Pančevo: teroristi
nisu samo oni sa oružjem
A šta ako mu svako polomio šta može
Život običnih građana lako se pretvori u pakao, kada za komšiju imaju nezaposlenog i dokonog sudiju koji ih tužaka za sve i svašta, a čije postupke podržava
isto tako dokono pančevačko pravosuđe
Arpad
Nađ
Slavni srpski glumac, pokojni Danilo Bata Stojković, jednu od svojih životnih uloga ostvario je u filmu Balkanski špijun gde
je glumio Iliju Čvorovića, čoveka koji je smatrao da je najpozvaniji da brani samoupravni socijalizam
od stranih špijuna. Moderni Ilija Čvorović se
zove Predrag Mašić i živi u Dalmatinskoj
ulici u Pančevu.
Svakom Iliji Čvoroviću, pa i ovom današnjem, treba jedan Jakovljević,
sumnjivo lice koje predstavlja najveću opasnost po ustavni
poredak zemlje. Naš Ilija, odnosno Predrag, na raspolaganju ima sve stanare
zgrade u kojoj živi.
Po sopstvenom priznanju i Predrag Mašić je Crnogorac, baš kao i
pravi Ilija Čvorović. Pravnik je po struci i tvrdi da je godinama radio kao sudija. Gde tačno
- nije poznato, jer je kao izbeglica iz Hrvatske došao u Srbiju, da bi se na
kraju naselio u Pančevu u pomenutoj ulici.
Peticije
ne pomažu
Omiljen objekat praćenja bivšeg sudije je njegova komšinica J. Ž, protiv koje je pisao nekoliko
prijava zbog navodnog bavljenja prostitucijom. Te prijave su odbačene,
ali se Mašić onda žalio raznim ministarstvima, između ostalog i Ministarstvu
unutrašnjih poslova da policija u Pančevu ne radi svoj posao, pa
je ekipa policije morala da izađe još jednom na teren i proveri sve
navode.
Iz izveštaja Odeljenja kriminalističke policije PU Pančevo
od juna 2006, koji je potpisala Maja Obradović jasno proizilazi da je policija pomenutu prijavu građanina
Mašića uredno prosledila tužilaštvu koje, očigledno je, nije našlo da
postoje elementi krivičnog dela za koje se tereti J. Ž. Građaninu, dežurnom privatnom
tužiocu, Mašiću ni ovo nije bilo dovoljno, pa je svoju harangu nastavio.
Nije pomoglo ni to što su stanari zgrade napisali peticiju sa molbom da se
Mašić privede razumu i obustavi svoj privatni rat protiv svih. Naprotiv, to je
još više rasplamsalo njegovu želju da se život u celoj zgradi uredi onako kako
je on zamislio. Prijave i privatne tužbe protiv svih stanara, a najviše protiv
J.Ž. nastavile su da pljušte.
Nekim čudom, većinu tužbi nezbrinutog sudije protiv J.Ž. dobija sudija Snežana Barać, koja obavezno svom kolegi veruje na reč, bez obzira šta
drugi svedoci govorili. J.Ž. tako uvek biva osuđena
da Mašiću plati novčanu odštetu.
Prvi predmet po tužbi Mašića, a posle i još jedan, dobio je njegov zemljak iz Pakraca Jovo Vukčević, koji je presudio da J.Ž. ima da isplati odštetu za "duševne
bolove", iako su očevici drugačije svedočili. Posle su se na isti način smenjivale sudije Biljana Ostojić, Violeta Pinter i Mojsije Kostić, koji svi veruju na časnu reč svog navodnog kolege Mašića, ali ne i u ono što
govore svedoci.
Sadašnji predsednik Osnovnog suda u Pančevu Bojan Veličković svojevremeno je apelovao na J.Ž. da prizna krivicu ne bi li prestali
napadi na nju. J.Ž. je pristala, ali je Mašić tek onda krenuo u
ofanzivu, a sudija Veličković se danas glasno kaje što je pre nekoliko godina bio toliko
naivan.
J.Ž. je tako osuđena da plati desetine hiljada za navodne duševne bolove sudije
Mašića, mada ima dobro upućenih koji veruju da je veliki deo te sume otišao nekim sudijama zaslužnim
za ove presude. J.Ž. sada radi na pančevačkom buvljaku kako bi otplatila ludorije pančevačkog
pravosuđa i dokonog navodnog sudije.
Ima puno stvari koje razumnom čoveku u ovim postupcima
nisu jasne.
Na poleđini stanarima i vlasnicima upućenog poziva na sastanak kućnog
saveta od septembra 2002. Mašić je rukom napisao brojeve registarskih
tablica, tipove i boju automobila koji parkiraju ispred zgrade i u ulici, sa
sve preciznim navodima od kada do kada su tu bili parkirani, tvrdeći
da isti pripadaju "mušterijama" pomenute J.Ž.
U nekoliko navrata Mašić je Osnovnom sudu u Pančevu
tvrdio kako je do određenih saznanja došao gledajući kroz špijunku na svojim vratima.
Loš
plafon
I pored svega, tadašnji Opštinski sud u Pančevu u predmetu
158/2003. donosi presudu po kojoj tužena J.Ž. tužitelju Mašiću
ima da isplati novčanu nadoknadu zbog uvrede, jer mu je u privatnom pismu napisala da
"drži agresivnu napetost u zgradi, tutoriše nad svima njima, da ih uči
moralnosti... da se bavi špijuniranjem...".
Ovu presudu potvrdio je i Viši sud u Pančevu septembra 2010. u veću
sastavljenom od sudija Zorice Đaković, Svetlane Lazarević i Slavice Maksić, pa tako ispada da uhođenje šta drugi rade nije špijuniranje i
zadiranje u tuđu privatnu sferu.
Postoje, na sreću, i pojedini razumni radnici pančevačkog
pravosuđa. Oktobra 2003. Mašić je sudiji za prekršaje podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka
protiv stanara iz stana iznad njegovog, jer su remetili javni red i mir
dozvoljavajući svom sinu da se igra u stanu.
Na jednom mestu u prijavi Mašić navodi kako je sin
prijavljenih, L.M., "trčao iz dnevne u spavaću
sobu u tvrdim cipelama... tako da mi je od svega ječao
stan, a plafon se tresao i podrhtavao". Inkriminisani sin komšija je u to
vreme imao - 13 meseci!
Na sreću, sudija za prekršaje je ovu nebuloznu prijavu odmah odbacio.
Samo se jedan od komšija do sada spasao proganjanja, rekavši bivšem sudiji
Mašiću da svako treba da radi ono što najbolje ume, pa da tako pravnik piše
prijave, a da on, kao bivši bokser, jedino ume da lomi vilice. Možda
je lek, zaista, u tome?
Ne zna se da je Ilija Čvorović iz filma ikada bio
pomenut na ondašnji Dan bezbednosti, 13. maj, ali se mi, evo, sećamo
Predraga Mašića i njegove neprestane borbe za red, rad i disciplinu, koju svesrdno pomaže
pančevačko pravosuđe.
U prijavi Mašić navodi kako je L.M., "trčao iz dnevne u spavaću sobu u tvrdim cipelama... tako da mi je od svega ječao stan, a plafon se tresao i podrhtavao". L.M. je u to vreme imao -
13 meseci!