Vlada RF priprema novu koncepciju tehnološkog razvoja do 2030. godine. Planirano je da konačna verzija dokumenta bude odobrena u martu ove godine. Na dalekosežne ciljeve i zadatke koji se pominju u dokumentu ukazuju naslovi odeljaka u kojima dominira izraz „održivi tehnološki suverenitet", a revolucionarne tehnologije su po prvi put stavljene u prvi plan ekonomskog rasta.
Piše: Ivan Poletajev
Takva poruka podrazumeva promenu uobičajenog modela povezanosti nauke i proizvodnje. Sada naučnici moraju da organizuju svoj rad tako da se, ne zaboravljajući fundamentalnu nauke, pre svega usredsrede na primenjena istraživanja koja će zadiviti ceo svet moćnim tehnološkim napretkom Rusije. O ozbiljnosti ovih namera govori i solidno finansiranje naučnih istraživanja - 1,5 triliona rubalja za sledeće tri godine.
Prvi potpredsednik vlade Andrej Belousov, odgovaran za pripremu koncepta i njegovu realizaciju, kao glavni zadatak vidi stvaranje tzv. institucionalne veze. Da bi se to postiglo, prema njegovim rečima, biće potrebno zaključiti, na primer, tehnološke sporazume između vlade i vodećih kompanija, stvoriti mehanizam koji bi uključivao i naučnu i proizvodnu komponentu. Takav pristup se kod nas, u tržišnoj ekonomiji, prvi put primenjuje. Radi se, po rečima Belousova, o stvaranju linija novih osnovnih proizvoda, velikih industrijskih megaprojekata koji će integrisati nauku i proizvodnju, državu i biznis
U kratkom roku Rusiji predstoji stvaranje ili podizanje na novi nivo, sopstvene kritično važne tehnologije u mikroelektronici, IT-industriji, transportu, u razvijanju lekova i novih materijala, i drugim, za zemlju važnim, oblastima.
Ako sve počinje od nule, onda se čini da je nemoguće ispuniti zadatak. Ali, kako se ispostavilo, kod nas postoji savremeni razvoj, tehnologije budućnosti, i to ne samo u odbrambenoj industriji. Glavno je, kako ocenjuje potpredsednik vlade Dmitrij Černišenko, što su stvoreni svi potrebni instrumenti za ostvarivanje praktičnih rezultata, formiran je jedinstven kalendar upravljanja naukom.
Nova tehnološka era počinje već danas u naučno-tehnološkoj dolini na Vrapčevim brdima, pri Moskovskom državnom univerzitetu. Vodeći klaster „Lomonosov", u kojem je nedavno bio i Putin, izgrađen je iz budžeta Moskve. U njemu će biti smeštene naučne laboratorije i inovativne kompanije koje će zaposliti nekoliko hiljada visokokvalifikovanih stručnjaka, uključujući talentovane naučnike i diplomce. Tokom vremena, biće otvoreno još osam takvih odeljenja, koja će pokrivati sve revolucionarne sfere nauke i tehnike. U njima će se rađati napredne tehnologije.
U Evropi takvi klasteri odavno postoje pored velikih univerziteta. Uz njihovo učešće moguće je dramatično povećati tempo ekonomskog razvoja, povećati produktivnost rada, poboljšati kvalitet života, koji danas u velikoj meri zavisi od naučno-tehnološkog napretka.
U našoj zemlji, inovativni kompleks „Skolkovo", koji se smatra pionirom u stvaranju revolucionarnih tehnologija, otvoren je 2010. godine. Ali za deset godina rada, nažalost, nije došlo do očekivanog naučno-tehnološkog progresa.
Posle niza korupcionaških afera i smene predsednika fonda „Skolkovo" Arkadija Dvorkoviča, koji se za vreme rada u vladi RF „proslavio" time što je umesto kupovine domaćih aviona kupovao avione Boinga i Erbasa (Airbus), činilo se da su dani naše „Silicijumske doline" odbrojani. Ulje na vatru su dolile i vesti o povlačenju iz zemlje najvećih svetskih kompanija Samsung, Simens, Majkrosoft, Cisco i Boing, koje su bile povezane sa kompleksom „Skolkovo". Ali nisu svi pobegli. Uslovi za rad u Rusiji bili su previše privlačni.
Rezidenti kompleksa „Skolkovo" imali su iznenađujuće povoljan poreski režim, nisu plaćali porez na prihode, imovinu i zemljište, kao ni PDV do profita visine 10 miliona dolara. Tokom specijalne operacije u Ukrajini, Ministarstvo finansija SAD stavilo je pod režim sankcija i tehnopark „Skolkovo", ali nisu uspeli u stvaranju žrtve od njega. Kao odgovor na ove sankcije, zamenik predsednika Saveta bezbednosti RF Dmitrij Mevedev (on je i predsednik upravnog odbora „Skolkovo"), najavio je da je potrebno preformatirati rad fonda, kako bi se integrisao u aktuelnu tehnološku agendu.
Već krajem decembra prošle godine, na zasedanju upravnog odbora „Ekosistema Skolkovo", Medvedev je rekao da se ovaj startap-hab iz Podmoskovlja „uspešno prilagođava novim izazovima".
U 2022, status učesnika centra za inovacije dobilo je 680 startapova, a do kraja godine broj kompanija koje su se „prizemljile" u tehnopolis u okolini Moskve porastao je na oko 3.500.
Rad skolkovskih naučnika malo je poznat široj javnosti, ali jedan od njih -stvaranje tehnologije za uklanjanje sumpora iz nafte i njenih proizvoda - zadivio je sve. Ovom temom se odavno i bez uspeha bavi svetska naučna zajednica. A stručnjaci Moskovske politehnike i „Maksinvesta", rezidenta tehnoparka „Skolkovo", uspeli su u tome.
Oni su stvorili i u praksi testirali metodu za čišćenje sumpora pomoću elektromagnetnog polja. Sada se na toj osnovi stvara kvantni klaster punog ciklusa, od istraživanja i razvoja, sve do proizvodnje čipova u tehnopolisu „Moskva". Već ove godine, na teritoriji centra za inovacije, biće pokrenuta mala proizvodnja domaće komponentne baze za kvantne računare.
Do 2025. godine, pomoću investicione platforme „SK Kapital" i kompanije VEB.RF, žele da osnuju najmanje pet tehnoloških holdinga sa početnim prihodima većim od pet milijardi rubalja, i sa godišnjim rastom od najmanje 30%. Veliki naučno-tehnički i proizvodni centri, sa učešćem podmoskovskog startap haba, baviće se najperspektivnijim oblastima za stvaranje i serijsku proizvodnju civilnih dronova, kao i sajber bezbednošću, 5G opremom, tehnološkim uslugama za naftna polja i proizvodnjom baterija.
Još pre deset godina, veliki projekat u „Skolkovu" doživljavan je kao nešto grandiozno i neobično, iako su već u to vreme postojali u celom svetu poznati gradovi nauke u Novosibirsku i Tomsku, kao i u Dubni i Protvinu u okolini Moskve.
Za razliku od „Skolkova", koji se nalazi u samoj Moskvi, na površini od 400 hektara skupog zemljišta, gorepomenuti nisu imali dovoljno sredstava. Naučnici su radili iz čistog entuzijazma. Sada žele da isprave ovu nepravdu tako što svake godine povećavaju broj teritorija sa visokom koncentracijom nauke i inovacija. Do danas su opštine i regioni pripremili oko dvadesetak ovakvih programa.
Prema naučno-tehničkim zahtevima regionalnih ekonomija, u zemlji je stvoreno 15 vrhunskih naučnih i obrazovnih centara koji obuhvataju 36 subjekata federacije. Ovi centri realizuju više od 170 tehnoloških projekata, u njima učestvuje 145 visokoškolskih institucija i 140 naučnih organizacija.
Važno je da sada naučno-tehnički progres ne pokreću stranci za velike pare, već domaći naučnici, više od 300 vodećih tehnoloških kompanija. Rezultati njihovog, ne samo naučnog, već i praktičnog rada, svake godine se predstavljaju u „Sirijusu" na kongresu mladih naučnika. Belgorodski centar, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede pokrenuo je modernu inovativnu proizvodnju biljnog mesa, osam hiljada tona sa perspektivom povećanja za 40 hiljada tona.
Naučni centar sa juga Rusije izumeo prvi traktor bez posade, koji će ove godine biti pušten na njive. Egzoskelet centra iz Nižegorodske oblasti, već se primenjuje u rehabilitaciji ljudi posle moždanog udara. Treba pretpostaviti da će ovakvih projekata biti sve više. Ruski naučni fond, uostalom, sada može da finansira ne samo fundamentalna, već i primenjena istraživanja u strateški važnim oblastima.
Napredne inženjerske škole u Velikom Novgorodu bave se razvojem u oblasti elektronike, komunikacionih sistema, veštačke inteligencije, za koje biznis pokazuje veliko interesovanje. Oni učestvuju i u obrazovnom procesu i direktno su zainteresovani za kvalitet obuke specijalista i njihovo zapošljavanje. Za podršku naučnih kadrova (inženjera,matematičara, hemičara, genetičara), koji su našoj privredi sada najpotrebniji, vlada RF je izdvojila dodatnih 30 hiljada mesta za postidplomske studije koje se finansiraju iz budžeta.
Nisu zaboravljene ni teritorije koje su nedavno ušle u sastav Ruske Federacije. Na jednom od savetovanja o razvoju nauke, predsednika države su izvestili da je uspostavljen rad 22 naučne organizacije i 29 univerziteta novih regiona. Za univerzitete novih subjekata dodeljeno je 47 vodećih ruskih visokoškolskih institucija. Oni im pomažu ne samo da izgrade i primene proces učenja, već i da sprovode naučna istraživanja u skladu sa našim standardima.
Potpredsednik Dmitrij Černišenko izbrojao je više od 4.200 naučnih organizacija koje realizuju oko 13 hiljada naučnih tema o trošku saveznog budžeta. S jedne strane to je dobro, ali ima tu i jedna nijansa. Rezultat je, prema rečima vicepremijera, da imamo ogroman broj nepovezanih tema, kao i da naučne organizacije formulišu zadatke same za sebe. Da ta istraživanja ne bi završila na polici, vlada je rešila da tamo gde je moguće objedini naučne organizacije u krupnije konzorcijume, tako da svako od njih ima matičnu naučnu organizaciju i rukovodica koji bi lično bio odgovoran za konačne rezultate. Koordinacija rada naučno-tehničkog razvoja regiona poverena je specijalnoj vladinoj komisiji.
Ona je uspela da sredstva za civilnu nauku, raspoređena u 34 državna programa, prikupi u jedan državni program za razvoj naučnog i tehnološkog razvoja RF.
Otprilike 43% svih budžetskih sredstava namenjenih nauci sada se koristi za ispunjavanje državnih zadataka. Ali ni ovde ne ide sve glatko. Predsednik Ruske akademije nauka Genadij Krasnikov je na nedavnom zasedanju Saveta za nauku i obrazovanje predložio izmenu procedure za formiranje državnih zadataka kako bi odeljenja akademije, u tešnjoj interakciji sa institutima, dopunili svoje predloge novim temama, prilagodili parametre rada, a nakon toga bi se prijave dostavljale u Ministarstvo, za davanje saglasnosti za državni zadatak.
Tada bi se kod nas pojavio novi kriterijum za zahteve za naučni razvoj. Stroži pristup istraživačkom radu povećao bi uticaj istraživanja. Tada se ni državni resursi ne bi rasipali, već pametno trošili. Sistem za evidentiranje istraživačkog, razvojnog i tehnološkog rada koji je vlada stvorila u proleće 2022. godine omogućiće praćenje čitavog lanca, od rođenja tehnologija do njihovog uvođenja u proizvodnju.
Problem spajanja nauke sa proizvodnjom uglavnom počiva na činjenici da u Rusiji nema dovoljno laboratorija na svetskom nivou, baza raznih uređaja, da bi naučnici mogli da izvode eksperimente, da dolaze do otkrića i pružaju nova znanja koja se mogu primeniti u praksi, i to ne samo za proizvodnju civilnih proizvoda, već i za odbrambenu industriju. U uslovima zapadnih sankcija, kada je Rusije odsečena od savremenih tehnologija, opreme, instrumenata, reagenasa, neće biti lako uspostaviti sopstvenu proizvodnju. Ali Ministarstvo trgovine i Ministarstvo obrazovanja i nauke rade na rešavanju ovog problema.
Ne radi se samo o osnaživanju novim istraživačkim oruđem Moskovskog fizičko-tehničkog instituta, Moskovskog institua za inžinjersku fiziku, Državnog tehničkog univerziteta Bauman, Nacionalnog istraživačkog univerzitea za elektronskku tehnologiju, već i naučnih i obrazovnih organizacija u svim federalnim okruzima. Po nalogu predsednika RF, do 2024. godine u Rusiji treba formirati 900 laboratorija. Više od 700 njih već je funkciji, a 240 je pokrenuto 2022. godine.
One obuhvataju najvažnije inovacione projekte. Samo za istraživanje jednog novog leka otvoreno je 35 laboratorija. U projektu „Univerzitetske smene" mogu da učestvuju i školarci, ne samo studenti. Planovi za razvoj nauke su grandiozni. U narednih 10 godina u Rusiji bi trebalo da se oformi 25 univerzitetskih kampusa u kojima će biti stvoreni svi uslovi za studiranje i naučni rad. Oni će razvijati eksperimentalnu naučno-intenzivnu proizvodnju, primenjivati je u ruskim preduzećima i pripremati novu generaciju visokokvalifikovanih istraživača.
Ruska nauka i njen razvoj odavno privlače pažnju svetske naučne zajednice. Ipak, u zapadnoj štampi umesto o dostignućima, mnogo češće pišu o odjecima korupcionaških skandala koji dovode do „bežanije" ruskih naučnika u inostranstvo, o prljavštinama ruske elite. Na taj način naši neprijatelji teže da udare na imdiž startap habova, da ne dozvole da naš nou-hau stigne na zapadno tržište.
Ipak, bez obzira na sankcije i pritisak bez presedana na našu nauku, vidimo da se prema našim naučnicima odnose sa uvažavanjem, njihovi članci se i dalje objavljuju u međunarodnim časopisima. Rusija po broju naučnih istraživanja i razvoja trenutno zauzima deveto mesto na svetskoj rang-listi. Naše tehničke ideje i rešenja visoko su cenjeni u celom svetu.
Za saradnju sa našim naučnim centrima zainteresovani su u Kini, Indiji, Brazilu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Iranu, Indoneziji. Od 2023. godine pridružiće im se i afričke zemlje - Maroko, Alžir, Južnoafrička Republika. Ako se sve što je planirano realizuje u najkraćem mogućem roku, onda će naša privreda povezana sa naukom dobiti snažan podsticaj za razvoj, a tehnološki suverenitet će pomoći da se prevaziđu svi izazovi i da se da pristojan odgovor na spletke kolektivnog Zapada koji već počinje da shvata da greši potcenjujući naše mogućnosti.
U SAD raste stopa smrtnosti, a neko sanja da produži mladost
Bogati žele da žive večno
Svakoga dana u 5 ujutro, 45-godišnji Amerikanac, gospodin Brajan Džonson uzima dve desetine suplemenata i lekova. Likopen za zdravlje arterija i kože; metformin za prevenciju polipa na crevima; kurkumu, crni biber i koren đumbira za enzime jetre i smanjenje upale; cink kao dodatak veganskoj ishrani; i mikrodozu litijuma za zdravlje mozga. Nakon toga sledi jednosatni trening koji se sastoji od 25 različitih vežbi i zelenog soka napunjenog kreatinom, flavonoidima kakaoa, peptidima kolagena i drugim začinima.
Piše: Andrej Sokolov
Tokom dana gospodin Džonson jede samo čvrstu i zdravu hranu, čiji su recepti promenjeni na osnovu rezultata njegovih najnovijih testova. Posle jela on pažljivo čisti zube četkicama, irigatorima i zubnim koncem, a zatim temeljno ispira usta i grlo uljem čajnog drveta i nanosi antikosidansni gel.
Džonson svakodnevno meri svoju težinu, indeks telesne mase i telesnu masnoću, kontroliše temperaturu tela u budnom stanju, nivo šećera u krvi, fluktuaciju srčane frekvencije i nivo kiseonika tokom spavanja. Takođe, prilično redovno prolazi kroz listu pregleda: analize krvi, stolice i urina, magnetna rezonanca i ultrazvuk celog tela, i redovne pretrage bubrega, prostate, štitne žlezde i nervnog sistema. Ima čak i poseban uređaj koji meri broj erekcija tokom noći. A da bi obnovio kožu oštećenu suncem, Džonson nanosi sedam dnevnih krema i svake nedelje se podvrgava pilingu voćnim kiselinama i terapiji laserima, i izbegava boravak na suncu.
Zašto gospodin Džonson, čije je procedure detaljno opisao nedeljnik Bloomberg Businessweek, sve to radi? Zato da bi „živeo večno" ili, u krajnjem slučaju, da bi produžio mladost.
Dodajmo, ipak, da Brajan Džonson nije običan Amerikanac, već milioner, te da na nabrojane procedure on troši najmanje dva miliona dolara godišnje, a za brigu o svom zdravlju regrutovao je više od dvadeset lekara i medicinskih konsultanata, pa je čak i izgradio svoju ličnu kućnu „medicinsku ordinaciju".
Za sada nije poznato kako će se završiti ceo taj eksperiment za produžetak života i „vraćanje mladosti" milionera Džonsona, kojim rukovodi lekar regenerativne medicine Oliver Zolman. Ali on se trudi da dokaže da čovek može da za 25% smanji medicinsku starost svakog od svojih organa. A gospodin Džonson, opsednut idejom večne mladosti, nije usamljen u svojim ekscentričnostima. Slične procedure koriste i drugi američki bogataši.
Ali, dok bogataši teže večnoj mladosti, milioni običnih Amerikanaca se suočavaju sa poražavajućom realnošću, piše Vašington post.
Doba nejednakosti, konstatuje izdanje opisujući situaciju u SAD, užasno je za kolektivno blagostanje. Životni vek prosečnog Amerikanca skratio se sa gotovo 79 godina 2019, na nešto više od 76 godina 2021, čak i bez obzira na rast profita na berzi.
Američki sistem zdravstvene zaštite ne garantuje ukazivanje medicinske pomoći svim građanima zemlje. Barak Obama, nekadašnji predsednik SAD, govorio je o nekim od loših aspekata ovog sistema pozivajući se na Popisni biro SAD. Prema njegovim podacima, 2009. godine zdravstveno osiguranje nije imalo 50,7 miliona stanovnika ili 16,7%. Još 30% građana imalo je nepotpuno zdravstveno osiguranje.
Kao što je poznato, glavni izvori troškova za zdravstveno osiguranje u Americi su: privatno osiguranje - 33%, zdravstveno osiguranje preko državne agencije Mediker (Medicare) - 22%, osiguranje preko državne agencije Medikejd (Medicaid) - 16%, drugi državni programi - 12%, iz „džepa" građana - 10%, drugi privatni izvori - 7%. Ispada da polovina troškova odlazi na državu, druga polovina na nedražvne izvore.
Obama je pokušao da pokriće troškova zdravstvene zaštite o trošku države dovede na 80-90%, a da svim vidovima zdravstvenog osiguranja zaštiti celokupno stanovništvo zemlje. Ali i on, i naredni predsednik Donald Tramp, uspeli su samo delimično da reše ovaj složeni zadatak. Godine 2019. nikakvo zdravstveno osiguranje nije imalo 32,8 miliona ljudi ili 12,1% stanovništva SAD. A danas, kako primećuju mediji, eksperti pripremaju oštro smanjenje broja Amerikanaca obuhvaćenih državnim programom zdravstvene zaštite, primećuje Vašington post.
SAD zauzimaju treće mesto po broju stanovnika na svetu. Godine 2021. taj broj je iznosio 332,7 miliona ljudi. Godišnji priraštaj varira od 0,56% (1956. godine) do 1,75% (2020). Očekivani životni vek iznosi 78,4 godine. Istovremeno, u SAD stalno raste stopa mortaliteta. Za 70 godina ovaj pokazatelj je porastao za više od 1,87 puta, odnosno gotovo dva puta. I to u zemlji koja sebe naziva najbogatijom na svetu i diči se svojim navodnim blagostanjem!
ozbiljnim problemima u zdravstvenom sistemu SAD svedoči i njihov veliki neuspeh u borbi protiv pandemije kovida-19. Dve godine te borbe pokazale su bespomoćnost Amerikanaca, koji su s pompom obećavali da će svojim vakcinama „spasti svet".
Prema zvaničnoj statistici od 3. janura 2022. godine, ukupan broj obolelih od kovida-19 na svetu je dostigao broj od 290,66 miliona ljudi, a u SAD taj broj je 56,14 miliona. A ukupan broj umrlih od korone na svetu iznosio je 5,46 miliona. U SAD umrlo je 847.400 ljudi. To znači da Amerikanci čine 19,3% svih obolelih i 15,5% svih umrlih od kovida na svetu.
Pritom, udeo SAD u stvanovništvu Zemlje iznosi 4,3%. Zaključak: obolevanje od kovida-19 u SAD bilo je veće od svetskog proseka 4,5 puta, a smrtnost 3,6 puta. I nakon toga oni nastavljaju da se hvale svojim zdravstvenim sistemom, kao da je najbolji na svetu.
U avgustu 2021. godine nekomercijalna organizacija Commonwealth Fund objavila je istraživanje stanja zdravstvene zaštite u 11 najbogatijih zemalja sveta: Australiji, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Novom Zelandu, Norveškoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji i SAD. U istraživanju su koristili podatke Svetske zdravstvene organizacije, OECD-a i drugih organizacija, kao i svoja sopstvena sociološka istraživanja.
Za ocenu sistema zdravstvene zaštite uzeto je pet osnovnih krijerijuma: pristup zdravstvenoj zaštiti, proces lečenja, administrativna efikasnost, pravičnost, ishodi lečenja. Pritom, svaka kategorija ima nekoliko elemenata medicinskih usluga.
Na primer, ocena pristupa zdravstvenoj zaštiti obuhvatala je kako njenu dostupnost, tako i vreme utrošeno na njeno dobijanje. Ukupna ocena je obuhvatila 71 pokazatelj.
U ovoj vrsti rangiranja SAD su zauzele poslednje, 11. mesto. Na prvom mestu našla se Norveška, na drugom Holandija. Malo bolji od SAD bili su Švajcarska na 9. mestu i Kanada na 10. Pritom, poslednje mesto u rangiranju za SAD praćeno je neprijatnim karakteristikama, kao što su: „najveća stopa smrtnosti u opštoj polulaciji", „najveća smrtnost novorođenčadi", „najviše cene medicinskih usluga", „odsustvo sveobuhvatnog sistema zdravstvenog osiguranja" (jedina zemlja među pomenutih 11 u kojoj nema takvog sistema).
Ukratko, SAD - to su dva sveta: u jednom, bogati traže sve fantastičnije metode medicinske nege o svom trošku, a u drugom - milioni imaju teškoće da dođu do osnovne zdravstvene zaštite, konstatuje Daglas Raškof, autor knjige „Preživljavanje najbogatijih".
Ali, šta je sa gospodinom Džonsonom koji na procedure za podmlađivanje troši dva miliona dolara svake godine? Da li mu je postalo bolje? Avaj, ni kod njega, ne ide sve tako glatko. Novinar Blumberga ovako je opisao susret sa ovim bogatašem koji je obuzet snom o „večnoj mladosti":
„Kada je otvorio vrata, jedva sam ga prepoznao. Lice mu je bilo tako natečeno, kao da je ceo dan njuškao pčelinji otrov... Mogli ste da ga pomešate sa velikom natečenom porculanskom lutkom." Bez obzira na to, Džonson nastavlja eksperiment.
Pa dobro, onaj ko ima milione u SAD može sebi da priušti najfantastičnije troškove za „večnu mladost", a milioni drugih, koji nemaju toliko novca, moraju da se pomire s tim da smrtnost u njihovim redovima samo raste.