Niš
Zašto još
uvek nisu u zatvoru pljačkaši niškog aluminijumskog kombinata Nissal
Kad gazde zabrazde
Mnogi se u
Nišu danas pitaju: da li je bilo lako opljačkati, a zatim uništiti Nissal,
nekada najveći aluminijumski kombinat u ovom delu Evrope, i ostaviti 1200 ljudi
bez posla? Zasigurno nije. Ali izaći iz toga bogatiji nekoliko miliona
evra, a da niko nije za to odgovarao, to je bilo znatno teže! Niškom
prevarantu, Goranu Vukoviću, i to je pošlo za rukom. Jedini problem koji sada je ima je
kako da se nekažnjeno
izvuče iz svega toga. Nova
narodna poslovica kaže: "Iza svakog uspešnog tajkuna, stoji dobro
organizovana kriminalna grupa u vrhovima vlasti"! To je, verovatno,
odgovor na dalji tok događaja u vezi sa Nissalom, njegovim grobarima,
braćom Goranom i Mitrom Vukovićem, i nizom povezanih osoba, među kojima su i
nekoliko korumpiranih državnih funkcionera iz sadašnje i prethodne vlasti,
nekoliko lokalnih gmizavaca i kriminalno pravosuđe. Hoće li sa Vukovićem, na
optuženičku klupu ići Mlađan Dinkić, Milutin Mrkonjić, Boris Tadić...
Mersiha
Hadžić
Kriminalci su
se oduvek borili za moć kako bi sačuvali novac i imovinu koji su
pokrali. U slučaju niškog tajkuna, prevaranta i pljačkaša na veliko, Gorana
Vukovića, glavno je pitanje ko čuva njegove milione? Ili, još
bolje: ko čuva milione evra koje je pokrao sa blagoslovom svake vlasti, deleći
sa vodećim političarima opljačkano? Odgovor na ovo pitanje nije teško naći.
Vuković je odabran da "sakuplja med" za ličnosti iz državnog vrha u
vreme dva predsednička mandata Borisa Tadića, pa je imovina i novac od Nissala
danas pod zajedničkom zaštitom istaknutih ličnosti i prethodne i sadašnje
vlasti.
Za početak,
treba podsetiti da je Boris Tadić, decembra meseca 2007. godine,
otvarajući novu proizvodnu liniju fabrike aluminijuma Nissal u Nišu,
svečano izjavio da u Srbiji mogu da niknu na stotine sličnih fabrika, pa
je još dodao i da će aluminijumske šipke proizvedene u Nissalu biti ugrađivane
u najbolje svetske automobile i da će se uskoro takvi automobili
proizvoditi i u Srbiji!
Četiri meseca
pre otvaranja ove proizvodne linije (za koju je više dnevnih listova tvrdilo da
je kupljena novcem darka Šarića!) Goran Vuković je već oformio preduzeće
Nissal Inženjering i na čelo "menadžmenta" postavio svoga brata Mitra
Vukovića. Tek toliko da se braća Vuković ne bi osetili usamljenim u tako
važnom poslu, u aprilu mesecu 2008. godine, Mlađan Dinkić im je ponudio
finansijsku pomoć iz Fonda za razvoj, "da nastave modernizaciju
proizvodnje", hvaleći pljačku Nissala rečima da je to
"...jedan od boljih primera privatizacije u Srbiji"! Samo nekoliko
meseci pre ovih Dinkićevih hvalospeva, Goran Vuković je prestao da radnicima Nissala
uplaćuje obaveze u fond PIO i u zdravstveno osiguranje!
Vukoviće i
njihov kriminal, podržao je i Milutin Mrkonjić, u aprilu mesecu
2010. godine, govoreći kako je Nissal "jedno od najboljih preduzeća
u kome radi 650 radnika", te da će on sve učiniti da država pomogne da se
"zadrže radna mesta i prošire poslovi"...
U to vreme, Goran
Vuković je već zadužio Nisal sa preko 16 miliona evra, samo
prema bankama, a radnicima je već tada dugovao šest plata, tri godine
neplaćenih doprinosa za PIO fond, i tri godine neisplaćenih
doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje!
Kasnije se
Mrkonjić nevešto pravdao da je bio "loše obavešten", jer mu je Dragan
Jovanović, savetnik i bivši generalni direktor Nissala, rekao ono
što je on želeo da čuje. Istina je, međutim, znatno drukčija...
Znao je
Mrkonjić da je Goran Vuković "ličnom inicijativom" u Niš iz
Beograda doveo Dragana Jovanovića, prvog generalnog
direktora Nissala! Tada je Jovanović obavio najprljaviji deo posla,
otpuštanje velikog broja radnika, pa je sa tako ružnom reputacijom kasnije
našao uhljebljenje u Ministarstvu za saobraćaj!
Tokom
2012. godine, zajedno sa Milutinom Mrkonjićem biva optužen za korupciju.
Krivične prijave MUP-u podnelo je Odeljenje Međunarodnog instituta za
bezbednost i praćenje korupcije u javnom sektoru. Odeljenje Međunarodnog
instituta za bezbednost za praćenje korupcije tražilo je od MUP-a Srbije da, na
osnovu prijave, hitno sprovede istražne radnje i da se oni procesuiraju po
zakonu.
Reč je bila o
krivičnim prijavama za zloupotrebu službenog položaja i korupciju pri izdavanju
međunarodnih transportnih dozvola, a podnete su i protiv bivše šefice Mrkonjićevog
kabineta Snežane Zeković.
Vukoviću
plaća država, a on ne plaća nikome
Umesto
sankcija za takvo pljačku i otimačinu u niškom preduzeću Nissal a.d.
Goranu i Mitru Vukoviću i njihovoj kriminalnoj bratiji stiže nagrada od strane SNS-a!
Gradonačelnik Niša, dr. Zoran Perišić je braći Vuković odložio na dve
godine obavezu uplate u fond obaveznog zdravstvenog osiguranja, i tako omogućio
nastavak njihove sadističke torture nad zaposlenima.
I dok mu
se svaka vlast udvara, Goran Vuković, neizlečivi alkoholičar opsednutim seksom,
koji se sa pozicija stečene moći ponaša kao i svaki dojučerašnji bednik, priča
po niškim kafanama kako iskorišćava potčinjene mu radnice, kako ih protiv
njihove volje seksualno napastvuje i slične gadosti, zbog kojih je neko već
morao da ga ukloni, ali, njega politička mafija čuvao kao "zlatnu
koku"! Njegov moral tu nije bitan.
On i
njegov skandalozni brat Mitar, uništili su 600 porodica u Nišu i okolini,
uz obilatu pomoć korumpiranih članova Agencije za privatizaciju, korumpiranog
ministra građevine i korumpiranog predsednika niške gradske vlade, koji su
omogućili da se na prevaru i uz lažiranu tendersku dokumentaciju i po
višestruko nižoj ceni od realne, privatizuje Nissal.
Izvršni
direktor direkcije za izgradnju grada, nekažnjeno je, za novac i robu, omogućio
stalni priliv novca, konstantno obezbeđujući posao Nissalu. Tako je Vukovićev
"biznis" u dužem periodu finansiran od strane države i grada, bez
obzira na loše izvedene radove, bez obzira na loš kvalitet robe i enormno
probijanje rokova (primera ima puno, a najznačajniji su objekat gradske uprave
Niš, Hala Čair, Stadion Čair, Direkcija za izgradnju grada)...
Nadležni inspektorati ne reaguju na
bezbrojne nepravilnosti u poslovanju Nissala. Ljudi iz establišmenta
uporno prave ustupke Vukoviću, pre svega po pitanju neuplaćenih poreza,
poslovanja na crno, neisplaćenih plata, regresa, PIO fonda i neuplaćenih
sredstava po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja radnika. Tako su svi oni
postali njegovi aktivni saučesnici u kriminalu. Što ih je više, Vuković je
mirniji. Kad padne, neće sam pasti.
To je
otišlo toliko daleko da je i načelnik Kliničkog centra u Nišu u indirektnoj
saradnji sa kumom Gorana Vukovića (veza po njegovom drugom braku, sa izvesnom
Tanjom, ili, kako je Mitar Vuković krstio - "Sisatom Tanjom", koja
radi u jednom državnom telu i ucenjuju potencijalne izvođače radova na
rekonstrukciji zgrade Kliničkog centra u Nišu, kako bi u ceo posao bio uključen
Nissal Inženjeringa preko leđa Nissal a.d.).
Da li
je Nissal a.d. došao u fazu da, kako tvrdi lažni inženjer Mitar Vuković,
novac za osnovne potrebe prikuplja od prodaje starog papira, zarad opšteprihvaćenog
trenda štednje? Sudeći po
ponašanju braće Vuković, ne bi se reklo. Kako lažni
inženjer Mitar Vuković kaže, "u jeku krize", on sebe i porodicu vodi
u Pariz za 1. maj, avionom, i to prvom klasom. A par dana kasnije, Goran
Vuković šalje jednog od svojih "ljubimaca" (automobil marke Porsche
Panamera) na servis u Italiju, i plaća za tu uslugu
najmanje 20.000 evra! On i brat časte sebe platama i do
5.000 evra, bez obzira što zaposlenima duguju plate
i pripadajuća primanja za osam meseci.
"Ječanje krize" ne dopire do njih.
Samo on
živi kao faraon
Svakome je u
Nišu jasno da je Goran Vuković zlonamerno, manipulišući svojim mlađim bratom Mitrom
Vukovićem i jednim brojem slabih, lakomih i moralno oštećenih ljudi,
primenio već poznati scenario "kupovine sa lošom namerom".
Oni
(braća Vuković i ostali) nisu bili kupci, već trgovci. Nisu pazarili preduzeća
da bi radili i unapredili ga, već da bi ga opljačkali. Privatizovali bi firmu,
davali u zalog njenu imovinu i uzimali kredite - koji nisu završavali u
ulaganjima! Prodavali su gotovu robu svojim firmama (Nissal Inženjering, Nissal
Rus, Nissal Anapa...), a na kraju bi preduzeće ostalo bez para i sirovine,
ali i s dugovima radnicima, bankama, dobavljačima. Imovina je bila cilj, a ne
sredstvo poslovanja. Te je tako u Nissalu a.d. založeno sve osim kućice portira!
Privatizacija
je Goranu Vukoviću i njemu sličnima bilo zanimanje. Ako nije tako kako
drugačije objasniti propast Nissala a.d. koji nikada u svojoj 50 godina
dugoj istoriji, do dolaska Gorana Vukovića, nije loše poslovao?
Pa čak ni
devedesetih godina kada je država bila pod sankcijama i u ekonomskoj blokadi.
Uvek je, sve do dolaska Gorana Vukovića, prosečna plata u Nissalu a.d.
bila bar 20% iznad republičkog proseka, a zadnjih deset godina prosek se kretao
od 24.000 do bednih 28.000 dinara sa zakašnjenjem od sedam meseci, uprkos
mnogim ugovorenim, odrađenim i u evrima naplaćenim milionskim poslovima u tom
periodu kao što su Airport City, Beograd -Stambeno-hotelski
kompleks Panorama, Anapa, Ruska federacija - Zgrada vlade Republike Srpske
i kompleks zgrada ministarstava Republike Srpske - Merkator centar u Nišu -
Aerodrom Morava u Kraljevu - Hotel Dagomys u Sočiju, Ruska Federacija -
Poslovni objekat Integra u Banja Luci gde svaki pojedinačno vredi od milion
pa do više od deset miliona evra za druge. Plus mnogo drugih ugovorenih, odrađenih
i naplaćenih, veoma unosnih poslova, i to sve samo sa jednim od pet operativnih
i uposlenih pogona Nissala a.d?!
Koliko je
stvarna naplaćena vrednost objekta Panorama u Anapi i poslova ugovorenih
preko poprilično mistifikovnog preduzeća Integral Inženjering iz Banja
Luke? Kolika je stvarno naplaćena vrednost za radove na rekonstrukciji fasade i
enterijera hotela Dagomys u Sočiju, a kolika prikazana?
Kome i za
koje uslugu su poklanjani stanovi u vlasništvu Nissala a.d. u ulici
generala Tranijea, u ulici Voždovoj i u ulici Milorada Veljkovića Špaje, koji
nisu toliko interesantni zbog same vrednosti koliko zbog osoba koje su sada
vlasnici tih i nekih drugih stanova nekada u vlasništvu Nissala a.d.?
I tako u nedogled...
U
međuvremenu, u Nissalu a.d. caruje besparica, kriza, nema sirovine, nema
plate, nema PIO, nema socijalnog osiguranja, nema para za putne naloge, voze se
vozila stara dvadesetak godina koja se ne servisiraju, koja se voze tako što
vozač mora svo vreme da drži nekakav kanap u rukama, kako se auto ne bi
ugasio...
Nema para za
račune za grejanje, struju, telefone koji se svakog meseca isključuju, pa
zaposleni usred zime sede u pogonima i kancelarijama bez grejanja i bez
mogućnosti komunikacije sa spoljnim svetom. U isto vreme, na drugoj strani,
Goran Vuković kupuje simbole svoje banditske moći: džip Volkswagen Tuareg, Subaru
Outback, Audi A8, Mercedes ML, Porche Panamera, jednu jahtu, veću jahtu,
kuću u Grčkoj na Halkidikiju kupuje bratu stan i par automobila (Mazdu 3, Renault
Vel Satis, Fiat Punto)...Tačnije, troši novac na luksuziranje kao pijani
kockar ili naftna platforma u plamenu.
Nizu generalnih
direktora koji se nikada nisu mešali u svoj posao, niti su razumeli čime se Nissal
a.d. bavi, već su popunjavali mesto u organizacionoj šemi i nepromišljeno
potpisivali donešena im dokumenta, izlažući tako sebe udaru zakona.
Jednom
tehničkom direktoru kojeg je Nissal a.d. interesovao samo kao sredstvo
za razvijanje svog privatnog biznisa, i drugog, aktuelnog, kojeg Goran i Mitar
Vuković koriste kao otirač i kao osobu za vezu sa političkom vrhuškom
grada, zahvaljujući vezama koje taj direktor, preko svoje supruge,
održava sa njima. Osoba koja uopšte ne razume proces proizvodnje i čije se
delovanje svodi na čišćenje fabričkog kruga i sproveđenje u delo sumnjivih i
nezakonitih zamisli Mitra i Gorana Vukovića.
Plata sa
"korekcijom"
Slike
lopovske imperije govore više od hiljadu reči. Tako, na primer, služba obračuna
plata u Nissalu ima dve tabele - jednu tabelu sa spiskom plata radnika i
drugu sa kolonom "plata sa korekcijom"? "Korigovana plata"
je razlika između stvarne i prikazane plate na obračunu, kako bi se izbeglo
plaćanje poreza državi!
Osim što driblaju
državu, jer imaju političku i mafijašku zaštitu, braća Vuković preko generalnog
direktora Neše zvanog Štambilj (čija je omiljena izjava: "Jebeš mi mater,
ako ne bude plata u utorak!") ucenjuju i prete radnicima koji su u cilju
ostvarivanja svojih zakonom zagarantovanih prava tužili Nissal a.d.
Prete im otkazima i protivpravnim slanjem na plaćena odsustva u trajanju od 90
radnih dana godišnje sa 60% plate.
Pitanja za
(ne) odgovorne
Čemu služe preduzeća "Nissal
Rus" i "Nissal Anapa" registrovana u Ruskoj
Federaciji? Ko stoji iza tih preduzeća i na koj način se raspolaže novcem sa
njihovih računa? Kolika je ukupna vrednost izvedenih radova na objektima
Panorama u Anapi, koja je po prvobitnoj ponudi i bez velikog broja dodatnih
radova dogovorenih aneksima na prvobitni ugovor, iznosila oko devet miliona
evra? Dokle će država, tužilaštvo, sud i policija neprocesuiranje ovog i
ovakvih primera i slučajeva pravdati "slabim dokazima" i nedostatkom
političkog konsenzusa? Da li te institucije čekaju da im prekršioci sami donesu
"jake dokaze", kako bi krenuli u njihovo eventualno procesuiranje?
Zašto
svako pitanje postavljeno u vezi privatizacije Nissala a.d. i pljačke i
uništavanja tog preduzeća, bilo da je ono postavljeno u samom preduzeću,
medijima pa čak i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izgleda kao da je
postavljeno u nekoj gluvoj sobi i ne čuje se dalje? Kako to da toliko prozivani
Goran Vuković, Mitar Vuković i njihova kriminalna bratija nikada nisu
odgovarali za više očiglednih prevara i pljački?
Ako je
političko-kriminalni establišment aminovao ovakve metode pljačke u jednom
uspešnom proizvodnom preduzeću, koje je u trenutku privatizacije zapošljavalo
preko 1.200 ljudi, da li je to signal da i radnici Nissala a.d. krenu
prema kriminalu i otimačini kako bi prehranili sebe i svoje porodice? Ili je
došlo vreme za ozbiljan obračun radnika sa ovakvom mafijom, po cenu toga da
dođe i do krvavih sukoba sa ovakvom državom koja štiti svoje bandite?
A 1.
Ubijaju sa
odobrenjem
Ni do danas
nije poznato javnosti u Nišu, od koga su braća Goran i Mitar Vuković i
njihov pajtos Neša "Štambilj" Krstić, tražili i dobili saglasnost za
postavljanje izuzetno štetne bazne stanice mobilne telefonije u maju 2013.
godine na krovu upravne zgrade Nissala a.d. koju je postavila kompanija VIP
Srbija?
Da li
su pored radnika koji sutra mogu otići iz preduzeća, stanovnici lokalnih kuća
oko Nissala a.d. (koji nemaju kuda otići) obavešteni o šteti koju takva
stanica ima po zdravlje Ijudi, a posebno dece? Jedna studija nemačkih
stručnjaka je pokazala tri puta veću učestalost raka među ljudima koji žive na
udaljenosti od 400 metara od GSM bazne stanice, upoređeno sa ljudima koji žive
dalje od baznih stanica! Ali, koga to ovde zanima?
GLOSA
Finansijska
direktorka Nissala, od kvalifikacija ima samo to da je ljubavnica Mitra
Vukovića
GLOSA
U Nissalu
je sve pod hipotekom, osim kućice za portira!