KiM

Vučić koristi preostale Srbe na Kosovu i Metohiji za pranje i sabiranje novca

Stavlja na muke, kakve ni Albanci ne sprovode

Vučićeva "Srpska lista se u Gračanici sa Koronom bori prsa u prsa" objašnjavaju meštani Gračanice kako je postalo nevidljivo gotovo 300.000 evra iz budžeta "opštine" po sistemu kosovskih separatista namenjenih za podršku projektima "u cilju sprečavanja širenja i ublažavanja posledica izazvanih pandemijom Korona virusa".

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Polovinom, tačnije 12. oktobra objavljen je poziv "opštine Gračanica" za javnu finansijsku podršku projektima nevladinih organizacija "u cilju sprečavanja širenja i ublažavanja posledica izazvanih pandemijom virusa COVID-19. Kao garant regularnosti predviđeno je i osnivanje Komisije za procenu predloga projekta koja će, između ostalog, "proceniti sadržaj prilmljenih prijava projekata koji su uspešno ispunili formalne uslove da budu deo konkurisanja"

Na sednici ove "opštine" tzv. "republike Kosovo", održane 26. novembra, njen "gradonačelnik" Srđan Popović, izneo je, a prisutni izglasali, predlog o dodeli 284.985 evra za 14 nevladinih organizacija koliko ih se prijavilo na javni poziv. Svakoj od njih dodeljena suma u iznosu od oko 20.000 evra.

Ubrzo su se duhovi ovdašnjih Srba poprilično uzburkali, ponajviše iz jednog razloga - veći deo NVO čiji su projekti podržani u tesnoj su vezi sa samim "gradonačelnikom" Srđanom Popovićem. Tako se tu našao i CPT (Center for Peace and Tolerance), odnosno Centar za mir i toleranciju čiji je Srđan Popović jedan od osnivača, mada još od 2002. godine. Već nekoliko godina Popović ne učestvuje u radu ove organizacije, barem ne zvanično, ali su vodeći ljudi CPT-a njegovi najbliži prijatelji.

Među njima je i Bojan Teofilović, zamenik direktora CPT-a, čije se ime pojavljuje ispred Alternativnog kulturnog centra (AKC), za projekat "Solidarna Gračanica protiv COVID-19". Takođe je zanimljivo da se prostorije AKC od osnivanja nalaze u zgradi čiji vlasnik Popovićev rođak sa kojim je u naročito dobrim odnosima a na ime čije supruge je registrovan "Dečiji kulturni centar", još jedna od organizacija koja je dobila ova sredstva ovom raspodelom.

Još jedan rođak Srđana Popovića, Nemanja Popović sa svojom NVO "Ključ budućnosti", nosilac je jednog od podržanih projekata.

Osim rođaka i prijatelja tu su i radnici "opštine" na čijem je čelu Srđan Popović. Ovlašćeni predstavnik NVO "AZOD", sa projektom "Pomoć preduzetnicima i radnicima pogođenih pandemijom korona virusa", jeste Marija Perić, supruga direktora odeljenja za katastar u "opštini Gračanica" Nebojše Perića, koji se istovremeno navodi kao kontakt osoba ove organizacije. Osim njih, na spisku je i NVO "Efektiva" Slobodana Kostića koji je takođe službenik ove "opštine".

Novčano je podržan i HERC - Humanitarno-edukativno- rekreativni centar na ime Vladana Trifića, takođe deo tima nevladine organizacije CPT.

Trifiću ni njegove kolege nemaju naročito dobro mišljenje. Od nekadašnjeg kadra SPO lako je "skliznuo" u "Srpsku listu" sa sobom noseći glasove iz pređašnje stranke. Političko preletanje u Srbiji je dostiglo nivo komičnog pa to više i ne podrazumeva prezir koji je takve aktivnosti ranije pratio ali neke druge stvari Trifiću se prilično zameraju. Kao savetniku nekadašnjeg "gradonačenika Gračanice" Vladete Kostića, dodeljena mu je jedna od kuća u naselju Novi Badovac, iznad Gračanice, namenjenih raseljenim i socijalno ugroženim a čiju je izgradnju finansirala vlada Srbije.

Po svemu sudeći ni ovo nije bila legalna raspodela dobara a svakako ne pravedna jer je Trifić tako iz kuće izbacio nezaposleni bračni par sa troje dece, prognanike iz Zlatara, sela između Prištine i Gračanice dok je on u isto vreme posedovao porodičnu kuću u selu Lepina, nekoliko kilometara udaljenom od Gračanice.

Putovanje mu je valjda predstavljalo ogroman problem i izdatke te je teško mogao da se skrpi sa platom od "svega" 1400 evra. Da bi mu olakšali život i suprugu su ubrzo uposlili na mesto direktora.

Sagovornik Magazina Tabloid koji je insistirao da ostane anoniman budući da će mu život postati nepodnošljiv i nemoguć ako se za njega sazna, kaže da je po istom principu nedavno podeljeno nekoliko stanova u Lapljem Selu što je preko svake mere ogorčilo mlade srpske bračne parove koji se zbog toga odlučuju na trajni odlazak sa Kosova i Metohije, bilo u užu Srbiju, bilo u inostranstvo ali uglavnom kažu "što dalje odavde".

Pored svih ovih ljudi, na spisku za novčanu podršku od 20. 356 evra i 11 centi nalaze se i neke fantomske NVO koje uopšte nisu registrovane, to jest ne postoje, barem ne zvanično. To su NVO "SSSS", "Univerzum", "Centar za medijaciju i tradiciju".

Ogorčenost Srba, za koje ovo predstavlja nedvosmislenu zloupotrbu sredstava, dostigla je izuzetno visok nivo.

Za njih ovo predstavlja jednostavnu pljačku od strane najviših kadrova "Srpske liste". Prešli bi oni i preko ovoga, znaju da to ne mogu da promene, ali im smeta što se ni jedan cent, kamoli onih 11 što je "izvirilo", nije vidno utrošio na zaštitu ni sanaciju uzroka pandemije Korona virusa. Za to vreme običan narod je izložen svakodnevnom zastrašivanju i širenju panike kroz medije, koju još pojačavaju upravo predstavnici lokalnih vlasti a novcem za oporavak se bahate i grabe ga za sebe.

Branislav Marković, organizator protesta 1 od 5 miliona u Gračanici, prilično upućen u ovdašnja dešavanja i sam veoma zainteresovan za sve što se tiče pandemije, kaže da nema saznanja o bilo čemu što bi makar asociralo na to da je nekakav novac uložen ovih dana u rešavanje aktuelnih problema.

"Ja nit' koga video, nit' koga čuo. Možda su se minimizirali i na molekularnoj bazi borili protiv virusa prsa u prsa, pa kom', obojci kom' opanci. Jedino tako, drugačije objašnjenje nemam stvarno za ne videti i ne čuti za ove projekte "pomoć stanovništvu"... Ili možda stanovništvo Gračanice broji 14 stanovnika?..." pita se zatečeno, i naravno, ironično usled sopstvene nemoći da promeni bilo šta.

Navodno, planirano je bilo finansiranje onih NVO koje se u svom radu bave i humanitarnim akcijama i jer je navedeni cilj bio pomoć u dostavi paketa osnovnih životnih namernica, higijenskog pribora, lekova, zaštitne opreme i druge vrste pomoći ugroženim kategorijama stanovništva.

Međutim, da su nebriga i poriv za ličnim bogaćanjem od početka bili osnovni motivi, ukazuje nam činjenica da je novac za suzbijanje pandemije dodeljen nevladinim organizacijama a ne zdravstvenim centrima koji vode prevashodnu borbu i u koje su uprti pogledi uplašenog, pa i sve češće, obolelog stanovništva.

Još i gore od toga, za razliku od NVO zdravstveni centri grcaju u problemima i neadekvatnom prostoru već dve decenije.

Samoj sednici na kojoj je usvojen predlog o finansijskoj podršci nevladinom sektoru, prisustvovala su dvojica lekara Kliničko - bolničkog centra Priština izmeštenog u Gračanicu i poslanici "Srpske liste," Ratko Perenić i Dragan Perić. Oni su javno govorili o istinski užasnom stanju u kome se ova ustanova nalazi navodeći da će za godinu - dve ostati bez kadrova.

„Hajde sada odvedite nekog svog pacijenta na 'hirurgiju', da vidimo da li će moći da mu se pruži adekvatna hirurška intervencija. Sad, ovog trenutka. Ljudi, o tome vam pričam. Ja sam već jednom rekao, zdravstvo je na nivou na kome smo ga doneli iz Prištine ovde. Nemamo CT aparat. Perić moli za jedan CT... Ne možete da me ubedite da ne može da se dobije. Naš narod ide odavde, tako bolesni, idu i plaćaju sve to privatno" već ojađeno rekao je dr Perenić.

Ipak, novac je otišao u "prave" ruke.

A situacija, naročito u delu južno od Ibra, zaista je jako loša. Pacijenti najčešće plaćaju sve preglede osim onih koje u redovnoj proceduri obave lekari opšte prakse. Preko toga moraju da izdvoje sopstveni novac za snimanja i analize koje se najčešće rade u privatnim albanskim klinikama u Prištini.

U Kosovskom Pomoravlju je još i gore. Sagovornici Magazina Tabloid ističu da "treba da se zna da se kupuje sve od igle pa do najskupljih lekova... Postoji neka Kovid ambulanta u Pasjanu u okviru škole. Ispred su razbacane maske, ambalaža od lekova. Lekari su tek primljeni ljudi... Čuo sam da stariji vešto izbegavaju da rade tamo, a kvalifikovanih nema.

Tu ljude "leče" do iznemoglosti, pa ih šalju u Niš. Inače do pre pet dana nisu imali čak ni rendgen aparat, a testiraju izvestan broj ljudi dnevno. Svi za koje se sumnja da su zaraženi idu u privatnu šiptarsku kliniku gde rade test, snimanje pluća i još neke testove. Sve ukupno košta oko 100 evra".

Ovo je, nažalost, sasvim očekivano, kažu nam ovde i objašnjavaju da je zbog toga što "strategiju ne razvijaju lekari, već Privremeni organ... Treba napomenuti i to da je navodna zaraza počela nakon kolektivnog odlaska na glasanje na parlamentarnim izborima letos, kada je Vučić "ostvario istorijski rezultata na KIM"...

A onda su nam na tri meseca zabranili prelazak u užu Srbiju iako nismo imali ni jednog zaraženog. Sve je to njihovih mozgova delo. Kad neće narod, onda ni političare ne treba da šalju na lečenje u druge gradove, tako su i Marka Đurića trebali da dovedu da ga od Korone leče u Pasjane" kaže još jedan od Srba ojađenih "brižnom" Vođinom politikom.

U separatističkim opštinama Kosovskog Pomoravlja, takođe je sprovedena istovetna akcija "finasijske podrške". S tim što su tamošnjim NVO, kojih je i nešto manje, dodeljivana sredstva u visini do čak 100 hiljada evra! Naravno, i akcije su "sprovedene" na identičan način. Niko nije ni video ni čuo da je bilo šta urađeno.

"Mi smo robovi savremenog robovlasničkog društva.

Naši životi, posao, sloboda... Sve je u njihovom vlasništvu. Mrzimo ih ali ih poštujemo iz straha da nam ne naude... Jer oni samo to i mogu, da pomognu ne, ali uživaju da ti odseku noge..." dodaje jedan od sagovornika Magazina Tabloid precizno i surovo opisujući realnost Srba na Kosovu i Metohiji.

I taman kada čovek pomisli da ne može gore... Može. Najteži je položaj zdravstva u Metohiji. Malobrojni povratnici, ta dragocena so srpskog naroda u ovim krajevima, koji istrajavaju pod neprekidnim napadima Albanaca, izloženi su još i iživljavanju Vučićevih političkih satrapa.

U čitavoj Metohiji, koja broji nekoliko hiljada srpskih duša, sve zdravstvene ustanove su na nivou Doma zdravlja. Međutim, neke "postoje" tek na papiru i u izveštajima korumpiranih novinara, kažu nam meštani Vidanja, u opštini Klina, gde se upravo jedna takva nalazi. U okolini živi oko 140 Srba u 14 povratničkih sela a oko 50-tak ih je samo u Vidanju. Ovde je ambulanta renovirana ali nikada otvorena. Nema ni lekara ni bilo koga ko bi mogao ma kavu zdravstvenu uslugu da pruži, ni najmanju.

Ipak, oficir za vezu i jedan od zamenika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Dejan Pavićević, februara meseca ove godine "obezbedio je lekove za ambulantu u Vidanju" javili su nam mediji.

Ono što se događalo iza, bukvalno scenskih kulisa, neverovatno je. Lokalna vlast i zdravstveni radnici mobilisani su iz Osojana, koje je pored Goraždevca najveće metohijsko selo u kome Srbi žive, koji su iz tamošnjeg Doma zdravlja poneli neophodne scenske rekvizite i montirali ih kako bi novinari mogli da snimaju, a što su svi novinari znali da se dešava, i tako napravili video prilog.

Kada je Pavićević napustio selo sve je izgledalo kao da se upravo završila predstava, što i jeste. Lekari su pokupili police i drugi inventar, osoblje i vratili se u Osojane. Za sobom zaključali ambulantu i sve se završilo na tome. Možda baš zato u tom delu Metohije "nema" zaraženih.

Samo jedno ostaje nejasno. Da li Vučić koristi preostale Srbe na Kosovu i Metohiji za pranje i sabiranje novca ili jednostavno uživa da im priređuje muke kakve ni Albanci do sada nisu? Po svoj prilici, biće da su oba.