Tortura
Slučaj Paunović, pravosudni kriminal ili pravosudni mentalni poremećaj
Kaži, sinko, koje gnusno ubistvo da potvrdim
Kada se spoje nestručnost, pohlepa, pijanstvo i stare ljubavi, i od istrage
jednog stravičnog zločina naše pravosuđe napravi - sprdnju
Igor Milanović
Na Svetu Petku, u oktobru 2007, u beogradskom naselju
Žarkovo ubijena je tročlana porodica Obradović i devojka koja je bila
kod njih u gostima. Po tragovima na licu mesta ubica je poznavao ubijenu
porodicu.
Policija nije imala nikakvih tragova koji bi ukazivali na
to ko je ubica. Ubistvu nije prethodila nikakva borba, stanari zgrade nisu čuli
pucnje, jer je, verovatno, korišćen pištolj sa prigušivačem, a ni motivi nisu
bili poznati.
Trebalo je da se Obradovićevi dan kasnije usele u novi
stan, u zgradi koja je nikla na mestu njihove stare kuće. Preduzimač koji je
zidao pomenutu zgradu, Milan Paunović, priveden je 13. maja 2009. ispred
SO Čukarica i odveden kući, gde su pripadnici interventne patrole 92, radnici
UKP Trećeg odeljenja, već izvršili pretres.
Tek posle izvršenog pretresa policajci su pozvali
"svedoke" da dođu i potpišu zapisnik o pronađenim stvarima, i to
jednom pištolju za koji je Milan imao dozvolu i puške vinčester iz 19.
veka, koja nije bila ispravna.
Komšije koje su poznavale porodicu Paunović kao časne
ljude, redom su odbijale da naknadno daju legitimitet ovakvoj policijskoj
intervenciji i zapisnik su potpisali tek na molbu samih Paunovićevih, koji su
se nadali da će se tako okončati njihove muke sa policijom. Umesto toga,
mučenje je tek počinjalo.
Setili se pogrešnog
O pronađenom oružju informacije policiji je dao sam
Milan. Policajci su pušku i pištolj položili na krevet u sobi na spratu, a
zatim iz prizemlja doveli "svedoke" u čijem su prisustvu
fotografisali oružje. Činjenica je da je pretres vršen bez prisustva vlasnika i
svedoka, kao i da je policija bez potvrde oduzela raznu tehničku dokumentaciju
koja se odnosila na gradilišta u Žarkovu i Železniku.
Policija je usmeno obavestila Milana i da mu oduzima
auto. Po rečima inspektora Savića iz Trećeg odeljenja UKP-a, Milan je
načinio prekršaj jer je vozilo koristio na osnovu ovlašćenja prethodnog
vlasnika, pošto još nije stigao da ga registruje na svoje ime.
Kasnije, dok je Milan bio u pritvoru, vozilo je dva puta
pretresano bez prisustva vlasnika, njegovog punomoćnika ili bilo kakvog
svedoka. Tom prilikom bez potvrde je policija oduzela štednu knjižicu
Komercijalne banke, novac i celokupnu tehničku dokumentaciju za gradilište u
Vodovodskoj 125, kao i glavne projekte za zgradu u Železniku sa pratećom
dokumentacijom.
Prilikom prvog saslušavanja, koje su u policiji pokušali
da krste informativnim razgovorom, inspektor Dragan Lazarević je Milanu
Paunoviću rekao da je priveden kako bi dao informacije u vezi sa ubistvom
porodice Obradović. Milan je povodom tog slučaja već bio saslušavan dve godine
ranije, pa čak vođen i na poligraf, tako da nije imao ništa novo da saopšti
policiji.
Nezadovoljan ovakvim odgovorima, Lazarević je počeo sa
pretnjama, vređanjem i omalovažavanjem uz ono poznato policijsko "mi sve
već znamo, potrebno je samo da još i ti priznaš". U toku
"ispitivanja" Lazarević je Milanu govorio da se ovo neće dobro
završiti i da će on lično da se pobrine da Milanovi žena i dete završe na ulici
bez hleba. "Paziće i kako ulicu
prelaze", zloslutno je poručivao
inspektor.
Već drugog dana, 14. maja, u policiju dolaze Milanova
supruga i njegov advokat, ali inspektor Savić, koji je zajedno sa Lazarevićem
vodio ovaj slučaj, odbija da pusti advokata. I Milanu je rečeno da nema pravo na advokata. Isto tako, Savić odbija da
od Milanove supruge preuzme terapiju, zbog čega Milan dobija nesnosne napade
migrene prilikom saslušavanja. Policija ni tada ne dozvoljava lekarsku
intervenciju niti uzimanje terapije, a hitna pomoć je bila pozvana tek pošto je
Milan kolabirao.
U međuvremenu, saslušavanju se pridružuje zamenica
Okružnog javnog tužioca Vera Stanić, ortodoksna pijanica, koja će svojim
izjavama u kasnijem postupku pokazati ili da je nastupala u stanju delirijum
tremensa ili da pravo nikada ozbiljno nije ni studirala.
Nebulozne konstrukcije
Policija je na sve načine pokušavala Milana da dovede u
vezu sa svirepim ubistvom porodice Obradović, čak su mu nudili i status
zaštićenog svedoka, tvrdeći da na vezi imaju specijalnog tužioca. Milanu, koji
je i sam nekada radio u MUP-u, ni danas nije jasno zašto su inspektori od sebe
pravili veće budale nego što ionako jesu. Lazarević i Savić su od njega tražili
da upre prstom u bilo koju osobu koju je smatrao odgovornom za ubisvo, a oni će
već da obave ostatak. Očigledno je ovo način na koji srpska policija rešava
teška krivična dela.
Inspektor Lazarević u beznađu trabunja kako je Milanu
ukazana čast, jer sedi na istoj stolici na kojoj je ranije bio Joca
Amsterdam. Zatim priča kako je Milan još i dobro prošao, jer su Andriju
Draškovića u toj istoj prostoriji razmazivali po parketu. Konačno,
dolazi red i na saslušanje pred istražnim sudijom, kome je najzad prisustvovao i Milanov branilac. Kako je slučaj
počeo da se odvija, Milan je posumnjao da će pijani tužilac i isto tako
zagrejani sudija i ovoga puta odbiti da dozvole prisustvo advokatu okrivljenog.
Pošto je izjavio da sa ubijenim Zoranom Obradovićem
ima jedino vezu tako što ga je tužio sudu za naknadu štete, Milan je zatražio
da se pregledaju sva dokumenta, posebno njihovi uzajamni ugovori iz čega bi se
lako izveo zaključak da on nije imao razloga da izvrši tako gnusno krivično
delo. Na to je tužiteljka Stanić, do tada duboko zagnjurena u tekuća
pitanja, odgovorila da jedino ona utvrđuje šta su dokazi, a šta ne, da je
dokumenta uopšte ne zanimaju i pitala se ko uopšte čita ugovore!?
Milan se presavijao od bolova usled novog napada migrene,
njegov branilac se krstio i levom i desnom rukom na istupe tužiteljke, a
istražni sudija Pantelić je samo nazdravljao vinjakom natočenim u plastičnu
čašu. Konačno je određen i jednomesečni pritvor.
Posle toga Milana vode u Centralni zatvor u Bačvanskoj,
gde ga smeštaju u samicu pored vehabija i članova gnjilanske grupe.
Dva meseca kasnije Milan dobija prepis zahteva OJT-a za
proširenjem istrage, ovog puta zbog krivičnog dela teškog ubistva
podstrekivanjem. Konstrukcija tužilaštva sada je izgledala tako da je Milan
zajedno sa Milijom Veljkovićem angažovao dva nepoznata lica da ubiju
porodicu Obradović.
Milja Veljković je, inače, osoba koja je prva pronašla
mrtva tela članova porodice Obradović i pozvala policiju. Milan i Milija su se
samo površno poznavali, budući da je Milan jednom ili dva puta, mnogo pre
ubistva porodice Obradović, svratio u lokal koji drži Milija.
Iz tih slučajnih i davnih susreta, tužilaštvo izvlači
zaključak o organizovanoj grupi. U priču, kao optuženog, pripita Stanićka
ubacuje i izvesnog Radeta Radojevića, koji se svojevremeno ponudio da od
Milana otkupi sporne stanove sazidane na lokaciji Obradovićevih. Rade je, kao
poznanik ubijenog Zorana Obradovića, sa njim jedno vreme pregovarao oko daljeg
postupka, ali je na kraju odustao od kupovine objašnjavajući Milanu da mu je
sve to previše komplikovano.
Rade se sa saučesnikom, kako tvrdi tužilaštvo, našao sa
pokojnim Zoranom u lokalu u kome je bilo i drugih gostiju. Pokojni Zoran se za života nikome nije požalio da mu bilo ko iznuđuje
novac. Kako se onda došlo do ovakve optužnice?
Pomoću mešavine smanjene uračunljivosti usled pijanstva,
emotivnih vezanosti i beznađa usled kockarskih dugova.
Smišljanje u toku
Ključni, bolje rečeno jedini svedok tužilaštva da je Rade
ucenjivao Zorana, bio je izvesni Rastko Lukić, direktor u Milanovoj
firmi. Rastkov otac Radoslav Lule Lukić bio je nekada
načelnik DB-a za Beograd i dobar Milanov prijatelj. Pošto mu je sin upao u
kockarske dugove, Radoslav se obratio Milanu sa molbom da mu da neki posao.
Nešto kasnije, Rastkov otac je izvršio samoubistvo
ostavljajući poruku porodici da ne može više da izdrži sramotu i pritisak zbog
kockarskih dugova sina, koji su u međuvremenu narasli na 300.000 evra.
Rastko je do para za izmirenje kockarskih dugova pokušao
da dođe i tako što je svojim prijateljima prodavao nepostojeće stanove. Kada se
to saznalo i kada su osim kockara počeli da ga traže i prevareni kupci, on je
došao na ideju da bi, pošto istisne iz posla Milana, mogao da prodaje njegove
stanove. Tako je i došlo do toga da ga Stanićka, nekadašnja intimna
prijateljica njegovog oca, proglasi "zaštićenim" svedokom u postupku u
kome nije ni bilo nikakvog krivičnog dela.
Na glavnom pretresu Rastko, međutim, menja izjavu pod
unakrsnim saslušanjem, i tvrdi kako je samo video pokojnog Zorana da razgovara
sa Radetom. Da ne bi ispalo da je običan razgovor u kafani krivično delo, sudsko
veće na čelu sa sudijom Zoranom Ganićem pribeglo je novoj konstrukciji:
na kraju su optuženi osuđeni za pokušaj iznude, jer su Rade i njegov
"pomagač" sa pokojnim Zoranom razgovarali u majicama kratkih rukava
koje su isticale njihova razvijena tela, a nosili su i naočare za sunce. Time
su, tvrdi sud, izazvali strah kod Zorana o kome ovaj, međutim, nikada nikome
nije pričao. Ali, ne procenjuje oštećeni da li je uplašen, već sudija Ganić!
A gde je u međuvremenu
nestala optužnica za teško ubistvo? Ona se razbila u paramparčad onog momenta kada je sudu
pristupio još jedan "zaštićeni svedok", ovog puta jedna od
Obradovićevih komšinica u zrelim godinama. Čim je ušla u sudnicu, ona se
obratila sudiji rečima: "Kaži sinko šta treba da potvrdim."
Posle burnog reagovanja branilaca, a na molbu sudije da objasni ovu rečenicu,
"svedokinja" je pokazala rukom na tužioca Vjeru Stanić i kazala kako
ju je ona prethodnog dana instruisala da treba samo da potvrdi sve što joj u
sudu budu rekli. Posle ovoga, njena izjava više nije imala nikakvog značaja.
Presuda još nije pravnosnažna i ostaje da se vidi šta će
alkoholom i starom ljubavlju inspirisana tužiteljka još da izmisli.
Idiotska logika
Ceo
slučaj Milana Paunovića sa logikom i zakonom nema veze. Jedan od
"svedoka" koji je naknadno potpisao zapisnik o pretresu, a koga je
policija sama pronašla, bila je osoba sa očiglednim posebnim potrebama. Na
kasniju pritužbu MUP-u, Milan dobija odgovor da je policiji značajno samo da
svedok ima ličnu kartu, ostalo je ne zanima!?
Upitana
u jednom trenutku na glavnom pretresu zašto ne odustane od optužnice protiv
Milana, budući da ga ni jedan svedok ili dokaz ne terete, tužiteljka Vjera
Stanić je prevrćući jezikom uzvratila kako nije posao tužilaštva da dokazuje nečiju krivicu, već je posao odbrane da
dokaže nevinost optuženih!?