Mrak
Prevara koja ne zastareva: medijska mreža Željka
Mitrovića, dobila je još jednog člana
Razmnožavanje Pinka
Posle svake prevare koju napravi
dopingovani Željko Mitrović, gazda medijske "Pink" imperije,
vlasti u Srbiji, preko Republičke radio difuzne agencije, glasno ćute i snažno
odobravaju njegove "poslove". Dokazano je da ljubav između njega i
političkih hohštaplera u Srbiji, cveta u svim okolnostima: ratnim, posleratnim,
demokratskim, evropskim, antievropskim...Mitrović je simbol nepobedivog
banditizma, a njegova televizija slika dna na kome se Srbija nalazi. Ali, dno Željka
Mitrovića odlično funkcioniše! Njime hodaju kurve, narkomani i političari svih
seksualnih orjentacija. Bitno je da funkcioniše. Ovih dana i nedelja, Mitrović
je još jednom skinuo gaće i pokazao onu stvar svima, a pre svega Aleksandru Vučiću,
koji je, pokazalo se, isuviše mala mačka za štakore njegovog kalibra. Upućeni
tvrde da je i Vučić u Pinkovom lancu važna karika, ali, Mitrovićev šou će
trajati i posle Vučića, za neke druge liderčiće i njihove koalicije.
Nikola Vlahović
Štićenik svih diktatorskih, nedemokratskih
režima u Srbiji, medijski mešetar, Željko Mitrović, skupio je u svojoj
biografiji lepu kolekciju "trofeja": do sada je, uz pomoć odbegle Mirjane
Marković, vlade DOS-a i Mlađana Dinkića, ali i uz pomoć svih srpskih
vlada, do Borisa Tadića i Aleksandra Vučića (koji je skoro
stanovao u zgradi Pinka!), pokrenuo dvadesetak nacionalnih, satelitskih i
kablovskih programa!
Vreme je pokazalo da su sve političke
koalicije prolazne, samo je ovaj opasni ubica srpske kulture vitalan i moćan,
kao, uostalom, i njegov otrovni cirkus, skrojen po meri prostačkog ukusa lažne
političko-estradne elite, tog skupa najgore duhovne bede u savremenoj istoriji
Srba.
Sistematskom reciklažom istorije,
pismenosti i kulture, sprovođenom preko televizije Pink na čelu sa Željkom
Mitrovićem, počinjen je najveći kulturni genocid na prelazu između dva veka.
Ubijanja kolektivnog pamćenja, preko njegovih medija i danas traje, žešće nego
ikada ranije.
Slika Srba koja u svet ide posredstvom Željka
Mitrovića, zastrašujuća je: oni su bahati, primitivni, nepismeni, glupi, oni žderu,
loču, kurvaju se, pevaju i ubijaju, i jedini smisao njihovih života su najniže,
životinjske strasti. Ovaj Pinkov stereotip o Srbima, lažna srpska politička
elita prepoznaje kao svoj "kulturni model" i u njemu i aktivno uživa.
I upravo tu leži tajna dugovečnosti Mitrovićevog cirkusa...
Skoro dve decenije televizija Pink vrši
neviđeni teror nad građanima, koji je devedesetih godina bio obeležen širenjem
rasne, verske i nacionalne mržnje, a nastavila je do današnjih dana raznim
"sadržajima" poput promocije prostitucije, kako one
"elitne" tako i maloletničke.
Do današnjeg dana, Željka Mitrovića niko
nije krivično gonio ni za jedno od brojnih kriminalnih dela koje je počinio.
Samo ga je vlada SAD stavila na listu nepoželjnih, ali, i to je trajalo sve dok
ga vlada DOS-a nije "amnestirala", tek pošto je "platio
otkup".
Punih 24 sata dnevno, svih 365 dana u
godini, Mitrovićev "sistem" podvodi maloletnice, a u sred njegove
televizijske kuće narkotici i danas nesmetano cirkulišu, što bi ga u svakoj
civilizovanoj državi dovelo do zatvora i to po skraćenom postupku.
On i njegova imperija već odavno predstavljaju
pravi turski "hamam", u kome je droga i prostitucija deo
"ponude" viđenijim gostima iz državnog vrha. Upravo zahvaljujući
Pinku, za nepunih dvadeset godina, u Srbiji je izbrisana svaka granica između
prostačke estrade i politike, između prostitucije i politike, a posebno između
pederastije i politike. Ovaj "koncept" samo je preseljen iz Pinka u
vladine ustanove, u skupštinske klupe i u svaku državnu institucije gde danas
vodeća gospoda upražnjavaju...
Pred kraj 2012. godine, ponovo, kao i
toliko puta ranije, nastao je novi "projekat", Pink 2,
zapravo, bivša TV Avala, koja je i do sada bila u rukama Željka
Mitrovića zahvaljujući takozvanoj Republičkoj radiodifuznoj agenciji (RRA),
koja mu ne sme i ne može ništa, nego mu još i pomaže u ovom nezapamćenom divljanju
medijskim prostorom Srbije. Ne treba ni naglašavati da takozvani Pink 2
nije na konkursu dobio licencu za nacionalnu frekvenciju već TV Avala. Pošto
je TV Avala izgubila nacionalnu frekvenciju, to bi onda (naivno gledano)
trebalo da znači da je Pink 2 nelegalna televizija! Ali, kad su Mitrović i Pink
u pitanju, ništa nije onako kako u prvi mah izgleda...
Činjenice i obmane
U izveštaju o stanju u medijima koji je
napravila pokojna Verica Barać, nekadašnja predsednica Saveta za borbu
protiv korupcije, Željko Mitrović, vlasnik TV Pink, pominje se i kao
nezvanični većinski vlasnik TV Avala (još od od marta 2008. godine), u kojoj je
formalno imao samo 4, 95 odsto akcija.
Posredstvom austrijske kompanije Greenberg
invest, a koja je bila u posedu 48,4 odsto te stanice, Mitrović je imao većinski
udeo u TV Avali, što je, takođe, bilo protivno članu 99. Zakona o radiodifuziji
o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji. Potvrda ove informacije stigla je u
junu 2011. godine, kada je u medijima objavljeno da Mitrović prodaje
„svoju" televiziju Avala grupaciji CMI, koja u Hrvatskoj poseduje TV
Nova, a zatim i da pregovara o prodaji TV Avale sa televizijskom mrežom Al
Džazirom.
Ostali poznati vlasnici TV Avale, bili su Danko
Đunić sa 45,65 odsto vlasništva, dok 0,99 odsto udela ima Ekonomski
institut (to čuveno "sjemenište" još nepohapšenih filozofa pljačkaške
tranzicije), koji je pod kontrolom Đunića i Aleksandra Vlahovića,
poslanika Demokratske stranke i bivšeg ministra za privredu i privatizaciju.
Nekadašnji Miloševićev ministar i zamenik
predsednika Savezne vlade, Đunić važi za idejnog tvorca koncepta privatizacije
i za jednog od najmoćnijih ljudi u Srbiji. Najpoznatiji je kao prvi čovek
konsultantske kuće „Dilojt" u Srbiji, koja je bila
privatizacioni savetnik u prodaji mnogih domaćih kompanija, ali i kao suvlasnik
pomenutog Ekonomskog instituta i firme „Eki investment".
Učestvovao je u većini spornih
privatizacija u Srbiji, počev od vremena Miloševića kao funkcioner njegove
Vlade, pa sve do danas, bilo kao konsultant, ili kao vlasnik preduzeća - od
prve prodaje Telekoma Srbije Italijanima, do stečaja i likvidacije banaka u
Srbiji, prodaje Sartida i Imleka, i brojnih domaćih preduzeća.
Ovde valja podsetiti i na činjenicu da je Željko
Mitrović, koristeći se infrastrukturom RTS-a, bliskošću sa JUL-om, partijom
Mirjane Marković, iz jedne sobe u zgradi tadašnje zgrade bivšeg CK (Centralnog
komiteta) na Novom Beogradu, postao „balkanski medijski magnat".
RTS je, krajem devedesetih, bio
prinuđen da Pinku ustupi svu potrebnu tehniku uz minimalnu naknadu, pa je
upravo zahvaljujući tadašnjem propadanju RTS-a, došlo do procvata Pinka.
Mitrović je od te male JUL-ovske televizije, u međuvremenu, izgradio imperiju
koju čine televizijski ogranci u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Sloveniji,
petnaestak specijalizovanih satelitskih kanala (Ekstra, Kids, Mjuzik, Plus,
Movies...), muzička i filmska produkcija (City records, Pink Film
International), marketinške usluge firme „Media sistem"
i fabrika za proizvodnju diskova (Pink digital System).
Napad i kontranapad
Ni nakon demokratskih promena 2000. godine
nije pokrenuto pitanje odgovornosti za propadanje RTS-a, niti je podnet
zahtev za naknadu štete javnom servisu zbog onoga što je Pink radio.
Prema istraživanju Saveta za borbu protiv
korupcije, u odnosu na ostale televizije, TV Avala nije imala veliku gledanost
i uticaj na javno mnjenje, ali je značajno što je ova stanica zastupala
interese ekonomskog lobija. TV Avala se najviše bavila temama koje odgovaraju
njenim vlasnicima, pa tako od 2008. godine imala i ekskluzivna prava na prenos
aukcijskih prodaja u Agenciji za privatizaciju.
Svakako, ne treba zaboraviti ni na
okolnosti sukoba Željka Mitrovića i njemu suprotstavljenog tajkuna, Milana
Beka, gde su obojica zloupotrebljavali medije za ostvarivanje svojih ličnih
interesa. TV Pink je u februaru 2011. godine iznenada počela da se bavi onime čime
se ta televizija nikada nije bavila - istraživačkim novinarstvom! Tokom
nekoliko dana, počela je da „otkriva" ono o čemu su pojedini mediji odavno
izveštavali - da je prodaja akcija Večernjih Novosti obavljena nezakonito.
Prema izveštavanju drugih medija kojima je ovaj sukob privukao pažnju, razlog
iznenadnog interesovanja Pinka za nezakonitosti u Novostima jeste prethodno
izveštavanje tog dnevnika o poslovnoj propasti Pinka u Sloveniji, zbog čega
je usledio „kontranapad" Pinka. U ovom „kontranapadu" u prvoj
polovini februara 2011. godine, uporedo sa Pinkom, učestvovala je i TV Avala,
na kojoj su emitovani gotovo istovetni prilozi o nezakonitostima u
privatizaciji Novosti. Tako je na očigledan način pokazano "poslovno
jedinstvo" Pinka i Avale, kao povezanih sistema u kojima je apsolutni
vladar bio i ostao Željko Mitrović.
Željko Mitrović, palikuća, prevarant i
pljačkaš
(Tabloid, broj 148)
Pred novogodišnje praznike, 24. decembra
1999. godine, u rano jutro, oko šest sati, izbio je požar u televiziji Pink.
Bilo je to tačno pet dana nakon što je ova medijska kuća potpisala polisu osiguranja
sa osiguravajućom kućom "Dunav". Da nije u pitanju nikakav slučajan
red stvari, biće jasnije iz sleda događaja koji su prethodili, gde postaje
jasno kako je postojao plan da deo studija televizije Pink izgori, a da njegov
vlasnik naplati veliki novac od osiguranja. Na osnovu načina na koji je
osiguravajuća kuća "Dunav" učestvovala u tome, bilo je jasno da sa
naplatom neće biti problema.
Nepunih nedelju dana pre paljevine u
studiju televizije Pink (tada na privremenoj lokaciji u zgradi Narodnog univerziteta
"Braća Stamenković"), vlasnik ovog medijskog i kulturološkog
smeća potpisuje sa osiguravajućom kućom "Dunav" polise osiguranja na
niz prenosivih uređaja, takozvane pokretne tehnike, ali i na građevinske
objekte.
Ukupan profit od ove planirane paljevine
bio je 23 miliona dinara, ili celih 800.000 tadašnjih nemačkih maraka!
Nezaustavljiva beogradska čaršija odmah je došla do podataka da je Mitrović
detaljno savetovan od režimskih mešetara kako da izvede ovu paljevinu i kako da
je naplati.
Osiguranje imovine televizije Pink za
2000/2001. godinu od opasnosti požara "i nekih drugih opasnosti", urađeno
je prema polisi osiguranja 00459947-5, prema podacima iz popisnih lista na dan
31.12.1999. godine, sa povećanjem od čak 500 odsto! Tačnije, uvećana je nabavnu
vrednost opreme televizije Pink za 500 odsto!
Posle požara od 22. decembra 1999. godine,
iz kog će Željko Mitrović izaći bogatiji za skoro milion tadašnjih nemačkih
maraka, stručna komisija kompanije "Dunav osiguranje" utvrdila je
uzrok štete...
U dokumentu pod nazivom "Analiza
intervencije", koji je potpisao potporučnik Dušan Milićev,
komandir vatrogasne brigade koja je gasila požar u studiju televizije Pink, piše
da "Objekat nije pokriven uređajima za zaštitu od požara". I to
"ni u jednom delu"!
Dalje piše da je u hodnicima oko studija
postojala zidna hidrantska mreža, ali da "nije korišćena". Ima u tom
dokumentu koji je revnosni potporučnik Milićev potpisao jedna rečenica koja
jasno govori o suštini ovog "samozapaljenja". Piše da je "...do
požara došlo u studiju TV Pink dosta pre alarmiranja vatrogasne
brigade..."
Ali, kako je Milićev zabeležio svaki
detalj, nije mu promaklo da je u studiju televizije Pink bilo organizovano dežurstvo,
pa je tako primetio da su kod samog studija to dežurstvo obavljala "dva
lica". Zašto su ta dva lica gledala kako studio gori "dosta pre
alarmiranja vatrogasne brigade"?
Prethodno u zapisniku Milićeva, u onom
delu koji se zove "Razvoj i gašenje požara", piše kako je
"zbog veće količine zapaljivog materijala i visine studija od 9,5 metara
došlo do velike koncentracije vrelih produkata sagorevanja i dima do plafonske
konstrukcije izrađene od drveta i trske omalterisane sa unutrašnje
strane...".
Dakle, studio sa skoro deset metara
visokim plafonom je goreo, a da to ona "dva lica" nisu odmah
primetila! Milićev beleži i nešto što bi svakom osiguravajućem društvu trebalo
da "bode oči", samo ne "Dunav osiguranju". Naime, precizni
potporučnik piše da je prilikom intervencije iz požara spasena ugrožena oprema,
i to: iz režije studija TV Pink izneti su monitori, deset kamera i druga
oprema! Ovu drsku pljačku nezgrapno zapakovanu u inscenirani nesrećni slučaj,
Mitrović je mogao da sprovede samo uz dobru pomoć ondašnje vlasti. Zakon je tu
postojao samo kao laki humor za poslepodne...
RRA, otuđeni centar (ne)moći
Izveštaj (Saveta za borbu protiv
korupcije) o radu RRA iz 2009. godine, govori da je ta institucija samo u 2009.
godini ostvarila prihod od oko 457 miliona dinara ( 4.160.000 evra) od zakupa licenci,
od kojih je 318,5 miliona dinara (2.905.000 evra ) otišlo na
funkcionisanje same RRA, dok je ostatak od 139,3 miliona dinara (1.270.000
evra) transferisan u Budžet Republike Srbije. Ta praksa nikada nije promenjena.
Mada je, kako u izveštaju piše "nedopustivo" da sama agencija odlučuje
koliko će novca od licenci potrošiti za svoje potrebe i koliko će vratiti u budžet,
a da pritom ne učestvuje ni u finansiranju razvojnih projekata za medije, očito
da je i ova, kao i neke druge državne agencije, podivljala i osamostalila se do
kriminalnih razmera. Danas je to već jedan otuđeni centar moći pod kontrolom
određenih "delikatnih službi", koje diriguju medijskim talogom Srbije
i ubijanjem preostalog zdravog razuma miliona građana.
Sva ta prevara
O tome kako je šef "pinkovizije"
i dalje gladan državnih resursa, govori i slučaj serije "Sva ta
ravnica", koju emituje "nacionalni servis" (RTS) gde se na špici
pojavljuje ime "glavnog urednika" Željka Mitrovića. Čega je on
"glavni urednik", objašnjava njegov "poslovni partner"
Aleksandar Tijanić koji kaže da je reč o seriji koju je snimio Željko Mitrović
i da njegovo ime "ni za živu glavu" ne treba skidati sa špice. A
koliko je to RTS platio Mitroviću, ko je odobrio kupovinu i treba li to nekome
osim njemu i Tijaniću?
Željkove želje i čestitke
Brojni su ljudi i institucije koje je Željko
Mitrović prevario, kojima duguje veliki novac i usluge, ali, prava slika
njegovog karaktera je mizerna, sitna otimačina, tako reći, džeparenje
lakovernih građana. Tako je, na primer, tokom prošle godine njegova imperija
srama, Pink, emitovala takozvani rijaliti šou, o Danijeli i Zoranu, siromašnom
bračnom paru, i njihovo osmoro dece. Obećavali su im da će dobiti pomoć, da će
učiniti sve za njihovo zbrinjavanje.
Ali, čim se završila poslednja
epizoda, ostavili su ih u istoj trošnoj kućici gde inače jedva preživljavaju, u
bedi i bez struje.
Poniženje su doživele i Mirjana Zorica iz
Beograda i Tatjana Tinterović iz Loznice, učesnice Mitrovićevog rijaliti
programa "Šopingholičarke", kao i mnogi pre i posle njih. Ostale su
bez obećanih nagrada (koje su simbolične, po 500 evra, ali govore o njegovoj
moralnoj bedi i kriminalnoj psihologiji). Kad god bi se javile Pink televiziji,
tamo su im zaposleni iskreno pričali o tome kako "platu nisu videli pola
godine".
Plovidba belom lađom
Pre godinu dana, vlasnik "Pink medija
grupe" Željko Mitrović, dozlogrdio je vlastima u Hrvatskoj svojim ponašanjem,
pre svega stalnom "promocijom" njegove jahte u lukama na Jadranu, i
to uglavnom tamo gde mu nije mesto, po zakonu o pomorskom saobraćaju te zemlje.
Zbog toga su hrvatske vlasti oglasile i prodaju jahte koju su zaplenili.
U maniru uvređenog deteta kome je
neko oteo skupu igračku, zapretio je odmah protivmerama i "ukidanjem
hrvatske muzike i kinematografije u svih pet zemalja, u kojima Pink ima svoje
televizije". Tako je javnost još jednom saznala koliku medijsku moć
poseduje ovaj promoter najgoreg prostakluka u čijoj televiziji je sve
protivzakonito, od samog njenog osnivanja.
Do koje mere mu je bila važna zaplenjena
jahta, i kakav je kad neko njegovu imovinu dotakne, govori i jedna njegova tadašnja
izjava: "...Ovo je za mene životna tema i obećavam Hrvatskoj, da za vreme
vlasti (premijerke) gospođe Jadranke (Kosor), moja noga neće više kročiti
tamo", te da ima "veliko poverenje u institucije u Briselu i
Strazburu" i da se nada "brzom razrešenju i naplati štete koju je
bahata Hrvatska vlast napravila".
Naravno, u pitanju je bilo 10 miliona evra
koliko je platio ovo ploveće čudo sa šest kabina na dve palube, kupljena 2007.
godine, od para koje je zaradio sluđivanjem miliona ljudi, uz odobrenje i podršku
vlasti u Srbiji.
Jedino još Tarabiće nije opljačkao
Punih petnaest godina, tokom vladavine
Slobodana Miloševića i posle njega, razni proroci i čudotvorci harali su na
televiziji Pink, vršeći posao masovne hipnoze naroda, samo da bi zastrašujuća
pljačka države bila manje vidljiva. Željko Mitrović je u tom periodu sa njima
zajedno oteo ogromne pare naivnim ljudima. Svedoci znaju da je ovaj čudovišni šibicar
tražio od svakog "vidovnjaka", za svaki nastup po hiljadu, a kasnije,
(kad "razvije posao") i do desetak hiljada ondašnjih maraka.
GLOSA
Televizija Pink na čelu sa Željkom Mitrovićem
počinila je najveći kulturni genocid nad Srbima ubijanjem kolektivnog pamćenja,
što i danas traje, žešće nego ikada ranije.