Druga strana

Mafijaški kvintet za uništavanje Srbije

 

Kolubarska pritka

   Dušan Petrović, zamenik predsednika Demokratske stranke organizovao je ogranak svoje mafije i u EPS-u. Družina je mala, ali odabrana: Dragomir Marković, direktor EPS-a, Nebojša Ćeran, direktor PD RB Kolubara, Dragan Jovanović, direktor PK TE Kostolac i Milan Đorđević, predsednik Sindikata radnika EPS-a

Milica Grabež

 

Sa pozicije visokog funkcionera Demokratske stranke Dušan Petrović stvorio je mafijašku družinu koja je, u stvari, sprega vodećih ljudi u javnim preduzećima, koje je on postavio kao šef kadrovske komisije Vlade Srbije (a neke stare sačuvao i ucenio ih da ga slušaju) i nekih privatnih firmi, kao što je Interkop iz Šapca, čiji je on suvlasnik ili vlasnik u senci, i predsednika nekih sindikalnih organizacija, čime su pokriveni svi socijalni partneri u ovoj lopovskoj mreži.

Petrović je postavio Dragomira Markovića (DS) za direktora EPS-a, Dragana Jovanovića (SPS) za direktora PK i TE Kostolac, Nebojšu Ćerana (DS) za direktora PD RB Kolubara, iako je on tehnolog-hemičar za vode, koji nema veze sa rudarstvom! Svi su radili u TENT Obrenovac i sada vode EPS i dve najvažnije kompanije.

Predsednik sindikata EPS-a Milan Đorđević ortak je sa Zoranom Jankovićem, ''biznismenom'' iz Zeoka kod Lazarevca, koji je za vreme vladavine Dragana Tomića i Vlade Jovičića u Kolubari, a sve pod kišobranom Milana Đorđevića zvanog Đokin, postao jedan od najbogatijih ljudi u ovom delu Srbije. Đokin je brzo postao kooperativan sa novim rukovodstvom EPS-a, a privoleo je na "saradnju" i predsednika sindikata Kolubare Modraga Rankovića Picija. Nastavili su bogaćenje, sada sa novim gazdama, koji su u dogovoru sa Dušanom Petrovićem krenuli u pljačku onoga što još nije opljačkano u EPS-u.

U sprezi sa njima je i Slobodan Homen, koji je stvarni ministar pravde, koji prikriva kontrole poslovanja najvećih kompanija, pa i EPS-a. Petrović i Homen pokušavaju da zadrže vodeće funkcije u DS-u, da se zaštite od hapšenja. Boris Tadić će morati, tvrde naši izvori, da ih skloni ih iz stranke, ili će i on snositi posledice za njihove lopovluke.

Lopovluk su pokazali i tokom glasanja na nedavnoj skupštini DS-a. U toku glasanja saznalo se da delegati iz valjevsko-šabačkog regiona imaju instrukcije od Petrovića i Homena da, za potpredsednika, glasaju za samo jednog kandidata sa liste (a bira se pet), i to Petrovića. Prevara je otkrivena slučajno uvidom u glasačke listiće. Ovu prevaru je Petrović uradio kako bi ostao na  poziciji zamenika predsednika, a postavljan je do sada za zamenika jer je imao najviše glasova, što sada nije slučaj. Slobodan Homen je u zadnji čas odustao od kandidature za člana predsedništva, jer je već ranije označen kao čovek sklon korupciji, i kao Dušanova desna ruka. Petroviću su pomagali i Mića Marković, direktor Železnica, i Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Obojica su iz Valjeva.

U vrhu EPS se već godinama rotiraju isti ljudi, zavisno od toga koja je politička garnitura na vlasti. Rasporedili su se po svim strankama, o tim svojim strankama vrlo malo znaju i retko učestvuju u stranačkim kampanjama, ali zato kad se formira vlada, bilo koja do sad, svi zdušno preko svojih kanala guraju ljude iz stranaka na vlasti za rukovodioce EPS-a, tako da su svi zaštićeni, svi u igri i dalje, i prave pare po dogovorenom mehanizmu. Dragomir Marković je, za vreme dok je Vlada Đorđević iz DSS-a bio direktor EPS-a, bio direktor Direkcije za investicije i razvoj i znao je za sve malverzacije i promašaje u EPS-u. I ćutao je. A sada se vidi i zašto. Niko iz DS-a ga ne zna, ni u kakvim stranačkim aktivnostima ga nije bilo, ali je Petroviću dobar, jer je glava bez jezika i bespogovorno izvršava sve naloge.

Nebojša Ćeran je tehnolog, u TENT-u se bavio omekšavanjem vode i zaštitom životne sredine. Kako je životna sredina štićena to znaju žitelji sela Grabovac. Bio je i predsednik opštine Obrenovac, a kakav je bio predsednik vidi se po Obrenovcu, gradu na dve reke koji tek sad rešava komunalne i infrastrukturne probleme. Vidi se i po selima do kojih nema puteva... Sad Željko Jovetić i novo opštinsko rukovodstvo pokušavaju da Obrenovcu daju sjaj kakav po geografskom položaju zaslužuje.

 I onda, kao iz vedra neba, takvog čoveka Dušan postavlja za direktora Kolubare, preduzeća kome je osnovna delatnost proizvodnja i prerada uglja, o čemu on nema pojma. Oko sebe okuplja ljude u menadžment, iste one koji su Kolubaru doveli na rub propasti, učestvovali u najvećoj krađi u istoriji EPS-a i doveli u pitanje energetsku stabilnost Srbije. Pljačka se nastavlja i pod Ćeranovim rukovođenjem, samo na malo drugačiji način.          

Treba npomenuti da je Ćeran postavljen za potpredsednika GO DS-a Beograd na insistiranje Dušana Petrovića, a sada se vidi da je on u stvari Dušanov insajder u Đilasovom gradskom odboru. Nijedan od najvažnijih poslova koje je trebalo uraditi u Kolubari, a to je eksproprijacija seoskog groblja u Vreocima, stezanje troškova poslovanja i popuna izvršiocima u neposrednoj proizvodnji, Ćeran nije uradio, ali zato pravi uslove da Interkop dobije poslove izmeštanja reke Peštan, izgradnje brana za zaustavljanje pritoka Peštana i druge poslove koji su potrebni da se urade kako bi se omogućilo otvaranje Polja E. Ogroman je novac u pitanju, a i Ćeran još nije rešio stambeno pitanje. Ne zna se da li mu je stan završen u Obrenovcu, ali je počeo da traži da kupi drugi u Beoradu. U biznisu su još i Palma, Kene, Laketa i Jefta, mangupi koji su postali tajkuni zahvaljujući radovima sa javnim preduzećima, pre svega Kolubari, ali i Kostolcu, Resavici... Ćeranu u svemu obilato pomaže Slobodan Mitrović, predsednik Skupštine Kolubare, čovek koji već deceniju snabdeva Gradsko zelenilo Beograda sadnicama koje je nekada nabavljao ispod ruke, preko rasadnika u Kolubari, a sada ih i proizvodi. Sklon je korupciji. Član je SPS-a. Inače, Mitrović je takođe iz EPS-ovog klana, u direkciji je za investicije i razvoj EPS-a, a u Kolubaru je doveo Jelenka Mićića (DS), na mesto pomoćnika direktora za investicije i razvoj. I Mićić je iz tog klana u EPS-u, a ojadio je Rudnik Kovin, na čijem je čelu bio za vreme vlasti DSS-a. Postavio ga je tadašnji direktor Đorđević. On je namestio privatizaciju Rudnika Kovin bugarskim mafijašima, sa kojima je na kraju raskinut kupoprodajni ugovor, ali su oni rasprodali u međuvremenu sav šoder i otkriven ugalj, a Jelenku kupili stan u Brankovoj ulici u Beogradu.

O Draganu Jovanoviću izlišno je govoriti. Zna se kako je rukovodio TENT-om u vreme Slobodana Miloševića. Sada je našao nove ortake, jer, da se Vlasi ne bi setili, Ćeran je jedan broj privatnih mašina koje su radile u Kolubari prebacio u Kostolac, da bi, kao, smanjio troškove u Kolubari, a u stvari sad su kod njegovog ortaka u Kostolcu, i zajedno ih reketiraju.

Sve to pomaže predsednik sindikata EPS-a Milan Đorđević Đokin koji kadruje po Kolubari, pravi i dalje pare sa Zoranom Jankovićem na radu građevinskih mašina po Kostolcu i Kolubari i preprodaji uglja, gradi objekte na prostoru koji je predviđen za eksproprijaciju, ne štiti zaposlene i njihov materijalni položaj. Dok Đorđević postaje jedan od bogatijih ljudi u lazarevačkom kraju, radnici koji rade bore se na sudu za svoja prava u vezi sa dodatkom za smenski rad i topli obrok i regres, a sindikatu samo plaćaju članarinu koju Đokin i Pici krckaju po turističkim mestima gde idu da ugovaraju rekreacije radnika, naravno po cenama u koje se ugrađuju. Svi dokazi su predati državnom tužiocu, ali uzalud.

 

 

 

Radnici Kolubare se pitaju - ili će država da interveniše, ili će oni ponovo morati na ustanak. Trećeg načina nema!