliko hoćeš bez ijednog dana zatvora. Poznat je po tome što
su ga linčovali šoferi Zastava Autotransporta za vreme direktorskog
mandata u tom preduzeću. Radnici i sindikat znaju, pričaju - Suvačkog su na
granici hvatali sa koferima para.
Suvački je, uz maksimalno obezbeđenje i video-kamere
nastavio po starom. Ubrzo je, nije mu prvi ni poslednji put, uhvaćen u kriminalu. Prodavao je diplome radnicima, uz bolja radna mesta.
U hapšenju urbanističke mafije U Kragujevcu ne pominje se ime Jovice Suvačkog,
iako je Suvački udario temelj kriminalu. On je bagerima porušio temelj. Suvački je za nekoliko dana doveo bagere,
demolirao zgradu, raščistio, srušio do temelja veći deo zgrade. Da Suvački nije očistio i pripremio teren, ne bi imalo gde da se gradi, shodno tome ne bi ni
bilo korupcije.
Suvačkog nije bilo teško pronaći.
Poznat je po kriminalu. A ko je Suvačkog doveo na
direktorsko mesto propalog preduzeća, koje je ujedno
bilo sponzor pojednim zvezdama Granda?
Poslednja vest. Gradska vlast je za oporavak preduzeća Autosaobraćaj izdvojila 18 miliona dinara, sa opomenom da je to poslednji put, ili će grad potražiti drugog prevoznika. Šta nam govori poslednja vest? Da se Autosaobraćaj još nalazi pod ingerencijom
gradske vlasti.
"Pranje
ruku"
Za razobličavanje urbanističke mafije kriva je energična direktorka malog
Auto-moto društva. Kriva je policija koja nije znala o čemu se radi, pa je u
prašini gradilišta, gde se prst pred okom nije video, birala između bagera i
ljudi.
Postavlja se pitanje zašto Jovica Suvački nije uhapšen sa istom grupom,
iako je očigledno da je on mozak cele operacije? Ustanovljeno je da je februara
2009. godine Džoda zaključio ugovor o zajedničkoj gradnji sa generalnim
direktorom Autosaobaraćaja Jovicom Suvačkim. Ugovorom je zaključeno da 80 odsto poslovno-stambenog objekta pripadne Džodi, a 20 odsto Autosaobraćaju. Vladan Živanović, predsednik Upravnog odbora Autosaobraćaja,
progurao je da takav ugovor prođe. Ali kad je Suvački pod sumnjom da je
prodavao falsifikovane diplome uhapšen, posao staje.
Naravno da korupcije nema bez suda. Sudija je doneo rešenje o zabrani gradnje. Isti sudija ukinuo je sopstvenu presudu pošto je
Suvački doneo potvrdu da je u pitanju samo rekonstrukcija krova.
Od sporne lokacije do suda u Kragujevcu nema više od 50 metara. Na
fotografiji se jasno vidi da je zgrada rušena temeljno, da su zidovi bačeni i
odneti, da je krov nebo, osim u delu zgrade gde su prostorije Auto-moto društva.
Uprkos tome, sudija zaključuje da je reč o rekonstrukciji krova, temeljnoj
rekonstrukciji krova. Do temelja!
Ko je vlasnik sporne zgrade? U Auto-moto društvu
tvrde da je zgrada njihova. Međutim, mafija se
hvata za slamku, za činjenicu da se godine 1992. Auto-moto
klub Zastava udružio sa Autosabraćajem i tako je nastalo Auto-moto društvo.
Uvidom u zemljišne knjige, Snežana Krstić, sadašnji direktor Auto-moto društva,
dobila je 2004. godine potvrdu koju je
izdao predsednik suda o vlasništvu Autosaobraćaja.
- Potvrda je izdata na osnovu kopije registracije tog preduzeća što je
nedovoljna dokumentacija za dokazivanje vlasništva.
- Kako je mogućno da korisnik prostorija postane
vlasnik? Obraćali smo se svima, predsedniku države i gradonačelniku. Niko se nije odazvao osim
policije koja je sprečila da nas izbace na ulicu.
Ništa se ne bi otkrilo bez Džode, da Džoda nije tako brz.
Suvački, Suvački - a prsti dugački, pevali su kondukteri i šoferi. Velika je šteta što
je zbog kupoprodaje diploma odstranjen Suvački koji je bio mozak celog posla.
Suvački bi to umeo da završi, pare bi legle, bilo bi
to mito, mito bez korupcije.
Ovako je Verko, radi Džode, sa prljavom vodom
bacio i dete svoje stranke - Vladana Živanovića, svog odbornika, dugogodišnjeg saradnika. Alternative
nije bilo: ili vratiti 95.000 evra, što je jednostavna ali skupa solucija, ili
optužiti za korupciju i pohapsiti Džodu i kompaniju. Posle desetodnevnog
boravka u pritvoru, biznismeni se neće setiti da traže pare. Sa njima u pritvor mora i Živanović i to kao prvooptuženi.
Ali ko se setio da, posle svih afera, za direktora dovede Suvačkog sa šezdesetak
krivičnih prijava? Kako je moguće da posle svih krađa i afera Suvačkom
neprekidno raste rejting u Kragujevcu?
Štrajkovi
Štrajkovi u gradu Kragujevcu, a ako grada seoske straže.
Postavljen je krst visine oko dvadeset metara, ali trenutno taj krst više
odmaže nego što pomaže. Odmah pored krsta nalazi se takozvano Korman polje,
lokacija namenjena kooperantima Zastave.
U istom danu blokada kapije u Vojnoj fabrici, a u Korman polju postavljene
seoske straže. Da nije mirno vreme, pred oluju, rekao bi čovek
da je ratno stanje.
Pored svih štrajkova, radnici Vojne fabrike blokirali kapiju.
- Ne može se otimati imovina Vojne fabrike.
Radnici Namenske. U Kragujevcu to je respektabilan broj - ima ih
preko dve hiljade - vezuju lancima i katancima kapiju, sprečavaju gradnju
takozvanog Sivog doma koju je Mlađan Dinkić namenio invalidima rada iz Zastave.
I šta se desilo? Tri dana kasnije Dinkić
donosi odluku da će invalidi rada, "oni su posebna
kategorija", primati pune plate. U Kragujevcu šesto neraspoređenih radnika
Zastave već je u štrajku, kad se na taj štrajk spakuje još dve hiljade
radnika Vojne fabrike, nastupiće haos u gradu.
Posle serije prevara bez Fijata i sa Fijatom, posle afere sa
urbanističkom mafijom, Dinkiću i Stevanoviću niko više ništa ne veruje.
Radnici Vojne sprečavaju izgradnju fabrike za
invalide. Da stvar bude još crnja, pobunili su se i invalidi rada koji neće u
novu fabriku jer nagađaju da će im Dinkić umanjiti zarade. Nema šale sa dve hiljade radnika Vojne fabrike, obučenim
i prekaljenim na demonstracijama devedesetih godina, kad je cela Srbija ćutala.
Mlađan Dinkić je u želji da odvoji "rad od nerada" umanjio,
prepolovio zarade neraspoređenim radnicima firme Zastava automobili,
fabrike što stoji i postoji samo na papiru i ništa ne proizvodi. Radničko
nezadovoljstvo kod Upravne zgrade preti blokadom fabričkih kapija.
Radnici su u prilici da posmatraju kako se zalihe gomilaju, četiri i po
hiljade vozila marke punto stoji neraspoređeno i čeka kupca.
Kupca na kredit, u trenutku kad kurs dinara vrtoglavo pada u odnosu na
vero, nemoguće je naći.
Dinkić i Stevanović trpe pritisak radničkih štrajkova. Kako bi bilo taj teret prevaliti na seljake?
Na brzu brzinu, koliko da umire zabrinute radnike i spreče blokadu fabrike, u Korman polju se pojaviše
geometri. Bio je to jedan čovek. Pravi geometar, nosi
instrumente. Vozilo, tablice beogradske.
Tako je došlo do pobune na Korman polju. Gde su postavljene straže, stražarska mesta, odziv i lozinka. Pored očigledne
napetosti, ratnoj atmosferi doprinosi i jedno rashodovano vojno vozilo, isprane
sivomaslinaste boje, gde se obavljaju dežurstva.
Znači, nešto ekskluzivno. Seoske straže u
zelenom, ravnom polju tri kilometara u Kragujevcu. Cenzurisani mediji u Srbiji
ne izveštavaju, što je siguran znak da se sprema napad. Procena Stevanovića ili Dinkića je
da će na širokom prostoru, zelenom polju, lakše razbiti dve stotine nenaoružanih
seljaka nego trpeti u gradu pritisak skoro tri hiljade gladnih radnika. Bez
obzira na to što su ti seljaci mahom bivši radnici Zastave.
Trenutno je na dežurstvu sedam-osam ljudi, broj se povećava jer su straže
uočile sumnjivo neprijateljsko vozilo šabačkih tablica, marke audi. Kad
se audi pojavi nastaje uzbuna, meštani
se gomilaju. Ništa od naoružanja
ovaj reporter nije video. Pod šatorom sto, na stolu crna koka-kola
ključa na suncu.
Dinkić ne tretira straže, kao da ne postoje. Verica Kalanović reče da je reč o lokalnoj pobuni, a radi se o sredstvima NIP-a. Da li je važnije nešto što
je lokalno ili nešto što je nacionalno? Dinkić
lako puni džepove inostranih kompanija, daje šakom i kapom, plaća deset hiljada evra jedno radno mesto. Zemljište
u Korman polju Dinkić plaća
350 evra po aru.
Situaciju u Korman polju iz daleka je posmatrao Nebojša Zdravković, prvi čovek
Dinkićeve partije u Kragujevcu, ujedno i zamenik gradonačelnika. Kad je video
veliki broj okupljenih meštana, Zdravković je pobegao. Obletao je automobilima
u širokom, pa sve širem luku - i nestao. A hteo je,
verovatno, da se obrati. Napisani govor ostade na sedištu
u plavoj fascikli.
Gladovanje
uz rad
U Kragujevcu, gde posla nema ni za lek, od malena decu uče volontiranju. U toku je akcija "Volontiram, zato što volim svoj grad." Akcija obuhvata obdaništa, škole, gde se deca edukuju i
uče volontiranju.
- Volontiranje treba da donosi prednost prilikom zapošljavanja i na
fakultetu - piše u saopštenju Demokratske stranke u Kragujevcu.
Šta to znači ako se na mala vrata ne
uvodi kriterijum moralno-političke
podobnosti. Šta znači volontiranje? Volontiranje je probni politički rad. Partijska knjižica, stranačka podobnost odlučivaće i na fakultetu umesto znanja.
Nisu daleko ni radne akcije "KOPAONIK 2012", kao u vreme Josipa
Broza.
Sve je isto, volontiranja ima, samo posla nema.
Šta znači poslednja parola da je
volontiranje dobro? Nije kriva, nije nesposobna država kad nemate posao, vlast se trudi, budite srećni kad volontirate. Kad volontira, omladina radi, nije na ulici gde vrebaju
alkohol, droga i svi mogući poroci.
Volontiram, gladujem uz rad - volontiram, jer volim svoj grad.