Pogled iz Moskve

Severni tok 2 potrebniji je Evropi nego Gaspromu

Daješ magistralu!

Situacija za završetkom izgradnje gasovoda Severni tok 2 sve više podseća na dosadnu seriju na proizvodnu temu. Tokom poslednjih mesec i po dana mnogi su brinuli: da li će glavni učesnik projekta, ruski Gasprom, odlučiti da samostalno dogradi cevovod koji je, kao rezultat sankcija, bio ostavljen bez specijalnih brodova koji su postavljali cevi po dnu Baltika, nedaleko od obala Danske. Odgovor na zagonetku - kuda će na kraju krajeva poći „Akademik Čerski", ruski brod za postavljanje cevi - u Peterburg, Kalinjingrad ili direktno na izgranju, u Gaspromu su dali neočekivano brzo.

Pišu: Dmitrij Mališev i Pjotr Njenarokov

Brod se već nalazi u nemačkoj luci Mukran, samo nekoliko milja od mesta gde će završiti postavljanje gasne magistrale. To je, izgleda, postalo neprijatno iznenađenje za one koji su bili spremni da stave krst na ambiciozni projekat i nateralo vatrene protivnike da se trgnu.

Više niko ne sumnja da je glavni protivnik Severnog toka 2 - SAD. U Vašingtonu čak i ne pokušavaju da sakriju da su protiv projekta koji nazivaju „gaspromovski" ili jednostavnije - „putinski", kako bi otvorili nišu za snabdevanje Starog kontinenta svojim tečnim prirodnim gasom (TPG).

Ipak, odgovor na iznenađenje sa „Čerskim" nije stigao sa one strane okeana, već iz nemačke Federalne agencije za mreže. Nemački regulator je, za mnoge neočekivano, odbio zahtev za izuzeće gasovoda Severni tok 2 iz Gasne direktive EU.

Odluka pomenute Agencije bila je tim pre neočekivanija, jer je neposredno pre toga nemačka vlada dala potpuno nedvosmislenu izjavu kojom podržava Severni tok 2. Iz Berlina su, kao odgovor na poslaničko pitanje o projektu, rekli da federalna vlast kao i pre pozitivno ocenjuje projekat Severni tok 2, iako su primetili da trenutno Berlinu nisu poznati detalji izgradnje, ali da očekuju da će projekat biti završen, iako smatraju da bi se mogla javiti kašnjenja. U nemačkoj vladi nisu krili da nastavljaju da daju političku podršku učesnicima projekta. Tada su, doduše, u Berlinu izjavili da, u osnovi, odbacuju eksteritorijalne sankcije SAD, ali da Vašingtonu neće isporučivati račun za usporavanje toka izgradnje. Prema mišljenju nemačke vlade, politika Nemačke prema Severnom toku 2 ne predstavlja pretnju za NATO.

Podsećamo da u Severni tok 2, osim ruskog Gasproma, ulaze i nemačke kompanije Vinteršal i Uniper, austrijski OMV, francuska firma Engie i englesko-holandski naftno-gasni gigant Šel.

Karakteristično je da su svi članovi konzorcijuma otvoreno izražavali težnju za bliskijom saradnjom sa Gaspromom, do uzajamnog ulaska u kapital. To znači da problem neophodne demonopolizacije projekta može biti rešen čisto tržišnim metodama.

Sama magistrala uključuje dva cevovoda iz Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Njegova ukupna snaga trebalo bi da bude 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. U ovom trenutku, postavljeno je više od 2300 km cevi, od oko 2460 km, odnosno 94% od njegove ukupne dužine. Zahtev za izuzeće projekta iz Gasne direktive EU predat je Federalnoj agenciji za mreže mnogo pre polaganja cevi. Ipak, razmatranje ovog zahteva više puta je odlagano. U početku je regulatora zbunjivao ruski monopol na isporuke gasa, o čemu ne može biti govora ako se u obzir uzme učestvovanje međunarodnih kompanija u ovom projektu.

Bez obzira na to, svi brodovi koji su radili na Severnom toku 2, potpali su pod američka ograničenja. Ove sumnjive norme proširene su na brodove koji postavljaju cevi na dubinama većim od 30 metara, kao i na fizička i pravna lica koja će prodavati ili davati u zakup brodove za ove projekte. Paralelno sa američkim sankcijama, od ugovornih kompanija je traženo da prekinu izgradnju Severnog toka 2. I oni su je prekinuli, zbog čega rokovi za postavljanje cevi kasne više od godinu dana, a brod potreban za polaganje cevi, „Akademik Čerski", tek nedavno je stigao do nemačke luke Mukran.

Upravo u to vreme graditelji su čekali još i dozvolu danskih vlasti za rad u zoni ekonomskih interesa ove zemlje u akvatoriji Baltičkog mora. Sada se kao jedan od argumenata za odbacivanje prijave navodi neispunjavanje rokova za izgradnju gasovoda - izgradnja je trebalo da bude završena 23. maja 2019. godine. Kako piše u materijalima Federalne agencije, odbačeni su i argumenti Gasproma o tome da su sva sredstva namenjena ovom projektu uložena na vreme, te da se, kada je o finansijskom planu reč, on može smatrati završenim.

Tokom protekle godine, Gasna direktiva EU bila je obnovljena, mada prilično otvoreno na štetu Severnog toka 2. To je urađeno pod pritiskom SAD i njihovih najaktivnijih saveznika - Ukrajine, Poljske i Baltičkih zemalja.

Svi oni su agresivno politizovali polemiku oko projekta, a rezultat je bio da su potrebne izmene u Gasnoj direktivi bile donete 15. aprila prošle godine - samo mesec dana pre isteka roka za izgradnju gasovoda. Nove evropske norme proširene su na prekogranične gasovode koji prolaze kroz zemlje od kojih neke ulaze, a neke ne ulaze u EU. Suština ovih izmena je da do 50% ograničavaju udeo isporuke sirovina jednom učesniku, u datom slučaju - Gaspromu.

Sada, u vezi sa konačno donetom odlukom regulatornog tela, kako se ispostavilo negativnom, sudski spor je praktično neizbežan. Izvršilac projekta, kompanija Severni tok 2 AG, već je izjavila da je spremna da pokrene parnicu. „Čekamo da dobijemo zvaničnu odluku kako bismo je ocenili i razmotrili dalje korake u cilju zaštite naših prava, uključujući i žalbu na ovu odluku pred nemačkim sudovima. Žalba se može podneti u roku od mesec dana od dana dobijanja odluke", saopšteno je iz pres-službe kompanije.

U kompaniji Severni tok 2 AG ne slažu se sa odlukom Federalne agencije za mreže, jer je na određeni datum, 23. maja 2019, cevovod bio završen sa tačke gledišta ekonomske funkcionalnosti. Kompanija je ostvarila bespovratne investicije od milijardu evra mnogo pre nego što je Evropska komisija objavila svoj plan za izmenu Gasne direktive. Ipak, regulator nije uzeo u obzir činjenicu da su međunarodni pravni eksperti potvrdili: sužavanje definicije „završaetka projekta" na zaključak o fizičkoj izgradnji gasovoda krši zaštitu fundamentalnih prava EU zakonodavstva, a takođe protivreči ustavnim garancijama Osnovnog zakona (Ustava) Nemačke.

Trenutno, niko ne može da kaže koliko će trajati sudski proces, a uz to i uslovi na tržištu koji su ranije podsticali izgradnju Severnog toka 2, sada ga faktički usporavaju. U čiju korist će raditi vreme - to je veoma veliko i teško pitanje.

Sadašnja situacija veoma mnogo podseća na stanje stvari u vreme čuvene Konferencije u Jalti 1945. godine. Tada je Staljin pitao lidere savezničkih zemalja, Ruzvelta i Čerčila, koliko je njihova vojska udaljena od Berlina. Dobivši odgovog - 600 kilometara - on je podsetio da je Crvena armija stigla na 60 km od glavnog grada Trećeg rajha. Da, Gaspromova američka konkurencija, zahvaljujući odluci savezne nemačke vlade, dobija na vremenu, kako bi povećala obim proizvodnje i prerade, a zatim i isporuke tečnog prirodnog gasa u Evropu. I to da ih poveća do te mere, da će zaista moći da se govori o pravoj konkurenciji.

Ipak, ne treba zaboraviti da desetine milijardi kubnih metara gasa, koje je u stanju da pumpa Severni tok 2, predstavljaju ekvivalent stotinama tankera ili brodova-cisterni sa tečnim prirodnim gasom. Najveći od sada postojećih tankera mogu da prevezu ne više od 200 hiljada kubnih metara tečnog gasa, što je jednako količini od oko 120 miliona kubika prirodnog gasa. Brodovi-cisterne ne mogu da prevoze više od 150 hiljada kubika. Lako je izračunati da je za zamenu 27,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, koje mora da „ustupi" Severni tok 2 potrebno ne manje od 300 tankera godišnje.

Da li su evropski terminali osposobljeni da prime tolike brodove, koji pumpaju i ponovo gasifikuju tečni prirodni gas - na ovo pitanje odgovor je suviše očigledan.

I iako su za razvoj odgovarajuće infrastrukture SAD spremne da potroše milijarde dolara, jasno je da je u rokovima, koji su uporedivi, ili se bar približavaju onima potrebnim za dovršetak izgradnje Severnog toka 2, nemoguće da se išta ozbiljnije promeni. Takođe, Evropa ne može da ostane bez ruskog gasa, bez obzira na to što je trenutno, zbog pandemije i krize, došlo do pada tražnje za svim vrstama goriva.

Ako govorimo o tome šta se promenilo za Gasprom i njegove partnere kada je o projektu reč, onda trenutno njihov glavni problem nije brzina završetka izgradnje Severnog toka 2. Sada je glavno pitanje koliko ekspeditivno mogu da se izbore ili zaobiđu uslove Gasne direktive, ako to zaista zatreba. Operatoru gasovoda, pomenutoj nemačkoj kompaniji Severni tok 2 AG, predloženo je da rezerviše ne manje od polovine snage gasne magistrale za alternativne isporučioce. Danas, takvih, kao što je poznato, jednostavno - nema. Neko vreme Gasprom može da se pomiri sa perspektivom isporuke samo 27,5 milijradi kubnih metara gasa godišnje umesto projektovanih 55 milijardi. Ipak, u uslovima globalnog pada tražnje i cena nafte i gasa, to nije najstrašnije.

Mnogo strašnije za ruskog monopolistu je to što on u perspektivi, i to ne tako dalekoj, može da izgubi monopol i slobodu u organizaciji snabdevanja i politike cena. Postoje manje-više dve varijante dostojnog izlaska iz pat pozicije. Prva - podsticanje demonopolizacije snabdevanja gasom u samoj Rusiji, što će faktički označiti podelu Gasproma. A to nije samo globalna popravka ruskih zakona, već ostvarenje snova njegovih konkurenata. Druga varijanta je organizovanje potpuno drugačije šeme snabdevanja gasom u samoj Rusiji, što može da se pretvori u poziv za ualazak u projekat potpuno novih i potpuno neočekivanih partnera, sve do onih iz Ukrajine, Poljske, pa čak i SAD ili Danske. Ovde je, najverovatnije, glavno pitanje cene.

Faktički, danas može da se govori o nekim biznis-šemama koje omogućavaju da se konačno skine sav politički teret koji je godinama opterećivao realizaciju ovog ambicioznog projekta.

Karakteristično je da je upravo na potrebu da se izbegne prevelika politizacija teme Severnog toka 2 pozvao nedavno ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, koji je, za mnoge neočekivano, nastupio u ulozi komentatora odluke nemačkog regulatora.

On je prvo podsetio da će problemi koji prate projekat na kraju dovesti do rasta cene gasa za evroposke potrošače. I samouvereno je konstatovao da će, bez obzira na teškoće sa kojima se susreće, gasovod Severni tok 2 biti izgrađen.

Međutim, strani učesnici u projektu za sada ne žure sa komentarima u vezi sa odlukom nemačkog regulatora. U vezi sa tim potrebno je istaći da pitanje o tome koliko je umesna primena prerađene Gasne direktive u odnosu na Severni tok 2 - ostaje otvoreno. Da, izmene su stupile na snagu još u junu 2018. godine, ali ni za dve godine većina zemalja EU nije uspela da unese odgovarajuće izmene u svoja nacionalna zakonodavstva. Zato što sporovi o tome gde i kako se u praksi ostvaruje zloglasni prioritet EU zakonodavstva nad zakonima pojedinačnih država, ne prestaju od vremena stvaranja EU, što otvara široke mogućnosti za osporavanje na sudu svih odluka, sličnih onima koje je donela nemačka Federalna agencija za mreže.

Ostaje još da ponovimo da nova Gasna direktiva ograničava obim pumpanja gasa za vlasnike transportne infrastrukture, u ovom slučaju - gasovoda. Prema ruskim zakonima, izvoz prirodnog gasa putem gasovoda može da ostvaruje samo Gasprom, koji je i vlasnik Severnog toka 2, i sada on ima pravo da samo napola napuni gasovod.

Dmitrij Mališev je vodeći analitičar Ruskog geografskog društva, Pjotr Njenarokov je kandidat ekonomskih nauka, ekonomski istraživač

Grčki ministar odbrane izrazio je spremnost za vojni konflikt sa Turskom

Rat unutar NATO-a?

Grčka je spremna za vojna dejstva protiv Turske. O tome je govorio ministar nacionalne odbrane Grčke Nikos Panajotopulos u intervjuu za grčki TV kanal Star.

Piše: Vladimir Mališev

„Ponašanje Turske u poslednje vreme je prilično agresivno. Smatram da je jedini način za Grčku da se izbori sa takvim ponašanjem, koje generalno ima agresivne težnje, da iskoristi sve svoje diplomatske mogućnosti, a sa druge strane da obezbedi povećanje preventivne moći oružanih snaga", rekao je Panajotopulos. Na pitanje da li je Grčka spremna za vojno rešenje konflikta, on je odgovorio: „Baš tako!"

„Spremamo se za svaku situaciju. Naravno, to uključuje i vojno učešće. Mi to ne želimo, ali želimo da stavimo do znanja da ćemo uraditi sve što je u našoj moći da zaštitimo naša suverena prava koliko god je to moguće", rekao je grčki ministar.

Kao što je poznato grčko-turska konfrontacija ima korene u dalekoj prošlosti. Grčka je 400 godina bila pod jarmom Otomanske imperije i izvojevala je slobodu zahvaljujući pobedama Rusije nad Turskom, tek u 19. veku. Stare nevolje rasplamsale su se novom snagom 1974. godine, kada je Ankara anektirala severni deo Kipra u kome živi turska manjina, i tamo proglasila republiku koju je priznala samo Turska.

Od tada, odnosi između dve države su napeti. Grčka stalno krivi Ankaru za narušavanje svog vazdušnog prostora i granica svojih teritorijalnih voda, a u poslednje vreme odnosi su se naročito zaoštrili u vezi sa pretenzijama Ankare prema nedavno otkrivenim naftnim nalazištima u Sredozemnom moru, u blizini grčkih ostrva i Kipra.

Poenta je u nafti

Nedavno je u provladinim novinama u Turskoj objavljeno da je državna turska naftna kompanija dobila dozvole za istraživanje i proizvodnju ugljovodonika u toj oblasti. Ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendias je tim povodom izjavio da Turska pokušava da za sebe prisvoji suverena prava Grčke, i nazvao je provokacijom davanje dozvole za istraživanje nafte i gasa u grčkom kontinentalnom pragu (produženi deo kopna koji se nalazi ispod površine plitkog mora). Kirijakos Micotakis, grčki premijer, 3. juna je uputio pismo rukovodstvu EU u vezi sa „turskim provokacijama". Grčka je istakla da bi moguća eskalacija od strane Turske dovela ne do grčko-turske, već do evropsko-turske krize.

Ulje na vatru ionako nestabilnim odnosima, dolila je izjava turskog predsednika Erdogana, na zajedničkoj konferenciji za medije sa Fajizom Saradžom, predsednikom Vlade nacionalnog sporazuma, privremene libijske vlade, na kojoj su objavili da Turska i libijska vlada imaju nameru da zajedno istražuju i razvijaju naftna i gasna nalazišta u Sredozemnom moru.

Akcije Turske i Libije izazvale su nezadovoljstvo i drugih evropskih zemalja, posebno Italije koja, još od vremena kada je Libija bila njena kolonija, ima svoje interese u ovoj zemlji. Već mnogo godina, upravo je Libija bila za Italiju glavni snabdevač naftom.

Kako su objavile grčke novine Katimerini, ministri spoljnih poslova sedam evropskih država: Kipra, Francuske, Italije, Malte, Portugalije, Španije i Grčke, tzv. grupa MED7 (zemlje Mediteranskog basena), izdali su zajedničko saopštenje u kojem se izražava podrška poziciji Atine u njenoj konfrontaciji sa Ankarom.

Rezolucija poziva da „sve države regiona uvažavaju međunarodne zakone, uključujući i morske, a posebno suverenitet i suverena prava zemalja članica EU".

Interesi Vašingtona

Vašington žuri da iskoristi situaciju. Kao odgovor na približavanje Turske i Rusije, a posebno nakon što je turski predsednik odbio da prihvati ultimatum kojim je traženo da se odrekne kupovine ruskih S-400, Vašington je odgovorio tako što se usmerio na pretvaranje Grčke u svog glavog partnera u Sredozemlju, zaključivanjem sa njom sporazuma o stalnoj vojnoj saradnji i otvaranjem novih vojnih baza na njenoj teritoriji.

Američki Stejt department je s tim u vezi tursko-libijski memorandum nazvao „provokativnim i beskorisnim". Naša izjava ostaje na snazi, rekao je predstavnik Stejt departmenta, pozvavši se na izjavu predstavnika ministarstva spoljnih poslova o tome da je „delovanje Turske kontraproduktivno i provokativno", i da „u skladu sa međunarodnim pravom, a na osnovu Konvencije o pomorskom pravu, ostrva imaju ekskluzivnu ekonomsku zonu i kontinentalni prag u istoj meri kao i bilo koja druga kopnena teritorija". Osim toga, nezakoniti memorandum „ne može, kao pravno pitanje, da utiče na prava ili obaveze trećih zemalja, kao što je Grčka".

Napetost na granici

Do napetosti je došlo nedavno i na grčko-turskoj granici, u rejonu reke Evros. Ranije su turski, a zatim i grčki mediji, objavili izveštaje o tome da je oko 6000 migranata dovezeno iz razičitih delova Turske u grad Jedrene, koji se nalazi u blizini graničnog prelaza Kastanja. Reč je o selu gde su proteklog marta migranti pokušali da provale granicu sa turske strane. Šef Saveza graničara Grčke, Panajotis Harelas, govoreći za SKAY TV, izjavio je: „Izgleda da Turska želi da proveri kako ćemo reagovati. Turski mediji su objavili da se više od 6000 migranata skuplja na granici."

A zamenik ministra za pitanja imigracije i izbeglica Georgios Kumucakos je rekao da je „granična policija spremna da se izbori sa bilo kakvim nezakonitim akcijama". Prema izveštajima, u rejonu Evrosa, Grci su započeli vojnu vežbu sa korišćenjem bojevog oružja. U vežbu su uključeni i delovi 21. tenkovske brigade, kao i delovi 4. artiljerijskog korpusa.

Napetost na grčko-turskoj granici počela je da raste krajem februara i natavljena je do druge polovine marta. Hiljade migranata i izbeglica, koje su podstakle turske vlasti, pokušale su da se probiju na grčku teritoriju.

Grčka vlada odlučila je da zatvori granicu, sprečivši tako moguću masovnu „invaziju". Migranti su pokušali da probiju granicu, bacali su flaše sa „Molotovljevim koktelima", kamenje, bombe sa suzavcem na grčke graničare koji su odgovarali suzavcem i hicima upozorenja.

Pritom, bilo je više slučajeva kada su migrantima pomagali pripadnici paravojne grupacije „Sivi vukovi", turska policija i vojska. Kao što je poznato, Turska namerno forsira napetost na granici sa Grčkom. Još u martu, Erdogan je izjavio da će granica sa EU biti otkrivena za izbeglice sve dok evropska strana ne ispuni sve obaveze iz sporazuma iz 2016. godine. „Radi se o olakšavanju viznog režima za turske građane, obnovi Carinske unije i prenosu celog iznosa obećane finansijske pomoći za potrebe sirijskih izbeglica u Turskoj", precizirao je on.

Grčka smatra da su takve akcije Ankare - ucena. Prema mišljenju Atine, ilegalni migranti koji se kreću ga grčkoj granici nisu izbeglice iz sirijskog Idliba, već migranti koji već više godina žive u Turskoj. Grčka vlada je, takođe, okrivila Tursku za orgnizovanje planirane operacije slanja hiljada migranata na granicu.

Sa svoje strane, Erdogan je uporedio akcije grčke vojske prema izbeglicama na granici sa Turskom sa „nacističkim zločinima". „Između onoga što su činili nacisti i onoga što se čini sa grčke strane, na granici, nema nikakve razlike", citira agencija Anadolija prvog čoveka države.

Tempirana bomba

„Odnosi Grčke i Turske predstavljaju tempiranu bombu ispod temelja NATO", izjavio je u intervjuu za novine Pogled, ekspert kluba Valdaj, profesor katedre za evropska istraživanja Fakulteta za međunarodne odnose Sanktpeterburškog državnog univerziteta Stanislav Tkačenko. „Smatram da je bila greška primiti obe zemlje u NATO. Oni imaju dugu istoriju složenih međusobnih odnosa, kao i niz nerešenih pitanja. Između ostalog, i teritorijalnih", podsetio je ekspert.

„U slučaju daljeg rasta napetosti, Atina će naravno dobiti političku pomoć od EU. Vojna pitanja su u nadležnosti NATO-a. Zato će se sva pitanja rešavati u Vašingtonu. Sada su SAD antiturski raspoložene, ali vojni konflikt u kojem bi učestvovale Turska i Grčka ne odgovara interesima američke spoljne politike. Najverovatnije je da će američke diplomate da se potrude da konflikt sklone ispod tepiha", prognozirao je Tkačenko.

Ipak, nejsano je kako će biti rešeno pitanje u vezi sa sporovima oko nafte u Libiji i novih izvorišta u Sredozemnom moru. Turska je već u zapadnoj Libiji stvorila svoju moćnu vojnu bazu, prebacila je tamo avione i vojsku. Apetiti učesnika konfrontacije rastu, neće biti lako ostvariti kompromis.