Raspad
U televiziji Pink cvetaju narkomanija,
prostitucija i pederastija
Drama u kući srama
Da bi neko dospeo u televiziju Pink, mora da
bude u dobrim odnosima sa Željkom Mitrovićem i da podmiti voditelje - parama
ili seksualnim uslugama. Ne treba mu talenat, jer je to, ionako tamo nepoželjno.
Insajder Tabloida, odlično upućen u dešavanja na pomenutoj televiziji, opisuje
moralnu i finansijsku propast Mitrovićevog medijskog carstva.
D. R.
Nekada su mnogi sanjali o tome da
rade na televiziji Pink: dobre i sigurne plate, odlični uslovi rada, firma koja
napreduje i razvija se... "anas je sve drugačije: plate kasne mesecima, a
kada i stignu od njih ne može da se živi, uslovi rada podsećaju pre na neku
seosku televiziju u Anadoliji, nego na Beograd i Evropu...
Od kako su mu posle
petooktobarskog puča pripadnici tada još jedinstvenog zemunsko-surčinskog klana
upali u službene prostorije, a njega držeći za uvo prošetali kroz televiziju, Željko
Mitrović, formalni vlasnik takozvane ružičaste televizije koja godinama
sprovodi kulturni genocid nad ovim narodom, stalno je pojačavao mere
bezbednosti. "anas posetioce još na vratima dočekuje kratko ošišano obezbeđenje
koje ih detaljno pretresa kao da ulaze u Pentagon, a ne u zgradu televizije.
Bez obzira što je bio blizak
sa vladarskom porodicom Milošević - Marković, Mitrović se intenzivno družio i
sa Nenadom Čankom, vojvođanskim separatistom i kabadahijom, kome je novac uvek
bio važniji od ideologije. A Mitrović je u to vreme bio veoma bogat.
Čanak je oduvek bio
egzibicionista, a nakon 5. oktobra 2000. uselio se na Pink, bukvalno rečeno. Ta
televizija mu je bila druga kuća. Po zabavnim emisijama lovio je svoje
ljubavnice upola mlađe od njega ili bratanice. Organizovao je često i
bahanalije po beogradskim splavovima na koje je dovodio mlade devojke .
Posle zajedničkog gostovanja u jednom rijalitiju Čanak je bio u vezi sa mladom
Jelenom Žeželj.
Jelena Žeželj, nekadašnja učesnica
šund serijala Veliki brat, bila je glavni akter na 25 porno-fotografija
nastalih u kućnoj produkciji. Jedan beogradski tabloid je došao u posed
cele kolekcije snimaka, koji su sačuvani u mobilnom telefonu obdarenog učesnika
ovog orgijanja. Jelena je prvo pozirala svom partneru tako što je izvodila
striptiz, a zatim je rukama stiskala grudi i pućila usne. Na kraju, obučena
samo u tange, krenula je u akciju oralnog zadovoljavanja anonimnog muškarca.
Posle tog skandala nju je ostavio tadašnji dečko Igor Kojić (sin Dragana Kojića
Kebe), ali ni to nije smetalo Čanku koji ju je zaposlio na Prvoj televiziji.
Kako su izvori sa same pomenute
televizije naveli, Jelena je trebalo da vodi vremensku prognozu u okviru
jutarnjeg programa. Umesto na Pinku, Čanak je svoju ljubimicu prebacio na Prvu
znajući da zaposleni kod Mitrovića uopšte ne primaju plate. Posle bahatog
premlaćivanja Pavla Lešanovića, Čankova politička karijera se naglo završila, a
sa Prve je izbačena i Jelena Žeželj, pošto se ispostavilo da osim intimiziranja
sa bivšim političarem ona nema nikakve druge preduslove za rad na televiziji.
Još iz vremena angažovanja u JUL-u Mitrović se intenzivno družio sa Aleksandrom
Vulinom, sa kojim se u međuvremenu i okumio. Osim Čanka i Vulin je još jedan od
srpskih političara koji su bukvalno živeli na Pinku. Stalnu prohodnost je
zaslužio ne samo kumovskim vezama sa Mitrovićem, već i zahvaljujući zgodnoj činjenici
da vlasnik Pinka ne bira sa kim će u krevet, a Vulin je rado pasivan u vezi sa
muškarcem. Nekoliko puta su njih dvojica viđena u kabinetu Željka Mitrovića
pred kim je klečao današnji direktor vladine Kancelarije za Kosovo i
Metohiju oralno ga zadovoljavajući.
Svestan da zaposlenima ne može da obezbedi platu, Mitrović im je dozvolio
prihode sa strane. Voditelji i producenti od onih koji bi da učestvuju u nekoj
emisiji i tako se promovišu uzimaju novac, koji nikako nije mali. Jelena Bačić
- Alimpić, Sanja Marinković, Lea Kiš i Snežana Dakić naplaćuju 500 evra po
gostovanju u njihovim emisijama. Naravno da ne plaćaju svi gosti, kao što
nekima ne pomaže ni da plate.
Glavni cenzor na Pinku je bio i ostao Željko Mitrović, koji voditeljima naređuje
kog gosta moraju da dovedu, a takvi ne plaćaju, bar ne voditeljima. Isto tako
Mitrović pravi i crne liste sa imenima onih koji nikako ne smeju da se pojave
na njegovoj televiziji. To su, uglavnom, političari radikalnih opcija, kao i
pevači koji ne pripadaju Pinkovom producentskom jatu (City, Grand i Gold).
Takvima ne vredi ni da plate voditeljima, jedino Mitrović može lično da ukine
svoju zabranu.
Zaposleni na Pinku koji nemaju sreću da učestvuju u odabiru i reketiranju
gostiju, zarađuju na drugi način.
Najčešće tako
što koriste Pinkovu tehniku za svoje privatne poslove. Zbog toga je većina uređaja
u očajnom stanju. Oni koji ni to ne mogu, snalaze se upražnjavajući najstariji
zanat na svetu. Nije retkost da se u svlačionici vidi već precvetala voditeljka
u strasnom zagrljaju nekog pomoćnog radnika koji tako dopunjuje svoj kućni budžet.
Nemaju svi sreće da ih dopadne izanđala bogatašica, nekima se zalomi izanđali
muškarac. Najpoznatiji lovac na mlade muške talente je povampireni Boško
Jakovljević, producent i voditelj novog serijala VIP Room-a.
Boško je oduvek bio glavna muza i gej zvezda Pinka. Počeo je kao model i voditelj emisije City. Njegov
pokvareni duh se uvlačio Milici Mitrović i Loli Krmpotić pod suknju. I tako je
avanzovao. Dobijao je njihovu punu podršku da vedri i oblači na Pinku. Mnogi
mladi momci željni slave i uspeha hteli su da dospeju do malih ekrana, a tako
su, svesno ili nesvesno, postajali seksualne žrtve Jakovljevića.
Mitrović je Bošku dao odrešene
ruke upravo na preporuku svastike Lole i žene Milice. Boško Jakovljević je
sakupljao svoje žrtve za krevet u nekadašnjem beogradskom gej klubu X, koji se
nalazio preko puta zgrade Politike. Anonimni ili malo poznati momci, koji su želeli
da naprave medijsku karijeru, davali su Bošku sve što je on od njih tražio - nekada
pare, najčešće seks, a ponekad i jedno i drugo.
Jedan od najpoznatijih Boškovih
plenova bio je mlad momak, zapravo, dete gastrabajtera željno slave, Daniel Đokić.
Ovaj pevač ne baš izraženih sposobnosti i talenata, koji je i na vrhuncu
karijere bio jedva poznat, a danas je potpuno zaboravljen, prešao je kroz Boškov
krevet, a zatim i Dejana Milićevića poznatog fotografa koji je radio i za TV
Pink. Prethodno je Daniela protežirao Stevan Radović, tadašnji medijski
savetnik Svetlane Cece Ražnatović. To je trajalo sve dok ga nisu emotivno
dotukli, a i pokupili mu pare za promociju, posle čega je Daniel nestao sa domaćeg
estradnog neba.
Ništa mu nakon svega ovoga
nije preostalo, nego da postavi masku i zid oko sebe. Daniel se oženio
bucmastom i ne baš lepom "anom Karić, ćerkom Bogoljuba Karića. Njihov
odvojeni život, odnosno brak na papiru, nastavio je da se odvija i u
Londonu, sve do razvoda.
Dok je još imao visoke
prihode, Mitrović je na početku malog sremskog mesta Šimanovci sazidao kompleks
televizijskih studija, uloživši u taj projekat desetine miliona evra isceđenih
iz srpske privrede na izdisaju. Veliki sponzori bile su mu i političke partije koje su
rado novac pokraden iz budžeta davale za sopstvenu promociju.
Pošto na kraju nije bilo ništa od bombastično
najavljivanih stranih partnera, koji su od Šimanovaca trebalo da naprave
balkanski televizijski Holivud, a svetskom ekonomskom krizom zahvaćena domaća
privreda nije više mogla da izdvaja dovoljno para za reklamiranje na Pinku,
Mitrović je bio prinuđen da se snalazi i to čini na jedini način koji mu je
poznat još od malih nogu - prevarom. U ovom trenutku se u studijima u Šimanovcima
snima šest televizijskih serija koje produciraju Italijani za sopstveno tržište.
U poslovnim knjigama, međutim, Mitrović navodi samo dve serije, a preostale četiri
snima na crno. Time ne samo da potkrada državu za porez koji joj ne uplaćuje,
već i one malobrojne poslovne partnere koji su bili dovoljno glupi da zajedno
sa njim investiraju u nove televizijske studije.
Stanje na TV Pinku je iz dana u dan sve lošije. Odavno je već zatvoren restoran
u podrumu zdanja na Dedinju, gde su zaposleni po simboličnim cenama mogli da se
hrane. Zbog neisplaćenih dohodaka mnogi zaposleni su odlučili da promene
poslodavca, a oni koji su ostali prete da će započeti štrajk koji je licence koštao
drugu Mitrovićevu televiziju - ugašenu TV Avalu. Kako je RRA, zadužen
za nadzor zakonitosti poslovanja emitera (u šta spada i redovno isplaćivanje
zarada zaposlenima), mirno mesecima gledao agoniju radnika TV Avale, a TV
Pink ima daleko veći značaj za ovdašnju vlast, teško je i pretpostaviti da bi i
ova Mitrovićeva televizija mogla da ostane bez dozvole za rad.
Kulturni genocid ovog naroda se nastavlja, kao i
proizvodnja i emitovanje najgoreg šunda.