Diplomatija
Kako je Tadićeva "omladinska škola" u
srpskoj diplomatiji potpuno uništila ovu službu
Vukove
ovce na Jelisejskim poljima
Nakon
dvanaest godina haosa u srpskoj diplomatiji koji je bio praćen potpunim
kadrovskim cirkusom, više ne može biti govora o ugledu ove službe. Nedorasli, a
pohlepni savetnici i šefovi raznih službi i službica bivšeg predsednika Borisa
Tadića i njegovog ministra Vuka Jeremića, još uvek haraju u našim Diplomatsko
kozularnim predstavništvima širom sveta. Najnovija imenovanja su se desila za
vreme i neposredno nakon završenih izbora. Mnogi od njih su direktno iz
Jeremićevog i Tadićevog kabineta odmah otišli u ugodnu zavetrinu, od Pariza do
Vašingtona, da ne rade ništa nego da budu "savetnici".
Insajder:
D-6
Kadrovska politika u
srpskoj diplomatiji potvrđuje da je doskorašnji režim Borisa Tadića držao kao
svoju prćiju na koju niko drugi osim
njega i njegovih "poverenika" nije imao nikakav uticaj. Odanost Tadićevom režimu, obavezno je nagrađivana mestima u visokim diplomatskim centrima.
Tadićeva kadrovska rešenja kao i kadrovska rešenja njegovog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića i
Jeremićevog zamenika Zdravka Ponoša, bila su uglavnom
neprikladna, čudna, na momente i skandalozna, ali u svakom slučaju štetna po
ovu osteljivu i nadasve važnu službu...
Efekat je postignut: danas se značajan broj konzularnih
predstavnika Srbije u inostranstvu povezuje se sa brojnim aferama koje
srozavaju ugled srpske diplomatije.
Takođe, treba reći i da je planska deprofesionalizacija Ministarstva
spoljnih poslova Srbije dovela je do nesagledivih posledica po bezbednost
zemlje i njenu međunarodnu poziciju. To je postalo još očiglednije
uoči i nakon predsedničkih i parlamentarnih izbora 2012. godine u Srbiji. U trenutnom političkom
beznađu, srpska diplomatija je na udaru partija, klanova, familija i moćnih
pojedinaca u Ministarstvu spoljnih poslova...
Raspad nekada moćne službe
Dugogodišnji proces erozije ukupnog stanja i organizacije MSP i diplomatske
mreže, posebno zbog zanemarivanja načela depolitizacije,
zakonitosti i javnosti u vođenju kadrovske politike, doveo je do
dramatičnog urušavanja profesionalnog karaktera i efikasnosti diplomatske službe,
uz sve posledice na spoljnopolitički položaj
i bezbednost zemlje.
Umesto jačanja profesionalnog karaktera službe kao osnovnog kriterijuma
u izboru kadrova, presudni su partijska podobnost, grupni i lični
interesi, uticaji i veze, uz sve izraženije manifestacije
partokratije, odnosno diskriminacije, arbitrarnosti, samovolje i birokratske
arogancije u odlučivanju. Umesto limitiranja i postupnog ukidanja tzv, diskrecionog prava, u
korist primene objektivnih kriterijuma jednako za sve kandidate, ono je postalo
odlučujući faktor u izboru kadrova, po pravilu na štetu struke, odnosno
najkvalitetnijeg rešenja.
Praktično, došlo je dotle da nema nijedne odluke o postavljenju na bilo koje značajnije
mesto u zemlji i diplomatsko konzularnim predstavništvima
(DKP), a da to nije prošlo kroz verifikaciju instance takozvanog diskrecionog prava. Što će reći da
se pitao "onaj glavni".
Ali, uprkos ovim činjenicama, i dalje traje politika masovnog
zapošljavanja, ili zapošljavanja na određeno vreme, nekvalifikovanih i neobučenih partijskih i sličnih
kadrova na svim nivoima, pa i najodogovornijim poslovima, posebno u DKP, uz prateće
otpuštanje i duboku izlolaciju karijernih diplomata. Takođe, i dalje se
nastavlja dovodeći u pitanje i sam smisao postupanja takve diplomatske službe. To sve potvrđuju i
događaji u srpskoj diplomatiji poslednjih nedelja.
Vuk nije
ničiji prijatelj
Uoči glasanja za
predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (8. Juna 2012), Vuk Jeremić po ko zna koji put naređuje da
naši ambasadori lobiraju da se on izabere za predsedavajućeg Generalne
skupštine UN. Brojni naši ambasadori slušaju upustva Vuka Jeremića i izlažu se
neviđenim poniženjima, jer dobijaju lekcije od stranih sagovornika zbog te
neprihvatljive aktivnosti. Sramno je, govore kolege diplomate iz drugih
zemalja, da se takvo nešto radi na ovaj način, jer nije etički da lobiraju za
ličnost nego je prihvatljivo da lobiraju za svoju državu Srbiju, a ne za
građanina Vuka Jeremića.
U vezi ovoga, sa svih
strana stižu informacije da su Nemačka i Skandinavske zemlje veoma naoštrene da
Vuk Jeremić nikako ne prođe za predsedavajućeg u Generalnoj skupštini UN.
Među onima koju su dobro
"izribani", našao se i naš ambasador u Stokholmu (Švedska), dr Dušan Crnogorčević, koji je imao veoma
neprijatan razgovor sa švedskim ministrom spoljnih poslova Karlom Biltom, povodom
Jeremićeve kandidature za mesto predsedavajućeg u Generalnoj skupštini UN.
naime, ambasador Crnogorčević je "operisao informacijom" iz
Ministarstva spoljnih poslova Srbije da je "Karl Bilt veliki prijatelj
Vuka Jeremića", ali se u praksi pokazalo da nema nikakve istine u tome.
Naprotiv, Jeremić nije ničiji prijatelj u svetskoj diplomatiji, nego je svugde
viđen kao jedna nedorasla i nedolična osoba za tako važan posao...
Kako su ih
smestili
Što se tiče kadrovske
politike u MSP Srbije, treba reći da se nastavlja sa starom praksom, sve ide
bez ikakve procedure, bez konkursa, opet direktno iz Demokratske stranke (i oko
nje) šalju ljude u DKP (Diplomatsko-konzularna predstavništva) Srbije širom
sveta, a troškovi narastaju enormno. Tako, na primer, Vladimir Jovičić iz
tima Borka Stefanovića dobija priliku se "povuče" u ambasadu
Srbije u Vašingtonu na mestu savetnika! Ni manje ni više! A, Goran
Gvozdenović u srpsku ambasadu u Bukureštu takođe za savetnika. Danijela Apostolovića poslali su u misiju pri
Evropskoj uniji u Briselu.
Za savetnika ambasade Srbije u Parizu postavljena je Maja Raković,
savetnik, u ambasadi u Parizu (iz kabineta Jeremića). Jedina zasluga joj
je što radi nekoliko meseci u MSP kao kustos Diplomatskog
muzeja.Novopostavljena Dragana Ljubojević je od sada šef konzularnog
odeljenja u Italiji u Rimu. Takođe, Dragana Marković ide za konzula u
Rim, bez konkursa, tek tako, samo zato što je bila pomoćnik ministra Jeremića,
ali i zato što je tako njegov pomoćnik Zdravko Ponoš tako odlučio!
Naravno, ovo su samo neki primeri. Ima, sa druge strane i onih koji se
spremaju za šefove Diplomatsko konzularnih predstavništava Srbije. Kada su u
pitanju ambasadorska mesta to odobrava predsednik Srbije, sada Tomislav
Nikolić, ali u njegovoj nadležnosti nisu i kadrovska rešenja za mesta generalnih
konzula, za koje je direktno zadužena vlada Srbije, koja na
taj način može lakše da "protura" svoje ljude (opet po partijskoj ili rodbinskoj liniji).
Dušan T. Bataković o svojoj
"usr..." domovini
U raspravama o kadrovskim skandalima u našim diplomatsko
konzularnim predstavništvima, nikako se ne može zaobići slučaj Dušana T.
Batakovića, koji je u julu 2007. godine, ukazom predsednika Srbije, imenovan za
ambasadora Srbije u Kanadi , a u januaru 2009. godine za ambasadora Srbije u
Francuskoj . Ovaj "kadar", bio je i šef delegacije Srbije pri
Međunarodnom sudu pravde u Hagu (2009-2011).
No, kad je Batakovićev profesionalno-psihološki profil u
pitanju, posebnu pažnju treba obratiti na jedan događaj koji se desio prilikom
njegovog odlaska sa mesta ambasadora iz Otave (Kanada), što se pretvorilo u
nezapamćeni diplomatski skandal.
Naime, Bataković je zakazao oproštajni prijem (koktel) u
Otavi, za strani i domaći diplomatski
kor u glavnom gradu Kanade. Sve pripreme su učinjene i zvanicama su upućeni
pozivi kako i dolikuje okolnostima i događaju. Ali, umesto da bude tu gde mu je
kao domaćinu-pozivaru i bilo mesto, kad je već odlučio da upriliči takvu
svečanost, Bataković je naprečac odleteo za Srbiju dan ranije od zakazanog
prijema! Tako je sutradan njegov dotadašnji zamenik imao veoma težak posao da
objasni gde je domaćin, zašto ga nema i kakav je to način da poziva diplomatski
kor na svečanost povodom sebe samoga, a da ga tu ustvari nema! Mnogi iz
diplomatskog kora su tada komentarisali ceo cirkus sa dve reči: "... Kakva
bruka!".
Koliko je Dušan T.
Bataković moralan i koliko uopšte zaslužuje da bude nekakav srpski diplomata,
govori i njegova nedavna izjava povodom njegovog mogućeg vraćanja u Srbiju i
odlaska sa ambasadorske pozicije u Parizu. On
je doslovce rekao: "Ja se više ne vraćam u tu usranu Srbiju!".