Životinje
Baèka Topola i njene preokupacije
Kljuèni psi i pseæi kljuè
U Baèkoj Topoli ima i onih koji
i životinje dele po poreklu. Beogradski psi su tako postali
zabranjeni u Baèkoj Topoli
Igor
Milanoviæ
Na Salašu
116 kod Baèke Topole, prof. Etela Merk, magistar slikarstva, veæ
deset godina brine o mnoštvu napuštenih i zlostavljanih pasa i maèaka.
Danas ima oko 500 pasa i oko 70 maèaka.
Azil koji je oformila poseduje urednu dozvolu u vidu Rešenja
izdatog 25. maja 2006. godine od Uprave za veterinu pri Ministarstvu
poljoprivrede, stoèarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Na površini od 11 i po jutara, tj.
oko sedam hektara, nalaze se kuæa (u kojoj živi
vlasnica azila, sa šestogodišnjim sinom), brojne okuænice, ozidane kuæice
za pse sa delimièno izbetoniranom površinom, kao i prirodno zemljanim i travnatim delom, gde psi borave. Psi su
potpuno zaštiæeni od velikih vruæina u hladu drveæa, nadstrešica i boksova. Zaštiæeni su i od jakih vojvoðanskih snežnih
i vetrovitih smetova zimi.
U Vojvodini sliènu
dozvolu ima još jedino azil u Ðurðevu.
Sada je opštinska
vlast, umesto da pomogne ovaj nesvakidašnji projekat krenula u obraèun
sa profesorkom Merk. Prvo su joj prebacivali da hraneæi
pse lutalice izvan azila prlja grad, a nedavno su je pozvali i u policiju na
saslušanje. Kao razlog su naveli da, navodno, nije platila klanièni
otpad koji je još pre èetiri godine dobila kao hranu za pse i maèke.
Najbizarnija optužnica
odnosila se na tvrdnju da u azilu drži i pse iz Beograda, kao da
ti laju na drugom jeziku.
"Nije važno
odakle dolaziš, veæ kuda ideš!", glasi moto Saveza vojvoðanskih Maðara, koji ne važi
za pse u Baèkoj Topoli. Za njih je važno ne samo odakle psi dolaze veæ i
kome idu pare za njih.
Opština
planira da sledeæe godine za troškove azila izdvoji tri miliona dinara, ali joj se u partijski program ne
uklapa da te pare odu Eteli Merk. Draže bi im bilo da novac
dobije lokalno JKP Komgrad koje bi veæ umelo da deo para prosledi
u džepove opštinskih vlastodržaca. Kao što smo videli, Komgrad nema dozvolu za rad Ministarstva
poljoprivrede, a nema ni pravi azil. Ima jedino prihvatilište za nekih 20-ak
pasa, koje veæ posle samo nekoliko dana pušta ponovo na ulicu.
Direktor Komgrada
Zoltan Sombati za to ima solomonsko rešenje: grad bi trebalo da izdvoji
sredstva i pomogne izgradnju novog azila u okviru Javnog komunalnog preduzeæa.
"Prihvatilište Etele Merk, kao ni sadašnji azil JKP Komgrad, ne
odgovara propisima", tvrdi Sombati zaboravljajuæi
da o tome brine Ministarstvo poljoprivrede koje je azilu profesorke Merk izdalo
dozvolu.
Da je u pitanju neki
pokrajinski sekretarijat, a ne republièko ministarstvo, Zoltan i
njegove partijske kolege iz gradske uprave se ne bi ni bunili. Kada im smetaju
beogradski psi u Vojvodini, šta li tek misle o ministrima iz Beograda?