Kontranapad
Novi oblici diktature Republičke
agencija za elektronske komunikacije
SOS kanal šalje SOS
Sistematsko ubijanje
pojedinih elektronskih medija u Srbiji i isto tako sistematska glorifikacija
drugih, režimu dragih,
Miroslav Vislavski
Ovih dana, Udruženje novinara
Srbije sa najmnogobrojnijim članstvom i najdužom tradicijom, uputilo je
javnosti saopštenje u kome "izražava zabrinutost za opstanak televizije
SOS Kanal". Reč je o prvoj privatnoj televiziji sa sportskim programom u
Srbiji, koja se posredstvom kablovskih emitera prati i u Republici Srpskoj i u
Crnoj Gori.
Prilikom dodeljivanja
frekvencije, ova televizija je dobila regionalnu frekvenciju, koja joj je nakon
izvesnog vremena oduzeta. Razlog je bila činjenica da je nezavisni državni
organ RATEL (Republička agencija za elektronske komunikacije), zadužen za određivanje
frekvencija, SOS kanalu odredio frekvenciju koja je po međunarodnoj raspodeli
pripadala državnoj televiziji Rumunije. Usled toga, SOS kanal se nije mogao
pratiti preko zemaljske antene jer je njegov signal na toj frekvenciji
"pokrivan" signalom veće snage sa kojim raspolaže televizija naših
suseda!
U takvim okolnostima SOS
kanal je prestao da izmiruje obaveze prema RRA, a kao odgovor države usledilo
je oduzimanje frekvencije! Zbog arogancije i bahatosti onih koji predstavljaju
RATEL, koji nije pokazao volju da nađe solidnije rešenje, SOS kanal je bio
primoran da vodi sudski spor koji traje pet godina! Višegodišnji sudski
postupak po tužbi SOS kanala protiv RATEL - a zbog dodele neispravne
frekvencije je pred okončanjem, a Privredni sud je predložio dogovor oko
nadoknade štete od strane RATEL - a, koja je do sada, prema nalazima nezavisnih
veštaka, premašila 600 miliona(!?) dinara. Ovakav predlog RATEL je odbio, iako
je SOS kanal bio voljan za dogovor, u kome bi potraživao višestruko manji
iznos.
Takav osioni odnos RATEL - a i
ignorisanje sudske presude prema SOS kanalu, nakon višegodišnje borbe za
opstanak u medijskom prostoru, sada nakon odbijanja sporazuma o poravnanju,
dovodi ovu televiziju pred nepremostivu barijeru. U svom saopštenju Udruženje
novinara Srbije "smatra da je odluka RATEL - a, ne samo neodgovorna, već i
da direktno ugrožava opstanak SOS kanala, koji zbog pretrpljene štete više nije
u mogućnosti da normalno posluje".
Povodom "slučaja SOS
kanal" ispoljene su reakcije gledalaca od kojih izdvajamo: "Poigravanje
države sa poslodavcima je sramno. RATEL se ponaša kao diktator. Ko su uopšte
ljudi koji sede tamo i kroje medijsko nebo Srbije? Sramota!" ili:
"Koliko god želeli da imamo državu, nema nam sreće. Jednako sa medijima
koji su u kolapsu. Ako nezavisno telo, koje je poželjno i potrebno u oblasti
medija, ne prihvata odluke suda i nije "raspoloženo" za poravnanje,
ne preostaje ništa nego država da ga ukine i krene iz početka. To što je RATEL
učinio SOS kanalu je zločin i bahatost grupe ljudi kojima je pozicija u kojoj uživaju
popila pamet. Dosta, bre, sa takvom samovoljom!"
O torturi izvršenoj nad SOS
kanalom, upoznati su pojedinci iz državnog vrha. Prilikom posete SOS kanalu 12.
novembra, Nebojša Stefanović, predsednik Skupštine Srbije, koja bira članove
RATELA i kojoj RATEL polaže račune, između ostalog je rekao: "verujem
da će preovladati pamet i da će problem SOS kanala biti rešen, da će biti
ispravljena nepravda prema ovoj televiziji, koja je potrebna Srbiji i njenim
građanima".
SOS kanal je zamišljen i pravljen
po modelu i principima koji su poželjni i potrebni u tretmanu sportske
delatnosti u današnjim okolnostima društvenog razvoja. On je prva i jedina
privatna sportska televizija sa sopstvenom produkcijom koja sport posmatra sa
svih strana, a ne samo kao takmičenje i zabavu ili isključiv komercijalni
interes! Za razliku od ove medijske kuće koja je odgovorna za sopstveni razvoj
i prema zahtevima medijske politike obezbedila savremene uslove rada u
sopstvenom prostoru i zavidnu tehniku uprkos teškoj situaciji u koju je
dovedena voljom RATEL - a, druge sportske televizije koje su u međuvremenu
iznedrene u Srbiji kao deo nekih sistema ili kao novostvorene, nemaju
elementarne prostorne i tehničke, a ponad svega ni zakonske uslove. Naprotiv!
Njihov motiv i osnov je zarada na atraktivnim ponudama programa koje plaća državna
kompanija!
O takvom primeru i na takve
pojave, Udruženje sportskih novinara Srbije koje štiti interese ove profesije i
okuplja oko 800 sportskih novinara, obavestilo je predstavnike OEBS. Njihova
nedavna poseta premijeru Ivici Dačiću i potpredsedniku Vlade Srbije, Aleksandru
Vučiću, rezultirala je uveravanjima da će država Srbija ispuniti obavezu da izađe
iz vlasništva nad medijima. Međutim, i dalje su prisutni neregularni odnosi u
sferi elektronskih medija, imajući u vidu da su državni mediji i dalje
privilegovani u poređenju sa privatnim. U vezi sa tim, primer je državna
kompanija Telekom Srbija (u 100% vlasništvu države), koja je kupila privatno
preduzeće HD WIN u čijem sastavu se nalazi tv Arena sport. Ova televizija sa četiri
kanala, emituje program putem kablovske mreže KDS. Radio difuzna agencija (RRA)
nije mogla da izda dozvolu za emitovanje ovog tv programa, upravo zbog sporne
vlasničke strukture. Bez obzira na tu činjenicu, ova televizija uprkos nemanju
dozvole, već godinu i po dana nesmetano emituje program. Kako to biva u
zemlji Srbiji, metodom političke presije se naknadno traži dozvola od RRA za
emitovanje programa TV Arena sport.
Udruženje sportskih novinara
Srbije se obratilo otvorenim pismom premijeru Vlade Srbije, Ministarstvu
informisanja, Radio difuznoj agenciji i Telekomu Srbija sa pitanjem: kako je
moguće da državna kompanija kupi privatnu televiziju? Osim RRA koji je
odgovorio da je u postupku izdavanje dozvole, drugi se nisu oglasili. Dakle,
nema objašnjenja niti odgovora koji su to nacionalni interesi da država koja
ima svoj javni servis, kupuje privatnu televiziju koja je specijalizovana za
sportske prenose, televiziju koja se emituje preko emitera koji se prate u
svega 5 - 10% domaćinstava? Da apsurd bude veći, TV Arena sport je kupila prava
na utakmice Lige šampiona, a poznato je da nema značajnijih prihoda, pa sve troškove
poslovanja snosi Telekom Srbija, dakle država Srbija!
Kako je moguće i o kakvim
interesima je reč, ako nije gledanost osnovni kriterijum, da Zajednica super
ligaša Srbije proda tv prava za prenošenje fudbalskih utakmica nacionalnog
prvenstva televiziji koja je prešla u vlasništvo državne kompanije, a čije mogućnosti
za gledanost su prilično sužene u odnosu na državni javni servis? Ako je reč o
značajnoj nadoknadi, čiji novac je u pitanju koji se po tom osnovu izdvaja - da
li televizije Arena sport ili države (Telekom Srbija)? Ako se tome doda činjenica
da je prodaja tv prava za utakmice domaće elitne lige učinjena bez ikakvog
javnog konkursa, onda je izvesno da su privatni emiteri koji se finansiraju iz
sopstvenih prihoda, drastično ugroženi u konkurenciji sa privilegovanim
privatnim emiterom koga je u svoje okrilje primila država preko svoje kompanije
i koji zahvaljujući autoritetu (nasilju) države mogu da se ponašaju kako hoće.
Emituju program bez dozvole RRA, ne plaćaju obaveze državi koje moraju svi
drugi emiteri da podmiruju!
Slučaj kupovine tv Arena sport od
strane državne kompanije Telekom Srbija, u kojoj su u minulom periodu bila
krupna dešavanja, zaključno sa kadrovskom promenom na čelu kompanije koja je
podrazumevala odlazak "okorelog" Ds- sovca Branka Radujka i
dolazak "nestranačke" ličnosti Predraga Ćulibrka, koji se
svrstao u DS u danima pred izbore u maju mesecu, poput vojnika koji je stupio u
četničke odrede pred kraj rata 1944, pokrenuo je i poslanička pitanja među
kojima je ilustrativno ono koje je uputila Sanda Rašković Ivić (DSS).
Ona je ovih dana u Parlamentu Srbije pitala: Naravno, tu se postavlja pitanje
da li taj izbor podrazumeva zaustavljanje onih istraga koje bi mogle i trebalo
da budu nastavljene u samom "Telekom Srbije"? Da li je tačno da će se
te istrage zaustaviti i da narod neće saznat istinu o tome da li su neki visoki
funkcioneri DS izvlačili godinama iz "Telekoma Republike Srpske" i iz
"Telekoma Srbije" veliki novac? Da li to znači da će biti
zaustavljena istraga o tome da je "Telekom Srbija" kupio jedan
sportski kanal, kažu potpuno nezakonito, i da se i dan danas on emituje
nezakonito, jer nema dozvolu RRA"
Sport nije samo zabava. On je
odavno postao unosni poslovni motiv. On je industrija u kojoj se obrće ogroman
kapital. Zato je i postao poprište različitih interesa i stecište raznih ljudi
koji u njemu vide novac, dobit, privilegije, moć. Dakle, zabava koju pruža
sport, a pre svega takmičenje, samo je deo ukupnih sadržaja koje se
zadovoljavaju u toj delatnosti. Sport je oblast koja može da pruži neverovatan
doprinos u reafirmaciji vrednosnih kategorija. U njemu se veoma efikasno
ostvaruje vaspitna funkcija mladih i društva u celini tako što doprinosi
oblikovanju i implementaciji najsuptilnijih vrednosti ljudskog karaktera kao što
su: radinost, disciplina, odgovornost, upornost, istrajnost, poštovanje,
kolektivni duh, fer odnos, uzajamnost, solidarnost, borbenost, ponos,
dostojanstvo, ljubav, patriotizam, umeće podnošenja poraza, nepravde, boli...
Sve su to osobine koje karakterišu dobre ljude. Srbija danas potrebuje kao
nikad, dobre ljude! Uticaj sporta u tom smislu je moguće obezbediti neposredno
i posredstvom medija. Zato je od izuzetnog značajan i interesa da se država i
njene institucije u toj oblasti ponašaju saglasno zakonima, a ne po volji
birokrata. Da li su država i njeni činovnici toga svesni?
Ono što je porušeno, popraviti se
ne može! Mora se novo graditi. To je pravilo koje važi od iskonskih vremena. U
Srbiji se pod tezom vraćanja tradicijama, zapravo restaurira vreme i život
samostalne Srbije o kojoj su definitivan sud dale umne glave kao što su
Branislav Nušić ili Radoje Domanović. Njihova kritika države i sistema
vrednosti pre jednog veka nije dovoljna današnjim ministrima i drugim državnim činovnicima
kao pouka kako propada birokratski model. Oni ćute i ne osvrću se na to šta su
poruke građana, naroda, istaknutih pojedinaca i slobodnomislećih ljudi.