Divljanje
Savremena administracija: Političko-sportsko-estradni kriminal
Savremena, kao iz starijeg
kamenog doba
Iza
kiparske firme koja je kupila SA stoji rumunski biznismen Gabriel Cirijak, brat venčanog kuma
našeg tenisera Slobodana Bobe Živojinovića, ali i novokomponovani prijatelj
Mlađana Dinkića - kućnog prijatelja bračnog para Živojinović-Jahić. I
tako to onda krene...
Piše: Milan Malenović
Septembra 2007. na aukciji je za
pet miliona evra prodat državni paket akcija Savremene administracije
AD, koji je činio 68,94 odsto kapitala ovog preduzeća. Kupac je bio
konzorcijum preduzeća Broadhurst Investments Limited sa Kipra i
beogradski Srbijateks. Vrednost
nekretnina koje su u tom trenutku bile u vlasništvu Savremene administracije
iznosila je 32 miliona evra.
Iza kiparske firme stoji rumunski biznismen Gabriel
Cirijak, najbliži rođak Jona Cirijaka, nekadašnjeg profesionalnog
teniskog pajaca i venčanog kuma našeg tenisera Slobodana Bobe Živojinovića.
Ova burazersko-kumovska veza nikako nije bez značaja za razumevanje svih
mahinacija koje su od prvog momenta privatizacije pratile Savremenu
administraciju.
Jer, ne samo da je Gabriel Cirijak postao kućni
prijatelj bračnog para Živojinović-Jahić, već je tako upoznao njihovog drugog
kućnog prijatelja - Mlađana Dinkića. U ovoj zemlji već i vrapci na grani
znaju da konačnu ocenu o uspešnosti neke privatizacije ne daje sud već Dinkić,
pa ako je nešto od njega proglašeno uspešnim, onda to tako mora i da bude.
Tačka.
Jedino tako možemo da objasnimo da niko od državnih
organa ne pokazuje ni najmanju nameru da preispita ovu po svemu kriminalnu
privatizaciju.
Sam
sebi pozajmljuje
Odmah pošto je preuzeo većinsko vlasništvo nad Savremenom
administracijom, Cirijak je podelio otkaze. Od 289 tada zaposlenih radnika,
njih 201 bio je proglašen viškom. Po kupoprodajnom ugovoru Cirijak je ovo smeo
da uradi jedino u skladu sa socijalnim programom i Programom rešavanja viška
zaposlenih. Ovaj drugi program je Upravni odbor Savremene administracije
usvojio 11. decembra 2007. Problem je "samo" to što je isti
taj Upravni odbor izabran na skupštini 17. decembra 2007, dakle šest
dana pošto je, navodno, zasedao i usvojio traženi program?!
Da bi otpuštenim radnicima mogao da isplati
otpremnine, generalni direktor Savremene administracije Milutin
Pejčić decembra 2007. sa Broadhurst Investments Limited
potpisuje ugovor o zajmu u visini od 2.150.000 dolara, a da je u slučaju spora
nadležan sud u saveznoj državi Njujork (SAD). Kao garanciju Pejčić deponuje
menicu Savremene administracije na pozajmljenu sumu, čime direktno krši
ugovor sa Agencijom za privatizaciju.
Međutim, u dokumentaciji Savremene administracije nema
traga pomenuteoj menici, pa je naoko sve u skladu sa privatizacionim ugovorom.
Uporni zaposleni uspeli su u međuvremenu da otkriju da se kopija menice čuva u
preduzeću Ćele-kula iz Niša, koje je takođe kupio Gabriel
Cirijak. Međutim, iako je ovo saznanje prosleđeno Agenciji za privatizaciju, iz
nje preko službenika Nenada Purića stiže obaveštenje da Agencija ne želi
da istraži slučaj, jer radnici nisu priložili dokaz za svoje tvrdnje?! Po
mišljenju Purića, znači, radnici sami treba da nabave pomenutu kopiju
(verovatno obijanjem sefa Ćele-kule) i da je dostave nadležnima, pa će
Agencija tek onda da proverava da li kopija zaista i postoji. Luđe ne može
da bude.
Rok za povratak duga ističe 16. juna ove godine. Ako
zajmodavac, koji je istovremeno i većinski vlasnik Savremene administracije,
pusti menicu, račun ovog preduzeća zauvek će ostati u blokadi. A posle toga
sledi stečaj, zna se, i jeftina rasprodaja preostale imovine. Time je Cirijak
sebe obezbedio čak i u slučaju da privatizacija bude poništena. Nezakonito i
lukavo, nema šta.
Da bi u potpunosti prikrio svoje marifetluke, Cirijak
i njegovi domaći pomagači angažuju Institut za ekonomska istraživanja
DOO iz ulice Strahinjića Bana 26 u Beogradu. Ponudu saradnje koja
obuhvata pružanje ekonomsko-pravnih usluga i aktivnosti vezane za finansijske
obaveze, u ime Instituta potpisuje njegov direktor prof. dr Zoran
Đerković. Istog tog Đerkovića nalazimo, međutim, i na čelu revizorskog tima
preduzeća Auditor (takođe iz Strahinjića Bana 26) koje
obavlja reviziju finansijskih izveštaja Savremene administracije. Đerković,
dakle, kontroliše samog sebe.
Ovako obezbeđeno rukovodstvo koje je postavio Cirijak
moglo je na miru da se posveti štimovanju računa i izveštaja, onako kako to
njima odgovara. Da bi ispunio obavezu očuvanja kapitala kupljenog preduzeća
Cirijak je izvršio revalorizaciju jednom već otpisanih sredstava, pa je tako
ovim papirološkim manevrom za pet puta uvećao vrednost Savremene
administracije. Na ovaj način je novi vlasnik nesmetano mogao da
pristupi rasprodaji nepokretnosti u vlasništvu SA, koje i jesu bile njegov
osnovni plen prilikom privatizacije.
Sve
su to završene stvari
Članovi Udruženja malih akcionara ukazuju da su od
tada otuđene mnoge nekretnine koje su nekada pripadale Savremenoj
administraciji, između ostalih i prodajni prostori u Sarajevu i Zagrebu.
Uporni radnici i manjinski akcionari Savremene
administracije nastavljaju da se bore za očuvanje svojih prava i svoje
imovine. Tako u nekoliko navrata dostavljaju svu dokumentaciju do koje su došli
Agenciji za privatizaciju iz koje ih Julijana Vučković, tadašnji
direktor sektora za kontrolu, izveštava da će veoma teško biti da se dokažu
bilo kakve mahinacije, jer je kupoprodajni ugovor sastavljen u potpunosti po
volji kupca.
Ni kod direktora sektora za prodaju akcija u okviru
Agencije, Dušana Šutanovca, nisu bili ništa bolje sreće. Jedini ko je hteo da ih
sasluša i da pokuša da im pomogne bio je Odbor za privatizaciju Republičke skupštine. Pošto su pregledali predočene im materijale poslanici su zatražili da Agencija ponovo prekontroliše poslovanje Savremene administracije u prvoj
godini privatizacije.
U interpretaciji sekretara Odbora
Milene Sandić, ova odluka volšebno je
preinačena u kontrolu druge godine
poslovanja?! Kada znamo da je Sandićeva poslanik ispred G17 plus ne čudi što je
decidirano izjavila kako je kontrola prve godine "završena stvar".
I direktor Agencije za privatizaciju
Vladislav Cvetković, u svom dopisu Odboru za privatizaciju februara ove
godine potvrdio je da je kontrola poslovanja u prvoj godini okončana
prihvatanjem izveštaja revizora.
U istom tom dopisu, međutim,
Cvetković iznosi i podatak da su prihodi od prodaje proizvoda u 2009. u odnosu
na 2006. manji za čak 32 odsto i da Savremena administracija posluje sa
gubicima, ali da to ne predstavlja kršenje kupoprodajnog ugovora.
Zbog ovakvog postupanja radnici i
mali akcionari najavljuju protestno okupljanje za 23. juni 2010. ispred sedišta
Savremene administracije i Agencije za privatizaciju.
Grabežljive veze
Osim
estradne veze sa Mlađanom Dinkićem, Gabriel Cirijak ima, očigledno, i kontakte
sa drugim politički uticajnim osobama. U Srbijateksu, članu konzorcijuma
koji je kupio Savremenu administraciju, svojevremeno smo nalazili i
narodnog poslanika iz Narodne stranke Mladena Grujića. Istome se pripisuje i
delovanje preko berzanskih brokera iz porodice odgovarajućeg prezimena -
Grabež. Članovi ove porodice se često pojavljuju u trgovini akcijama Savremene
administracije.
Veza sa
Demokratskom strankom je ostvarena i preko Zorana Živkovića. Ovaj bivši
premijer Srbije je sa partnerima kupio od Savremene administracije
nekoliko spratova u beogradskoj palati Albanija i za to iskeširao,
navodno, 1,2 miliona evra.
Realna tržišna vrednost
ovog poslovnog prostora je bar dvostruko veća.
Sve njihov do njihovog
Gabriel
Cirijak je 2007. državne akcije otkupio po ceni od 52,65 evra po komadu. Tada
je došao u posed 70 odsto vlasništva nad Savremenom administracijom. U
međuvremenu je dokupovao još neke akcije, ali ipak ne poseduje 95 odsto
vlasništva kada bi mogao da traži prinudni otkup svih preostalih deonica.
Udruženje
malih akcionara Savremene administracije nije spremno da svoje preostale
akcije proda po ceni po kojoj je svojevremeno država častila novog vlasnika, a
još manje po trenutnoj prosečnoj ceni ostvarenoj na Beogradskoj berzi.
Na
Skupštini preduzeća održanoj 25. septembra 2007. odlučeno je da manjinski
akcionari imaju pravo na cenu akcije od 200 evra za svaku godinu radnog staža u
Savremenoj administraciji.
Brokerska
kuća koja je u ime većinskog vlasnika decembra 2009. uputila poziv malim
akcionarima da prodaju svoje akcije po ceni od 52,65 evra je Tezoro, Strahinjića Bana 26 u Beogradu. Na
njenom čelu stoji isti onaj Zoran Đerković iz revizorskog preduzeća Auditor
i Instituta za ekonomska istraživanja, bez koga se u ovoj priči,
izgleda, ne može.