Pogledi

Da li je Albanija sekularna država?

Pokatoličenje Albanaca

Kolektivna molitva u prestonici Albanije nije tekla uobičajeno tog 1. septembra 2017. Muslimanska zajednica Albanije (MZA) izvela je masovnu molitvu u centru Skenderbeg trga nakon čega je usledio verbalni napad na ovaj akt od strane brojnih albanskih političara i novinara. Napad je bio isprovociran načinom na koji je muslimansko bratstvo "prikrilo" Skenderbegovu statuu na trgu tokom molitve, pozicioniranjem dva ogromna monitora izmedju statue i poklonika.

Olsi Jazexhi, PhD

Premda MZA nije imala nameru da prekrije Skenderbega, grupa hrišćanskih fundamentalista je ovekovečila ovaj događaj fotografijom na kojoj se jasno vidi statua zaklonjena od vernika. Ova fotografija (isprva objavljena na Fejsbuk strani katoličkih suprematista) postala je viralna. Vodeći političari i novinari bliski premijeru Ediju Rami, napali su Muslimane tvrdnjama da njihovo umotavanje albanskog nacionalnog heroja u "burku" bilo intencionalno (namerno) i subverzivno.

Pojedini učesnici javnog mnjenja hrišćanske provinijencije čak su optužili muslimane za terorizam, nazivajući ih Talibanima i Osmanlijama, pozivajući na hapšenje Tiranskog Muftije zbog "saučesništva u osmanskom vandalizmu i skrnavljenju" Skenderbega. Masovna histerija koja se rasplamsala društvenim mrežama i brojnim dnevno-političkim portalima, navela je nekolicinu albanskih političara i novinara da zahtevaju vojnu zaštitu Skenderbegove statue. Za to vreme je Kastriot Myftaraj (Kastriot Miftaraj), istaknuti albanski islamofob i poštovalac Andersa Brejvika, javno izjavio "svi koji skrnave Skenderbega, biće zgaženi kao bube!".

Uprkos tome što je Muslimanska Zajednica Albanije brzo reagovala na ove optužbe javnom proklamacijom da je prekrivanje statue bilo nehotično, bes na društvenim mrežama nije se smirivao, usledili su novi talasi zapaljivih poruka protiv Muslimana i Islama. Mnoštvo hrišćana i sekularnih Albanaca optužilo je svoje muslimanske sunarodnike za "izdaju" označavajući ih "turskim otpatkom" i "turko-arapima" koji moraju biti deportovani nazad u Tursku ili arabiju zbog demonstriranog odbijanja da albanskom nacionalnom heroju ukažu poštovanje kakvo zaslužuje.

Međutim, mnogi muslimani ne vide Skenderbega kao nacionalnog heroja. I kako mnogi istoričari i zapisi pokazuju, on se nije toliko borio za Albaniju (Albanija je stvorena tek 1913.) koliko se borio za Papu. Skenderbeg je bio slavljen u Vatikanu kao "Hristov Vojnik", i pre svega je bio rimo-katolički feudalac, te izvršitelj masakra nad albanskim i turskim muslimanima.

No, bez obzira na to, debate koje su započele na internetu prelile su se na televiziju, gde su muslimanski imam i autor ovog teksta zajedno predstavili kako religijske tako i istorijske činjenice koje pobijaju Skenderbegovu navodnu borbu za Albansku naciju. Tokom ovi televizijskih debata puštani su inserti iz dokumentarca o Skenderbegu u kojima on masakrira muslimane na isti način na koji je Ratko Mladić ne tako davno klao muslimane u Srebrenici. Muslimanski argument je usledio: Kako možemo prihvatiti Skenderbega za nacionalnog heroja kada je njegova biografija zapravo priča o krstaškom ratu protiv Muslimana, Albanaca, Turaka i ostalih?

Veličanje Skenderbega ne doprinosi ujedinjenju nacije niti je faktor društvene kohezije, naprotiv, podstiče na versku i etničku mržnju i rasizam. Počev od pada komunizma, mnoštvo hrišćanskih fundamentalističkih grupa preuzelo je Skenderbegov lik i delo kao poziv albanskim muslimanima da napuste islam i vrate se katoličkoj veri, jer za to se i Skenderbeg borio protiv grešnih Turaka.

U polemiku da li je ili ne Skenderbeg nacionalni heroj svih Albanaca, brzo se uključio i premijer Albanije, Edi Rama. U svom govoru pred parlamentom on se obratio muslimanskoj opoziciji rečima da ne treba protivrečiti Skenderbegu u Albaniji. Nekoliko dana kasnije, proglasio je 2018. "godinom Skenderbega", što je trebalo da znači da će tokom 2018. albanska vlada preduzeti niz aktivnosti da oda počast životu i delu ove srednjevekovne ličnosti.

Debata o Skenderbegu otkrila je zabrinjavajući trend koji se razvija u Albaniji još od pada komunizma. Pod režimom Envera Hodže, vlada je pažljivo tkala albanski nacionalni identet kao sekularan. Tako Skenderbeg nikada nije predstavljan herojem katoličke crkve. Nakon komunističkog kolapsa novi vladari Albanije su tragali za novim "herojima i mitovima" koji bi bili inkorporirani u nacionalni identitet Albanije. Pod uticajima Italije i Vatikana, fašistički kvinslinzi i anti-semitsko katoličko sveštenstvo i političari, poput Gjergj Fisht (Đerđa Fište) i Ernesta Koliqi (Ernesta Kolićija),su ovenčani u albanskim školskim udžbenicima i državnim ceremonijama oreolom nacionalnih heroja i patriota. Njihova podrobno dokumentovana saradnja sa fašističkom Italijom i nacističkom Nemačkom gurnuta je pod tepih. Umesto toga, oni su predstavljeni kao velike nacionalne patriote katoličkog porekla, čije je životno delo borba za veliku Albaniju.

Edi Rama nastavlja ovaj uznemirujući trend. On se javno izjasnio kao katolik neposredno nakon stupanja na mesto premijera i uprkos tome što potiče iz porodice pravoslavaca. Nakon zakletve kao prvi katolički premijer u istoriji većinski muslimanske Albanije, on je odveo sve svoje ministre iz kabineta pravo u Vatikan, gde su primili Papin blagoslov. Rama je potom pozvao Papu Franciska da poseti Albaniju 2014. i vlada je potrošila 2.6 miliona američkih dolara iz državnih fondova kako bi uveličala ovu posetu svim zamislivim raskošima. Ramina anti-teroristička policija držala je preko 300 muslimanskih građana u pritvoru za sve vreme trajanja posete.

Tokom svoje vizite, Papa je mogao videti ulice Tirane ukrašene slikama četrdeset katoličkih crkvenjaka koje su lokalna Katolička Crkva i albanska vlada proglasile mučenicima. Mnogi od ovih "mučenika" bili su pogubljeni u periodu izmedju 1945. i 1974. od strane albanske skupštine zbog kolaboracije sa fašističkim okupatorima i suprotstavljanja sekularnoj državi. Ipak, istorija je sada prepravljena, tradicija iznova kreirana, i Papa je blagoslovio ovo katoličko prepravljanje albanske istorije na isti način na koji se istorija prekraja danas u Hrvatskoj ili Ukrajini, gde se anti-semiti i kolaboracionisti nacizma slave kao nacionalni heroji.

Dok ustav Albanije ne priznaje zvaničnu religiju i podrazumeva državu neutralnom po pitanjima vere, premijer Rama nastavlja da prikazuje Albaniju kao katoličku državu (ili makar ne kao državu većinski muslimansku). Nakon stupanja dolaska na mesto premijerskog savetnika 2013., novoproklamovani katolik, Artan Shkreli (Artan Škrelji), dekorisao je zidove i stolove premijerskih kancelarija katoličkim mapama na kojima je Albanija deo "hrišćanske Evrope".

Kada je Papa posetio Tiranu 2014. Rama ga je podsetio da "Albanci zaslužuju poštovanje za svoju borbu za hrišćanstvo, za svu krv i patnju, i četrdeset mučenika Crkve iz predhodnih decenija". Rama je opisao Papinu posetu kao nastavak povratka Albanije Evropi, i u više navrata izjavio kako Papi tako i zapadnim medijima da "Albanija nije muslimanska država, već Evropska".

Pro-katoličko držanje albanske vlade je vidiljivo u svakoj javnoj instituciji. Jedini albanski aerodrom nosi naziv „Majka Tereza" („Motra Tereza"). Ona je takođe slavljena kao nacionalni heroj i godišnjica njene beatifikacije je državni praznik, uprkos tome što niti je rođena u Albaniji, niti je pričala albanski jezik niti ima bilo kakve direktne veze sa Albanijom.

U sudovima, bolnicama i školama širom zemlje, slika Majke Tereze u hidžabu je simbol nacije, dok je nošenje hidžaba sankcionisano pod izgovorom sekularizma. Od pada komunizma, obrazovni sistem Albanije uči decu da su dva najveća nacionalna heroja Skenderbeg koji se borio protiv Turaka da odbrani hrišćanstvo i sopstvenu feudalnu imovinu, i Majka Tereza koja je toliko zadužila katoličku crkvu da ju je Papa proglasio sveticom.

Većina Raminih savetnika su novo-proklamovani katolici. Jedan on njih, gorepomenuti Artan Shkreli (Artan Škrelji), javno je branio kvinsliške vladare Albanije koji su sarađivali sa fašističkom Italijom u prvoj polovini 20-og veka.

Godine 2015. Škrelji je savetovao Ramu da sruši Pravoslavnu Crkvu Sveti Atanasije u Dhërmi (Tirma) i na njenom mestu izgradi Katoličku Crkvu u čast Nilo Katalano, misionara koji je pokušao preobratiti Ortodoksiju Himare u katolicizam u sedamnaestom veku.

Škreljijev plan uzrokovao je niz diplomatskih prepiski sa Grčkom koja se snažno suprotstavila diskriminaciji albanske pravoslavne zajednice. Još jedan od "novokomponovanih" katolika medju Raminim savetnicima, general Sander Lleshi (Sander Leši), savetovao je premijera o načinima kako treba rukovati radikalnim islamom.

U novinskom članku iz 2013, pod naslovom "NATO: naša alijansa" Leši opisuje NATO kao nastavljača alijanse između Rima i Skenderbega protiv Otomanskog carstva (i islama, naravno).

Nametanje katoličanstva od strane Ramine vlade često uzrokuje ozbiljna ugrožavanja verskih prava i sloboda u Albaniji, naročito nad pravoslavnim i muslimanskim stanovništvom. Na konferenciji NATO vojnog komiteta u Tirani, 16. septembra 2017., Ramina vlada je naredila zatvaranje Ethem Beg džamije. Rama je to učinio kako strani gosti ne bi stekli utisak o Albaniji kao većinski muslimanskoj državi. Tako je primorao Muslimansku Zajednicu Albanije da po prvi put posle 18. Januara 1991. kada je otvorena nakon pada komunizma, zatvori centralnu džamiju.

Dok albanska država naziva sebe katoličkom ili "evropskom", pod maskom "rata protiv terora", desetine albanskih muslimana je zatvoreno radi "podrške terorizmu" džihadista u Siriji. Premda su albanske vlasti s pravom zatvorile brojne pristalice džihadizma, češće su preterano revnosne kada je reč o muslimanima. U januaru 2017., antiteroristička policija je uhapsila i zatvorila Emine Alushi (Eminu Aluši), učiteljicu madrase iz Shkodra (Skadra), nakon što je snimljena kako u razgovoru kaze "ISIS je dobar". Ona je trenutno u kućnom pritvoru bez obzira na to što reći "ISIS je dobar" nije zločin prema albanskim zakonima. Dok Aluši sedi u kućnom zatvoru zbog izrečene fraze, mnoštvo katolika i ostalih anti-muslimanskih ekstremista su slobodni da bez ikakvih reperkusija javno pozivaju na uništenje muslimana i rušenje svih džamija u Albaniji.

Najskorija buka oko Skenderbegove statue u Tirani, gde su mnogi političari i novinari etiketirali albanske muslimane "teroristima", "talibanima", "osmanlijama" pozivajući na njihovo istrebljenje i deportaciju u Tursku, govori o velikim opasnostima u oblasti verskih prava, tolerancije i suživota u Albaniji. Dok mnogi muslimani u Albaniji odbijaju Skenderbega kao nacionalnog heroja, na isti način na koji brojni američki levičari odbacuju generala Lija (ili mnogi Kosovari mit o Caru Lazaru), pokušaj albanske države da nametne katoličke simbole svakom Albancu zabrinjavajući je trend.

Kada je Albanija dobila državnost 1920. oci albanske nacije složno su prihvatili sekularizam kao "religiju" države. Međutim, danas dok katolički suprematisti teže monopolu nad svim glavnim obeležjima Albanije, pri tom predstavljajuci muslimane i islam kao ostatke turskog doba, muslimani se s pravom plaše za sebe.

Kada je Ratko Mladić zauzeo Srebrenicu 1995., obratio se svojim vojnicima: "...Na današnji dan predajem Srebrenicu u ruke srpskog naroda. Napokon došlo je vreme za odmazdu nad turcima koji žive na ovim prostorima".

Ovo je identično stvarima koje albanska deca čitaju u svojim udžbenicima o Skenderbegu, svom "nacionalnom heroju" koji je muslimanima i Turcima u petnaestom veku radio isto što i Mladić 1995. Katolizacija moderog albanskog identiteta i nestanak sekularizma izaziva strah u muslimanima Albanije, strah za sopstvenu budućnost.