Na
nišanu
Koga
Evropska unija mami, obećanjima ga hrani, a kad namami ...
Brisel
sve dalji
Nakon
događaja u Kijevu, i neuspešnog pokušaja Zapada da raznim "obojenim
revolucijama" pridobije Ukrajinu kao još jednu svoju koloniju, na redu je
da se i Srbija (sa Crnom Gorom) urazumi. U tome će svakako pomoći i ruska
spoljna politika prema Balkanu, koja je već postigla dogovore sa SAD i
Nemačkom, kako treba da se ove velike sile postave prema ovdašnjim korumpiranim
i kriminalizovanim vladama.
Milovan
Brkić
Karte
su podeljene. I nacrtane. Velike sile su se opet dogovorile o podeli interesnih
zona. Spora oko toga više nema. Tako je bilo i ranije. Jalta, Postdam...
Dan
uoči potpisivanja Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju Ukrajine Evropskoj
uniji, njen predsednik Viktor Janukovič obavestio je Brisel da privremeno odustaje od
potpisivanja Ugovora, pravdajući se postojanjem ekonomskih i nacionalnih
interesa.
Ali,
pre nego što je predsednik Janukovič doneo ovu odluku, konsultovao se sa Vladom
Ukrajine i Radom (parlamentom), koji su ga podržali. Evropski komesari su ostali
zbunjeni odlukom Ukrajine da počne da se zamlaćuje pregovorima sa brisleskom birokratijom.
Ukrajinski
predsednik je podsetio komesare da Ukrajina od Rusije dobija gas po povlašćenoj
ceni, koji, osim za grejanje, koristi ukrajinskoj privredi. Ukrajina duguje
Rusiji dve milijarde a potrebno joj je još 15 milijardi evra, da dođe do daha!
Na pitanje upućeno Briselu koliko evropski budžet može da odreši kesu za Ukrajinu,
odgovorili su odrečno. Ne, nikako. Naprotiv, Ukrajina treba da plati Briselu!
Srpska
politička oligarhija se uzradovala. Ode Ukrajina, odosmo i mi! Izveštaji iz
Kijeva su, u srpskim medijima, govorili o namučenom ukrajinskom narodu koji
želi promene. Pustahija, kakav je bokser Vitalij Kličko, želele su da
destabilizuju zemlju.
Sve je
bilo uzalud. Između dve države je pao dogovor. Rusija je od Ukrajine otkupila
državne obveznice za 15 milijardi evra, smanjila je cenu gasa za 40 odsto
od tržišne. Ove pare su nezamislive za budžet Evropske unije.
Dogovor
predsednika Viktora Janukoviča i predsednika Vladimira Putina ratifikovali
su parlamenti ovih država. Svi putevi iz Kijeva vode u Moskvu. Inače, kofer sa šiframa
nuklearnih raketa i bombi ukrajinske vojske nalazi se još u Moskvi.
Rusija
se dogovorila sa saveznicima, pre svega Nemačkom i Sjedinjenim državama, da se
svet polako uređuje, a naročito Evropa. Očekivanja avanturista iz Kijeva da
zemlju gurnu na stranputicu, izjalovila su se. Za vjeki vjekov.
I
Brisel je odlučio da sa Ukrajinom prekine pregovore o stabilizaciji i
pridruživanju. Niko nije zucnuo, da zapreti Ukrajini, ne daj Bože Rusiji.
Čišćenje
Balkana počinje od Crne Gore
Srpska
politička oligarhija je samodopadljiva. Ophravana pohlepom za pljačku,
životinjski kidiše na Brisel. Pa ko od nas preživi. Ove godine mnogima će od
njih crna vuna da se isprede.
Skoro
neprimetno je prošla vest, dok se demonstriralo u Kijevu, da je Vlada Crne Gore
odbila predlog Vlade Ruske federacije o ustupanju luke u Baru za potrebe ruske
flote.
Dakle,
čišćenje Balkana počeće od Crne Gore.
Strpljivo
su Rusi kupovali od Crnogoraca kuće, imanja, preduzeća. Plaćali, pretplaćivali.
Za razliku od Engleza, koji su otimali, Rusi su davali ogromne svote novca.
Rusija
ima kartu u rukavu. Biznismen Oleg Deripaska potražuje više od milijardu
evra, koje je platio za Aluminijumski kombinat u Podgorici. Rusi to lako mogu
da oproste, ali zašto. Ko će Crnoj Gori da pokloni tolike pare, da namiri dug
prema Rusima.
Apeli
iz Podgorice upućeni Briselu, Londonu i Vašingtonu da ih ne predaju Rusima,
ostali su bez odgovora. Bolje reći, rekli su im - ljubav za ljubav, sir za
pare. Uzeli ste, platite.
Rusi u
odnosima sa stvarnim država drže se strogo ekonomskih zakona. Nikom ne prete,
ne treba im tuđa teritorija. Plaćaju kada kupuju, nema prevare. Nikog ne prisiljavaju
da uzimaju njihove novce. Srbija još nije nestala kao država zahvaljujući
Rusiji.
Srpska
politička elita je našmrkana, kriminalna i zločinački raspoložena. Ona želi da
posluje sa Arapima, iz Emirata, saudijske Arabije. Kakva Nemačka, Rusija, kakve
evropske države!
Ove
godine hladni vetrovi iz Sibira oduvaće i srpske velmože. Jedna od glavnih tema januarskog samita Evropske unije
i Rusije će, prema najavama, biti gasovod "Južni tok". Brisel
traži da se sporazumi koje su potpisale zemlje na trasi gasovoda usklade sa
evropskim propisima, a Moskva je, ne iznoseći detalje, dala svoj predlog za
prevazilaženje problema. Interes za Južni tok je, pre svega, i evropski
interes.
Srpska Vlada
pobedonosno nam poručuje da je postigla istorijski dogovor. Otpočinjanje
pregovora sa Evropskom unijom. U međuvremenu, Nemačka je spremila listu od
devet zahteva na kojima insistira da budu ugrađeni u pregovarački okvir za
Srbiju, a koji bi EU trebala da usvoji.
Četiri ključna zahteva „nemačkog
paketa", a koji je podržala i Velika Britanija, su sledeći:
Da se pored poglavlja 23. i 24.
odmah otvori i poglavlje 35. (Kosovo), kao i da se ova tri „odseka"
poslednja zatvore;
Da se primene
sve tačke Briselskog sporazuma, a da Beograd konstantno, na terenu, dokazuje da
neće ometati Prištinu u procesu evropskih integracija;
Da Beograd i
Priština potpišu sporazum o dobrosusedskim odnosima pre punopravnog članstva u EU;
Da se
pregovori suspenduju u bilo kom momentu, ukoliko Beograd okleva ili prekine
sprovođenje preuzetih obaveza;
Preostalih pet
tačaka, manje-više, preslikavaju Deklaraciju o Srbiji, koju je Bundestag
usvojio 27. juna, gde se traži uspeh lokalnih izbora, potpuno uklanjanje paralelnih
struktura na Severu, slobodno kretanje kosovskih carinika, nastavak reforme
pravosuđa i borba protiv korupcije, pomirenje u regionu i vidljiv napredak u
otkrivanju i gonjenju počinilaca paljenja nemačke ambasade 2008.
Nemačko-britanski
papir, koji je sročen na dve strane, kako saznajemo, prosleđen je državama
članicama EU i trenutno se o njemu vode razgovori u Evropskom savetu.
Postojanje
nemačko-britanske inicijative potvrdio je i Andreas Šokenhof, funkcioner
CDU, koji je poručio da Srbija još nije ispunila uslove za početak pregovora.
Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić
uzvratio je da je „Srbija uradila neke stvari za koje Šokenhof, izgleda,
nije saznao, a da ono malo što nije ispunjeno nije krivica Beograda".
Po svemu sudeći, ova godina će, za Balkan,
biti godina raspleta. Znaće se gde je kome mesto. Oni, koji to ne shvate, i ne
prihvate realnost, suočiće se sa odgovornošću.
Sadašnje srpsko rukovodstvo je,
nepopravljivo u sukobu sa stvarnošću.
A
1.
Pozadina
bitke za Ukrajinu
Izrael Šamir, pisac i novinar, koji ima švedsko držvljanstvo, a
poreklom je iz Novosibirska, piše o demonstrantima iz Kijeva, i onima koj su
proteste vodili.
''Mase okupljene na protestima u glavnom
gradu Ukrajine, Kijevu, uglavnom su iz Galicije, planinske oblasti koja se
graniči sa Poljskom i Mađarskom, na 500 kilometara udaljenosti od Kijeva.
Domaće stanovništvo prestonice nazivalo je proteste „Galicijskom
okupacijom".
Galicijci smatraju sebe nosiocima pravog
Ukrajinskog duha. Za vreme vekovne vlasti Poljske i Austrije nad Galicijom,
Jevreji su bili vrlo moćni, tako da danas tamo postoji ukorenjeno anti
jevrejsko i anti poljsko osećanje. Identitet galicijskih Ukrajinaca je snažno
vezan za Hitlera, i podršku koju su mu stanovnici Galicije pružili u Drugom
svetskom ratu. Galicijski kolaboracionisti u Drugom svetskom su odgovorni za
smrt ogromnog broja Poljaka i Jevreja.
Posle Drugog svetskog rata, ostaci ukrajinskih
SS boraca i kolaboratera su dobro dočekani od strane CIA, koja je od njih
napravila gerilske snage za slučaj rata protiv Sovjetskog Saveza. Tu su onda
dodali mržnju prema Rusima u svoju ideju, i nastavili da ratuju gerilski šumski
rat sve do 1956.
Kada je 1991. stvorena nezavisna Ukrajina,
Galicijci su bili jedini koji su zaista želeli nezavisnost. Jezik Galicijaca je
korišćen za pravljenje novog zvaničnog jezika, a njihova kultura je proglašena
zvaničnom kulturom Ukrajine. Zatim su sagrađeni spomenici nacističkim
saradnicima i masovnim ubicama Stepanu Banderi, Romanu Šukheviču
i ostalim zločincima.
Galicijci su igrali jako važnu ulogu u
takozvanoj „Narandžastoj revoluciji" 2004. kada je na vlast
doveden prozapadni kandidat Juščenko.
Međutim, te 2004. mnogi Kijevljani su
glasali za Juščenka, nadajući se da će savezništvom sa Zapadom doneti svetlu
budućnosti. U međuvremenu su i oni sve shvatili, tako da je na sadašnjim
protestima bilo izuzetno malo Kijevljana i njima je izuzetno smetao nered koji
se pravi od strana Galicijaca.
Još uvek je problem to što je Kijev
centar mnogih prozapadnih takozvanih nevladinih organizacija i što
intelektualci iz Kijeva dobijaju dosta novca sa Zapada.
Što se tiče stanovnika istočnih i jugoistočnih
delova Ukrajine, koji su industrijalizovani i najgušće naseljeni, za njih nije
bilo nikakve sumnje. Dogovor sa Evropskom Unijom je za njih bio apsolutno
neprihvatljiv. Ovi regioni proizvode ugalj, čelik, mašine, automobile, tenkove,
vojnu opremu, avione...Uvoz sa Zapada bi totalno uništio privredu istočne Ukrajine,
kako i sami zvaničnici EU priznaju.
Čak i Poljaci, koji iskreno rečeno i nisu
odraz industrijske nacije, imali su dovoljno drskosti da kažu Ukrajini:
"Mi ćemo da gradimo tehniku, a vi investirajte u poljoprivredu".
Ukrajinski eksperti su procenili da bi gubitak od potpisivanja sporazuma sa EU
išao do neverovatnih 150 milijardi evra.
Što se tiče Galicijaca, za njih bi taj
sporazum lepo funkcionisao. Njihov govornik na protestu je pozvao omladinu „da
ode tamo gde je novac" i kako ga ne zanima industrija. Galicijci
ionako već zarađuju samo na dva načina: od turista sa Zapada i radeći po
Poljskoj i Nemačkoj fizičke poslove. Nadali su se da će dobiti bezvizni režim
za sve zemlje EU, da bi mogli pristojno da zarade za sebe. Međutim, niko njima
to nije ni nudio.
Britanci su već ionako na ivici
da napuste EU zbog Poljaka koji su im preplavili zemlju. Ukrajinci bi za njih
bili kap koja je prevršila čašu. Samo su SAD, kao i uvek izuzetno velikodušne
kada je na tuđu štetu, tražile od EU bezvizni režim za Ukrajince.
Dok je situacija na protestima na Majdanu
ključala, Zapad je slao svoje predstavnike, ministre i poslanike da pozdrave
masu i pozovu na rušenje Predsednika Viktora Janukoviča i postavljanje prozapadne
vlasti. Senator Mek Kejn se istakao u vatrenim govorima. EU je proglasila Janukoviča
nelegitimnim predsednikom zato što su njegovi građani održali proteste. Ali,
kada su milioni Francuza protestvovali protiv svog predsednika Olanda ili kada
je „Okupaj Volstrit" protest nasilno razbijen, niko nije
mislio da su vlada Francuske ili predsednik SAD izgubili svoj
legitimitet".