Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (59)

Ratko i Raša hapse, da zastraše

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selaković. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i zbog čega je onda čudno što Evropska unija ne otvara ni jedno poglavlje u pregovorima sa Srbijom, pa ni ono o pravosuđu. O tome u ovom broju, iz bezbedonosnih razloga, piše glavni urednik urednik Magazina Tabloid

Milovan Brkić

Srbija je dobila novu političku policiju. Dragi Jovanović i Boško Bećarević su svuda oko nas. Danas je Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pri Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, koje deluje pri Upravi kriminalističke policije MUP-a Srbije, dežurno uvo srpske vlasti.

Počev od prošlogodišnjih poplava, a naročito potapanja Obrenovca, koje je šizofreni premijer Vučić označio kao kataklizmično i biblijskih razmera, pa do danas, ovo odeljenje pri Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, kojim rukovodi glavni policijski savetnik Saša Živanović, pokazalo se gorim od svake političke policije.

Za vreme prošlogodišnjih poplava, policijski službenici ove službe pritvorili su na desetine građana, koji su loše, na svojim blogovima, Tviteru ili Fejsbuk nalogu pisali o picoustom premijeru, o broju žrtava, o mrtvima čija su tela plutala vodom koja je danima držala grad u blokadi.

Policijski službenici, čija imena uskoro očekujemo da će nam biti saopštena, telefonom su pretili građanima poplavljenih područja da će im odrati kožu, da će im porodice stradati ako ne prestanu da šire ''paniku i strah''.

Danas policijski službenici, koji rade u ovom odeljenju, umesto Alekse Žunića, kontrolišu šta građani misle, šta ih tišti, i nastoje da im uteraju strah u kosti. Upućeni tvrde da ovim odeljenjem, ipak, rukovodi Slaviša Mićanović-Mićan, koji iz sedišta Srpske napredne stranke kontroliše društvene mreže i javlja kome treba ući u trag i izvesti ga na sud.

Botovi SNS haraju društvenim mrežama i veličaju Vučićev režim, a kleveću opoziciju i nezavisne intelektualce. Možda je, otuda i ocena o ulozi policijskih inspektora iz pomenutog odeljenja, preoštra, i da su i oni u stanju prinude.

Javnost je prošle godine bila posebno uznemirena saznanjima da je tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković pritvorio mnogo građana, i da im je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu određivao pritvor. Oni koji su u poplavama sve izgubili, stavljani su u zatvore, jer su širili ''paniku i strah''.

Na širenje panika i straha u ovoj zemlji ima pravo samo šizofreni premijer Vučić, koji je u poseti Obrenovcu poplavu označio kao kataklizmičnu, i sa štetom biblijskih razmera. Ako građanin to kaže, odmah zatvor..

Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.

Visokotehnološki kriminal predstavlja vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarski sistemi, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.

U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazovano je posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala tj. Posebno tužilaštvo.

Radom Posebnog tužilaštva rukovodi Posebni tužilac za visokotehnološki kriminal.

Posebnog tužioca postavlja Republički javni tužilac iz reda zamenika javnih tužilaca koji ispunjavaju uslove za izbor za zamenika višeg javnog tužioca, uz pismenu saglasnost lica koje se postavlja. Prednost imaju zamenici javnih tužilaca koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija.

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac Zagor je 5. avgusta 2011 godine postavila zamenika Višeg javnog tužioca Branka Stamenkovića za rukovodioca Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal.

U Posebnom tužilaštvu pored rukovodioca angažovana su još dva zamenika Višeg javnog tužioca specijalizovana za ovu oblast kao i dva tužilačka savetnika. Zamenici su Ratko Marković i Aleksandar Momčilović

I dok policijski službenici, predvođeni svojim načelnikom Sašom Živanović vršljaju po kompjuterima građana, čitaju njihove prepiske, intimna pisma, a sve to dostavljajući neovlašćeno Vučićevim savetnicima i partijskim čaušima, tužilac Branko Stamenković svakog ko o Vučiću na svom blogu napiše šta o ovom šizofreniku misli, odmah šalje na informativni razgovor. Policijski službenici građane stalno plaše. Strogi su, prete mogućim posledicama, hapšenjem, primenom zakona....

Tužilac, uštva zlatokrila

Ko je tužilac Branko Stamenković? Ovaj bivši predsednik omladine Srpskog pokreta obnove, karijerna je uštva zlatokrila.

Kao zamenik u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu pao je na slučaju jataka Ratka Mladića. U reizboru sudija i javnih tužilaca u decembru mesecu 2009. godine, tužilac Stamenković nije prošao reizbor, što je njegove kolege iznenadilo, jer takav klimoglavac je poželjan svakoj diktaturi. Nije reizabran ni sudija dotadašnjeg Drugog opštinskog suda u Beogradu Dejan Dobrosavljević, koji je, kao sudija vodio slučaj ''jataci Ratka Mladića", ali je on odbio svaku pomisao da se vrati u sud nakon odluke Ustavnog suda Srbije.

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca oglasilo se posebno u slučaju gospodina Stamenkovića, i prvi saziv Državnog veća tužilaca, na čijem je čelu i tada bila Zagorka Dolovac Zagor, usvojilo je njegov prigovor i on je vraćen na posao. Kada je izabrano Državno veće tužilaca u drugom sazivu, tužilac Stamenković je već bio član Državnog veća tužilaca! Sad on druge bira. Odmah je sebe unapredio za zamenika Višeg javnog tužioca, a predsednica Državnog veća tužilaca Dolovac postavila ga je za posebnog tužioca za visokotehnološki kriminal !

Članovi Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, koji su se svojski zalagali da se Stamenković vrati u službu, ostali su zaprepašćeni njegovim ponašanjem. On se toliko zalagao da se odbiju sve žalbe njegovih kolega, koje je drugi saziv Državnog veća tužilaca bio obavezan da preispita, po odluci Ustavnog suda Srbije. Kao član tročlane komisije, gospodin Stamenković se ponašao kao politički komesar, koji je mahao policijskim izveštajima i lažnim optužbama protiv kolega koji su, kao i on, ostali bez posla, bez obrazloženja.Tako je Ustavni sud Srbije morao meritornom odlukom da poništi nereizbor i naredi povratak sudija, tužilaca i zamenika javnih tužilaca na njihova ranija radna mesta.

Niko ko je poznavao Branka Stamenkovića, ne može čudu da se načudi. Danas je to opaki kriminalac, koji za novac prodaje ispitna pitanja kandidatima za izbor za zamenike javnih tužilaca, tim proleterima koji godinama prvo volontiraju, dok ne polože pravosudni ispit, a potom krvnički rade kao tužilački pomoćnici, za malo para.

Nije slučajno Zagor Dolovac donela odluku da Stamenkovića postavi tu gde je sada. U Državnom veću tužilaca, pored Zagora, odlučuje i Miljko Radisavljević, specijalni tužilac, Palmin čovek, poslanik Petar Petrović, pomenuti Branko Stamenković, ministar Nikolica Selaković... Dovoljno glasova da pošten kandidat nikad ne postane tužilac, ili zamenik tužioca. Samo podobni, i oni koji plate.

Tužiocu Stamenkoviću poslali smo dva pitanja, da njih odgovori. Koliko je uzeo novca od kandidata za izbor zamenika tužilaca, i koliko je kandidata od njega dobilo ponudu da, ako su ženskog roda, odu na ''druženje'' sa budžama iz Srpske napredne stranke, a muški kandidati da se "sretnu sa Nikolicom Selakovićem'', ministrom. Odgovor nismo dobili.

Upućeni tvrde da je i Stamenković napravio pravi izbor, imenujući Ratka Markovića za svog zamenika.

Sećam se da sam do 2010. godine nosio primerke magazina Tabloid okružnom sudiji Tatjani Kecman Lazarević. Ona bi mi često saopštila da je dobila novine, jer ih je njen bivši pripravnik Ratko Marković, zamenik okružnog tužioca, već doneo i prepričao sadržaj.

U novembru 2009. godine, sudija Tatjana mi je vidno uzbuđena saopštila da je Ratku naređeno da vrati mobilni telefon i sve predmete koje je zadužio, jer neće biti reizabran. "Baš fino dete, dobar je čovek i pošten tužilac".

Citiramo vest od 27. novembra 2007. godine: "...Ratko Marković (39) napadnut u Bulevaru kralja Aleksandra, preko puta Arhitektonskog fakulteta, na semaforu dok je prelazio ulicu. Ispred njega se zaustavio automobil, marke 'Ford', registarskih tablica BG 396-767, iz kojeg je izašao nepoznati mladić. Najpre se verbalno obrušio na tužioca, optužujući ga da je nepropisno prelazio ulicu dok je na semaforu bilo upaljeno crveno svetlo, čemu se Marković usprotivio, da bi ga potom, robusni vozač udario pesnicom u glavu. Potom se, mirno, vratio u svoje vozilo i otišao s lica mesta...Marković je od siline udarca pao na trotoar...".

Ubrzo su pristigle policijska patrola i ekipa Hitne pomoći, čiji su lekari konstatovali da je zamenik OJT zadobio "samo lakše telesne povrede".

Upućeni tvrde da je slučaj zataškan, jer Marković u tužilaštvu nije bio na ''dobrom glasu''.

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca žestoko je osudilo odluku o nereizboru gospodina Markovića. Kada se on vratio u službu, i postao sluga Branka Stamenkovića, odmah je ukinuo svoje članstvo u udruženju, i prestala je njegova svaka komunikacija sa kolegama. Jedva da se u zgradi bilo kome javlja, uveren da je on sada na tako važnom mestu, da može svakoga da uhapsi.

Ipak, ni njegova snaga ne bi bila tolika, da tu nije sudija Višeg suda u Beogradu Raša Janković, koga koriste kao ''dežurnog sudiju za prethodni postupak''. Ovaj čudovišni čovek pokazuje da se u Srbiji u poslednjih dve decenije ništa nije promenilo. Što bi Krleža rekao - Sve je prolazno samo su fukare večne.

Kakav otac, takav sin

Sudija Janković kao sudija za prethodni postupak, a nekada kao istražni sudija, sa velikom strašću svakom koga privedu, a tužilac traži pritvor, to i odredi.

Otac gospodina Raše je Dragoljub Janković, poslednji Miloševićev ministar pravde. Kada je sa mesta predsednika Prvog opštinskog suda u Beogradu postavljen za ministra, on je svoga sina Rašu izabrao za sudiju suda čiji predsednik je bio.

Dolaskom DOS-a na vlast, svi su očekivali da Raša bude lustriran, i da zauvek ode iz pravosuđa! Ali...

Dragoljub Janković je ostavio tragičan pečat u srpskom pravosuđu. Dobio je pet stanova, a bio je kandidat JUL-a. "...Boli me dupe čiji sam kandidat, važno mi je da me plaćaju" - govorio je Janković, koji je bio deklarisani homoseksualac. On to nije ni krio. Njegova supruga se otrovala kada ga je uhvatila u krevetu sa sinom Rašom. Kakav otac, takav sin.

Ali, Raša Janković nije imao problema sa reizborom. Dok su 700 sudija ostali bez posla, on je unapređen za sudiju Višeg suda u Beogradu. O njegovim skandaloznim presudama Tabloid je objavio desetine tekstova.

''...U srpskom pravosuđu više ne odlučuju prema odredbama koje propisuje zakon, već prema uputstvima iz političkih centara moći. Sudije su tu samo da potpišu rešenja. Ako one koji hule protiv vlasti ne uhapse sudije poput legendarnog Roja Bina sa Divljeg zapada, reinkarniranog u srpskom Raši Jankoviću, onda možete računati na još goru sudbinu. Strpaće vas u ludnicu." piše u tekstu koji smo objavili u broju 219. pod naslovom "Prvo hapšenje i prva presuda zbog protivljenja zapadnim civilizacijskim vrednostima kojima ova država teži".

U Beogradu je 10. oktobra 2010. godine, nakon održane Parade ponosa, nakon, po svemu sudeći, od vlasti dobro isplaniranog sukoba između demonstranata koji su protestovali zbog održavanja Parade ponosa i policijskih snaga, započet napad na protivnike režima, koji je po brutalnosti prevazilazio i one iz najcrnjih vremena u istoriji Srbije.

Tog dana je, pretpostavljate, dežurni istražni sudija bio Raša Janković, sin zloglasnog ministra pravde Dragoljuba Jankovića, koji je sačuvao svih pet otetih stanova. Uhapšeni su 12. oktobra privedeni dežurnom istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu Raši Jankoviću. Tog 12. oktobra istražni sudija Raša Janković doneo je više od 50 rešenja o određivanju pritvora privedenim demonstrantima.

Obrazloženje o određivanju pritvora, koje se navodi u tim rešenjima, pokazuje i lice i naličje srpskih vlasti, kakve vrednosti ona nameće i kojih se moramo pridržavati.

U rešenju Ki 2260/10 kojim je Luki Lončaru iz Beograda (star 22 godine) odredio pritvor, sudija Raša Janković, kao razlog za određivanjem pritvora za privedenog, navodi: "...Razmatrajući navedeni predlog tužilaštva za određivanje pritvora istražni sudija je našao da je isti osnovan, smatrajući da postoje osobite okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni Lončar Luka na slobodi ponovio izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, a koje proizilazi iz činjenice da se očigledno isti protivi zapadnim civilizacijskim vrednostima kojima ova država teži, te bi puštanjem na slobodu ponovio izvršenje krivičnog dela imajući u vidu da se koliko već danas, a nakon ovoga, očekuje dolazak još predstavnika zapadnih zemalja, čiji dolazak će izazvati neka protestna okupljanja koja će okrivljeni iskoristiti za istovrsno ponašanje kao i prilikom događaja od 10.10.2010. godine, zbog čega svega je odlučeno kao u izreci rešenja a na osnovu člana 142. st.1 tač. 3. ZKP-a..."

Da je u nekoj pravnoj državi sudija doneo ovako rešenje, strpali bi ga u ludnicu. Ali, Raša Janković je kandidat za sudiju Apelacionog suda u Beogradu. On ima tri očeva stana na raspolaganju, koja je otac oteo kao ministar od države. Premijer Vučić je bio u istoj vladi u kojoj je ministar pravde bio Rašin otac Dragoljub. Zato danas Raša svakom ko na društvenim mrežama psuje Vučića, odmah određuje pritvor. Dokle će ove hulje da dele pravdu u Srbiji? I da li će i oni biti oterani iz pravosuđa, kada Vučić ode sa vlasti?

A 1. Evropska unija ignoriše teške nedostatke srpskog pravosuđa

(Članak je napisao Martin Vinter, dopisnik iz Brisela, a objavljen je 28. decembra 2011. u nemačkom listu Zidojče cajtung)

Martin Vinter

Da li Evropska komisija žmuri na jedno oko kada je u pitanju razvoj pravne države u Srbiji, da bi ta zemlja brže ušla u Evropsku uniju? Poverljivi dokument pravnih eksperata komisije EU optužuje Srbiju za "ismevanje prava", ali i pored toga Brisel tvrdi da je vlada u Beogradu "načinila značajan napredak".

Da bi se Srbija brže privela Evropskoj uniji, komisija EU, moguće je, ne posmatra baš najkritičnije procese razvoja pravne države u toj zemlji. U svakom slučaju, postoji otvorena kontradikcija između jednog poverljivog izveštaja pravnih eksperata Komisije i njenih javnih izjava kako je Srbija u reformi pravosuđa učinila "enormne" napretke, kao što je to izjavio komesar za proširenje Štefan File.

U julu mesecu je Komisija poslala eksperte u Beograd da nadziru određene pravne postupke. Pri tome se radilo o žalbama sudija i tužilaca koji nisu reizabrani 2009. tokom postupka zamene kompletnog pravosudnog osoblja. Trebalo je da posmatrači utvrde da li žalbeni postupci teku po standardima pravne države.

To očigledno nije bio slučaj, kako proizilazi iz njihovog izveštaja, do koga je došao list Zidojče cajtung. Pravo oštećenih sudija i tužilaca na fer postupak je "teško pogođeno". Osim toga, opominje se i da postoji nedozvoljeni uticaj politike na pravosuđe. "Ovi postupci su vođeni samo da bi se ispunila forma", tvrdi se u dokumentu naslovljenom kao "Međuizveštaj".

Izveštaj je sastavljen u septembru 2011. U oktobru je Komisija u svom zvaničnom izveštaju o Srbiji iste te postupke protiv sudija ocenila kao sveukupno "zadovoljavajuće" sprovedene. Kritikovani su samo "proceduralni nedostaci". Ovo je u očiglednoj suprotnosti sa utiscima posmatrača. Oni ove postupke smatraju već zato nekorektnim, jer i delimično sprovode i oni ljudi koji su doneli rešenja protiv kojih je uložena žalba.

Međutim, po mišljenju eksperata, ni sam postupak nije u okvirima standarda pravne države. Tako su, na primer, stalno predočavani novi dokazi u žalbenom postupku. Generalno je pokušano da se obaveza dokazivanja prebaci na žalioce. Neki uopšte nisu ni mogli da se brane, jer im nikada nije saopšteno šta im se prebacuje. U skoro svim postupcima je povređen princip "predikcije nevinosti". Neki izveštaji podsećaju na mračna vremena: pojedini žalioci su na početak svog saslušanja morali satima da čekaju u prostoriji "u kojoj je bilo premalo stolica i ničeg za jelo i piće". U pojedinim slučajevima saslušanje je počinjalo u tri sata ujutru.

Sada će komesar morati Evropskom parlamentu da objasni ovu kontradiktornost između zvanične ocene i izveštaja eksperata. Zato poslanica Zelenih, Franciska Brantner, želi da sazna kako je došlo do ovih "razlika" u ocenjivanju. "Ako želi da sačuva svoju verodostojnost pri daljem proširenju Unije, Komisija će ovo morati veoma detaljno da objasni", smatra Brantnerova. Ona još zahteva da ubuduće Komisija objavljuje i kritične izveštaje, kao što je ovaj, jer isti mogu da imaju odlučujući uticaj prilikom procene zrelosti neke zemlje da pristupi EU.

A 2. Tužioci pod mobingom

Gotovo 70 odsto tužilaca u Srbiji smatra da se izbori upravo za tu funkciju odvijaju uz uticaje političara, rođaka, prijatelja i interesnih grupa, ali se zalažu za otklanjanje svih uticaja na njihov integritet i rad, kao i izmene zakona o Državnom veću tužilaca, koje bi takođe doprinele tom cilju.

Prema istraživanju CESID-a koje je danas predstavljeno na konferenciji za novinare Udruženja tužilaca Srbije, 47 odsto anketiranih smatra da su uticaji političkih stranaka uticali na izbore tužilaca.

Njih 13 odsto smatra da su prilikom izbora tužilaca doprinos dale prijateljske i rođačke veze, tri odsto ispitanika da su se u izbor mešale interesne grupe (tajkunske, privredne, kriminalne...), dok 37 odsto misli da je za izbor bilo presudno znanje i autoritet tužilaca.