Štampa

Bulevar sumraka američkih dnevnih listova

Ko to tamo zaustavlja štamparije?

Da bi se pokrenule novine u Sjedinjenim Državama, nije potrebna nikakva dozvola osim onih koje se odnose na bilo koji biznis. Štampa je u SAD slobodna, a to je potvrđeno prvim amandmanom Ustava iz 1791. godine. U Americi izlazi 1.422 dnevnika i od njih 1.350 nema finansijskih gubitaka. Oni ne postižu profit kao onaj tokom prethodnih godina, ali nisu baš ni na ivici provalije. Kompanije vlasnice novina imale su prošlogodišnji profit od 10 odsto

Milan Balinda

Velike dnevne novine u Americi čvrstim koracima grabe ka tamnoj budućnosti gde će ih progutati crna rupa zvana - internet. Digitalnoj sili koja usisava sve što joj se približi neće moći da se odupru ni kolosalne novinarske planete kao što je Njujork tajms. Barem ne u svojoj papirnoj formi. Papir je skup, boja je skupa, distribucija je skupa, a vlasnicima novinskih kuća preskupi su i novinari. Za njih bi najbolje bilo kada bi mogli da prave profit bez te neobuzdane grupe koju čine reporteri, fotografi, urednici, redaktori, lektori... Oni će pronaći način kako da ih se otarase, a ako ne može drugačije, onda će ugasiti glasilo. Neki izdavači sanjaju o tome kako bi na prostoru koji sada zauzimaju njihove novine mogao da bude izgrađen parking prostor koji bi donosio lepu dobit i pri tome uzrokovao mnogo manje problema.
Potrajaće to još nekih 10 ili 20 godina, ali ko je zavirio u budućnost videće da tamo neće biti sivih dama, štampanih crno na belom, pa sve u bojama, koje do pragova američkih domova svakog jutra donose vest i zabavu. Još poneki duh kolumnista lebdeće na internetu, a onda će se i to ugasiti jer sam internet neće imati odakle da povuče vesti, reportaže, kolumne i druge novinarsko profesionalne i kvalitetne tekstove. Nastupiće vreme kada će svako uređivati svoje novine, kopajući tu i tamo poneku informaciji i poneke osmišljene tekstove, da bi sastavio Dnevni ja. To je ta crna vizija američkih dnevnih novina. Postoji i druga, a ona se dijametralno razlikuje od gorenavedenog: novine će naći način da prežive. Možda će Njujork tajms postati neprofitna kompanija? Zašto da ne, sve je moguće u Americi. U Floridi jedne takve novine već postoje, a i sam mesečnik Nešnel džeografik od samog početka je neprofitna ustanova.
Možda će velike američke novine preživeti, ali u ovom trenutku podaci su neumoljivi. Od prošlog decembra šest korporacija, od kojih je svaka vlasnik većeg broja novina, potražile su zaštitu u bankrotstvu. Jedna od njih je Tribjun Ko., sa sedištem u Čikagu, koja je vlasnik osam većih novina u Sjedinjenim Državama, a među njima i Čikago tribjuna i Los Anđeles tajmsa. Druga kompanija bila je Filadelfija njuspejpr, vlasnica dnevnika Filadelfija inkvajer i Filadelfija dejli njuz. U toj grupi našla se i San-tajms medija grup, kompanija koja je vlasnik drugog velikog dnevnika iz Čikaga, Čikago san-tajmsa.
Prošlog 27. februara u Detroidu su prestale da izlaze novine stare 146 godina, Roki Maunten njuz. Te denverske novine nastavile su sa izdanjima na internetu, ali sada ih pravi 21 novinar, izabranih od 165 koliko je činila originalna redakcija. Tukson sitizen iz Arizone štampao je svoje poslednje izdanje prošlog 16. maja. Te su novine počele da izlaze pre 138 godina, a sada još mogu da se nađu na internetu samo tekstovi nekoliko kolumnista. Nad čuvenim San Francisko kroniklom lebdi pretnja zatvaranja ukoliko novine ne smanje troškove proizvodnje. Inače, to je jedini preostali dnevnik koji se ne deli besplatno u San Francisku. Njujork tajms, koji je vlasnik Boston globa, preti da će da zatvori Glob ukoliko zaposleni ne pristanu na smanjenje plata. Poslednja vest iz Bostona ukazuje da su sindikati odbili ponudu Tajmsa. Pregovori se nastavljaju...
Čitav svet bruji od nagađanja koliko dugo će izdržati američki dnevnici u sadašnjoj ekonomskoj krizi. Osim toga, problemi u štampanim medijima počeli su mnogo ranije nego ova kriza i mnogo ranije nego ekonomska kriza pre ove ekonomske krize. Mnogi su već sastavili in memoriam američkog štampanog novinarstva, ali izvesni ubedljivi podaci ukazuju na činjenicu da je vest o smrti američkih dnevnika preuveličana. Jedan od tih podataka je da u Sjedinjenim Državama izlaze 1.422 dnevnika i od njih 1.350 nema finansijskih gubitaka. Oni ne postižu profit kao onaj tokom prethodnih godina, ali nisu baš ni na ivici provalije. Kompanije vlasnice novina imale su prošlogodišnji profit od 10 odsto. Ta cifra se duguje i činjenici da su novine dosta skresale svoje troškove, ali bi mnogi drugi biznisi u Americi bili prezadovoljni sa 10 odsto profita.
Međutim, korporacije moraju neprestalno da zadovoljavaju svoje akcionare, a akcionari zahtevaju da se njihova investicija znatno uveća. Da bi akcije porasle za dolar ili dva, trebalo ili uvećati prodaju ili skresati troškove, a to ponekad znači otpuštanje zaposlenih. Novine sa manjim brojem zaposlenih, samim tim i novinara i urednika, ne mogu da sastave bolje novine od onih koji imaju više umova na raspolaganju, bez obzira na to šta o tome kažu korporacije vlasnici. Autoru ovih redova, koji je radio nešto više od 14 godina u Majami heraldu, stizala su ponekad dva pisma na kućnu adresu. U jednom mu se kompanija vlasnik Heralda obraćala kao svom zaposlenom tvrdeći da će "morati da se steže kaiš jer se nalazimo u teškim vremenima". U drugom pismu ta mi se ista kompanija obraćala kao vlasniku izvesnog broja akcija, tvrdeći da nikad nije išlo bolje i da moje akcije očekuje svetla budućnost. Toliko o bezobrazluku... (Ta kompanija više ne postoji, a Majami herald se i dalje koprca za svoj život, mada sada ima drugog vlasnika.)
U mnogim industrijama manji broj zaposlenih i manji obim proizvodnje ne umanjuju  kvalitet proizvoda, u novinskoj industriji kvantitet utiče na kvalitet. Većina troškova koje imaju novine je fiksirana. Među te troškove spadaju i plate novinara. Kako manji tiraž automatski smanjuje i cenu oglasnog prostora, jedino može da se uštedi na platama, otpuštanjem zaposlenih, a to dovodi do pada kvaliteta. Već duži niz godina velike novine u Americi zatvaraju svoje biroe u inostranstvu i širom zemlje. Njihov novinarski doprinos pokriva se agencijskim izveštajima, a čitalac to odmah primeti i dosta puta protestuje. Čitalac ima veoma jaku argumentaciju - otkaže pretplatu ili prestaje da kupuje primerke na kioscima. Protiv takvih argumenata ne pomažu lepe reči i obećanja izdavača, već samo bolje novine. Jednom kad se izgubi pretplatnik, nije ga lako ponovo pridobiti, a operacija privlačenja pretplatnika je sama po sebi veliki trošak. Tu ne pomažu nagradne igre jer su one novinama u Americi zabranjene. Novinama u Sjedinjenim Državama nije dozvoljeno da se igraju državne lutrije.
Još postoji nekoliko novina u Americi koje su u porodičnom vlasništvu. Ali samo nekoliko. U vreme kad su novine bile porodično vlasništvo, nije bilo potrebe da se pravi ekstraprofit i povećava vrednost akcija. Vlasnik je zarađivao mnogo više nego što je mogao da potroši, pa je taj višak vraćao u proizvodnju, jer mu je, kako je to bio porodični biznis, bilo stalo da poseduje kvalitetne novine. Zbog prestiža. Profit je tada dostizao i 40 odsto. Malo pomalo, korporacije su otkupljivale novine i htele su da takođe imaju ogroman profit. Međutim, prvo zahvaljujući televiziji, a kasnije, mnogo kasnije, i internetu, toliki profit nije bio moguć. Kasnije su kompanije vlasnice zahtevale profit od oko 20 do 25 odsto. To je već bilo nemoguće. Novinari su se pitali, što u šali što u očajanju, da li se od njih očekuje da prodaju drogu na ulicama ne bi li novine mogle da profitiraju toliko koliko su korporacije zahtevale. Osnivači američkih novina nisu prodavali svoja čeda, to je uglavnom uradila četvrta generacija njihovih naslednika. Nisu bili zainteresovani za taj posao, pa su ga dobro unovčili. Još ih ima, leže izvaljeni po plažama Floride ili po palubama jahti špartajući ispred Majamija i Palm Biča. Neki od njih uživaju šmrčući beli prah, a neki samo uživaju.
Novine imaju tri neprijatelja: internet, mladu generaciju i same sebe. Internet i klinci koji ne čitaju novine nisu napali iz zasede. Bili su vrlo vidljivi na horizontu. Nisu se prikradali, ali novine su pogrešno procenile opasnost. Treći neprijatelj štampanih medija je najopasniji. Same novine, lošom poslovnom politikom, već više decenija se samouništavaju. Prošla su vremena kad su novinski baroni pravili ogromne profite. Novine proizvode dnevni produkt, profit bi trebalo da im više liči na onaj koji u Americi ostvaruju samoposluge, negde oko 5 odsto, a ne na profit dilera luksuznih jahti. Nije samo gramzivost novinskih korporacija dovela do gušenja dnevnika, ali je ona najviše tome doprinela. Međutim, na jedan ili drugi način, većina štampanih dnevnika u Americi će preživeti. Moraju - štampa je čuvar sloboda.

Čitalac ima veoma jaku argumentaciju - otkaže pretplatu ili prestaje da kupuje primerke na kioscima

Neki izdavači sanjaju o tome kako bi na prostoru koji sada zauzimaju njihove novine mogao da bude izgrađen parking prostor koji bi donosio lepu dobit i pri tome uzrokovao mnogo manje problema

Zakon o pravima

   Da bi se pokrenule novine u Sjedinjenim Državama, nije potrebna nikakva dozvola osim onih koji se odnose na bilo koji biznis. Štampa je u Americi slobodna, a to je potvrđeno prvim amandmanom Ustava 1791. godine. Inače, prvih deset amandmana poznati su pod zajedničkim imenom Zakon o pravima. Prvi amandman, napisan u nekoliko redova, kaže:
   "Kongres ne može donositi nikakav zakon o ustanovljavanju državne religije, kao ni zakon koji zabranjuje slobodno ispovedanje vere; ni zakon koji ograničava slobodu govora ili štampe ili pravo naroda na mirne zborove i na upućivanje peticije vladi za ispravljanje nepravdi."
   To je to. Kasnije se ovaj zakon morao tumačiti u svetlu realnih društvenih uslova. To su radili sudovi. Nekoliko interesantnih sudskih odluka o slobodi štampe u Sjedinjenim Državama:
·  1936.  Vrhovni sud donosi odluku da vlada ne može da nametne porez na cirkulaciju novina.
·  1964.  Vrhovni sud donosi odluku da javni funkcioner ne može da naplati odštetu ako su ga neke novine pogrešno optužile za nešto što je po službenoj dužnosti uradio. Oštećeni funkcioner morao bi prvo da dokaže da su novine htele da ga "namerno oštete". Kasnije se ova odluka suda proširila na sve javne ličnosti.
·  1971.  Njujork tajms protiv Sjedinjenih Država. Vrhovni sud donosi odluku da je sloboda štampe "skoro apsolutno zagarantovana" u slučaju da vlada hoće da spreči objavljivanje nekih materijala. Njujork tajmsu je dozvoljeno da objavi "Pentagonske papire" koji su se odnosili na rat u Vijetnamu. Sud je našao da vlada nije dokazala da bi takvo objavljivanje izazvalo "direktnu, trenutnu i nepopravljivu štetu nacionalnim interesima".
·  1974.  Majami herald protiv Tornilja. Vrhovni sud je odlučio da kandidat na izborima nema pravo da mu novine ustupe prostor iste dužine kao onaj u kome je taj kandidat loše prikazan. Međutim, TV i radio-stanice još uvek moraju da u takvim slučajevima ustupe istu količinu vremena strani koja se žali.
·  1988.  Hastler magazin protiv Felvela. Vrhovni sud donosi odluku da štampa ima pravo da parodira javne ličnosti čak kad su te parodije "ogavne" i čak i kada one prouzrokuju "emocionalne tegobe".
Tomas Džeferson, jedan od osnivača Sjedinjenih Država i jedan od predsednika, koga je štampa povremeno žestoko napadala, bio je među najgrlatijim borcima za slobodu štampe. Jedan od njegovih stavova bio je da vlada koja ne može da izdrži kritike zaslužuje da padne. Džeferson nije voleo novine svoga vremena i stalno je pozivao na balansirano izveštavanje, ali je sledeća rečenica ostala kao poruka svim budućim generacijama: "Ako bih odlučivao da li bi trebalo da imamo vladu bez novina ili novine bez vlade, ne bih oklevao ni trenutka da se odlučim za potonje".

Ko je čitaniji?

Internet publikacije neumoljivo nadiru. Čini se da su dobro rešenje za širenje vesti i ideja. Inspirišu. Ali, makar za sada, nijedna publikacija na internetu ne može direktno da  konkuriše štampanim medijima. U internet publikaciji radi od 10 do najviše 30 novinara. To je daleko manji broj od onog u dnevnim novinama. Bez obzira na to koliko su internet novinari sposobni i motivisani, nemaju snagu daleko mnogobrojnijih timova. Bez obzira na pad cirkulacije, dnevne novine tokom nedelje svakog dana dopru do 34.000.000 Amerikanaca, a vikend izdanja i do 42 miliona. Po najnovijim istraživanjima tokom šest meseci, ispitivanje završeno prošlog 31. marta, internet publikacije čitalo je samo 73,3 miliona čitalaca mesečno. Novine u nešto više od dva dana prestignu mesečni broj čitalaca publikacija sa interneta.