O tome se govori

Vučićev kartel je stvorio kastu novobogataša

Milijarderi iz blata

Na spisku naprednjačkih novopečenih bogataša ima raznih tajkuna, politikanata i kriminalaca. Zajedničko im je samo to što pripadaju kartelu Aleksandra Vučića i što ne mogu da objasne poreklo prvog miliona. Tragovi opljačkanog novca nalaze se u izveštajima Državne revizorske institucije, koja je konstatovala da svake godine nestanu tri milijarde evra iz budžeta, kao i na spiskovima Narodne banke Srbije i Poreske uprave. Zahvaljujući poslovima sa državom, poslovne imperije su stvorili Stojan Vujko, Ivan Bošnjak, Željko Drčelić i, najkrupniji među novim tajkunima, Zvonko Veselinović.

Predrag Popović

U Srbiji ima 40 milijardera i 33.000 milionera, objavio je nedavno Forbs. Predstavnici vlasti odmah su demantovali te navode, kažu da ih nema baš toliko. Građanima Srbije nije ni bitan tačan broj pripadnika kaste bogatih skorojevića, dovoljno je tragična činjenica da su nove poslovne imperije nastale pljačkom javnih resursa i privatne imovine.

U toj kasti nalaze se tajkuni koji su novac stekli na različite načine. Većina je, kroz sporne poslove s državnim institucijama, učestvovala u čerupanju budžeta. Neki su se obogatili klasičnim kriminalom, proizvodnjom i prodajom droge, švercom oružja, pranjem prljavog novca... Među njima ima i onih sa zatvorskim iskustvom, a i onih koje to tek čeka. Različite su nacionalne, verske i političke pripadnosti, obrazovanja, životnog doba. Zajednička su im samo dva imenitelja: 1. obogatili su se pod zaštitom kartela oko Srpske napredne stranke i 2. ne mogu da dokažu poreklo imovine.

Počev od Aleksandra Vučića, nijedan novobogataš ne može da objasni kako je stekao prvi, peti, pedeseti milion evra. Ne mogu da kažu istinu, pošto bi ona mogla da ih, kad-tad, odvede iza rešetaka. Zato moraju da plasiraju besmislene laži.

I u tome prednjači vođa kartela. Kad je prvi put bio na vlasti, od 1998. do 2001, napravio je kombinaciju u kojoj je stan svojih roditelja od 70 kvadrata, na kraju Novog Beograda, zamenio za stan na Vračaru, u Krunskoj ulici, od 97 kvadrata, koji je pripadao Narodnoj banci Jugoslavije. Kasnije je pričao da je njegova mama prodala 15 lanaca nasleđene zemlje kod Bečeja da bi platila razliku u vrednosti ta dva stana.

U to vreme, dok je trajala NATO agresija, ministar protiv informisanja Vučić je dobio od države stan od 117 kvadrata u novoizgrađenom "Yu biznis centru". Kad je pao s vlasti, mama Angelina je morala da proda još nekoliko lanaca zemlje, da bi on tim novcem platio ekstraporez.

Kao što je tada lagao da živi u iznajmljenoj garsonjeri u Francuskoj ulici, tako i sada laže da mu je mama 2017. pozajmila pare da kupi garsonjeru u Belvilu, jedinu nekretninu koju zvanično ima u svom vlasništvu. U istom stilu objašnjavao je kako se okućio njegov brat Andrej. Mlađi bata je uzeo kredit u švajcarskim francima, ali nije mogao da ga otplaćuje zbog promene kursa i rasta kamata. Pogađate, mama Angelina je prodala još jedan deo nasledstva da bi Andrej mogao da vrati kredit. Ili je mama Angelina nasledila pola Vojvodine ili njen sin mnogo laže.

Uzalud Vučić priča takve besmislice, tragovi novca koji je zgrnuo ne vuku prema njegovoj mami, nego poslovnim ortacima Darku Šariću, Veljku Belivuku, Predragu Koluviji, Zvonku i Žarku Veselinoviću, Milanu Radoičiću i ostalim narko bosovima, ubicama, jajarama i secikesama iz tog kartela.

Sadržaji komunikacija među kriminalcima iz celog regiona otkrivaju da je Aleksandar Vučić za poslednjih 12 godina uzeo više od 20 milijardi evra kroz koruptivne poslove. Iz istog izvora potiču informacije o tome da su Andrej Vučić i Zvonko Veselinović još 2015. proslavili prvu stečenu milijardu evra. O poreklu novca braće Vučić i načinu na koji je stečen, govori se i na ročištima u svim sudskim postupcima koji se vode protiv njihovih ortaka koji su procesuirani na zahtev američkih i evropskih službi.

U spisima tih predmeta nalaze se iskazi Belivuka i Marka Miljkovića o poslovima koje su obavljali po nalogu Vučića. Tu se pominje i nezakonito rušenje zgrada u naselju Savamala. U zločinačkoj akciji, kojom je pripremljen teren za izgradnju "Beograda na vodi", zajedno su učestvovale sve gradske komunalne službe, policija, radnici građevinskih firmi Inkop i Milenijum Tim, kao i koljači iz grupe Velje Nevolje.

Od tada je prošlo osam godina, "Beograd na vodi" je okupirao 480 hektara zemljišta uz savsku obalu, podignuto je dvadesetak solitera, kroz čiju izgradnju je oprano nekoliko milijardi evra.

Milenijum Tim je, od tada, razvio poslove na sve strane i u svim granama: gradi puteve, zgrade, gasovode, vinarije, fudbalske stadione. Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, zvanični vlasnici Milenijum Tima, u svom poslovnom sistemu imaju još 13 povezanih firmi, pa čak i Institut za vodoprivredu "Jaroslav Čarni" i Istraživačko-razvojni institut Goša.

Finansijski izveštaji pokazuju da je Milenijum Tim u poslednje tri godine ostvario čist profit od 3.550.590.000 dinara, odnosno 30,3 miliona evra. Zarada će biti još veća ove godine, kad iz budžeta Srbije legnu pare za radove koje će ta firma obaviti u peskupom i nepotrebnom projektu EXPO.

No, od podataka o profitu, za analizu načina poslovanja te kompanije još su važnije informacije o njihovim kratkoročnim i dugoročnim dugovanjima. Milenijum Tim ukupno duguje 31 milijardu dinara, odnosno 265 miliona evra. Na tom primeru razotkriva se poslovni, tj. Pljačkaški sistem koji je uspostavio Vučić. Velike infrastrukturne poslove, koje plaća država, vlast nabacuje povlašćenim firmama, koje rade iz kredita. U zatvorenom sistemu zarađuju svi, i firme i banke, na gubitku su samo građani, iz čijih džepova je plaćena izgradnja puteva po trostruko većoj ceni od realne. Naravno, zarađuju i organizatori posla, Vučić i njegovi ortaci iz vlasti, koji se ugrađuju u svaki projekat.

Isti model je primenjen i u poslovanju Zvonka Veselinovića. Samo jedna od dvadesetak njegovih firmi, Inkop d.o.o. Ćuprija, za poslednje tri godine ostvarila je prihode od 119,4 miliona evra.

Veselinovićeva preduzeća najveću zaradu ostvaraju na infrastrukturnim poslovima, koje dobijaju kineske građevinske kompanije, a one su angažovane kao podizvođači. Zbog načina na koji vodi posao, Zvonko Veselinović je stavljen na američku crnu listu, zajedno sa bratom Žarkom, kumom Radoičićem i još dvadesetak saradnika i povezanih firmi, koje su registrovane u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Makedoniji.

Veselinović, Vujko, Bošnjak, pa i Željko Drčelić (vlasnik W.D. Concord West-a) danas posluju neuporedivo uspešnije od tajkuna koje je iznedrio koruptivni sistem režima Slobodana Miloševića. Iako u medijima pokušava da održi imidž "tajkuna broj 1", Miroslav Mišković ne može da zaustavi propast svoje poslovne imperije. Unazad nekoliko godina, njegova kompanija Delta Holding poslovala je pozitivno samo prošle godine, kad je ostvarila profit od 10,47 miliona dinara. U dve prethodne godine, 2021. i 2022, ostvarila je gubitke od ukupno 1.049.778.000 dinara, tj. devet miliona evra.

Vučić je naneo ogromnu štetu poslovanju Miškovića krajem 2013. godine, kad ga je uhapsio i pritvorio. Vučić je taj progon iskoristio kao najbolji predizborni trik, kojim je prevario glasače, predstavljajući se kao borac protiv korumpiranih tajkuna. Zahvaljujući toj prevari, prigrabio je svu vlast za sebe i postao ovo što je danas, pohlepni tiranin. Nakon oslobađajuće presude, odštetu Miškoviću ne plaća mama Angelina, nego normalni građani Srbije.

Bogoljub Karić je izbegao hapšenje, koje su mu namenili Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić, uz prećutnu podršku Borisa Tadića. Deset godina se skrivao u Rusiji, skupo plaćajući Vučiću zaštitu od zakona i poternice. Kad je krivično delo, koje mu se stavljalo na teret, otišlo u zastarevanje, Karić se vratio u Srbiju. Brzo je shvatio da nije dobrodošao. Uzalud je najavljivao izgradnju "Tesla City" i sličnih projekata u Beogradu, Jagodini i Novom Sadu. Kad je shvatio da od toga nema ništa, kukao je i po režimskim i po opozicionim medijima da mu "vlast ne dozvoljava ni ašov da zakopa". Nije mu pomoglo ni jektenije, ni podvijanje repa i pristanak da plati dodatni mito. U Vučićevom sistemu no country for old men, građevinske koruptivne poslove lakše sprovodi u saradnji sa novopečenim bogatašima iz navijačkih i političkih sekti sa Marakane i iz Grocke.

Među Miloševićevim tajkunima najgore je prošao Milan Beko. Nakon što je preživeo atentat, 2014. godine, Beko se povukao iz javnosti i mnogih poslova. Njegova kompanija Ladinvest d.o.o. nalazi se u blokadi skoro 4.000 dana, a njen račun je blokiran zbog dugovanja od 3,68 milijardi dinara, odnosno 31,4 milion evra.

Iako Vučićev kartel pokušava da sakrije tragove svojih kriminalnih i koruptivnih kombinacija, kojima isisava novac iz budžeta, to je uzaludan posao. Zločinački sistem razotkriven je čak i u izveštajima državnih institucija. Obim naprednjačke pljačke opisan je analizama Državne revizorske institucije, u čijim izveštajima se navodi da javna preduzeća i ustanove godišnje nezakonito potroše oko tri milijarde evra. Dakle, samo u periodu vladavine SNS-a, kroz sporne javne nabavke u privatne džepove i račune slilo se 36 milijardi evra. Tačnije rečeno, toliko je otkriveno i zabeleženo, a prava tužilačka istraga bi, sigurno, prikupila dokaze o trostruko većoj sumi. Međutim, izveštaji DRI ostaju mrtvo slovo na papiru, tužioci ne smeju da postupaju po njima.

I izveštaji Narodne banke Srbije pokazuju u kakvom stanju je srpska privreda. Podaci, koje je NBS u februaru ove godine, otkrivaju da se u blokadi nalaze računi 46.847 preduzeća i preduzetnika. Na tim računima je blokirano ukupno 219.917.298.267 dinara, odnosno 1,87 milijardi evra. Pritom, uočen je trend propadanja, koji se pojačava i ubrzava. U vreme pandemije, 2020. godine, kad su mnoge firme zatvorene, u blokadi se nalazilo 40.273 računa. Od tada, svake godine raste broj firmi koje ne mogu da normalno posluju i čija dugovanja se povećavaju.

Na spisku najvećih dužnika, posle Bekove kompanije Ladinvest, nalazi se Agencija za krizni menadžment, koju je osnovao Gordan Bašić. Braća Pavle i Gordan Bašić već dvadesetak godina su uključeni u privatizacijske kriminalne kombinacije. Zbog spornih poslova, dok su bili suvlasnici novosadskih preduzeća Agrokop, Kvantum i Tandem financijal, uhapšeni su 2010. godine. Gordan Bašić je vlasnik Fruškogorskih vinograda, a Agenciju za krizni menadžment, koja danas duguje 3,26 milijardi dinara, prodao je Svetlani Berisavljević.

Srpskoj javnosti, policiji i tužilaštvu poznat je i slučaj šabačke kompanije Magma Prom, čiji zvanični vlasnik je Milan Trnavčević, iza koga stoji kontroverzni tajkun Miroslav Bogićević. Račun Magme je blokiran zbog dugovanja od 2,03 milijardi dinara. Iako ta kompanija već četiri godine ne posluje, državni organi ništa ne preduzimaju da namire poverioce.

Među 20 najvećih dužnika nalazi se i firma Europark d.o.o, čiji račun je blokiran zbog duga od 966 miliona dinara. Milojica Marković, vlasnik Europarka i još nekoliko putarskih preduzeća, pre desetak godina je bio omiljeni Vučićev ortak. Drugi Vučićev ortak, Dejan Anđus, uhapšen je i optužen za reketiranje Markovića. Anđus je tada optuživao Vučića da namešta tendere za Markovićeve firme. Sad je sve drugačije. Anđus je na slobodi, a Milojica u problemu.

Isti put, od ljubavi do mržnje, s Vučićem je prošao i Dmitar Đurović. Dok je bio direktor javnog preduzeća Koridori Srbije, Đurović je učestvovao u korupcionaškoj aferi, koju je raskrinkala tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović.

Radna grupa, koju je 2016. osnovala ministarka Mihajlović, napravila je detaljan izveštaj o izgradnji četiri deonice Koridora 10 na kojima je izvođač bila firma Aktor. U izveštaju se navodi da je završetak radova oročen na 11. septembar 2015, a do 27. decembra 2016. realizovano je samo dva odsto posla. "Od sredine oktobra 2016. na gradilištu nema ni mašina ni radnika. Objekti su pod skelama i čekaju radnike već dve godine. Izvođač Aktor duguje 30 miliona dinara i dalje insistira na nemogućnosti rada zbog projekata koje nije dobio, a sa druge strane svojim neplaćanjem projekata obezbeđuje prostor za svoje nove odštetne zahteve, nova kašnjenja, nove rokove.

Pritom, Aktor ne reguliše svoje finansijske obaveze prema partnerima, dobavljačima, kooperantima, pri čemu nameru investitora da pomogne izvođaču stimulativnim plaćanjima (avans, dodatni avans, plaćanje (oslobađanje) garantnog depozita, redovne isplate po situacijama i plaćanje materijala na gradilištu, zloupotrebljava svojim neaktivnim odnosom prema projektu", navodi se u izveštaju Radne grupe Ministarstva građevinarstva, uz napomenu da se račun Aktora već više od godinu dana nalazi u blokadi zbog duga od preko 10 miliona evra. Investitor, tj. Koridori Srbije, 2014. godine uplatili su dva avansa Aktoru, oba po 66,2 miliona dinara, plus dodatni avans od 434,5 miliona dinara, ali od posla nije bilo ništa. Zbog sumnje da je učestvovao u tim koruptivnim radnjama, Dmitar Đurović je smenjen sa mesta direktora Koridora Srbije, ali nikad nije odgovarao za taj slučaj. Vučić je pričao kako je Đurovića zaštitio njegov kum Nebojša Stefanović, koji je bio čest gost na Đurovićevoj hacijendi u Sopotu, vrednoj oko sedam miliona evra.

Firma Aktor ATE ogranak danas se nalazi u vrhu liste dužnika. Račun te firme, koju zastupa Aharon Peles iz matične grčke kompanije, duguje 2,09 milijardi dinara. Aktor ATE ogranak prošle godine je zabeležila gubitak od 129,3 miliona dinara. Međutim, u Srbiji posluje i druga firma iz tog sistema, Aktor ATE d.o.o, čiji zastupnik je takođe Aharon Peles. I ta firma beleži gubitke u poslovanju, ali posle trogodišnje blokade računa, očistila je dugovanja.

Na spisku firmi čiji računi su blokirani, koji je objavila NBS, nalaze se i državna preduzeća poput Holding korporacije Krušik, koje duguje 1,52 milijardi dinara, a istovremeno ostvaruje ogromne prihode od prodaje naoružanja stranim kompanijama, koje snabdevaju vojsku Ukrajine. Javno preduzeće Železnice Srbije duguje 1,04 milijardi dinara, ali i dalje služi Vučiću za isisavanje novca iz budžeta kroz brojne sporne tendere.

Među najvećim dužnicima nije upisana "Jovanjica" Predraga Koluvije. Najveća plantaža marihuane u Evropi nastavila je da radi, iako su protiv Koluvije podnete dve optužnice za proizvodnju droge. "Jovanjica" je prošle godine zabeležila gubitak od 4.525.000 dinara, pa ima ukupni dug od 672,7 miliona dinara. Samo u Srbiji je moguće da "biznismen" pod optužnicama za narko trafiking nesmetano nastavi poslovanje, gostuje na režimskim medijima i na društvenim mrežama objavljuje snimke na kojima se hvali kako je nastavio uzgoj konoplje. Koluvija to može, jer zna šifru svog "blackberry" telefona, koji tužioci ne smeju da otvore jer se plaše da u prepiskama i snimljenim razgovorima ne prepoznaju glas nekog pripadnika vladarske porodice.

Naravno, Vučić nije napravio taj kriminalni sistem. Nasleđene modele pljačkanja javnih resursa, Vučić je samo iskoristio za formiranje svoje kaste milijardera i milionera. Razvojni modeli su opisani u izveštajima DRI, NBS i Poreske uprave Srbije. I te državne institucije daju pun doprinos tragičnom stanju srpske privrede i finansijskog sistema. S obzirom na opis posla, moraju da evidentiraju tragove novca, ali ništa ne preduzimaju kako bi sankcionisale kršenje zakona i propisa.

- Poreska uprava Srbije ima potraživanja u svakoj firmi koja je blokirana. Pitanje za njih je zašto nisu reagovali i šta se dešava sa potraživanjima prema tim preduzećima. To predstavlja nemarnost Poreske uprave, a o šteti po budžet Srbije da ne govorimo. Trebalo bi ispratiti da li su vlasnici firme ili ovlašćena lica izvukli imovinu iz privrednog društva. Na taj način je, neplaćanjem poreskih obaveza, takođe oštećen budžet. Kada firma ode u stečaj, iako je imovina prethodno izvučena, na bilo koji način, u ćerku firmu ili je prodata nekim drugim licima, niko ne odgovara.

Nema posledica, trpe samo država i poreski obveznici - rekla je Ivana Matić, bivša direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, za Forbs Srbija.

Matić je samo jednim delom u pravu. Poreska uprava ne radi nemarno, nego po diktatu vlasti. Kao i NBS, tako i Poreska uprava ima svoje spiskove dužnika. Na spisku za prošlu godinu nalazi se 283 preuzeća kojima je određena prinudna naplata dugova. U vrhu liste za 2023. godinu nalazi se, opet, Magma Prom Šabac, a slede Mera Invest iz Beograda, Termol Leštane, kompanija Ratko Mitrović - akcionarsko društvo za inženjering i investicije u građevinarstvu, PIK Pešter iz Sjenice, Fexiko Beograd, Novitet Novi Sad... Na prvih 25 mesta nalaze se firme koje duguju od 200 miliona dinara do preko jedne milijarde.

Na sajtu Poreske uprave svakodnevno se objavljuju oglasi o prodaji zaplenjene pokretne i nepokretne imovine preduzeća i privrednika.

Recimo, 2. septembra 2024. godine biće održana licitacija za automobil advokata Radoslava Spasića iz Smederevske Palanke, koji je oduzela smederevska filijala Poreske uprave. Javno nadmetanje za Pežo 307, starog 22 godine, održaće se početnoj ceni od 343.392 dinara. Niška filijala Poreske uprave Srbije oglasila je četvrti pokušaj za prodaju pokretnih stvari preduzeća Palkom, a na doboš je otišao i BMW firme Kristina Lundža Lov Studio, po početnoj ceni od samo 214.560 dinara. Siniši Mitroviću, vlasniku ugašene radnje za prevoz robe u drumskom saobraćaju, iz Marošina, prodata je nepokretna imovina, šuma druge klase i vinograd treće klase. U Kragujevcu se na licitaciji nalazi auto Alfa Romeo, star 18 godina, čija vrednost je procenjena na 217.342 dinara. Kragujevački poreznici prodaju i ženske patike, dečje papuče, gumene čizme i kišne mantile, oduzete radi namirenja poreskog duga.

S obzirom da Poreska uprava svakodnevno objavljuje oglase o prodaji zaplenjenih stvari, neko naivan bi mogao da poveruje da ta institucija zaista radi. Tačno je da na doboš odlazi imovina malih dužnika, koji su podobni za odstrel. S druge strane pravde nalaze se vodeći kriminogeni tajkuni iz Vučićevog okruženja. Isti poreznici, koji oduzimaju nepokretne i pokretne stvari vredne po 2-3 hiljade evra, sa Željkom Mitrovićem i njemu sličnim bogatašima, pristaju na reprogram poreskih dugova. Kompanija Inkop, Zvonka Veselinovića, reprogramom rešava probleme s poreskim obavezama. Kad je Inkop, kao većinski vlasnik Veselinovićeve firme Granit peščar - Ljig, dugovao 380.000 evra poreza, Poreska uprava mu je odložila plaćanje na pet godina.

I bivši košarkaš Željko Rebrača poslovne probleme pokušava da reši učlanjenjem u kartel oko Aleksandra Vučića. Po završetku blistave karijere, Rebrača je, u julu 2008. godine, osnovao Poslovni centar Rebrača u Somboru, čija delatnost je iznajmljivanje vlastitih nekretnina ili iznajmljivanje nekretnina i upravljanje njima. Pošto je prošle godine zabeležio gubitke od 145.699.000 dinara i dugovanja podigao na čak 962.296.000 dinara, očigleno mu nije dobro išlo iznajmljivanje nekretnina, pa je sebe iznajmio Srpskoj naprednoj stranci. Iako je propao kao preduzetnik, ne može da otplati vlastite dugove, Rebrača je pre mesec dana, kao narodni poslanik iz redova SNS-a, glasao za zakone, kojima se država Srbija zadužila za još 4,5 milijarde evra.

Rebrača i Vučić su poslovni odnos uspostavili još pre 15 godina, takođe u vrlo incidentnim okolnostima. Spojio ih je bivši sportski menadžer Momir Malović, koji je oženjen Vučićevom rođakom Natašom. Malović je kupio stan u Rebračinom poslovno-stambenom kompleksu "Katja" u Somboru. Ugovor je, umesto Rebrače, potpisao njegov kum, takođe bivši košarkaš, Vlada Dragutinović. Malović je tvrdio, pa i pokazivao uplatnice, da je platio 27.500 evra, Rebrača je dobio sudsko rešenje o povraćaju stana.

- Nisam dobila nikakvo rešenje o prinudnom iseljenju. Na kakvu prevaru su spremni oni koji žele da meni i mom mužu Momiru otmu stan vidi se i po tome što je neko falsikovao potpis naše advokatice Snežane Rakočević o prijemu tog rešenja. Ona je zatražila veštačenje grafologa, ali, posle svega, mogu da očekujem da mi se sutra na vratima pojave policajci i izbacivači Željka Rebrače - rekla je Nataša Malović, uz pretnju da će se politi banzinom i zapaliti ako policija pokuša da je izbaci iz stana.

Vučić je svojoj rođaki pomogao tako što joj je našao advokaticu Rakočević, ali nije hteo da se više angažuje.

- Ko je jebe kad se udala za kriminalca - zaključio je Vučić.

Doduše, izgleda da je bio u pravu za Momira Malovića, koji je u septembru 2021. pravosnažno osuđen na pet godina robije zbog iznude, kojom je od jednog Novosađanina uzeo 580.000 evra.

Nažalost, Rebrača nije jedini sportista koji svoje poslovne i krivične slučajeve pokušava da reši uz pomoć kriminalaca na vlasti. Poreska uprava i druge državne institucije ne progone Rebraču, ne plene njegove stanove iako duguje više od osam miliona evra. Na udaru državnih organa nalaze se sitni privatnici, kojima se plene papuče i čizme.

Za razliku od Rebrače, za koga se zna da je prvi milion stekao na najpošteniji način, na košarkaškom terenu, većina novopečenih naprednjačkih milionera moraće da smisli odbranu u sudskim postupcima, koji ih čekaju. Neki će, poput Aleksandra Vulina, tvrditi da im je novac pozajmila ženina tetka. Neki će priznati sva krivična dela koja su počinila, a većina će pokušati da prebaci odgovornost na šefa kartela. Ipak, čudno je što među njima nema nijednog koji je spreman da makar minimalnim delom plena pomogne opozicione stranke, nevladine organizacije ili nezavisne medije. I u Miloševićevo vreme, koje je bilo mračno skoro kao ovo Vučićevo, postojali su bogataši koji su finansijski podržavali protivnike i kritičare režima. Iako ih je stvorio Miloševićev sistem, Mišković i Karić su finansirali kampanje opozicionih stranaka i sponzorisali nezavisne novine. Miodrag Kostić je, u vreme najbrutalnijeg progona Slavka Ćuruvije, plaćao reklamu svoje kompanije MK Komerc u Dnevnom telegrafu. Miloševićevi tajkuni su stavljali u svaku korpu po neko jaje, ponekad i ponekom mućak, ali ipak, rizikovali su bes gospodara. Ovi, Vučićevi tajkuni, stisnutih jaja, večno gladni i alavi, žele da veruju da će vladati do kraja sveta, a drhte od straha pri pomisli na suočavanje s pravdom kad se Srbija oslobodi naprednjačke tiranije.

Strah je opravdan. Da bi Srbija imala budućnost, da bi se oporavila od zla koje joj je naneo Vučić, neophodno je privesti pravdi sve njegove milijardere iznikle iz blata. Spiskovi već postoje, one ih na sajtovima DRI, Narodne banke i Poreske uprave. Kad se na sajtovima Višeg suda u Beogradu objave presude protiv njih, oni će vratiti u blato, novac u budžet, a Srbija na pravi put.