Beli kriminal

Zdravstveno podzemlje: da podriju zemlju morali su na Azurnu obalu 

 

Crni petak pao je u sredu

 

Većina stvari koje se danas događaju u srpskom zdravstvu, dogovorene su još 2006. na najskupljem delu sredozemne obale. Taj sporazum i danas predstavlja kamen-temeljac sveobuhvatne pljačke srpskih građana

 

Milan Malenović

 

Maj je mesec u kojem je, poznavaoci tvrde, Azurna obala najlepša. Godina je 2006, dakle maj, grad Kan i u njemu tri porodice iz Srbije. Bili su to Vlada Šubarević, Đorđe Bajec i Branislav Lazić sa suprugama.

Dok su se njihove žene zanimale lakim šopingom, ova trojica lekara pravila su kombinatoriku najvažnijih kadrova u srpskom zdravstvu. Tada je već sve bilo jasno: ingerencije su se sa republičkog nivoa spuštale na gradove i opštine, osim za Klinički centar Srbije i slične institucije, a u najvećem i najvažnijem gradu Srbije, Beogradu, na vlast je dolazila Demokratska stranka. Na mestu ministra zdravlja sedeo je Tomica Milosavljević, osoba spremna da beskompromisno izda svaki ideal zarad sopstvene koristi.

U Kanu postavljeni vladari srpskim zdravstvom i sada su, manje-više, na tim pozicijama. Danas je jasno da su trojica pregovarača bila samo predstavnici daleko silnijih, stvarnih vlastodržaca ove zemlje. Preporuka njih trojice za ovaj posao bila su ne samo bliska poznanstva sa "onima gore", već i međusobna isprepletenost u mutnim poslovima.

Samo godinu dana pre sastanka u Kanu utrt je put jednoj od najvećih i najbezobzirnijih pljački u srpskom zdravstvu, onoj koja bi mogla da se pokaže fatalnom po sve učesnike.

 

Odmotavanje počelo

 

Iako se već tada na vrhovima vlasti znalo da će zdravstveni centri preći u ingerenciju lokalnih samouprava, Ministarstvo zdravlja je 2005. raspisalo tender za kupovinu novih vozila, između ostalih i 30 za beogradsku Hitnu pomoć.

Pobednik na tenderu bila je firma Jucit u vlasništvu ominozne porodice Nicović. U tom trenutku kompanija je bila u finansijskoj dubiozi i nikako nije mogla da garantuje isporuku naručenih automobila, zbog čega nisu ni predate bančine garancije. Tenderska komisija prešla je preko ovoga, kao i preko činjenice da Jucitov partner u ovom poslu, leskovački Ruvemol, zadužen za preuređenje vozila, u trenutku prijave na tender uopšte nije ni bio registrovan u APR-u.

Kada je sledeće godine došlo do prelaska nadležnosti sa republičkog na  gradski nivo, pomenuta kupljena vozila jednostavno su - zaboravljena. Po Tabloidu dostupnim podacima, grad Beograd nikada od republičkog Ministarstva zdravlja pod Tomicom Milosavljevićem nije potraživao tridesetak vozila, navodno nabavljenih za potrebe prestoničke Hitne pomoći.

Naprotiv, kada je u leto 2006. tadašnji direktor Hitne Borko Josifovski javno protestovao što su isporučena škart vozila, ko zna gde i kako nabavljena, smenjen je po hitnom postupku. U tom trenutku su svi, pa i dr Josifovski, verovali da je smenjen zbog  iznošenja podataka o mrtvozoračkoj mafiji, ali su nova saznanja odala prave razloge.

Konačno je dr Josifovski morao da zatraži policijsku zaštitu zbog sve učestalijih pretnji njemu i njegovoj porodici, a udruženje Lekari protiv korupcije nedavno je najavilo podnošenje krivičnih prijava protiv učesnika ove pljačke. Klupko se polako odmotava.

Na ličnu intervenciju Ranke Savić, a shodno kanskom dogovoru, na čelo Hitne pomoći posle Josifovskog dolazi kadar DS-a Branislav Lazić. Ranka je predsednica sindikata ASNS-a, koji je izvesno vreme, kao politička stranka, bio i član DOS-a. Danas se on smatra najvažnijom bazom biračkog tela DS-a.

ASNS je izvorno nastao kao sindikat metalaca, a u trenutku Lazićevog postavljenja, u zdravstvu je imao samo nešto malo članova u Hitnoj pomoći. Rankin uslov Laziću bio je da sve radnike HP-a uvede u ASNS. Lazić je, zbog toga, odmah po stupanju na dužnost amnestirao Sašu Jakišu, bivšeg i današnjeg funkcionera ASNS-a, koji je sa posla otpušten zbog pravnosnažne osuđivanosti. Jakiša je, kao član ekipe Hitne pomoći, svojim prijateljima, razbojnicima, tipovao stanove i kuće pacijenata.

Protiv rešenja o prestanku radnog odnosa Jakiša je pokrenuo radni spor, a Lazić je odmah po preuzimanju kormila u Hitnoj pomoći inicirao vansudsko poravnanje kojim je ovaj osuđeni kriminalac ponovo vraćen na posao. Od tada Jakiša ponovo vodi podružnicu ASNS-a u Hitnoj pomoći, kao i mrtvozoračku mafiju.

Jakišin kum Trajče Ilijevski, takođe radnik HP-a, vlasnik je pogrebnog preduzeća Adventura, koje skoro isključivo preporučuju zaposleni ove ustanove. Za proviziju od oko 300 evra po mrtvacu, razume se.

ASNS od tog momenta postaje predominantni sindikat u HP-u. Ko nije član u njemu ne može da računa na zaštitu od rukovodstva.

Ranka Savić, koja po svom nahođenju šeta, postavlja i smenjuje direktore po Srbiji, sada puca na mesto ministra u republičkoj Vladi, i to na čelu Ministarstva za rad i socijalnu politiku.

 

3.000 mrtvih  puta 300 evra

 

Dolazak Lazića na čelo HP-a bio je jasan signal da se kanski dogovor primenjuje u celosti. Lazić je kadar DS-a, a HP je po koalicionom dogovoru trebalo da pripadne G17 plusu, čiji je član bio i Josifovski. Šifrovani ministar Milosavljević javno se oglušio o apele baze da na to mesto postavi nekog iz svoje stranke, jer je HP u Kanu dodeljen žutima.

Nedavno je Lazić, neočekivano i za samog sebe, premešten na mesto direktora instituta Torlak. U HP-u je opljačkao sve što je mogao, i sada je došao red na Torlak, da ga dovede do prosjačkog štapa, kako bi u bescenje bio privatizovan od strane već izabranog tajkuna.

Lazića, bivšeg direktora HP-a, sa sadašnjim, Nenadom Ivančevićem, spaja još jedna "koincidencija". Obojica su bila na odeljenju kojim je šefovao Đorđe Bajec i obojica su jedini direktori jedne zdravstvene ustanove koji mimo uobičajene prakse i zakona operišu za račun druge zdravstvene ustanove, u ovom slučaju Urgentnog centra u Beogradu.

Ništa manje nije zanimljiv ni drugi član kanskog trilinga, Vlada Šubarević, koji je napravio munjevitu karijeru od beogradskog sekretara zdravstva do zatvorenika. On je svojevremeno bio član Upravnog odbora bolnice Dragiša Mišović, u kojoj je direktorovao Bajec. Ubrzo pošto su obojica napustila ovu opljačkanu ustanovu u njoj je buknuo požar, u kome su, navodno, nestali svi tragovi koji bi njih dvojicu mogli da dovedu u vezu sa mahinacijama i otvorenim pljačkama.

Dokumenti su, možda, nestali, ali ne i svedoci.

Jedna od Šubarevićevih tadašnjih prijateljica bila je i bivša direktorka Doma zdravlja Stari Grad Radmila Rajlić, po kojoj zaposleni ove ustanove znaju da je 12. mart 2003. pao u sredu. Radmila je nekoliko dana pre tog kobnog dana pred više zaposlenih, među kojima je bio i poznati stomatolog dr Miša Mitrović, rekla: "Od srede će sve biti drugačije".

Te pomenute srede ubijen je Zoran Đinđić, koji je zvanično ispustio dušu u Urgentnom centru na očigled Đorđa Bajeca, Šubarevićevog intimusa. Da li je sve to baš toliko slučajno?

Do koje mere je kanski dogovor išao u tančine kada se radi o pljačkanju srpskog zdravstva, pokazuje i primer Dane Mihailović. Ova žena je bila načelnica zdravstvene inspekcije u Ministarstvu zdravlja, iako još nije imala položen državni ispit. Sa te pozicije ona je, protivno savetima stručnijih, ali u skladu sa kanskim dogovorom, sve mrtvozoračke službe prestonice izdvojila iz javnih komunalnih preduzeća i smestila ih u Dom zdravlja Palilula, u kojem žuti imaju sigurnu vlast.

Da ovo nije toliko benigni posao govori i podatak da u glavnom gradu prosečno godišnje ima 3.000 intervencija sa smrtnim ishodom, a provizija po jednom mrtvacu je, kao što smo videli, 300 evra.

Za nagradu, Dana je prebačena na mesto direktora Donatorskog centra o kome će tek biti reči.

Kanski dogovarači nisu zaboravili ni svoje najbliže rođake. Supruga Branislava Lazića radi u DZ Stari grad i uskoro bi trebalo da postane njegova nova direktorka.

 

 

 

 

Osetljiv čovek

 

I Branislav Lazić je bio član jednog čudnovatog upravnog odbora, isto kao i Šubarević. U ovom slučaju radi se o Institutu za onkologiju.

 Samo 20 dana pre hapšenja Nenada Borojevića sa ovog Instituta, Lazić iznenada daje ostavku i sklanja se u ilegalu - neposredno pred početak hapšenja takozvane onkološke mafije.

 

 

 

 

 

Požarevački slučaj u svetlosti Kana

 

 

Direktor Zdravstvenog centra u Požarevcu Mile Bogosavljević, član DS-a, uspeo je da svoj institut dovede na poslednje mesto po rangiranju Ministarstva zdravlja. Po izveštaju sa VI nacionalne konferencije održane 29. septembra 2010. u hotelu Kontinental u Beogradu, ministar Tomica Milosavljević obnarodovao je da požarevački ZC ima samo 1,83 boda.

Umesto u rad svoje ustanove, Mile je milione spiskao na sređivanje travnjaka i slične paroperačke mahinacije. Zbog toga njegovi zaposleni nemaju osnovna sredstva za rad, kao što su gaza, mrežice ili ventili za boce sa kiseonikom.

Sada bi isti taj Mile trebalo da bude reizabran za direktora.

Njegov protivkandidat je Miloš Kuprešak, koga podržava i najveći broj zaposlenih Opšte bolnice, ali i najveći broj članova G17. U ovom slučaju to je minus a ne plus, kao što je normalno i kao što je u većini drugih slučajeva.

Koaliciju u Požarevcu čine DS, SPS i G17, a šifrovanima su pripali mesto direktora Sportskog centra i Parking servisa, kao i dva predsednika upravnih odbora, Toplifikacije i Direkcije. Mesto direktora Zdravstvenog centra trebalo bi takođe da pripadne njima, ali ga čvrsto drže žuti, a oni nemaju nikog boljeg od Mileta Bogosavljevića.

Zbog inadžijskog stava DS-a da na čelu bolnice ostane njihov provereno nesposobni kadar, predsednik GO G17 je iz protesta istupio sa ove pozicije, jer mu partijska centrala ne daje podršku. U Mlađinoj glavi, očigledno, postoji neka druga kombinacija koju lokalci ne mogu da razumeju.

Inače, zamenik direktora bolnice Miomir Ilić trpi svakodnevni mobing, jer u svojoj kancelariji nema osnovna sredstva za rad, kao što su telefon, računar i ostali pribor.

Održavanje bolnice obavlja se bez tendera ili se tenderi raspisuju naknadno, pošto je posao već obavljen. Na ovaj način Bogosavljević je već proneverio milionske sume. Budući da je blizak sa predsednikom lokalnog Odbora DS-a Žarkom Pivcem, ali i gradonačelnikom Miroslavom Miloševićem, Mile nema čega, a ni koga da se plaši.

On je žutim vladarima već toliko para nasuo u džepove, da su spremni da ga štite i po cenu raspada lokalne koalicije. Konačno, šta je vlast u jednom Požarevcu u odnosu na generalni pljačkaški pohod u srpskom zdravstvu? Samo jedna beznačajna epizoda.

Pod milionskim argumentima Mileta Bogosavljevića, obračunatim u evrima, posrnuo je i šef  lokalnog SPS-a Miodrag Ilić, tako da će konačnu reč u ovoj požarevačkoj rašomonijadi morati da da Ministarstvo zdravlja, koje je, kao što smo videli, u svom radu ograničeno kanskim dogovorom. Ne bi bilo prvi put da Tomica Milosavljević suprotno koalicionom sporazumu direktorsko mesto oduzme svojoj stranci i dodeli ga žutima.