Ekonomija

Stvaranje zavisne, porobljene i eksploatisane ekonomije (17)

Urušavanje dolarske imperije

Razvojna paraliza privrede, socijalnog i društvenog sistema. Svedoci smo opšte paralize privrednih tokova i poslovanja uzrokovanih širokom virusnom (brzo širecom) infekcijom. Medutim, ova nova kriza samo je produbila probleme i otkrila sve slabosti privrede, društva i sistema na kojem funkcionišu, smatra prof. dr Slobodan Komazec.

Prof. dr Slobodan Komazec

Svet kompleksne krize i velikih politickih napetosti

Svetska privreda je ušla u duboku kovid kompleksnu krizu u 2020. godini. Gotovo sve države sveta, osim dva - tri izuzetka, doživele u dubok pad bruto proizvoda i visoku nezaposlenost. Kriza se i dalje nastavlja, bez obzira na optimisticke prognoze MMF i Svetske banke, da se može ocekivati oporavak vec u 2021. godini. Obzirom na zatvorene nacionalne privrede ozbiljan pad svetske trgovine, gušenje privreda, likvidacije preduzeca i blokadu faktora rasta, jasno je da globalni rast i dalje ide usporeno, uz porast rizika, pritisak „kovid krize", visoku nezaposlenost rada i kapaciteta, pad proizvodnje i tražnje (potrošnje), što sve otežava oporavak i zadržava aktivnim sve faktore globalne krize. Veoma optimisticke prognoze za oživljavanje privrednog rasta u 2021. godini ne uvažavaju cinjenicu da su se dugorocno pogoršali usIovi uspešnog razvoja.

Ovo iz razloga što su faktori razvoja dodatno blokirani naraslim politickim, vojnim i socijalnim sukobima i suprotnostima. Velika turubulentna kretanja se ocekuju na finansijskim lržištima nakon nevidene monetarne i fiskalne ekspanzije centralnih banaka, niske ili negativne kamate, niske cene nafte i primarnih proizvoda i drugih faktora pariranja krizi. Prelom u ovim delovima sistema je vec nastao.

MMF u najnovijoj proceni kretanja svetske privrede i finansija istice da se ocekuje usporavanje rasta (spor rast) i povecani rizici. Rast svetske privrede u celini se usporava, cime rastu rizici od nove svetske krize. Nova kovid - kriza odvela je najveci broj država u duboku recesiju ili bolje reci - regresiju.

Ekonomski oporavak privrede je usporen, sa drugim talasom globalne krize, „dopunjen" novim talasom „Kovid krize". Usporavanje rasta je posledica pada tražnje, visoke nezaposlenosti, visokih fiskalnih deficita i enormnog javnog duga, posebno u razvijenim zemljama zapada. Nestabilnost finansijskih tržišta, visoki rizicni plasmani banaka i ogranicavanje (pad) plasmana banaka, fiskalna konsolidacija i ogranicavanje socijalnih rashoda - usporavaju oporavak i produžavaju krizu. Recesija u evrozoni dovodi i do usporavanja rasta (zbog visoke realne i finansijske povezanosti) i kod država istocne i centralne Evrope (rast izmedu 1% i 2% uz niz država sa negativnom stopom rasta).

Ekonomski rast razvijenih zemalja je, dakle, spor izmedu 1% u 2011. i 0,5% u 2012. godini i 0,3% u 2013. godini i 1,2% u 2012. godini. Nasuprot tome ekonomski rast Kine u 2011. je 9,9%, u 2012. godini 9.5% i 7,1% u 2019. godini, a Indije 8,2% i 7,8% što je veoma brz rast. U istom periodu stopa ekonomskog rasta u EU u 2010. iznosila je 1,7% dok je u 2011. samo 1% i u 2012. oko minus 0,2%, što je veoma spor ekonomski rast. Bruto domaci proizvod u evrozoni u 2013. godini dostigao je nivo na kom je bio pre izbijanja krize (2008). Zbog kovid krize u 2020. godini dolazi do produbljavanja krize i negativne stope bruto proizvoda u gotovo svim državama. Kriza se produžava i u 2021. i 2022.godini.

SAD su smanjile svoje ucešce u BDP sveta na oko 15%, dok EU ucestvuje sa 13%, Kina 20%, Indija 8% i Japan 4%. Sve države su medusobno visoko zavisne posebno u pogledu energenata i osnovnih sirovina. Zavisnost glavnih država od tog uvoza je zaista visoka.

Glavne države kapitalizma danas su u visokom procentu zavisne od uvoza sirovina (u Japanu i do 100%, ali i u EU gotovo 85 - 100%). U SAD je nešto niža uvozna zavisnost. Stoga je i uticaj svetskog tržišta energenata. sirovina i tržišta kapitala izuzetno znacajan, a time i berzanskih oscilacija.

Svetska privreda je uz usporavanje rasta opterecena i sve vecom nezaposlenošcu, velikim teretom dugova, dolarskim paradoksom, dugorocnim narastanjem inflacije, ali i drugim nerešenim problemima. Finansijski balon se ponovo poceo sve brže naduvavati, mada finansijska tržišta nisu oživela, tako da se može ocekivati vec u 2023. i 2024. godini novi nalet finansijske i politicke krize ti svetu.

MMF i Svetska banka kao medunarodne finansijske institucie sve više postaju instrumenti globalnog finansijskog kapitala u procesu uništavanja ekonomija nacionalnih država. Stavljajuci nacionalne države i privrede pod kontrolu i puna zavisnost od medunarodnog kapitala u osnovi se vrši proces predaje ekonomskog suvereniteta država. Strategija i politika MMF je nametanje finansijske zavisnosti i diktature kapitala preko onemogucavanja privrednog ozdravljenja država i modernizacije zemalja u razvoju, bez cega je teško ocuvati nacionalni suverenitet, MMF ustvari preko „pisma o namerama" diktira makroekonon politiku svim državama (posebno onim koje sklope stend baj aranžman sa Fondom).

Globalna kriza - trajanje i novi kolonljalizam i imperijalizam

Ovo je sada u osnovi „super kriza" koja do sada najduže traje od svih kriza, uz opasnost da se produbi, što mnoge navodi na tvrdnju da „živimo u naopakom svetu". Predvidala se opšta kriza i haos do kraja 2020., a opšti slom do kraja 2021. godine. Kriza 1929 - 33. trajala je 38 meseci, a ova nova vec 164 meseca i dalje traje. Istina, tvrdi se da se kriza iz 1929. godine „vukla" sve do pocetka drugog svetskog rata, ali to su više bile posledice krize.

Finansijska kriza je otkrila sve slabosti i kontroverze prihvacenog modela neoliberalizma prihvacenog od EU, uz napuštanje poznatog tržišno - socijalnog modela. Podsticanje potrošnje javnog sektora, liberalna monetama politika i ekspanzivna fiskalna politika - vodili su eksplozivnom širenju javne potrošnje i eksplozivnih budžetskih deficita u svim clanicama EU.

Obamaje bio najavio bilionske deficite budžeta i u narednim godinama, jer dolaze veliki izdaci za ekologiju, zdravstvenu zaštitu, penzije i ogromna ulaganja u oporavak privrede. Nastala je nova kovanica „kimerika", (Kina i Amerika kao finansijski i uvozno - izvozno visoko zavisne). Kina ce zbog sebe pokušati da održi potrošnju u SAD na visokom nivou, a ukoliko to ne uspe, podsticace domacu potrošnju preko budžetskih rashoda i kreditiranja gradana. „Ukoliko se Kina i SAD razdvoje - možemo se oprostiti od globalizacije". Stoga se i „prigovara" Kini da ie visoko povezana sa SAD i da joj odgovara globalizacija. Medutim, došlo je do velikog rascepa i odvajanja Kine od SAD, posebno posle ukrajinske krize, a prethodno uvodenja carinskih barijera na kineske proizvode. Dužnicki tereti vode novom pritisku na socijalnu funkciju države (budžete) koja postaje „krivac" za visoku neproizvodnu potrošnju i budžetski deficit.

SAD su uvele ekonomske sankcije prema više od 15 država. To je dovelo do toga da su mnoge države svoju trgovinu i investicije preusmerile sa dolarskog obracuna na nacionalne valute ili evro. To je otvoreni put i proces sve brže didolarizacije u svetu. Udeo dolara u svetskoj trgovini i deviznim rezervama stalno opada. Tako je u deviznim rezervama u svetu pao sa nekadašnjih 90% na oko 40%, a u svetskoj trgovini na oko 60%. SAD uvode merkantilisticku politiku. zamene uvoza svojom proizvodnjom (kao što su to uradile „cudotvorne" ekonomije istocne Azije. Ova„imperija zla" u opadanju i dalje rasipa svoje resurse u uzaludnom vojnom avanturizmu -kojim pokušava silom i nametanjem novog hladnog rata i novih sukoba - da povrate izgubljenu hegemoniju. Teško se prihvata saznanje da se svet iz osnova prememo i da su izrasle nove svetske sile koje pariraju uspešno dosadašnjem hegemonu i njegovoj dosadašnjoj apsolutnoj vladavini u svetskim politickim, finansijskim i ekonomskim odnosima.

Za vojni budžet u 2023. izdvojeno je 880 milijardi dolara, ali i ostvarenih 716 milijardi u 2021. godini. Armija SAD ima 1,3 miliona vojnika, a više od 200 hiljada je stacionirano u inostranstvu u najvecem broju država u svetu. Prisustvo armije nema za cilj „cuvanje slobode, borbu za demokratiju i protiv autoritarnih i diktatorskih režima," vec za cuvanje naftnih polja, izgradnju infrastrukture, izvlacenje bogatstava iz tih država, alii zaštite finansijskih interesa korporacija. Za zaštitu zaliha nafte godišnje se troši 81miliiarda dolara. U 160 država u svetu i dalje se održava oko 800 vojnih baza. Za koje se troši 186 milijardi dolara. SAD cine 5% svetske populacije, a za vojne rashode troše ukupno blizu 40 svih vojnih rashoda u svetu (više nego sledecih 19 država).

Širenje i održavanje vojne imperije SAD košta ovu državu svaki sat 32 miliona dolara. Uopšte se ne kontroliše kako se troše ovako ogromno izdvojena sredstva iz budžeta (navedeno prema studiji Džona Vajthida - Amerika bojno polje). S druge strane, otvoreni americki imperijalizam - vojne intervene, „izvoz demokratije" i neoliberalne slobode tržišta, ostavljaju mnoge države bez sopstvene zaštite. „Demokratija" se „izvozi" raketama i bombarderima. Treba osvojiti tržišta sirovine i energente u svetu za sve vecu produkciju i profit, bez cega kapitalizam redovno zapada u recesije i povremene dublje krize. Vašingtonski konsenzus je dao operativni plan tome, a globalizacija je strategija preko koje se ovaj sistem novog kolonijalizma provodi u svetu. To je postalo tako jasno mnogima u svetu.

Treba posebno istaknuti da i dalje ostaje, mada dosta skrivena bitka za svetske resurse, kao deo šireg programa imperijalne vizije ciji su elementi dogma neogranicene slobodne trgovine, otvorene privrede, deregulacije i privatizacije - celi set diktata koje SAD i njeni ideološki saveznici pokušavaju da nametnu svakoj zemlji na svetu. Nastao j e proces kumulisanja duga, deficita i kamatnih obaveza. Zacarani krug se sve više širi„Finansijski kolaps i nemogucnost izlaska iz krize sve su uocljivija." Politika jevtinog novca i obaranje kamatne stope do nule traže da se sagleda i visina budžetskog deficita i javnog duga u SAD kao generatora krize i nove emisije i zloupotrebe dolara. (

Turbo kapitalizam ili kazino - kapitalizam, kako se još naziva americki kapitalizam, zapravo je beskrupolozna trka, za proiitom. Ova trka je preko „proizvodnje kriza" izazvala dramaticne posledice za celu planetu. Te posledice danas oseca najveci deo covecanstva. Stvaranjem novca ni iz cega finansijska oligarhija stvara ogroman fiktivni kapital (derivati). Finansijski sektor i kapital imaju višu stopu prinosa od industrijskog, što dovodi do begstva kapitala iz industrije u druge grane. Nastaje proces deindustrijalizacije u SAD i pad ucešca industrije u formiranju bruto proizvoda na 8 - 10% SAD postaje parazitska država i finansijsko-spekulativna nacija. Stopa štednje kod banaka pada sa 8% u poslednjih deset godina na svega 0,1%.

Preti opšta blokada rashoda budžeta. SAD nisu više u stanju da isplacuju samo kamate na dug, što vodi samo jedinom izlazu prekomemom štampanju dolara bez pokrica. To ce postepeno oživljavati inflaciju, topiti štedne uloge koji su sve manji, ali i spoljne dugove SAD. Operacije dolarom (emisije) i kursom „bumerang valuta" (vracanje iz sveta i drugih država u SAD).

U krizi 2008 - 2013. godina svetski bruto proizvod je porastao za 4,7% ili 2,9 biliona dolara, a svetski dug 14% ili 26 biliona. Ogromna kolicina novca je upumpana u bankarski sistem. SAD su u spasavanju banaka kroz garancije, gotovinu i druge programe uložile 24,5 biliona dolara. Javni dug države narastao je u 2023 na preko biliona dolara, dok je bruto proizvod oko 28,5 biliona dolara. Finansijski fondovi van kontrole FED-a obrcu 60 biliona dolara. Gramzivi bankari i pohlepne psihopate i dalje uzimaju ogromne bonuse, a država im spasava banke. Šteta od krize do sada u SAD procenjuje se na blizu 14 biliona dolara. Ako ne ožive kreditno tržište i anemicna privreda gubitak bi mogao da se udvostruci, a faktori krize umnože i kumuliraju.

Urušavanje dolarske imperije

U savremenim ekonomskim, finansijskim i politickim odnosima u svetu dolar je postao anahronizam i izvor sve vecih sukoba interesa, ali i dominacije i arogancije S AD kao supersile u unipolarnom svetu u cijoj je osnovi svemocni dolar. Ako sretnete ovakav naslov: „Dolar u problemima - ugrožena uloga svetske valute broj jedan - temelja americkog blagostanja"; sigurno se pitate kuda ide svetski valutni sistem? Glavni deo americke ekonomije je uništen, stradao je centar globalne svetske ekonomije SAD" (J. Stiglic). Stanje americke valute prostaje problem za ceo svet. „Zelenima se crno piše" - konstatuju mnogi svetski ekonomisti.

SAD ostaju sve usamljenije, jer najveci broj država ne želi da sa njima ima onose. Takav problem SAD do sada nisu imale. Da li je realno da se u takvim odnosima spasava dom - nacija dolara i sad"? To je nemoguca misija. Privreda SAD ce i dalie slabiti, a investicije ce biti sve manje. Pad kursa dolara povecavao je izvoz SAD, što je održavalo privredu. Kurs dolara stalno devalvira prema drugim valutama, posebno zbog ogromne (masovne) emisije dolara. Ekonomski model se toliko urušio da tu nema popravke. Nema novih ideja i intelektualne snage da se vrše bitne promene. Stoga i brz oporavak i izlazak iz finansijske krize nije moguc.

Zbog opasnosti od širenja inflacije, kamatne stope, koje su do sada bile na najnižem nivou, povecavaju se i morace se povecavati, što ce ograniciti tražnju kredita i investicije. Finansijska kriza se prelila na realni sektor koji vrlo usporeno reaguje u konjunkturnom zaokretu, što ce produbiti i produžiti ovu fazu recesije. Svi navedeni elementi ukazuju da izlazak iz krize nece biti ni jednostavan ni brz. Kriza vec do sada stvarno traje 156 meseci (13 godina), dok je Velika ekonomska depresija (kriza) 1929. godine trajala 38 meseci (4 godinej. Nova kriza još traje, a kada ce se završiti to je potpuna neizvesnost. Da li ce se iz ove dužnicke krize uci u novu dublju fazu krize sledece dve godine izgleda da je manja neizvesnost. Mnogi traže da se zapad vrati modelu klasicne ekonomije. Kontraefekat sankcija Rusije doveo je do tektonskih poremecaja na zapadu. Begstvo od dolara i SAD je masovno. Zapad je sve izolovaniji. SAD ce stoga ici do kraja autodestrukcije.

Kriza dolara i stvaranje multivalutnog i multipolarnog sistema

Da li svet vec u toku ove monetarne krize ide ka stvaranju multivalutnog sistema i regionalizma u svetu? Šta bi ušlo u novu valutnu jedinicu? Nastupaju li nove ekonomije u usponu u formiranju svetskog novca? Da li se sprema nova ekonomska oluja? Da li se nalazimo pred vratima nove planetarne krize?

Sada se razvija i propagandno širi „totalitaristicka kontrola nad ljudskim biološkim životom i razvojem". Sve je to praceno stalnim rastom kriminala i korupcijom - koji prodiru svuda. Stari poredak (oravni sistem, sistem vrednosti, moral, ideje) je uništen, a pravila nova ne važe. Razvija se novo imperijano doba. Ekonomske i finansijske diktature pomognute su opštom korupcijom i kupuju sve. Sva tržišta i sve države su doboko kriminalizovane. Lanac fiskalnih „rajeva" se raširio širom planete. U gotovo svim ugovorima sastavni deo postaje provizija i korupcija. Banke razvijenih daju logisticku podršku u pranju nelegalno stecenih ogromnih kapitala, kojim se cesto finansira „podzemna ekonomija", posebno trgovina drogom. Nastala je simbioza bankarskog sektora, poslovnog sveta i organizovanog kriminala. Cesto su i države direktno ukljucene u ovaj kriminal (droga, trgovina oružjem, trgovina decom i sl.).

Poznata i raširena u svetu „igra leptira" otudene nacionalne birokratije i nove politicke elite, dovedene i instalisane kroz rušenje prethodnog „nepovoljnog" i nepoželjnog sistema i rukovodstva država, koja kratko traje, dok udovoljava i provodi zahteve nalogodavaca. Interesi velikih država i u osnovi krupnog finansijskog kapitala (koji upravlja i tim državama) prodiru i osvajaju druge države - stvarajuci mrežu kolonijalnih satelita.

Sredstva informisanja - industrija propagande u „ciljanim" državama, se kupuju, šire programirane informacije, osigurava se kontrola nad državom i društvom. Kriticka svest i misao se ubijaju. Mase se pretvaraju u apaticnu i nezainteresovanu smešu razlicitih i vrlo nehomogenih ciljeva, iluzija i fasada demokratije omogucavaju sve složenije tehnike nadzora i društvene kontrole u rukama onih koji imaju sredstva informisanja, a korumpirana politicka elita provodi bezrezervno takvu politiku i procese.

Krizno stanje ekonomije traži odgovor na pitanje: može li se (i kako) iz krize ka ekonomskom rastu? Da li i dalje zadržati koncepciju liberalno - monetaristickog tipa i savete inostranih strucnjaka (predstavnika svetskog finansijskog kapitala, MMF, Svetske banke i predstavnika EU)? Može li se od „divljeg kapitalizma" koji je na sceni, ka organizovanom socijalno-tržišnom sistemu (kao, uostalom, sistemu koga je do nedavno imala privreda Evropske unije)?

Cilj ekonomskog razvoja nije samo rast proizvodnje i vrlo „nešistog" kao kategorija bruto domaceg proizvoda, vec i zaposlenosti i vece socijalne jednakosti, pravedniji ekonomski razvoj i humanije društvo. Svetska ekonomija i politicki odnosi su se iz osnova izmenili - odvijaju se, vec niz godina, dva paralelna toka: slabljenje i urušavanje americke imperije i jacanje „konkurentnog" bloka država na celu sa Rusijom, Kinom i drugim državama u sastavu BRIKS-a. Monopolarni imperijalni sistem SAD „zamenjen" je multipolarnim sistemom, sa nizom država koje stvaraju „ravnotežu moci" u svetu, dok je „ravnoteža straha" ostala kao konstanta u globalno interesno sukobljenom svetu.

Svetska kriza, posebno nova kovid kriza dovele su SAD na pravu ivicu sloma, mada ova „imperija zla" i vojnog avanturizma ne može da se pomiri s novim odnosima snaga i urušavanja sopstvenog imidža i snage u medunarodnin ekonomskim i politickim odnosima. Odakle takva velika moc i dirigentska palica u rukama SAD do sada i šta je uzrok destrukcije ovog hegemona danas. Korona kriza je poslednji pokušaj kontraudara neoliberalnog globalizma.

Kriza, unutrašnji i spoljni lomovi, okrecu SAD nemilosrdnoj borbi za stavljanje pod punu kontrolu tudih realnih resursa (energenata, hrane, informacije, kontrole i uspostavljanje pogodnih vlada, voda, osnivanje baza i dr.) - kao mogucem izlasku iz sopstvene krize. Na sceni je i dalje predatorski posao otimanja nacionalnih bogatstava drugih država. Vojna i finansijska „pomoc" Ukrajini od 150-200 milijardi dolara u procesu opšte destrukcije je odvlacenje pažnje od sopstvene krize. Zapadne demokratije su u Ukrajini ostavile veliki smrad licemerja, dvostrukih standarda i laži". Bombardovacemo, ratom rušiti, a zatim dati svojim korporacijama da to ponovo obnavljaju, ali se to mora platiti resursima ili na dug u dolarima.

Države koje su do sada sacuvale suverenitet i samostalnost pripremaju se i ocekuju pad SAD imperije i hegemonije. Tu su pre svega zemlje BRIKS - a. Otpor americkoj globalizaciji postaje sve šire organizovni proces. Pokušaj vojnog udara na Siriju, kao novi korak americkog imperijalizma, doživeo je odlucan otpor i suprotstavljanje Rusije, Kine, Irana i gotovo 50% država u okviru G - 20 u Sant Peterburgu. To je bilo samo na korak od postavljenog cilja - stavljanje najvecih svetskih energetskih resursa pod kontrolu SAD.

Vojni avanturizam i urucavanje hegemonije SAD

Ofanzivni raketni potencijal SAD se premešta sve bliže granicama Rusije. U sklopu ove strategije NATO-a je i podsticanje „demokratskih", proevropskih pokreta, „širenje demokratiie i ljudskih prava", a u osnovi rušenje postojece vlasti i proruskog režima, uz uvlacenje Ukrajine u NATO i EU. To je ozbiljan geostratecki sukob Rusije i NATO -a. Pri tome je i EU postala „trojanski konj" SAD za prodor na istok.

Pišuci u ,,Gardijanu"' u jesen 2004. novinar Džonatan Stil je taksativno naveo ko je sve ucestvovao u naporima da Janukovic izgubi, a Jušcenko dobije izbore: Americka nacionalna fondacija za demokratiju USAID: „Fridom haus", Karnegi fondacija, Institut za otvoreno društvo Džorža Soroša, zapadne ambasade u Kijevu. Džon Lafled takode je u „Gardijanu" u jesen 2004. objavio clanak o dvostrukim standardima zapadnih medija kada je u pitanju Ukrajina. Zapadne demokratije su u Ukrajini ostavile „veliki smrad i licemerja", ponovimo još jednom misao jednog svetskog politicara.

Ukrajina je postala posle „pomoci" i proizvodnje „narandžaste revolucije" bankrotirana i depopulizovana država. Od ukupnog stanovništva 10%"otišlo je u Rusiju i 20% se odlilo u Evropu. Ona je, kao i druge države „neoliberalne politike", i saveta SAD i MMF prakticno upropašcena privreda. Nagli pad životnog standarda, pad broja stanovnika, visoka zaduženost, pad ekonomskog rasta, socijalna i politicka „rasprolucenost" društva, dakle gotovo bezizlaz iz krize. Nezavisna i prozapadna Ukrajina ima odlucujuci uticaj na geopoliticko slabljenje Rusije. Zapad taj adut i koristi. Pobedu „narandžaste revolucije" 2004. godine Putin je doživeo kao licno poniženje, jer je Kremlj morao da popusti i prizna naknadnu pobedu Jušcenka. Zapad, opet, Janukovica je smatr proruskim politicarem, ali u Moskvi ni Janukovicu nisu verovali previše, jer on Rusiju nije više gledao kao saveznika, vec je sve tretirao strogo pragmaticno. Ljudi u pozadini Janukovica, oligarsi iz istocne Ukrajine, rukovodili su se samo ekonomskim interesima, po sistemu ko da više. Tako je to i završilo.

Kriza oko Ukraiine dovešce do novih velikih kriza i potresa na tlu centralne i istocne Evrope, do degradacije NATO-a, jer ova alijansa širom svet (Afrika, Azija, Evropa, Južna Amerika) pokazala je svoju neefikasnost, iza koje ostaje haos, razorena privreda i rastrojeno (pocepano) društvo. Interes za clanstvo u NATO naglo opada. Nema više zaintersovanih ili primoranih država. Masovno ubaceni agenti SAD (po sistemu datom u knjizi Džona Perkinsa „Bio sam ekonomski ubica" koji pripremaju rušenje sistema, bespilotne letelice. kazneni odredi - nisu više u stanju da zaustave eroziju americke moci. Ekonomska i finansijska kriza u SAD je vrlo duboka, zbog cega je dalje teško provoditi-skupe imperijalne avanture. Teško i gotovo nemoguce je dalje finansiranje imperiialne avanture. Stoga nova strategtija ne predvida dugorocne okupacije - koje su skupe i uzaludne (Irak, Avganistan i dr.). Finansijski potencijal SAD u provodenju obojenih revolucija je oslabio.

Da bi zaustavile ovo opadanje moci i uticaja SAD ostaje kao moguca i katastrofalna opcija atomskog oružja i nestanka civilizacije. Druga opcija je otvaranje niza sukoba u svetu da bi se ocuvala imperija i dominacija u svetu. Treba reci da se i NATO u kojem dominiraju SAD, ustvari pretvorio u vojnu silu i batinu za sve nepodobne i neposlušne, ali i za prodor neoimperijalnih snaga u svetu, posebno prema Istoku, a kasnije prema Africi, L. Americi i Afriku. SAD su do sada „proizvele" i finasirale brojne puceve i „obojene - revolucije" u izabranim državama, stvrajuci satelit - države i poslušne vJade u tim državama. Tako su vec od 1953. godine „pomogle" Iranu, da izvrši prevrat, a zatim slede: Gvatemala (1954), Cile (1973), Kuba, Brazil, Argentina, Sirija, SRJ (2000), Egipat, Gruzija, Ukrajina i konacno pokušaj promene sistema i vlade u Venecueli.

Vašington je investirao pet milijardi dolara kao „pomoc" opoziciji da bi došlo do promena u Ukrajini. Ovaj novac je bio namenjen pripremanju Ukrajine za clanstvo u EU (a po mogucnosti i u NATO). NATO je postao anahronizam savremenog sveta, posebno posle raspada Varšavskog pakta. Danas su vojne bazei raketna postrojenja postavljene u polukrugu od severoistocne Evrope do Južne Koreje i Japana. I danas postoji 800 baza u 144 država u svetu. Videli smo koliko za to treba milijardi dolara. SAD su do sada u svom postojanju od 200 godina 240 puta primenjivale silu u medunarodnim odnosima, Sirija je bila 241. To je u proseku više od jedanput godišnje.

Pred vratima nove planetarne krize - svet ide u novi multivalutni sistem

Da li svet vec u toku ove monetarne krize ide ka stvaranju multivalutnog sistema. Šta bi ušlo u novu valutnu jedinicu? Nastupaju li nove ekonomije u usponu u formiranju svetskog novca? Da li se sprema nova ekonomska oluja? Da li se nalazimo pred vratima nove planetarne krize. Profesor ekonomije Nuriel Rubini koji je predvideo veliku finansijsku krizu, smatra da ogromni budžetski problemi SAD, evropska dužnicka kriza, katastrofa u Japanu i usporavanje ekonomskog rasta Kine, mogu da vec u 2023. godini ekonomiju sveta uvedu u novu krizu.

Putin je predložio da Rusija i Kina ubuduce medusobnu trgovinu obracunavaju u nacionalnim valutama, a ne u dolaru. To bi mogao da predstavlja pocetak dubljih promena u svetskom valutnom sistemu u kojem je dolar do sada imao dominantno mesto. To se dogada u situaciji kada dolar vec gubi poziciju glavne svetske valute. Sve prodaje nafte i prirodnog gasa obavljale bi se ubuduce u konvertibilnoj rublji u svim poslovnim transakcijama Rusije. Predlog sadrži i stav da bi se oslobodili monopolskog položaja dolara da se osnuje regionalna investiciona banka koja bi odobravala zajmove iskazane u rubljama, kako državama iz susedstva, tako i drugim državama u poslovnim transakcijama. Tako bi rublja dobila i regionalni, ali i svetski znacaj. Time bi se stvorile odredene valutne zone: zona juana, zona rublje, zona jena, reala i dr., uz vec osnovanu evro zonu. Time bi se istisnuo dolar kao sredstvo obracuna i placanja i pretvorio u novac regionalnog znacaja. Predloži se javljaju u trenutnoj fazi kada kurs dolara ponovo raste iako je privreda SAD u dubokoj recesiji, a njen finansijski sistem na ivici kolapsa. Rast kursa dolara je nova spekulativna operacija koju su organizovale americke monetarne vlasti jacanjem dolara želi se privuci kapital iz inostranstva, a time i kupovina obveznica americke vlade.

Dolar ce, neosporno, zbog dva paralelna toka u svetskoj privredi i finansijama, doživeti svoj kraj kao jedina svetska rezervna valuta. Naime, prvi tok je gotovo neumitni propast jedne imperije, kroz sve duže krize i nemoc da se reši problem prezaduženosti i ogromnih deficita na realnim osnovama. Nezdrava ekonomija i sistem ne mogu stvoriti i održavati zdrav novac. Zdravlje valute, poznato je, rezultat je kvaliteta i dinamicne ekonomije i njene finansijske stabilnosti i ravnoteže. SAD vec dugi niz godina, posebno nakon nastanka nove finansijske krize (koju su svesno proizveli) nema ni jedan od tih kvaliteta. Dalja zloupotreba dolara u "lecenju" nacionalne privrede, rešavanje problema visoke nezaposlenosti i otklanjanje ogromnih deficita (platnog i trgovinskog bilansa, javno; sektora, deficita štednje i investicija i dr.) vode daljem urušavanju poverenja u dolar i njegovom stalnom devalviranju (konacno i njegovom odbijanju od strane sve veceg broja država).

Drugi pravac je narastanje ekonomske i finansijske snage „ekonomija u nastajanju" (posebno clanica grupe BRIKS) koje brzo povecavaju svoje ucešce u svetskom bruto proizvodu, izvozu i uvozu, nacionalnom bogatstvu, brzini razvoja, ali i deviznim rezervama. Ove privrede se dugo traže i vece ucešce u odlucivanju i sredstvima (kvotama) MMF, ucešce u radu i kapitalu Svteske banke, ali i Svetske trgovinske organizacije (STO). Videli smo u analizi ciji je to proizvod, ko ima dominantan uticaj na rad ovih „medunarodnih institucija" odnosno cije interese oni zastupaju. To su davno poznati problemi, ali nema raspoloženja zapadnih razvijenih država da se izvrši dubinska reforma ovih finansijskih svetskih institucija.

Multivalutni sistem kao osnova buduceg svetskog monetarnog sistema

Nove dinamicne privrede u nastajanju traže da se izvrši i reforma svetskog monetarnog sistema, da se dolar detronizira i postane ili samo nacionalna ili regionalna valuta. Taj proces je neminovan, inace se stvaraju uslovi za permanentne pojave periodicnih kriza u svetu kada god kapitalizam razvijenih ude u krizu. Krize ce se ubrzavati, elementi krize kumulirati, do velike kompleksne svetske krize koja ce imati sve karakteristike opšteg sloma i zastoja. Ocekivani tokovi su moguci na sledecim pravcima:

Stvaranje i oživljavanje (uz širenje i povecanje znacaja, sa prikljucivanjem niza država izvan regiona u centru) regionalnih veza niza država, koje su ili kompatibilne, ili pod zajednickim interesima, ali i zajednickom otporu daljoj dominaciji dolara svetskog krupnog (destruktivnog) kapitala. Regionalne celine ce biti odgovor nametnutom neoliberalizmu kao osnove i operativne politike neokolonijalizma.

Sledeca faza je uže povezivanje regiona preko stvaranja jedinstvene obracunske jedinice koja ce imati sve karakteristike „korpe valuta", da bi se optimalno rasporedio znacaj i uloga privreda i valuta clanica ovakve zone. Ubrzanje stvaranja regionalnog novca znaci brže istiskivanje dolara kao svetskog novca iz svih novcanih transakcija, ali i formiranja deviznih rezervi. Kurs ovakve novcane jedinice bio bi stabilan u dužem periodu, cime bi se ojacala medunarodna trgovina i podstakao razvoj regiona.

Stvaranje regionalnih valuta može se ocekivati u integracionoj celini (regionu) BRIKS-a , ali i latino-americkom regionu.

Ostaje povezivanje SAD, Meksika i Kanade u severnoamericki region sa dolarom kao zajednickom valutom (dolar SAD, kanadski dolar i meksicki pezos ulaze u sistem nove korpe valuta).

Izvoznice nafte i energenata u Aziji i Africi stvaraju novu grupaciju država, koje ce stvaranjem svoje monetarne unije, istisnuti petro-dolar iz opticaja i placanja, ali ce istovremeno štititi svoje interese (cena, proizvodnja, distribucija nafte) daleko uspešnije u odnosu na grupaciju OPEC.

Dakle, povratak na zlato kao relikviju prošlosti vidimo, ni teorijski nije moguc. Novac MMF pod nazivom "specijalna prava vucenja" nije novac kojim se vrše efektivna placanja. Ona nisu razvila novcane funkcije. To je ostao posrednicki novac, za koji se dobijao preko MMF odredeni definitivni novac za placanja (dolar, fonta, kruna, jen i sl.).

Ne može se ocekivati da se SPV razviju u pravi svetski novac - definitivnog oblika medunarodnih placanja i rezervni novac. Traganje za rešenjem u ovom pravcu ne daje pravo rešenje. Ostaje mogucnost da se faza ili period dominacije dolara produži na niz godina, sa svim napred isticanim negativnim efektima i kontroverznoj funkciji dolara kao nacionalnoj i svetskoj valuti, ali po cenu sve cešcih valutnih i finansijskih kriza, koje, konacno, vode do lomova u svetskoj privredi neslucenih razmera. Valutno ratovanje je prva faza pri tome, narastanje protekcionizma sve vece, dirižizam država, zatvaranje i odbrambeni potezi vlada sve cešci i veci, dovelo bi definitivno do sloma neoliberalizma i u svetskoj privredi.

Da vidimo, konacno, kakve su perspektive i ocekivanja u razvoju svetske privrede u narednim godinama.

MMF u najnovijoj proceni kretanja svetske privrede i finansija istice da se ocekuje usporavanje rasta (spor rast) i povecani rizici. Rast svetske privrede u celini se usporava, cime rastu rizici od nove svetske finansijske krize (MMF - World Economic Outlook). Ekonomski rast razvijenih zemalja je spor izmedu 2,2% u 2011. i 2,3% u 2022. godini. Nasuprot tome, ekonomski rast Kine u 2011. je 9,6% i u 2022. godini 5,5%, a Indije 8,2% i 7,8% što je veoma brz rast. U istom periodu stopa ekonomskog rasta u EU u 2011. iznosila je 1,7% dok se u 2022. samo 1,5%, što je veoma spor ekonomski rast.

Svetska privreda je uz usporavanje rasta opterecena i sve vecom nezaposlenošcu, velikim teretom dugova, dolarskin paradoksom, narastanjem visoke inflacije , ali i drugim nerešenim problemima. Finansijski balon se ponovo poceo naduvavati, mada finansijska tržišta nisu oživela, tako da se može ocekivati vec u 2023.-2024. godini novi nalet finansijske ˇ politicke krize u svetu.

Na kraju poništavanja nacionalnog obeležja savremenog novca, da li se kroz usisni tunel, globalne krize javlja sinteza nacionalne i svetske valute? Stvaraju li se regionalne valute ili svetska valuta?

Proces urušavanja dolarske imperije

U savremenim ekonomskim, finansijskim i politickim odnosima u svetu dolar je postao anakronizam i izvor sve vecih sukoba interesa. Ako sretnete ovakav naslov: „Dolar u problemima - ugrožena ulogsr svetske valute broj jedan - temelja americkog blagostanja", sigurno se pitate kuda ide svetski valutni sistem? „Glavni deo americke ekonomije je uništen, stradao je centar globalne svetske ekonomije SAD" (J. Stiglic). Stanje americke valute postaje problem za ceo svet. "Zelenima se crno piše" - konstatuju mnogi svetski ekonomisti. Privreda SAD ce i dalje slabiti, a investicije ce biti sve manje. Pad kursa dolara povecavao je izvoz SAD, što je održavalo privredu. Brz oporavak i izlazak iz finansijske krize nije moguc.

Zbog opasnosti od širenja inflacije, kamatne stope, koje su do sada bile na najnižem nivou, morace se i dalje povecavati, što ce ograniciti tražnju kredita i investicije. Finansijska kriza se prelila na realni sektor koji vrlo usporeno reaguje u konjunkturnom zaokretu, što ce produžiti fazu recesije.

Svi navedeni elementi ukazuju da izlazak iz krize nece biti ni jednostavan ni brz. Kriza vec do sada stvarno traje 168 meseci, dok je Velika ekonomska depresija (kriza) 1929. godine trajala 38 meseci. Nova kriza još traje, a kada ce se završiti to je potpuna neizvesnost. Da li ce se iz ove dužnicke krize uci u novu dublju fazu krize sledece dve godine izgleda da je manja neizvesnost.