Alarmantno

Šta je sve srpski diktator spreman da ponudi globalnim ekonomskim ubicama radi još malo opstanka na vlasti

TRGOVINA TUĐIM ŽIVOTIMA

U dubokoj kolaboraciji sa globalnim mafijom, stavljajući Srbiju „u zalog" zbog goruće potrebe da opstane na vlasti, Aleksandar Vučić se stavio u službu opasnih globalističkih projekata zbog kojih će ova država ostati bez vlasništva nad ključnim vitalnim resursima kojima nekim čudom još uvek raspolaže. Koje je sve prljave poslove odlazeći diktator spreman da obavi, u nadi da će ostati barem pola godine duže na vlasti i šta se Srbiji sprema bude li ovaj tiranin ostao još malo „odrešenih ruku", spreman na sve zbog vlasti?

Nikola Vlahović

"Polećemo! 20. januara, tačno u 18 časova, Srbija ide u budućnost", napisao je poludeli Aleksandar Vučić početkom godine na Instagramu, a na Ekonomskom forumu u Davosu, „pojasnio" o čemu se radi pa je saopštio: "Idemo da guramo zemlju napred. Zato smo morali da napravimo ovaj plan. Videćete, to nije samo ono što ste mogli da vidite u budžetu. A tu je već impresivno mnogo toga pokriveno za ovu godinu. Videćete šta će biti u budžetu za 2025. i za 2026, kakvi su sve projekti. Ne samo za puteve, pruge, domove zdravlja i drugo, videćete neke velike stvari. Videćete šta ćemo da radimo u digitalizaciji i onome što je ovde glavna tema veštačke inteligencije..."

Gde je on gurnuo zemlju i šta joj je radio, a šta će tek da joj radi ako potraje još neki meseca na vlasti, teško je zdravom razumu da shvati.

Iza njegove histerične priče o ubrzanoj modernizaciji Srbije, infrastrukturi, industrijalizaciji, poljoprivredi i životnoj sredini, integralnom razvoju, svetskoj izložbi EXPO 2027. i slično, nalazi se zapravo projekat potpune predaje preostalog državnog suvereniteta Srbije i svih njenih resursa u ruke ekonomsko-obaveštajne koalicije anglo američke kolonijalne sile.

Takođe, njegove veze sa Rusijom, uprkos svim interesima te velesile, više nisu važne i nemaju nikakvog uticaja na balkansku politiku Moskve. Naime, Ruska federacija sprovodi svoju politiku u ovom regionu posredstvom drugih mehanizama, drugih ljudi i njihovih kapaciteta. Vučićev režim služi ruskim službama samo za javnu predstavu, da se stavi do znanja prisutnost na Balkanu, ali ne i za ozbiljne poslove koje ova velesila ima. I to je Vučić shvatio, pa je poslao Milorada Dodika čak u Tatarstan (Kazanj), 21. februara ove 2024. godine, kako bi tražio podršku za svoju „prekodrinsku" politiku. I Putin je Dodika ljubazno dočekao, dao mu je i orden Aleksandra Nevskog, „utešio" ga rečima da Rusija razume položaj Srba u BiH, i pohvalio to što bezuslovno podržavaju Rusiju.

Međutim, Putin nema nameru da ratuje na Balkanu, osim možda u okolnostima globalnog rata, ali, to bi već bila i globalna grobnica čovečanstva.

Tako se Dodikova „diplomatija" za račun Aleksandra Vučića svela na protokolarnu ljubaznost.

Zapravo, previše kolaboracije sa zapadnim agenturama, nakon 2018. godine i posete šefa MI6 Beogradu, Filipa Hamonda, bilo je dovoljno da Ruska federacija napravi lagani zaokret u svojoj politici prema Vučićevoj diktaturi. Naime, Vučić je RF biti potreban taman toliko koliko još bude trebao Zapadu, a to znači da im više ne treba. Da mu dane i u Moskvi odbrojavaju. I Zapad i Rusija spremaju novu strategiju za Balkan, Vučić je potrošen.

Da bi bilo jasnije zašto je sve ovako, treba se vratiti na činjenicu da su sastanci u specijalnom „ratnom" bunkeru ispod zgrade Ministarstva odbrane u centru Londona, gde se okupljaju najvažniji britanski ministri, oficiri obaveštajne službe i diplomate da bi raspravljali o kriznim područjima gde je upletena i Britanija, sve češći, zapravo, redovniji nego inače.

Taj bunker iz Drugog svetskog rata je obnovljen 1979. po naređenju Margaret Tačer i predstavlja hermetički zatvorenu mrežu hodnika ispred kojih su dupla čelična vrata i dve elektronske prijavnice. To je britanski centar za rukovođenje krizama. Iz tog bunkera su 1999. Toni Bler i njegov portparol Alister Kembel imali stalnu vezu sa britanskim generalštabom u Nortvudu, komandom kraljevskog vazduhoplovstva u Vikamu, komandom kopnene vojske u Viltonu i kriznim centrom NATO u Monsu, i planirali kopneni napad na Srbiju i ondašnju SRJ.

Danas, 2024. godine, razmatra se „mogući" rat na Balkanu ako ga navodno Rusija pokrene preko „srpskog faktora". Ali, odnos Putinove vlade prema Vučićevom režimu u Srbiji, ne ukazuje da bi do toga dšlo. Naprotiv, procena ozbiljnih ruskih vojnih analitičara poslednjih par godina govori da je, ustvari, Vučićev režim opasnost po Srbiju, jer je upleten u sve prljave poslove zapadnih kompanija i sve destruktivne ekonomske poslove zapadnih službi na Balkanu.

Koji su to poslovi, i u čemu se Srbija danas nalazi, pa konačno i šta će ovaj režim od tih razarajućih poslova ostaviti Srbiji „u nasleđe"?

Podsećanja radi, penzionisani general NATO pakta Vesli Klark, komandant napada na Srbiju i Crnu Goru (SRJ), naredio je tokom agresije iz 1999. godine da se u Kuksu u Albaniji formira vojna baza NATO koja bi bila logističko sedište u slučaju angažovanja kopnenih snaga protiv SRJ. Smatrao je da bi se kao prvi ešalon angažovala takozvana Oslobodilačkavojska Kosova (OVK), dok bi se trupe Alijanse postepeno uključivale.

Taj plan danas postoji kao „rezervni plan" u slučaju svakog mogućeg sukoba sa Srbijom.

Baza NATO na Krivolaku (S.Makedonija) i baza Bondstil (Uroševac, Kosovo i Metohija), služe potpuno istoj svrsi.

Vučićev režim je prema uputstvima šefa MI6, Filipa Hamonda, iz 2018., podstakao razvoj vojne industrije u Srbiji, i izvozio oružje i opremu na krizna područja gde su Britanija i SAD imale svoje ratne interese. Sve do tada, Vučić se uveliko udvarao ruskoj vojnoj sili, kupovao rusko oružje i delegirao svoje klovnove, poput Aleksandra Vulina, da propagiraju navodnu Vučićevu prorusku politiku.

Na kraju je ostao sam i prezren, i od Zapada i od Istoka, a poslednja njegova nada da će „plivati dalje" bili su već pomenuti najprljaviji poslovi Zapada, koji se mogu obaviti samo u državama i režimima bez institucija i bez zakona.

Jedan od tih velikih prljavih poslova bila je kriminalizacija i kompromitacija srpskog stanovništa u opštinama na severu Kosova i Metohije, što je Vučić savršeno obavio, nakon još neistražene likvidacije Olivera Ivanovića (koji je, inače, odlično govorio i albanski i engleski jezik i bio odličan pregovarač, koji je politikom koju je vodio predstavljao opasnost za Vučićev režim i za velikoalbansku politiku).

Nakon svega, kad Srbije na Kosovu više nema, Vučić je otvorio prostor za ono što je dogovarao sa šefom MI6, 2018. godine, stvaranju „pacifikovane zone" u srpskim opštinama na severu Kosova i Metohije, tačnije, danas, 2024. godine, može da počne planirana izgradnja vojno baze NATO na južnom delu Kopaonika, koji administrativno pripada samoproglašenom Kosovu. Otvorio je na taj način i mogućnost širenja te baze na teritoriju Srbije (bez Kosova) o čemu postoje planovi NATO.

Međutim, neki novi prljavi poslovi koje će Vučićeva Srbija uzeti da realizuje, zbog očajničke potrebe da opstane još malo na vlasti, tiču se užasa migrantske krize u zapadnoj Evropi, koja je praktično već na ivici masovnih građanskih sukoba i rata sa afroazijskim islamistima, ali se to na sve načine cenzuriše u gotovo svim medijima na Zapadu.

Vučić je što javno što tajno prihvatio da na teritoriji Srbije napravi isto što je i njegov „partner" Edi Rama, premijer Albanije uradio: prihvatio plan o izgradnji pritvornih centara u koje će se slati migranati koje je pokupila obalna straža ili mornarica mediteranskih država, pre svega Italije. Za logor u Albaniji, predviđeni kapaciteti centara su oko 3.000 ljudi dnevno sa kapacitetom obrade 36.000 „aplikacija" (zahtev za azil) godišnje.

Čitav ovaj plan za Albaniju, postoji i za Srbiju i osmislila ga je italijanska vlada sa Đorđom Meloni na čelu. Još nije doneta konačna odluka u kom delu Srbije taj centar (logor) za hiljade migranata treba da bude, ali je italijanska štampa pominjala jug Srbije, prema granici sa Kosovom.

Meloni je na vlast u Italiji došla prošle godine zahvaljujući obećanjima da će zaustaviti priliv migranata i pod velikim je pritiskom da iznađe rešenje za krizu. Primera radi, u Italiju je samo tokom 2023. ušlo novih 145.000 migranata, duplo više nego godinu dana ranije.

Meloni i Edi Rama potpisali su sporazum o migracijama u Rimu, 6. novembra 2023., a ove, 2024. godine, na Ekonomskom forumu u Davosu, Rama je pomenuo Vučiću to pitanje, i „kako napreduje realizacija". Vučić očekuje i novac i političku podršku od italijanske, grčke i španske vlade za ovaj „projekat", trguje svojim statusom, zapravo, opstankom na vlasti. To mu, međutim, više niko ne može obezbediti.

Britanski Gardian pisao je da se radi o "nekoj vrsti italijanskog Gvantanama u Albaniji", a da će pravi Gvantanamo biti sagrađen negde u Srbiji, samo ukoliko mu to budu finansirali iz EU i obezbedili još malo vlasti, ne treba sumnjati.

Izvori ovog magazina kažu da je Vučićeva Srbija znatno ranije viđena kao idealna za „pospremanje" migranata jer je "van EU bez mogućnosti praćenja statusa ljudi koji su zatvoreni u tim centrima".

Drugi veliki kriminalni posao koji Vučić treba da sprovede u Srbiji (i koji je uveliko već počeo da sprovodi), kako bi opstao još malo na vlasti, tiče se uključivanja u monstruozni posao uspostavljanje kontrole nad snabdevanjem hranom, takozvanim „zelenom revolucijom" u koju je sa vrha veformalne svetske vlade ubačeno na stotine milijardi dolara i evra.

Da bi i to bilo jasnije, treba samo podsetiti da današnji svet živi pod terorom brisanja svega što je dosadašnje ljudsko iskustvo stvorilo i odluke o ljudskim sudbinama prepuštaju se onima koje niko nikada nije birao i koji nemaju nikakvu odgovornost. Oni koje narod bira na izborima su postali ogoljeni lobisti svojih finansijera, a vlast i moć su prepušteni maloj grupi milijardera.

Ti milijarderi u tajnosti kuju svoje zastrašujuće mračne planove i, zahvaljujući svom novcu i korupciji vlasti i međunarodnih organizacija, počinju da ih ostvaruju.

Dosadašnji ratovi protiv neposlušnih izgleda ipak nisu uspeli, pa su se milijarderi, pre svega američki samoproglašeni gospodari sveta opredelili za nove oblike ratovanja iznad svega biološkim ratovima preko farmaceutskih kompanija i Svetske zdravstvene organizacije i kontrolom hrane i poljoprivredne proizvodnje. U tome im pomažu i Ujedinjene nacije preko kojih se nameće mit o klimatskim promenama i spašavanju planete.

Te mračne planove predvode američki milijarderi Džef Bezos, Mark Zakerberg, Džordž Soroš i oni okupljeni u Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, a lider svih njih je Bil Gejts. Oni su postali nova klasa sa ambicijama da globalno kontrolišu ljudske živote.

To sve pokušavaju da rade daleko od očiju javnosti, ali se ipak to ne može sakriti. Tako u tek objavljenoj knjizi "Oligarsi kontrole" (Controligarchs) poznati američki novinar Šimus Bruner otkriva kako milijarderi predvođeni Gejtsom planiraju da preuzmu kontrolu nad hranom i poljoprivrednom proizvodnjom. Bil Gejts je, naime, nedavno krenuo u veliku kupovinu obradivog zemljišta u Americi, što će mu naravno doneti mnogo više novca od spašavanja planete u ime čega to radi.

Gejts je nedavno kupio skoro 110.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u 19 američkih država i istovremeno investirao u proizvodnju veštačkih đubriva i veštačkog mesa na biljnoj osnovi.

Vučićeva tiranija spremna je na sve zarad opstanka, pa je on lično ponudio jedan isti takav projekat, koji bi bio izveden preko arapskih kompanija koje su kupile ogromne površine obradive zemlje u Srbiji.

Kako je moguće da je Gejts postao najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u Americi, tako je bilo moguće da preko posredničkih kompanija postane isto to i u Srbiji. Pregovori sa njim u vezi toga su već ranije vođeni, preko Aleksandra Soroša, sina Đerđa Soroša, nakon njegovih par susreta sa Vučićem. Sve što se bude radilo biće pod izgovorom borbe protiv klimatskih promena a u stvari Gejtsov projekat će dovesti do velikih globalnih poskupljenja. Procena je da će to biti ugrožavanje a ne spašavanje i otvoreni rat protiv poljoprivrednika, koji je u Evropi već počeo, Srbiju to tek čeka, bude li se produžila agonija pod Vučićevim režimom.

Treći veliki prvljavi posao koji je Vučić spreman da obavi ne bi li opstao na vlasti makar do kraja leta 2024. godine, tiče se kompjuterskog softvera i na kraju biotehnologije. Kompanije koje su spremna da preuzmu već pomenuto preuzimanje kontrole nad sistemom ishrane kreće preko kontrolisanja naučnog rada, intelektualne svojine u proizvodnji hrane i to kroz zaštićene brendove, prava na preuzimanje i patente. To se u Srbiji za Vučičevih 11 godina već dogodilo. Ono što se nije dogodilo to je zakonitost i istraga tih poslova.

U realnosti, pored vlasništva nad zemljištem, osnovno je kontrolisati institute, intelektualnu svojinu i robne marke i patente i kroz njih proizvodnju hrane.

U jednom od pisama „o namerama" koje je režim Aleksandra Vučića svojevremeno uputio Kristini Lagard, predsednici Evropske centralne banke, ticalo se i investicija u proizvodnju hrane „po receptu Bila Gejtsa", pa čak i plaćanjem kriptovalutama. Ironija je što je sin Kristine Lagard uložio ogroman novac u kripto valute i sve izgubio padom njihove vrednosti i to u pokušaju da uloži u neke „zaštićene brendove".

Vučićeve „poslovođe" pokušale su da se uključi u investicije u kompanije koje se bave veštačkom, neprirodnom hranom, kao što je "Beyond Meat and Impossible Foods", za koju je računao da će mu doneti veliki profit, kad stavi poljoprivredno zemljišta u Srbiji pod kontrolu te kompanije i izazove veštačku nestašicu domaće hrane, a ponudi onu koja je navodno „ekološka".

Poslednjih meseci, panično traži veze sa svetskim ekonomskim ubicama, iza kojih stoje najjače zapadne službe, ne bi li ponudio ono što još može da se ponudi u Srbiji, i tako produži sebi mandat, u nadi da će u međuvremenu „već nešto da se desi", nova svetska ratna kriza ili slično tome, kroz nove podele sveta.

Vučićev režim je uveliko uključen i u jednu iznuđenu inicijativu Ujedinjenih nacija poznatu kao "Agenda 2030", da se navodno "eliminiše ekstremno siromaštvo, smanji nejednakost i zaštiti planeta", a čiji je cilj da se praktično zabrani tradicionalni i svima dostupan uzgoj žitarica i hrane.

Međutim, "Agenda 2030" je zločinački projekat iz koga stoji nekoliko najbogatijih ljudi sveta, i taj projekat predviđa da siromašne države članice trebaju da prodavaju ne samo zemljište nego i vodene tokove, vodu na kojoj leži to zemljište.

Drugim rečima, projekat želi i kontrolu vode i navodnjavanja, što znači i kontrolu života u državama koje i režimima koji su dotakli, dno, poput Srbije.

Britanska Natvest (NatWest) banka, koja je u većinskom državnom vlasništvu, pregleda račune svojih klijenata da vidi šta kupuju i kako se hrane i onda im govori, kako otkriva list "Dejli telegraf", da prestanu da jedu meso i da voze električne automobile. A pregledom računa utvrđuju i koliko troše ugljen-dioksida. Tako banka sugeriše svojim klijentima da krpe svoju odeću umesto da idu da kupe novu kao i da prestanu da piju prirodno kravlje mleko nego da pređu na veštačko od biljaka. Takođe preporučuje da dele automobile kada putuju, sami popravljaju kućne aparate i peru veš u hladnoj vodi. Kako bi navodno spasili planetu preporučuje se da kupuju već korištenu garderobu i da ne koriste grejanje u kućama. I da postanu vegetarijanci. I neke druge britanske i evropske banke rade to isto.

Ma koliko bili mračni i neprirodni ti planovi postaju realnost. I onda se koristeći politički uticaj američke vlade i preko Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i u velikoj meri privatizovanih agencija Ujedinjenih nacija uslovljavaju i druge pre svega siromašne zemlje da kupuju to đubrivo, semena žitarica i veštačku hranu i slede planove milijardera.

Kako to radi režim Aleksandra Vučića u Srbiji?

Vučićeva navodna premijerka Ana Brnabić , najavila je još u januaru 2022. godine da će se kroz Projekat "EU za Zelenu agendu u Srbiji" poboljšati kvalitet života građana u našoj zemlji i to unapređenjem kvaliteta vazduha, vode i zemljišta.

Na današnji dan, u zimu 2024. godine, Srbija je i zvanično jedna od tri najzagađenije države u Evropi.

Ali, ovo je bilo ponuđeno 2022. godine od Evropske unije i Brnabić je izrazila zahvalnost Evropskoj uniji, Švedskoj i UNDP-u na partnerstvu i finansijskoj podršci sa inicijalnih osam miliona evra za sprovođenje projekta. Gde je otišlo tih „pišljivih" osam miliona niko ne zna osim Vučića lično.

Vrlo lukavo, Brnabić je tada kazala da će projekat, „koji će trajati do kraja 2024. godine", biti usmeren na unapređenje životne sredine i zelenu tranziciju, i da će drugi partneri pristupiti finansiranju ovog projekta kako bi se on proširio.

Ti „drugi partneri" su praktično delegirani od strane globalne mašinerije i fondacije „Bil i Melinda Gejts", sa ciljem kupovine jedne petine poljorpivrednog zemljišta u Srbiji.

I to je taj „istaknuti" prioritet Vlade Srbije, kroz navodnu vladavina prava gde treba da prođe ta Zelena agenda, odnosno zaštita i unapređenje zaštite životne sredine, pri čemu je EU ključni i osnovni partner, a zapravo samo posrednik.

Kad Vučić i Brnabić govore o zaštiti životne sredine, zaštiti kvaliteta vazduha, rešavanje čvrstog otpada i zaštita vodotokova, odnosno izgradnja kanalizacionih mreža i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, onda oni govore o potpunoj predaji tih pitanja u ruke „onih koji znaju", u ovom slučaju britanskih i evropskih banaka, čiji je obaveštajni posao da porobe dobar deo kontinenta, pa i Srbiju, potpunim preuzimanjem ovih pitanja i kupovinom (jeftinom) zemljipta, vodotokova i gradskih vodovodnih mreža.

„Mnogo smo uradili u tim oblastima i na unapređenju pravnog okvira" hvalila se Brnabić, a Vučić je u svojim govorima spominjao kako je usvojen Zakon o klimatskim promenama, kao i zakoni o izmenama zakona o zaštiti prirode i zakona o energetici. Koji, ustvari. Prevedeno na srpski jezik, jesu zakoni kojima se otvara posao nekolicini multimilijardera, a na štetu skoro sedam miliona građana Srbije. Međutim, šta je ta brojka u poređenju sa milijardama ljudi koji danas idu kao ovce na ispašu tamo gde ih šalje ova globalna mafija?

Ipak, Srbija je stara evropska država, značajna po položaju i po ulozi u geostrateškim igrama, pa posao koji ovde rade ekonomske ubice ima i drugu dimenziju.

Srbija je usvojila i Zakon o obnovljivim izvorima energije, Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine, i slične zakone koji u Srbiji postoje u korist globalne mafije a ne na korist građana. Na temelju toga treba razmatrati Vučićev dosadašnji opstanak na poziciji diktatora, tiranina koji radi šta mu se hoće.

Koliko su vode i zemljišta u Srbiji, nekome spolja veoma važni, govori i izjava stalne predstavnice Programa UN za razvoj (UNDP) u Srbiji Fransin Pikap koja je na opšte iznenađenje neupućenih da je ovaj projekat „kruna aktivnosti UNDP-a koje se već decenijama sprovode u Srbiji sa ciljem podrške klimatskim pitanjima".

Gospođa Pikap otvoreno je saopštila da je ova organizacija od 2010. godine radila na tome da se promeni zakonodavstvo u Srbiji i da se efekti te podrške vide, između ostalog, u većoj proizvodnji obnovljive energije i više ulaganja u zelenu tranziciju.

Prema njenim rečima, kroz globalni, ali i nacionalni plan, UNDP pomaže Zelenu agendu u Srbiji, koja je ključna za stabilizaciju životne sredine i sprečavanje rasta prosečne temperature. A, Srbija u sve gorem stanju. Kako govore sve procene, Srbija je danas potpuno „postindustrijska" deponija najgoreg tehnološkog smeća a njeni najveći gradovi su trovačnice u kojima ljudi umiru od nepoznatih bolesti, od galopirajućih karcinoma i mnogo drugih još nepoznatih sindroma.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David hvalila se u svakoj prilici da njena država dugoročno posvećena pružanju podrške Srbiji na putu ka EU i da predstavlja vodećeg donatora u oblasti životne sredine.

I kao kruna svega, šef Kancelarije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Alesandro Bragonzi takođe se hvalio da je ta finansijska institucija ponosna na to što će Srbija da krene napred sa Zelenom agendom i održivim razvojem. A, radi isto ono što radi britanska Natvest (NatWest) banka, i njoj srodne evropske banke: vrši superkontrolu građana, šta jedu i šta piju, te kako da im podvale najgore smeće kroz „Zelenu agendu" i kako da zaduže Srbiju novim kreditima za taj samoubulački posao.

Da ničega drugog nije, srpski diktator Aleksandar Vučić bi morao da sedne na optuženičku klupu i zbog kolaboracije sa globalnom mafijom, stavljanjem Srbije „u zalog" zbog njegovog opstanka na vlasti i otimačine njenih vitalnih resursa.