Uvodnik

(Pr)osudite sami

Na starim granama

Milovan Brkić

U petak, 2. septembra, Velika propaganda laži javila je da je BIA uhapsila hrvatskog špijuna, da mu je određen pritvor. Pomislio sam da sam to ja, jer kada to ova Agencija čini, onda je to, siguran sam, odluka koju je doneo neko drugi. Tek kada je saopšteno sutradan i ime uhapšenog, bio sam siguran da to nisam ja, jer se danas svako može u Srbiji naći iza rešetaka, a Velika propaganda laži će već da dokaže krivicu, dok sud ne presudi. Ipak, bio sam nesrećan zbog ovog događaja.

Navirala su mi pitanja: kome to šizofreni Vođa podmeće? I šta su mu stvarni motivi? Zašto baš sad BIA to čini, a zna za aktivnosti uhapšenog nekoliko godina. Zašto ga nije sprečila da u Hag otera devet srpskih oficira. I najvažnije pitanje, zašto to nije uradila Vojno-bezbednosna agencija, jer je reč o bivšem oficiru i krivičnom delu učinjenom prema Vojsci Srbije i njenim pripadnicima? Da li to Vođa hoće da opere rukovodstvo ove Agencije od svih prljavština i kriminala. Pustio sam najmanje deset tekstova u kojima sam opisao kako vrh BIA aktivno špijunira za američke, engleske, nemačke i francuske tajne službe. Za novac. I iz prestiža!

Kada je jedan pristojan čovek to napomenuo Vučiću, on se naljutio: Neka svako radi svoj posao, rekao je ovaj ludak koji se svakog trećeg meseca naginje na drugu stranu, odriče Arapa, primiče Kinezima, odmiče od Kineza primiče Nemcima, onda punim gazom za Vašington.

Pomislio sam da je greškom na čelo vojnih bezbednosnih službi u Srbiji Vođa postavio vojne policajce, koji su u radnom veku hvatali vojnike što izgube pendrek, oficire ako zakinu na gorivu deset litara. Nije o tome reč. Nije nikakva tajna da je najjača, najbrojnija, najmoćnija služba u Srbiji, Vojna sigurnosno obaveštajna služba Hrvatske. U Vojvodini njen rad plaćaju Petar Matijević, Mirko Dubroja i Vojislav Gajić, državljani Hrvatske, izbegli za vreme građanskog rata, i Aleksandar Milovančev, rođen u Gracu u Austriji, kriminalac opšte namene i izdaje u svakoj prilici. Sve to znaju u Vrhu SNS-a, ali su oni još na slobodi. Da li će Izvršno veće Vojvodine, na čelu sa Igorom Mirovićem smoći snage da se obračuna sa ovim tipovima?

U centrali BIA na Banjici i u Regionalnim centrima u Beogradu i Novom Sadu najuticajniji su hrvatski obaveštajci. Srbi, izbegli iz Krajine, ili Hrvati koji to rade iz nacionalnih pobuda. Njih je manje od Srba!

Slutim zlo vreme.

Šešelj se oglasio preko Velike propagandne mašine optužujući, potpuno lažno, ko je koga ubio u Beogradu i Srbiji, unoseći zlu krv. Neka se građani ne pitaju zašto nam se gladna deca vešaju, nego ko je koga, pre dve decenije, i po čijem nalogu, ubio. Vojvoda je uvek služio gospodarima koji plate. Poznavao sam ljude koji su bili na čelu bezbednosnih službi u to vreme, a i ljude koji su optuženi kao ubice i mogu glavu založiti da sve što je Šešelj rekao je čista propaganda, rečeno je po Vučićevom nalogu.

Stanje u Srbiji i Hrvatskoj je nalik devedesetim godinama prošlog veka. Milošević je govorio - mir nema alternativu, Vučić danas kao papagaj ponavlja - mi ćemo ćutati na sve uvrede, mi smo posvećeni miru. A mira nema. Tamo gde vlada surova glad i beznađe, mira nema. Lako je posvađati gladne narode. I Hrvati nisu ništa u boljoj situaciji. Beže glavom bez obzira iz države, da se klone bede i beznađa. Posla nema ni tamo, ni ovde. Postoje samo oligarhije koje se navijaju u inostranim centrima, a pljačkaju sopstvene građane, do mere neukusa.

Sve miriše na devedesete. Posvađali su nas, sada teže da nas naoružaju, a onda će da nas mire. I to traje vekovima.

Da li će Srbima i Hrvatima doći iz dupeta u glavu stihovi - Svaki svoga ubijte subašu!