(P)likovi

U očekivanju kraja srpskog diktatora: ko će stegnuti svilen gajtan

Vučićevo konačno rešenje

Svi diktatori imaju istu sudbinu, čeka ih neslavan kraj. Aleksandar Vučić to zna. Dok je bio radikalski opozicionar argumentovano je ukazivao na primere Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića, uporno ponavljajući da su dobili što su zaslužili. A, kojim nepovratnim putem će poći današnji srpski Vođa, opisuje Predrag Popović, bivši glavni urednik dnevnika "Pravda" i blizak Vučićev saradnik

Predrag Popović

Milošević je više od deset godina imao apsolutnu vlast, radio je što god mu se prohtelo. Omogućio je da stotine njegovih prijatelja i saradnika dođu do ogromne imovine. Na kraju, kad je padao, kad su ga hapsili, uz njega su bili samo Siniša Vučinić i nesrećni Živorad Igić, svi ostali su se razbežali i posakrivali.

U haškoj ćeliji umro je sam, nije bilo nikoga ni čašu vode da mu prinese. Đinđić je prošao još gore. Ponašao se diktatorski, a s njim su, kao marionetom, upravljali Beba, Čeda i slični tipovi. Na onaj svet ispratio ga je samo Milan Veruović Burgija, promovisan u telohranitelja. Milošević i Đinđić su ličnim primerom pokazali da se ne isplati biti diktator - govorio je Vučić pre nego što je zaseo na vlast.

Već tri godine Vučić od Srbije pravi lični kalifat. Zloupotrebom policije, pravosuđa i medija zaustavio je proces demokratizacije društva i sve građane sveo na nivo taoca svojih avantura. Mimo institucija, agresivno i primitivno, on odlučuje o životu i smrti, o državnim granicama, ličnoj imovini podanika, političke protivnike i sve ostale jeretike hapsi, a istovremeno jednom rečju zaustavlja sudske postupke protiv kriminalaca iz svoje svite. Režimski mediji mesecima čereče zaštitnika građana zbog sumnji da je odgovoran za tragediju koja se dogodila pre 23 godine, niko ne sme ni da pita za utvrđivanje političke i krivične odgovornosti ministara koji su nedavno kršili procedure i doprineli padu helikoptera i gubitku sedam života. Po Vučićevom naređenju sudski izvršitelji plene televizore i frižidere nesrećnicima koji nemaju para da plate struju i komunalije, ali niko ne dira njemu podobne tajkune čiji poreski dugovi iznose više desetina miliona evra.

Dok ispunjava strane naloge, kojima Srbiju baca u dužničko ropstvo i prepakuje u skladu s američkim planom o „postkosovskoj budućnosti", zapadni centri moći dozvoljavaće mu da sprovodi tiraniju. Dok se nadaju da će imati neku ličnu korist, mnogi građani Srbije zanemarivaće logiku, istinu i pravdu i podržavaće naprednjački kartel. No, ta igra neće trajati večno. Kao i svi diktatori pre njega, i Vučić će se suočiti sa činjenicom da đavo uvek dođe po svoje.

Kad počne da pada, odgurnuće ga oni koji su mu danas najbliži, u koje se najviše uzda i za koje misli da su mu najlojalniji. Kamen po kamen, rasuće se piramida vlasti u koju je uzidao svoju i tuđu pohlepu. Stare zasluge, iz vremena zajedničkog zločinačkog poduhvata, zaboraviće većina njegovih sadašnjih dvorjana. Mnogi naprednjaci će pokušati da se distanciraju i da, daleko od javnosti, izbegnu suočavanje sa svojim delom odgovornosti za sve zlo koje su pravili od 2012. Neki od njih agresivno će se suprotstaviti sadašnjem vođi, dok će ključnu ulogu u demontaži kartela preuzeti nekoliko njegovih najistaknutijih saradnika, prijatelja i kumova.

Prenaduvani balon puknuće po svim šavovima. Prvo će stranci, polako i strpljivo, početi da mu pripremaju zamenu i pletu zamke koje neće moći da izbegne. Taj proces je već u toku, što znači da neće proći mnogo vremena da se pređe u drugu, po diktatora opasniju, fazu opšte destrukcije.

Vučiću su poznati načini na koje stranci uništavaju nepodobne političare i njihove stranke. Uostalom, i sam je predvodio jednu takvu subverzivnu akciju. Kad su Amerikanci procenili da Srpsku radikalnu stranku, kao najjaču političku organizaciju u Srbiji, ne mogu razbiti haškim progonom Vojislava Šešelja, rešenje su našli u Aleksandru Vučiću. Pripreme su bile kratke, ali efikasne. Zapadnjačke ambasade su naprasno počele da ih ugošćavaju, Boris Tadić i Miodrag Rakić dobili su naređenje da im obezbede logistiku, a tajkuni da im napune džepove. Posle ponude koju nisu mogli odbiti, njih dvojica su stravičnom medijskom kampanjom satanizovali kuma i vođu - monstruma Šešelja i demontirali SRS, zauvek je izbrisavši s političke scene. Isti scenario spreman je i za SNS.

Vašingtonski, londonski i briselski upravnici već šalju jasne signale koji najavljuju demontažu po svim nivoima. Političko urušavanje Vučićeve nejake imperije predvodiće Zorana Mihajlović, krupni kapital će svoje dezerterske poruke poslati preko Nikole Petrovića, medijski jurišnici Željko Mitrović i Dragan J. Vučićević samo će, po ko zna koji put, promeniti boje svojih zastava i nastaviti da, nekom drugom za ljubav i pare, hipnotišu javnost. Sivu zonu, najbrojniju i najbogatiju, u kojoj se nalaze mnogi tajkuni i tajkunčići kojima je Vučić naneo ogromnu štetu protežirajući arapske, crnogorske i ostale lažne investitore, reprezentovaće zaječarski gazda Saša Mirković. Koliko je zabrazdio i da mu nema opstanka na vlasti, diktator će shvatiti kad ga napusti i kum Petar Panić Pana, trenutni gospodar podzemlja.

Proces demontaže stranke njegovog prevashodstva Aleksandra Vučića, sudeći po tome kako sada stoje stvari, predvodiće Zorana Mihajlović. U javnosti, pa i među glasačima i funkcionerima Srpske napredne stranke, aktuelna ministarska saobraćaja stvorila je utisak da je autonomna i jaka ličnost, koja bez straha emituje disonantne tonove, odstupa od stranačke i državne strategije i zapanjujuće drsko izbegava javno prezentovanje idolopoklonstva. Čvrstim stavovima i predatorskim stilom Mihajlovićeva je o sebi stvorila sliku koja se u svemu razlikuje od patetičnog, večno uplakanog euforično-depresivnog kolerika Vučića.

Političku i karakternu razliku prepoznaju i članovi Predsedništva i Glavnog odbora naprednjačkog kartela. Kao što niko od njih nema hrabrosti da se, po bilo kom pitanju, suprotstavi Vučiću, nikome ne pada na pamet ni da se zameri Mihajlovićevoj. S istančanim instinktom za parazitiranje, većina naprednjačkih funkcionera shvata da će, kad za to dođe vreme, upravo Zorana odlučivati o njihovim karijerama.

To zna i Vučić, ali više nema načina da sputa nelojalnu konkurenciju. U vrhu SNS-a skupili su se konvertiti svih ideoloških orijentacija, čiji je jedini zajednički imenitelj - lični interes. Na takvu vrstu politikanata ne može se drugačije uticati osim zadovoljavanjem njihovih ambicija ili surovim zastrašivanjem. Taktika štapa i šargarepe daje rezultate samo na kraći rok. A, on je istekao. Zadovoljene su samo ambicije Nebojše Stefanovića, Bratislava Gašića zvanog Bata Santos, Nikole Selakovića, Jadranke Joksimović i još nekoliko beznačajnih naprednjaka. Ličnu gardu diktator nije birao po profesionalnim mogućnostima i karakternim osobinama, tako da od njih, kad dođe stani-pani, neće imati baš nikakve koristi.

S druge strane, protiv Vučića mogu da se okrenu svi ostali naprednjački čelnici. Većina njih je kompromitovana na razne načine, što može da se zgodno upotrebi za pretnje ili podmićivanje.

Ukoliko Mihajlovićevu podrže strane službe - što je preduslov za akciju - neće joj biti teško da vrbuje politikante poput „Plejbojeve zečice" Maje Gojković, farkaždinskog svinjara Gorana Kneževića, novosadskog stručnjaka za behaton Igora Mirovića, trilateralnog muža Maje Japundže Aleksandra Nikolića zvanog Foto Toni, doktora Zlatibora Lončara i svih drugih njihovih moralnih dvojnika. Nekome će se malo pripretiti, nekome obećati kamioni i avioni, i ostade Vučić bez podrške u Srpskoj naprednoj stranci.

Fatalni udar zadaće mu finansijska kasta čiji frontmen je kum Nikola Petrović. Sam po sebi, Petrović nije bitan, njegovi talenti se završavaju na kupovini skupih satova, ispijanju vina, pušenju tompusa i bekrijanju pod šatorima. Međutim, gde je on, tu su Stanko Subotić i Milo Đukanović, koji od Srbije prave crnogorsku koloniju.Gospodar Brda i Primorja svoju duvansku imperiju danas širi uz pomoć Arapa, koji su u bescenje dobili JAT, hiljade hektara vojvođanske zemlje, „Beograd na vodi"... Da, činjenica je da Vučić predstavlja najbolju Subotićevu investiciju, ali suviše je para u igri da bi se rizikovale vezivanjem za sudbinu diktatora u padu. U saradnji sa Canetovim konsiljereom Vladimirom Popovićem, zvanim Beba, Nikola Petrović će rukovoditi preusmeravanjem finansijskih tokova što dalje od Vučića.

Po sistemu spojenih sudova, i ostali tajkuni distanciraće se od diktatora. Kako su ga našli, tako će ga i zaboraviti Milan Beko, Bogoljub Karić, Predrag Ranković Peconi, Miodrag Kostić i ostali. Bez milosti i sentimenta, oni su s osmehom na cedilu ostavili svog tvorca Slobodana Miloševića, a kasnije su tu praksu, logičnu za krupni kapital, nastavili u odnosima sa Đinđićem i Tadićem, pa ni Vučić ne može da očekuje ništa drugo osim prekid priliva evra.

S broda koji tone pobeći će i mnogi drugi, medijski manje atraktivni ali ne i siromašniji, sponzori trenutnog vladara. Značajnu ulogu u kanalisanju njihovih interesa mogao bi da odigra Ivica Kojić, šef kabineta Aleksandra Vučića. Iako je na taj položaj stigao iz kabineta Mlađana Dinkića, sumnja se da radi u interesu Ivice Dačića. Razotkrio se na slučaju Ljubomira Ilkića, bivšeg izvršnog direktora „Simpa". S pedigreom „mladog lava" SPS-a, Ilkić se, navodno, ponudio za prijem u SNS. Razgovor je obavio s Kojićem. U zamenu za transfer i zaustavljanje sudskih postupaka koji se vode protiv njega, ponudio je informacije o računima na koje je vranjanski tajkun Dragan Tomić sklonio pare iz „Simpa". Kojić je o tome obavestio Dačića, a ne Vučića. Ilkić je platio grešku, uhapšen je sredinom marta, a Vučić je tek tada shvatio da na najznačajnijem mestu u kabinetu ima čoveka u koga ne sme da ima poverenje, a koji je upoznat sa svim njegovim aktivnostima, planovima i kontaktima.

Kao Dinkićev ekspert, za razliku od Vučića, Kojić odlično razume kako funkcioniše srpski finansijski krvotok i koliko su za svaku vlast bitni lokalni moćnici, koji daleko od medija, ali vrlo nemilosrdno, brane svoje interese i ne prezaju od sukoba sa svakim ko poželi da im gurne ruku u džep, pa taman da ga je rodila i mama Angelina.

U tom kontekstu, kao najbolji lakmus-papir treba posmatrati Sašu Mirkovića, vanknjižnog vlasnika Zaječara. S vučićevskim osećajem za lojalanost, Mirković će prvi pokupiti pinkle, distancirati se od vođe i transformisati se u ogorčenog opozicionara. Menadžer za estradu, alhemiju, kibernetiku i sve ostalo bezbroj puta je dokazao doslednost samo u nedoslednosti. Bio je uz radikale, socijaliste, dinkićevce... Pošto se kroz njegove biznis-kombinacije prelivaju interesi i nekih krupnijih igrača, da je gotov Vučić će najjasnije uočiti kad Mirković počne, a na to se neće dugo čekati, da ga čereči kao što sada radi Bošku Ničiću, koji je za njega bio isto što i Šešelj za Vučića.

U Petra Panića, zvanog Pana, Aleksandar Vučić ima oročeno poverenje. Iako trenutno ljubav cvate, obojica znaju da će Pana, čim prigusti, između svog interesa i odanosti kumu izabrati voljenog sebe. Kao šef radikalskog obezbeđenja, Panić je stvorio mnogo toga - status među „žestokim momcima", pare, imovinu... Svoje specijalne usluge, čvrsto povezane s naprednjačkim bejzbol-palicama i opozicionarskim leđima, sada je stavio na raspolaganje Vučiću. Kao Šešelja, Panić će i Vučića, dok trepne okom, ostaviti u prošlosti. Prvog vođu Pana je izneverio pod pretnjom dizanja haške optužnice. Iz Šešeljevog okruženja ekspresno se prebacio pod zaštitu Vladana Batića. U istom stilu, ako se opet suoči s nekim većim problemom pravosudne prirode, ratosiljaće se i Vučića. Bez podrške iz podzemlja, diktator će ostati uskraćen za ono što najviše voli - nasilje. Doskora, dok je bio najjači, zadovoljavao se širenjem paranoje. Međutim, usled pada popularnosti i sve očiglednijeg ljuljanja trona, Vučić nema drugog rešenja nego da strah podrži pravim nasiljem. Bez Pane i ekipe s Kosova, najjači naprednjački topuz biće Jadranka Joksimović, a nje se plaši samo Vučić.

Dok god bude na vlasti, Vučić može da računa na podršku svojih vodećih medijskih manipulanata Željka Mitrovića i Dragana J. Vučićevića. Vlasnici „Pinka" i „Informera" držaće javnost u narkozi do poslednjeg atoma snage. Međutim, čim diktator padne, Mitrović će, po ko zna koji put, ugraditi novi himen i potrčati u zagrljaj sledećem gospodaru. Radio je to nekoliko puta, uvek brutalno, glasno i jasno, bez griže savesti. Na taj način, svaki put je izbegao svođenje računa i suočavanje s pravdom. Vučićević, opet, nije toliko pametan. On će samo da nađe sledećeg gazdu koji nije mnogo gadljiv, kome neće smetati informerovsko laganje i bezrepo glupiranje.

Vučiću neće biti lako da pripremi odbrambene mehanizme. Umesto da jača stranku, primenio je Šešeljeve parametre - okružio se poltronima, koji mogu bez stida da se dive njegovoj bešici, ali potpuno su neupotrebljivi za bilo kakvu konkretnu aktivnost. Takođe, poput Šešelja, i Vučić je uveren da je jedan čovek - lično on -dovoljan za večno trajanje na vlasti. Pa, proći će baš kao njegov uzor, istopiće se dok si rekao „kirbi".

S haosom u stranci, u kojoj ne postoje dva čoveka s istim interesom, Vučić ne može da se izbori. Propustio je mnogo vremena i prilika za rešavanje kadrovskih problema. Taj propust je izazvan njegovim karakterom i radnim navikama, koje su ga ograničile da se samo na dva načina odnosi prema obavezama: 1. Ovo ne moram sad da rešavam, i 2. Ovo ne moram uopšte...Lenj i konfuzan, svu energiju koju poseduje usmerio je na izgradnju kulta svoje patetične ličnosti.

Jedini pametan potez koji je povukao bilo je postavljanje bate Andreja za kontrolora nad Nikolom Petrovićem. Andrej, naravno, ne može da spreči Petrovića ni u jednom zamešateljstvu, ali dovoljno je da razotkriva kombinacije i prati tragove novca, braći će zatrebati dokazi za obračun, kad dođe vreme za svođenje računa.

O političkoj budućnosti Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, odlučivaće i Tomislav Nikolić. Osnivač naprednjačkog kartela već je formirao nezvaničnu opozicionu osovinu s Ivicom Dačićem, uz posrednu podršku Milorada Dodika, koji ima važan uticaj na deo patriotski orijentisanih birača u Srbiji. Iako Nikolićev uticaj u SNS trenutno nije vidljiv, nema sumnje da će, kao na klackalici, jačati kako Vučićev bude slabio.

Urušavanje Vučićeve diktature već je počelo, a kada će se preneti na celu političku scenu odlučiće strani centri moći, oni koji su ga i doveli na vlast. Moguće je da se to dogodi odmah po Vučićevom potpisivanju briselskog sporazuma broj dva, pa da se potresi u naprednjačkom interesnom udruženju dogode već u decembru, tokom kampanje za vojvođanske izbore.

Kad god akcija krene, Vučić će je dočekati nespreman. Uostalom, i on sam je tvrdio da zna kada će skončati. Pre njega, jedini diktator koji je davao tako patološke izjave bio je Idi Amin Dada. Legenda kaže da je Dadi neki vrač rekao da će 1979. pasti s vlasti i emigrirati iz Ugande, a da će na onaj svet otići 2003. godine. Tako je i bilo. Ko zna šta je i od koga Vučić čuo kakva sudbina ga čeka, ali kad se strmekne s trona raširenih ruku dočekaće ga samo dvoje-troje nesrećnika, smešnijih od Vučinića, Igića i Burgije.

Od Nebojše Stefanovića i Vladimira Đukanovića, Vučiću bi bilo korisnije da ga na dnu sačekaju neki dobri advokati, koji će pokušati da ostvare nemoguću misiju i izvuku ga od odgovornosti za sve zlo koje je njegova diktatura nanela građanima Srbije.

KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA „ISTINA O VUČIĆU" NARUČITE NA 063/123-2702