Afera
Hrvatski milioner Branko Vugrinec na sudu zbog alimentacije
Za ljubav treba platiti
Hrvatski milioner Branko Vugrinec koji se krije u Monaku od žene-Ruskinje i svog sina, da bi izbegao njihovo izdržavanje, na sudu je falsifikovao dokumenta iz kojih se vidi da radi kao menadžer u jednoj hrvatskoj turističkoj agenciji za platu od bednih 36.000 rubalja, a to je oko 1.000 dolara
Piše: Viktor Hlistun
dopisnik iz Rusije
Hrvatski milioner Branko Vugrinec krije se u Monaku od žene-Ruskinje i svog sina. Upoznao ju je u Moskvi, dok je prijavljivao jedan od svojih projekata. Ona, osamnaestogodišnja devojka iz višečlane porodice, studentkinja druge godine prava, radila je kod njegovog partnera i pomagala mu u pripremi dokumenata. On je Hrvat, milioner, živi u Monaku. Nebitno je što je on od nje stariji 30 godina. Ljubav ne zna za granice kada su godine u pitanju
Romansa je kratko trajala
Naviknut da se lepo provodi, Branko se uporno udvarao Marini. Vodio ju je u restorane, kupovao joj cveće, poklone, male znakove pažnje... Imao je samo jedan cilj - da dokaže sebi, poslovnim partnerima, a pre svega "dragoj" ženi, koja je u to vreme bila u ljubavi sa svojim vršnjakom, da je on, Branko, još uvek u punoj snazi i sposoban da započne romansu sa mladom devojkom. I, uspeo je. Nedugo pošto su započeli vezu, ona je ostala u drugom stanju. Jasno je da se to nije uklapalo u planove ljubavnika na zalasku ljubavničke karijere. Ipak, znao je da se uz pomoć novca svaki problem može rešiti. Branko je pokušao da sve reši parama i hteo je da Marini da dovoljno novca da prekine trudnoću. Ali, devojka je bila ponosna i nije htela da "prlja ruke", pa je kroz devet meseci rodila prelepog dečaka i dala mu ime Oleg Brankovič (ovo Brankovič je ime po ocu).
Treba reći da je porođaj bio težak, devojka je morala i na operacioni sto. Kada se oporavila od složene operacije, smogla je snage da pozove Branka i čestita mu rođenje sina. Zatim mu je predložila da na neki način pomogne mališanu, jer sama nije mogla da ga izdržava...
Rat sa sinom
Bolje je ne pominjati kako se Marina snalazila i kako je živela sa svojim sinom. Tako je prošlo šest godina. Od neiskusne devojke koja je pomagala u pripremi dokumenata, postala je vrstan pravnik. Tada je i rešila da zaštiti prava svog sina. Godine 2007. predala je sudu dokumenta za priznavanje očinstva, kako bi Oleg i zvanično dobio oca.
A šta je u međuvremenu radio Branko? Ništa. Šest godina se krio i mislio da je ružan san završen. Ali, prevario se. Prvi poziv na sud dočekao ga je nespremnog. Posle toliko godina ćutanja, već je počeo da zaboravlja celu tu ljubavnu priču, kad odjednom - poklon iz prošlosti. Ipak, nije očajavao, već je opet pokušao da sve reši novcem. Sud je odredio da se uradi genetska ekspertiza kako bi se odredilo očinstvo i on je, kao i uvek uveren da Marina neće ništa moći da dokaže i da se sve novcem može kupiti, pristao na ekspertizu. Kada se ispostavilo da se na ekspertizu mora javiti po naređenju suda, nije se poneo muški. Počeo je da Marini šalje advokate koji su joj pretili i nudili novac, a sam nije dolazio na ročišta. Predlagao joj je da uzme novac i ne traži priznavanje očinstva, podnosio sudu falsifikovane potvrde o lošem zdravlju svoje žene zbog čega stalno mora da bude pored nje, bio uveren da bez genetske ekspertize ona ništa neće moći da dokaže. Sud ga je, ipak, u junu 2008. zvanično proglasio za Olegovog oca, a njegovi skupi advokati ništa nisu mogli da učine protiv mlade žene koja je štitila interese svog sina. Pokušaj žalbe takođe nije urodio plodom.
Otac se nije smirio
Ovaj sudski spor je zainteresovao moskovske novinare i dobio je veliku pažnju u javnosti. U časopisu "MK", 26. juna 2007. objavljen je članak pod naslovom "Ženska osveta". Kasnije su o tome pisale i druge novine. Priču o hrvatskom milioneru koji je zaveo rusku devojku i onda je odbacio, postala je poznata u mnogim zemljama. Ali, ni to nije urazumilo Branka. Sudsko rešenje po kome je zvanično proglašen Olegovim ocem nije ga čak navelo ni da pomisli na sina - otac milioner, kao i ranije, štedeo je na njemu i nije davao ni centa za njegovo izdržavanje. Branko je trošio novac na druge stvari.
Umesto da razumno, a u interesu sopstvenog deteta, reši sva sporna pitanja, on je, nekoliko meseci posle presude, počeo da šalje svoje ljude da prate Marinu, kako bi se obavestili o tome gde radi, šta radi, gde živi, da bi u određenom trenutku izvršio odgovarajući pritisak na nju. Tako se, iznenada, posle sedam godina, pojavio bivši direktor firme u kojoj je Marina radila i u kojoj je upoznala Branka. On je ostao njegov kompanjon, i živi u Nici, u Brankovom komšiluku takoreći, jer Branko živi u Monaku koji je od Nice udaljen nekoliko sati vožnje. Došavši u Moskvu, nekoliko puta je zvao Marinu, zatim joj je zakazao sastanak. Taktika mu je bila da o Branku govori sve najgore, ispričao joj je kako su se posvađali, ali da je slučajno saznao za priču iz novina, pokazujući pritom izuzetno poznavanje sudskog procesa i kako iskreno želi da joj pomogne. Ispričao joj je da samo on zna o tome koliko je bogatstvo njegovog bivšeg partnera, koliko novca ima u kojoj banci, da želi da mu se osveti i da će joj za određenu sumu otkriti te informacije. Marina je ipak shvatila zašto se Brankov partner tako ponaša - cilj je bio jasan: da na svaki način ispita kakvi su njeni dalji planovi prema ocu deteta, da li će tražiti alimentaciju? Upravo alimentaciju milioner Branko nije hteo da plati.
Plaćanje po sudskom nalogu
U januaru 2009. Marina je predala sudu zahtev za isplatu alimentacije. U sudu su bili prisutni novinari, kako ruski, tako i strani. Branko je unajmio najskuplje advokate. Oni koji su prisustvovali zasedanju suda ne skrivaju da su advokati proces preokrenuli u vašar, u svađu između odbrane i tužilaštva. Advokati su se ponašali bezobrazno i suviše slobodno. Na kraju su sudu predat falsifikovan dokument (možda im je neko došapnuo tu ideju) iz koga se vidi da otac-milioner radi kao menadžer u jednoj hrvatskoj turističkoj agenciji za platu od bednih 36.000 rubalja. To je oko 1.000 dolara. A taj čovek je samo na jednu opkladu potrošio 200.000 dolara. A opklada sa jednim prijateljem je bila: ko će brže da smrša osam kilograma.
Bogati imaju svoje kaprice. Šta da radi sa sinom čak i ako nije bio željen? Na to pitanje odgovorio je sud.
Bez obzira na poznate advokate, Branko je izgubio na sudu. Nije prošla ni priča da radi kao menadžer turističke agencije. Opet nije imao sreće. Kompetentni organi su se zainteresovali za njegove milione. Od tih miliona je dužan da plati alimentaciju...
Umesto zaključka
Biznis gospodina B. Vugrinca je uvoz-izvoz metala, pre svega čelika. Njegovi poslovni interesi prostiru se u Rusiji i na srodne grane industrije, kao i na nekoliko evropskih zemalja: Nemačka, Italija, Holandija itd. U Rusiji je B. Vugrinec poznat kao čovek koji ima kontrolne pakete akcija i udeo u čeličanama. Ima svoj interes i u jednoj velikoj avio-kompaniji. Takođe je poznato da je B. Vugrinec 1999. kupio akcije fabrike ZAO Stakol koja je bila pred bankrotom. Ova fabrika se nalazi u Vladimirskoj oblasti, a jedina je u Rusiji koja pravi čelične klipove. Od 1998. B. Vugrinec je takođe stekao znatan paket akcija kompanije Avans koja upravlja sa nekoliko pristaništa u Rusiji. Jasno je da će kompetentni organi naći i druge izvore prihoda milionera - ljubavnika.
Ovaj sudski spor je zainteresovao moskovske novinare i dobio je veliku pažnju u javnosti. U časopisu "MK", 26. juna 2007. objavljen je članak pod naslovom "Ženska osveta". Kasnije su o tome pisale i druge novine. Priču o hrvatskom milioneru koji je zaveo rusku devojku i onda je odbacio, postala je poznata u mnogim zemljama. Ali, ni to nije urazumilo Branka.
Sud je Branka, ipak, u junu 2008. zvanično proglasio za Olegovog oca, a njegovi skupi advokati ništa nisu mogli da učine protiv mlade žene koja je štitila interese svog sina.