https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Životinje

Životinje

Baèka Topola i njene preokupacije 

 

Kljuèni psi i pseæi kljuè

 

U Baèkoj Topoli ima i onih koji i životinje dele po poreklu. Beogradski psi su tako postali zabranjeni u Baèkoj Topoli

 

Igor Milanoviæ

 

Na Salašu 116 kod Baèke Topole, prof. Etela Merk, magistar slikarstva, veæ deset godina brine o mnoštvu napuštenih i  zlostavljanih pasa i maèaka. Danas ima oko 500 pasa i oko 70 maèaka.

Azil koji je oformila poseduje urednu dozvolu u vidu Rešenja izdatog 25. maja 2006. godine od Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, stoèarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Na površini od 11 i po jutara, tj. oko sedam hektara, nalaze se kuæa (u kojoj živi vlasnica azila, sa šestogodišnjim sinom), brojne okuænice, ozidane kuæice za pse sa delimièno izbetoniranom površinom, kao i prirodno zemljanim i travnatim delom, gde psi borave. Psi su potpuno zaštiæeni od velikih vruæina u hladu drveæa, nadstrešica i boksova. Zaštiæeni su i od jakih vojvoðanskih snežnih i vetrovitih smetova zimi.

U Vojvodini sliènu dozvolu ima još jedino azil u Ðurðevu.

Sada je opštinska vlast, umesto da pomogne ovaj nesvakidašnji projekat krenula u obraèun sa profesorkom Merk. Prvo su joj prebacivali da hraneæi pse lutalice izvan azila prlja grad, a nedavno su je pozvali i u policiju na saslušanje. Kao razlog su naveli da, navodno, nije platila klanièni otpad koji je još pre èetiri godine dobila kao hranu za pse i maèke.

Najbizarnija optužnica odnosila se na tvrdnju da u azilu drži i pse iz Beograda, kao da ti laju na drugom jeziku.

"Nije važno odakle dolaziš, veæ kuda ideš!", glasi moto Saveza vojvoðanskih Maðara, koji ne važi za pse u Baèkoj Topoli. Za njih je važno ne samo odakle psi dolaze veæ i kome idu pare za njih.

Opština planira da sledeæe godine za troškove azila izdvoji tri miliona dinara, ali joj se u partijski program ne uklapa da te pare odu Eteli Merk. Draže bi im bilo da novac dobije lokalno JKP Komgrad koje bi veæ umelo da deo para prosledi u džepove opštinskih vlastodržaca. Kao što smo videli, Komgrad nema dozvolu za rad Ministarstva poljoprivrede, a nema ni pravi azil. Ima jedino prihvatilište za nekih 20-ak pasa, koje veæ posle samo nekoliko dana pušta ponovo na ulicu.

Direktor Komgrada Zoltan Sombati za to ima solomonsko rešenje: grad bi trebalo da izdvoji sredstva i pomogne izgradnju novog azila u okviru Javnog komunalnog preduzeæa. "Prihvatilište Etele Merk, kao ni sadašnji azil JKP Komgrad, ne odgovara propisima", tvrdi Sombati zaboravljajuæi da o tome brine Ministarstvo poljoprivrede koje je azilu profesorke Merk izdalo dozvolu.

Da je u pitanju neki pokrajinski sekretarijat, a ne republièko ministarstvo, Zoltan i njegove partijske kolege iz gradske uprave se ne bi ni bunili. Kada im smetaju beogradski psi u Vojvodini, šta li tek misle o ministrima iz Beograda?

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane