Apel

 

Otvoreno pismo radnika IMK 14-ti oktobar iz Kruševca potpredsedniku vlade i ministru odbrane

 

Zašto Aleksandre Vučiću?

 

Dok samozvani Gospodar Srbije Aleksandar Vučić intenzivno traga za  "državnim neprijateljima", najavljuje njihova hapšenja na svim televizijama i  presuđuje im u svojim novinama, pre nego je dokazao ičiju krivicu, dotle  radnici u retkim preživelim fabrikama doslovno gladuju. Neki od njih su se  ohrabrili da mu napišu javno pismo i obrate se sa stranica Tabloida. Ovom  prilikom su to ojađeni, zaboravljeni i obespravljeni radnici nekadašnjeg giganta u čijem sastavu posluje i takozvana namenska proizvodnja IMK 14  oktobar iz Kruševca, kojima Vučić, kao ministar odbrane, duguje brojna  objašnjenja, odgovore na mnoga pitanja i, naravno, zaostale plate, čije pismo prenosimo bez redakture

 

...

 

Radnici smo IMK 14- ti oktobar iz Kruševaca. Mesecima ne primamo platu. Zdravstveno osiguranje smo unazad godinama čas imali (uglavnom posle silnih štrajkova) pa nemali. Od šestog avgusta 2012. godine ponovo nemamo.

Iako je većini radnika narušeno zdravlje, ne možemo da se lečimo. Mi para nemamo ni za hleb, a kamoli za privatne lekare, a ni da kupujemo lekove. Plate dobijamo na kašičicu.

Četvrtog decembra 2012. godine smo dobili prvi deo za mesec februar, a sve dažbine moraju da se plaćaju, deca da se prehrane, troškovi za školu, od čega da ih šaljemo na eskurzije (zašto ih ne ukinu jer to mogu da priušte samo bogati i oni što rade u državna preduzeća).

   Naša fabrika je nekada imala više od 8.000 radnika a sada je spala na nešto više od l.500 radnika a ima i dosta bračnih parova, živi se dosta teško. Uglavnom većina radnika koristi vikende i godišnje odmore dodatno da zaradi za život, u raznim berbama voća i povrća. Na jednoj strani u Kruševcu beda, jer su skoro sve fabrike uništene, a na drugoj raskoš, skupe vile, skupa letovanja i zimovanja...

 To mogu državni službenici i partijski kadrovi. Cele 2011. godine mi smo se pismenim putem obraćali nadležnima, kao i upravnom odboru IMK 14-og oktobra i rukovodstvu sindikata, sa ogromnom dokumentacijom o raznim malverzacijama i pljački u firmi.

   Tada je generalni direktor fabrike maziva bio Zoran Radmanovac iz DS-a, a  njegova desna ruka komercijalni direktor Daničić iz G 17, Dinkićev čovek.

   Predsednik upravnog odbora je bio iz TV Jefimija Kruševac. Članovi upravnog odbora su bili Slavica Miletić iz G17, Slobodan Jovanović zvani Singer iz SPS-a, Dačićev čovek. Svi oni imaju ogromnu dokumentaciju koju su im radnici dali, kao i mišljenja stručnih Ijudi ekonomista i inženjera o malverzacijama.

   Ništa nisu preduzeli da se nešto promeni na bolje, da proizvodnja krene. Sedeli su u svoje udobne fotelje i primali plate. A znali su i oni, kao i ceo grad, da i ono što je moglo da se dobije od posla nije se dobilo jer ako se Radmanovac i Daničić ne uglave sa svojom poznatom provizijom, od tog posla nema ništa. A od posla i nije bilo ništa. A od takvog posla na desetine privatnih firmi radi i lepo žive. Pa se pitamo da li se 14-ti oktobar namerno gura u provaliju? Zimus. posle ogromnog pritiska radnika i štrajkova, kao i obraćanja medijima-jedino je list Tabloid objavio to pismo, početkom 2012-te godine...

   Generalni direktor Radmanovac i komercijalni direktor Daničić podnose ostavke, a predsednik upravnog odbora ide na novu funkciju u gradu. Raspisuje se konkurs za generalnog direktora. Prijavili su se stručni kadrovi a i neki koji su i ranije vodili fabriku dosta dobro, nisu prošli.

   Upravni odbor marta meseca 2012- te godine postavlja za direktora fabrike Miću Rajića, člana Srpske napredne stranke. To postavljenje je bilo dosta čudno. Izbori nisu bili održani a postavlja se direktor iz SNS-a. Za direktora opštih i kadrovskih poslova postavlja se Kozić, za finansije se postavlja Miša Isailović.

Odmah po postavljenju njegovi podobni ljudi dobijaju veće koeficijente. Direktora za tehnička pitanja Milutina Bradića postavlja Slavica Miletić iz upravnog odbora, jer je nerazdvojni prijatelj sa njenim suprugom.

   Dragi Nestorović, član Srpske napredne stranke vodi pet fabrika, a Žarku Koziću su poverene tri fabrike. Odmah po imenovanju direktora fabrike i ostalog rukovodstva, u krug fabrike dolaze geometri i premeravaju, fabrika je podeljena na tri, i na pet celina. Zašto? Verovatno da se što više obezvredi, kao i mnoge firme po istom scenariju, i ode u stečaj ili proda u bescenje, a i lakše je prodati po celinama, jer 14-ti oktobar nije obična fabrika već bivši gigant.

Ko je, ustvari, Mića Rajić?

   Reč je, zapravo, o dugogodišnjem sindikalcu, koji je bio predsednik sindikata pre sadašnjeg, Ljubiše Velimirovića. Voleo je da organizuje ručkove i izlete povodom raznih aktivnosti, kao npr. dobrovoljni davaoci krvi. Proizvodnju su mu vodili poslovođe. Ničim stručnijim se nije bavio.

Jedino pre objavljenog konkursa za generalnog direktora bio je jedan mesec kao direktor livnice. On jednostavno nije stručan za generalnog direktora. Prijavljenih na konkursu je bilo stručnijih, jedino što je on član Srpske napredne stranke.

   Javna je tajna ne samo u firmi da je jedna dugogodišnja radnica pokušala da zaposli svog sina kod nas u 14-om oktobru i da se obratila Draganu Veljkoviću glavnom za rasinski okrug, kadru G17.

   Pošto mu je održavala godinama kuću i imanje, da je i dugo godišnja odlična radnica, računala je da će da joj pomogne. On je bio voljan da joj pomogne ali je tražio 5.000 evra za uslugu. Obratila se i Sveti Đordeviću, ranijem direktoru za tehnička pitanja, on nije mogao da joj traži novac za uslugu i nije joj pomogao. Ona ode kod Miće Rajića i sve ispriča. Posle nedelju dana zaposlio je dete bez dinara. Ali danas je to velika mana...

   Za to je upoznat odmah gradonačelnik Bratislav Gašić, visoki funkcioner Srpske napredne stranke, kažu peti član po jačini u stranci i odlepio. Sada Mića Rajić a i cela firma ima problema sa Gašićem zbog tog zapošljavanja, što je ono vanstranačko, i što stranka od toga nema donaciju.

   I još jedan primer u vezi gradonačelnika Gašića. Jedan naš dobar radnik koji je u penziji znajući kakva je fabrika bila, koji više nije mogao da gleda kako firma ide u propast, a ništa se ne preduzima, gradonačelnik putuje stalno po inostranstvu, a mi posao nemamo, rešio i otišao u opštinu sa namerom da sa njim popriča.

Ali, pomenuti radnik u penziji nije član Srpske napredne stranke i naravno nije mogao da bude primljen. Ni pomenuti naš radniku penziji, a ni mi sadašnji radnici ne tražimo od države milostinju, nama treba posao i da se pomogne oko posla da ima i za nas i za državu da ubira porez.

   Kako mogu strane firme da dobiju takve povoljnosti oko zapošljavanja po radnom mestu od 5.000 do 10. 000 evra po radnom mestu, a ne može da se pomogne firmi od 1.500 radnika da opstane i da preživi. Bio je pravi šok za sve radnike IMK 14 -og oktobra pa i mnoge u gradu poseta i izjava Aleksandra Ljubića državnog sekretara u ministarstvu finansija, da ako ne možete da nađete posao, vi pravite metalne ograde!

   Da li je to na mestu da jedan visoko rangirani funkcioner može tako da se ponaša? Pa koji je njegov posao, i uopšte zašto je i dolazio? Mogao je da okrene telefon i da to saopšti. Direktor fabrike Mića Rajić je išao u posetu Kolubari. Tamo ga je primio neki referent, i to jedva preko sindikalne veze. Od posla nije bilo ništa. Pre nekoliko godina za vreme Koštuničine vlade radilo se poprilično sa Kolubarom. Očigledno je da se poslovi dobijaju politički. Sklapanje borbenog oklopnog vozila dobila je Velika Plana, ne IMK 14-ti oktobar, koji je radio prototip borbenog oklopnog vozila za Egipat. Zašto je urađeno samo jedno vozilo, pa se stalo. mnogi se pitaju?

   A sada i pitanje za gradonačelnika Jagodine Dragana Markovića, koji ima svoje odbornike u Skupštini grada Kruševca. Tokom majskih izbora Dragan Marković je imao svoj slogan, i drugi gradovi kao Jagodina. Pa nas radnike 14-og oktobra interesuje da li bi on dozvolio da u Jagodini propada firma od 1.500 radnika, a da on ništa ne preduzima po tom pitanju?

   I drugo pitanje za njega, zašto njegovi odbornici u skupštini grada ne reaguju, i ne traže objašnjenje šta se dešava sa tako velikom firmom, i kako joj pomoći da preživi i opstane. Jer to je i njihova obaveza, pošto su u vlasti, znači dobili su poverenje građana Kruševca.

Poslednje pitanje za zamenika premijera i ministra odbrane Aleksandra Vučića:

   Sledeće, 2013. godine, trebalo bi da se proslavi devet decenija od postojanja IMK 14-ti oktobar. Da li će da se slavi opstajanje ili propadanje nekada velikog giganta, dosta zavisi i od Vaše stranke, koja je na izborima pobedila, a i od Vas kao ministra odbrane, jer IMK 14-ti oktobar ima veliki potencijal u delu namenske proizvodnje.

Ako firma propadne, mnogi će daVam postave ovo pitanje. Zašto Aleksandre Vučiću? Zato ga mi radnici prvi postavljamo. Dok još uvek ima nade.

 

Radnici IMK

14. oktobar, Kruševac                   ü