Su(lu)dovanje
Davno izgubljena čast
srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (25)
Čast im pala, oni nisu
Srpski sudovi još donose
presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana,
koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim
grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za
razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća
uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost,
najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući
zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje
nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan,
imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže
mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim
za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi,
a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno
stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz
Brisela da se ono mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti
i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni,
loši studenti i još lošiji ljudi. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin,
nekadašnji načelnik uprave u saveznoj policiji
Milan Glamočanin
Na sednici Visokog saveta
sudstva održanoj 8. i 9. maja doneta je odluka kojom se Narodnoj skupštini
Srbije predlaže kandidat za predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu,
kandidati za predsednike viših, osnovnih, privrednih i prekršajnih sudova u
Srbiji.
Od 1. januara 2010. godine
ovim sudovima su rukovodili vršioci funkcije predsednika suda! Duže od četiri
godine sudovi u Srbiji su bili u v.d. stanju. Predsednici sudova su od 1.
januara 2010. godine bili kod izvršne vlasti ''na probnom radu''.
Sunovrat srpskog pravosuđa
nastavlja se nesmanjenom žestinom.
Po drugi put za ministra
pravde izabran je mladoumni ministar Nikolica Selaković, koji se dokazao
kao slepi izvršilac svih Vučićevih perverznih zamisli u nameštanju sudskih
procesa. On je jedini ministar u dugoj istoriji Srbije koji nema položen
pravosudni ispit, a postavljen je za ministra samo zato što je homoseksualac!
I takav, kakav je, Nikolica
se, stupanjem na dužnost, odredio prema zatečenom stanju, opisujući srpsko pravosuđe
da je u stanju nokdauna.
Godina 2009. pokazala se kao
kobna za srpsko pravosuđe. Glavari Demokratske stranke doneli su te godine
odluku o ''reformi pravosudnog sistema.'' Tada je na čelu ministarstva pravde
bila Snežana Malović, sa nepune 32 godine života! Demokrate su rešile da
reformom, poput stvaranja nove mreže sudova i javnih tužilaštava u Srbiji, iz pravosuđa
oteraju sve sudije i tužioce za koje su sumnjali, ili su to oni i pokazali, da
ne služe interesima te vladajuće klike.
Krajem decembra 2009.
godine, da podsetimo, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca , u postupku
reizbora, ostavili su bez posla skoro 800 sudija i još toliko javnih tužilaca.
Njih su, na poslu, zamenili novoizabrani delioci pravde.
Seča sudija i tužilaca
dobrano je uzdrmala pravosudni sistem, ali je učvrstila na vlasti mafiju Borisa
Tadića.Na udaru ministarke Malović našli su se i zaposleni u sudovima i
tužilaštvima, bez koji pravosuđe ne može da funkcioniše.
Četvrtina, tj. oko 3.000 najiskusnijih zaposlenih,
napustila je pravosuđe u dva talasa: 2007. i 2009. godine, kada su bili
prisiljeni da pristanu na socijalni program. Sada oko 900 zaposlenih (skoro 10
odsto od ukupnog broja) u pravosudnoj administraciji čiji je status nesiguran,
jer rade na određeno vreme po pet i više godina, uz prekide od po mesec i po
dana na svakih šest meseci. Od njih se, ipak, očekuje da i u vreme prekida
dolaze na posao i da tada rade, čak i na suđenjima, besplatno. Kada primaju
platu, rade za 250 evra u dinarskoj protivvrednosti, što je za 40 odsto niže od
prosečne plate. Poseban je problem sa skoro 2.000 sudijskih pomoćnika, koji su
u pravosudni sistem ušli da bi postali sudije, pod jednim uslovima, a sada su
novim zakonskim odredbama onemogućeni u tome. Ukoliko ne dođe do izmene zakona,
bar na način da se tek posle izbora sudije upućuju na početnu sudijsku obuku,
sudijski pomoćnici će faktički izgubiti šansu da ikada budu izabrani za sudije.
Poredeći
2013. godinu s 2008. godinom (bez prekršajnih predmeta), vidi se da je 2013. u
radu bilo skoro četiri miliona predmeta, da ih je ostalo nerešenih skoro dva i
po miliona, od kojih skoro dva miliona izvršnih. Nije bolje ni danas.
I Vlada Srbije je priznala u svom obrazloženju Strategije
reforme pravosuđa da broj zaostalih (nerešenih) predmeta po sudovima
već nekoliko uzastopnih godina prevazilazi tri miliona! Od toga, svake godine
zastareva najmanje 150.000 slučajeva. Tokom parnice, smenjuju se čitave
generacije sudija, a vrlo često u međuvremenu umre i onaj koji ju je poveo:
ponekad, umre i neki sudija.
Kada je pre dve godine smenjena vlast Demokratske
stranke, potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić uložio je sve napore
da se u pravosuđu izvrše samo kozmetičke promene, a na pojedina ključna mesta u
sudovima postave njemu odani ljudi, mada je sve one, koje je postavila mafija
bivše ministarke Snežane Malović, Vučić duboko poštovao.
Treba napomeniti da Snežana Malović i Slobodan Homen
i nakon dve godine od odlaska iz Ministarstva pravde Srbije, imaju policijsko
obezbeđenje, Malovićevu čuva 40 telohranitelja, stanuje u državnoj vili,
koristi deset automobila, a njeni čuvari imaju na raspolaganju i fond za
reprezentaciju.
Gospođa koja je satrla srpsko pravosuđe i danas je duboko
poštovana od Aleksandra Vučića!
Izbor Visokog saveta sudstva od 8. i 9 maja o izboru
kandidata za predsednike sudova u Srbiji, pokazuje da pravosuđe ostaje na
starim granama.
Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda predložen
je za predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu. On je jedini sudija koji nije
prošao reizbor, a nakon četiri godine, po povratku na sudijsku funkciju,
imenovan je za predsednika, formalno nižeg suda. Njegov izbor je više nego
štetan, jer u Vojvodini smatraju uvredljivim da sudija, koji živi u Beogradu,
svakodnevno dolazi u Novi Sad, i da je na čelu suda, koji donosi pravnosnažne
presude u Pokrajini. Sudija Peković je jedan od najkorumpiranijih ljudi u istoriji
srpskog pravosuđa. Na to mesto postavio ga je njegov kolega Dragomir
Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, koji se, kao i Peković,
vratio na posao odlukom Ustavnog suda Srbije.
I pod predsedavanjem sudije Milojevića, Visoki savet
sudstva je za predsednike viših, osnovnih, privrednih i prekršajnih sudova 9.
maja odlučio da Narodnoj skupštini Srbije predloži da izabere one koji su
nametnuti od strane bivše vlasti - Demokratske stranke!
Tako je Tanja Šobat, inače sudija Apelacionog suda
u Beogradu, nakon što je tri puta birana za vršioca dužnosti predsednika
osnovnog suda, počev od 2008. godine, sada predložena za predsednika
Prvog osnovnog suda u Beogradu. Umesto u zatvor, Tanja Šobat će i dalje
rukovoditi radom najvećeg suda u Srbiji!
Šokantan je i predlog da Ljiljana Brkić, koja bi
morala da ode u penziju, rukovodi Drugim osnovnim sudom u Beogradu. Ona je do 2009.
godine bila predsednica Opštinskog suda u Mladenovcu. Od 1. januara 2010.
gospođa Ljiljana je bila na čelu Drugog osnovnog suda u Beogradu. Sud je bio
osnovan za teritoriju prigradskih opština. Novom organizacijom mreže sudova,
osnovni sud je vraćen Mladenovcu, ali ne i Ljiljana! Dok je bila
predsednica suda u Mladenovcu, Ljiljana Brkić se bavila raznim mahinacijama,
tako da je i šefica njenog računovodstva, zbog pronevere novca zajedno sa predsednicom
suda, osuđena na četiri godine i šest meseci zatvora, i u zatvoru je u
Požarevcu. Ali, zahvaljujući njenoj Demokratskoj stranci, Ljiljana je unapređena.
Premeštena je u Beograd, dobila je, kao vršilac funkcije predsednika Drugog
osnovnog suda u Beogradu i stan!
Delioci pravde u Valjevu su posebno frustrirani. Predlog
Visokog saveta sudstva da se za predsednicu Osnovnog suda u Valjevu izabere Ljiljana
Karać, dosadašnji vršilac funkcije predsednice suda, a Biljan Savić
za predsednicu Višeg suda u Valjevu, sudije, advokati i građani Valjeva
doživljavaju kao veliku uvredu! Tabloid je u više tekstova opisivao
kriminalne aktivnosti gospođe Biljane Savić, njenu spregu sa advokatima i
strankama. Ali, što si lošiji, Vučiću si miliji.
I sudija Dragan Vučićević je, nakon pet godina
rukovođenja Višim sudom u Požarevcu, predložen za predsednika suda! Tako je
prvo odlučila mafija iz Demokratske stranke, pre dve nedelje je to podržala i Vučićeva
kamarila, na predlog ministra Nikolice Selakovića.
Ipak, niko nije očekivao da će sudija Jovan Kordić
biti na čelu Privrednog suda Beograda. Posle dolaska DOS- na vlast, on je sam
pobegao iz ovog suda, da bi izbegao hapšenje i sudbinu svojih kolega koji su
završili u zatvoru. Povratkom socijalista na vlast, Kordić se, koji je bio
stacioniran u OZ Dunav, prošle godine vratio u Privredni sud u Beogradu, u
kojem je zamenica predsednika suda njegova doskorašnja supruga Natalija Kordić!
Advokati i sudije, koji poznaju sudiju Kordića, znaju da
je on rasprodavao pravdu kao jagode na pijaci. Visoki savet sudstva predložio
ga je za predsednika najvećeg privrednog suda u zemlji.
Poruka koju Vučićeva vlast šalje sudijama i
tužiocima je prosta : Vi slušajte nas, a onda radite šta vam je volja. Mi ćemo
biti uz vas, a od reforme nema ništa. Jer, nije ni za očekivati da sudije i
tužioci budu moralniji od onih koji ih predlažu.
Posebno je tragičan položaj javnih tužilaštava. Na čelu tužilačke
organizacije je Zagorka Dolovac, kuma Bojana Pajtića, koja je
zaustavila mnoge sudske postupke, zaštitila mafiju iz izvršne vlasti i
Demokratske stranke, koja je za poslednjih deset godina iz zemlje odnela preko 51
milijardu evra! Vlast je omogućila svojim tužiocima da postanu pravi tajkuni,
primenjujući selektivno zakon, koji važi samo za obične i siromašne građane.
Većina koje je Visoki savet sudstva predložio za
predsednike sudova odavno je izgubila čast i dostojanstvo za obavljanje
sudijske funkcije. Čast im je pala, ali oni nisu.
A. 1
Portparolka napustila sud zbog slavlja sa narko bosom
Sofija Čolić više nije zaposlena u
novosadskom Apelacionom sudu. Otišla je posle objavljivanja njenih fotografija
sa rođendana trgovca drogom Nenada Opačića. Opačić od pre nekoliko
meseci, zbog "dobrog vladanja", izlazi za vikend iz zatvora u
Sremskoj Mitrovici, u kom robija do 2020.
Na slavlje sam išla zbog muža, pravdala se Sofija Čolić
Iskompromitovana prisustvom na slavlju Opačića, prvo je
podnela ostavku na mesto portparola suda i postala sudski saradnik, a prošlog
meseca je i napustila sudstvo. Na to je, kako saznajemo, bila primorana zbog
ogromnog pritiska javnosti, posle objavljivanja njene fotografije na rođendanu
jednog od najvećih novosadskih kriminalaca.
Sofija Čolić je potvrdila da je otišla iz Apelacionog
suda i da je sada nezaposlena.
Na mesto portparolke Apelacionog suda, umesto Sofije
Čolić, izabrana je Ivana Josifović. I njen suprug je, baš kao i Sofijin,
advokat i to krivičar.
- Radila sam u državnoj instituciji 12 godina, a sada sam
ostala bez posla zbog novinskih tekstova. Od polovine aprila nisam više u Apelacionom
sudu - rekla je Čolićeva, optuživši tako novinare za njen otkaz.
Zbog sukoba interesa, odnosno muža advokata koji brani
Nenada Opačića, Sofija Čolić nije izabrana za sudiju 2009.
Epilog njene sudske karijere zapečatila je proslava
početkom februara u restoranu "Fontana" u Novom Sadu. Rođendansku
proslavu Opačića tada je prekinula policijska racija, a na fotografiji akcije
Žandarmerije našla se i ona.
Sofijin suprug, Dragan Čolić, inače brat Marijane Mateus,
nije samo branilac narko-bosa, nego je i njegov dalji rođak. Opačićeva žena
Jasmina mu je sestra od tetke.