Nove velike laži Siniše Malog

Hotel ni na nebu ni na zemlji

Bankrotirane kompanije, sa odavno blokiranim racunima, trebaju, po izjavi Siniše Malog, da zidaju ekskluzivni hotel u centru Beograda, i to na zemljištu koju su prevarom dobili od države. Iza fantomskog hotela Hilton u Beogradu stoji Dragan Lazarevic, poznat iz afere kupovine vrednog državnog zemljišta u blizini beogradskog aerodroma za trecinu realne vrednosti, i to novcem iz kredita koji nikada nije vracen.

Milan Malenovic

Na uglu beogradskih ulica Kralja Milana i Kralja Milutina (na lokaciji popularno nazvanoj „Dva kralja") narednih dana, navodno, treba da pocne izgradnja luksuznog hotela iz lanca „Hilton". Zanimljivo je da je ovo ko zna koja po redu najava pocetka radova.

Prvi put je izgradnja najavljivana još u prolece 2011. godine, ali se do danas ništa nije desilo, cak ni teren nije ocišcen. Sada, da bi se prikrile brojne afere koje prate republicku, a posebno beogradsku vlast, stara prica se ponovo podgreva i gradonacelnik Beograda Siniša Mali obznanjuje kako ce njemu podredene službe uciniti sve da izvodac radova, po kratkom postupku, dobije sve neophodne dozvole.

A ko je izvodac radova, u kontrolisanim medijima se namerno precutkuje, jer se radi o kontroverznom preduzecu KMKM d.o.o. iz Beograda. Pomenuto preduzece je prijavljeno na adresi Kralja Milana 39 u Beogradu, a osnovano je 1. juna 2006. godine.

Po izveštaju Narodne banke Srbije privredni subjekat KMKM d.o.o. sa maticnim brojem 20167866 i poreskim identifikacionim brojem 104500489 u neprekidnoj blokadi je od 17. juna 2013. za iznos od 645,132,654.30 dinara. Razlog za blokiranje racuna je prinudna naplada duga u korist Hypo-Alpe-Adrija banke a.d. iz Beograda.

Postavlja se pitanje kako Siniša Mali misli da ce preduzece ciji je racun duže od hodinu dana u neprekidnoj blokadi za iznos od skoro šest miliona evra, moci da sazida hotel vrednosti i do 70 miliona evra?! Mali to ni ne misli, ali mu zgodno dolazi da širi lažni optimizam.

Preduzece KMKM d.o.o. u zajednickom je vlasništvu dve firme. Vecinski udeo (90 odsto) pripada preduzecu PORPENTINA HOLDINGS LIMITED sa Kipra, dok ostatak ima Novi Dom a.d. iz Beograda. Pre pomenute kiparske kompanije vecinski vlasnik je bilo preduzece YIELDMORE PROPERTIES d.o.o. iz Beograda u vlasništvu YEILDMORE LIMITED sa Kipra, iza koje se, u stvari, krije Danko Đunic.

Po izveštajima medija direktor projekta je Dragan Lazarevic koji je istovremeno i direktor KMKM d.o.o, kao i preduzeca EKI Investment d.o.o. iz Beograda, u kome je manjinski vlasnik, dok vecinski deo drži takode Danko Đunic. Lazarevic je svojevremeno bio i partner u konsultantskoj kuci Deloitte & Touche, gde je vecinski vlasnik i osnivac bio Đunic.

Njih dvojica se zajedno sa nekadašnjim Đunicevim poslovnim partnerom Aleksandrom Vlahovicem pominju u aferi kupovine zemljišta od 145 hektara u blizini beogradskog aerodroma. Kako je u leto 2012. objavila becka štampa, austrijske vlasti su pokrenule istragu zbog moguceg davanja mita. Osumnjiceni su bili Đunic, Vlahovic, Lazarevic i Herbert Stepic, celnik Rajfajzen banke internacional. Navedeno je tada da su oni, zajedno sa Martinom Švedlerom, kao vlasnici firme Entusa Ltd. sa Kipra, kupili državno zemljište u Surcinu za trecinu procenjene vrednosti.

Polovinu vlasništva preduzeca Entusa Ltd imalo je beogradsko preduzece EKI propertis d.o.o. ciji su vlasnici u vreme kupovine bili Đunic, Vlahovic i Lazarevic, dok je druga polovina pripadala kiparskoj firmi Roger Ltd. sa Kipra i lihtenštajnske fondacije Rester, iza kojih su bili Stepic i Švedler.

Entusa je 2006. za 23 miliona evra kupila zemljište vredno najmanje 65 miliona evra. Ko je tacno bio prethodni vlasnik, austrijska štampa nije navela, ali je objavila da je prodavac bila srpska država. Austrijska ustanova za nadzor finansijskog tržišta posumnjali su da je do ovako povoljne kupovine došlo uz pomoc podmicivanja nekog iz srpskih vlasti.

Srpski istražni organi nisu pokazali nikakav interes za istragu ovog slucaja, a nisu ni austrijskim kolegama dostavili tražene materijale, tako da se i tamošnja istraga završila skoro bez rezultata. Jedino je utvrdena krivica tamošnjih bankara, jer je ceo posao kompletno, sa 23 miliona evra kreditirala propala Hypo-Alpe-Adrija banka iz Austrije. Taj novac je stigao iz zajma koji je uzeo tadašnji direktor banke Volfgang Kulterer, kasnije osuden za malverzacije.

Ni zemljište na lokaciji „Dva kralja" nije dobijeno na cist nacin. Pod još nerazjašnjenim okolnostima 2007. godine Zakljuckom o razmeni nepokretnosti Vlada Srbija dodelila je 1.700 kvadrata državne imovine, stambenog i poslovnog prostora, firmi KMKM. Tadašnji zamenik direktora Direkcije za imovinu bio je Srba Panic, koji je tvrdio kako je sve uradeno po nalogu Vlade.

Po Zakljucku o razmeni imovine Vlada Republike Srbije je zemljište ustupilo privatnom preduzecu KMKM d.o.o. uz uslov da dobije 1.714 kvadrata prostora u zgradi koja ce biti sazidana na tom mestu. Sve je uradeno bez konkursa ili tendera, pogodbom u cetiri oka.

Uobicajeno je da vlasnik zemljišta kao naknadu dobije oko 25 odsto izgradenog prostora, što bi u ovom slucaju bilo 3.000 kvadrata, skoro dvostruko više od onoga što je Vlada tražila pomenutim Zakljuckom. U meduvremenu se „zaboravilo" i na onih 1.714 kvadrata, jer Lazarevic sada nudi samo neka od parking mesta u podzemnoj garaži koja bi bila izgradena ispod hotela. Najekskluzivnije gradevinsko zemljište u prestonici tako ce biti zamenjeno parkiralištem, a gradonacelnik se „investitorima" još i javno zahvaljuje, tvrdeci kako ce na taj nacin biti smanjen problem parkiranja u tom delu grada!?

U aprilu 2011. je zamenica gradskog pravobranioca Katarina Žeželj obecala istragu ove transakcije, ali je sve prekrio zaborav, isto kao i aferu sa zemljištem u Surcinu.

Da se i sada radi o cistom marketingu, kojim gradska vlast pokušava da ubedi gradane kako preduzima nešto korisno, i kako su za ulaganje u Srbiju zainteresovane i poznate strane firme, vidi se iz licitiranja cene projekta. Pocetkom novembra, objavljujuci ponovni pocetak radova na lokaciji „Dva kralja", ovdašnji mediji su naveli kako je vrednost projekta 35 do 40 miliona evra.

Nekoliko dana kasnije, pošto je Siniša Mali obecao punu državnu podršku, vrednost radova je potom skoro duplirana: danas se govori o investiciji „teškoj" izmedu 60 i 70 miliona evra.

U stvari, ništa se nece dogoditi, nikakve pare nece biti uložene, jer KMKM jednostavno ne raspolaže nikakvim novcem, vec je u dugovima do guše. Kako finansijski stoji vecinski vlasnik ovog preduzeca nije moguce utvrditi, jer se radi o of-šor kompaniji, ali manjinski suvlasnik, Novi Dom a.d, odavno se nalazi u stecaju. I EKI investment, koji takošde vodi Lazarevic, ima blokirane racune.

Dokle ce Siniša Mali, gradonacelnik Beograd, svakodnevno nekažnjeno da vara gradane prestonice i Srbije?

A1:

Gazdi nepoznata investicija

Lokacija "Dva Kralja" nije prvo mesto na kome je planirana izgradnja Hiltona. Još 2001. godine, ubrzo posle petooktobarskog puca, domaci mediji su objavili da u prestonicu ubrzo stižu dva svetski poznata lanca hotela: Šeraton u Rajicevu ulici kod Kalemegdana, i Hilton na mesto nekadašnje kafane "Tri lista duvana" kod zdanja Skupštine.

Ubrzo je Šeraton potpuno zaboravavljen, a za lokaciju u Rajicevoj planiran je Hilton. Uraden je i projekat koji je na mnogim arhitektonskim takmicenjima pobrao nagrade, a onda se i od toga odustalo.

U leto 2012. godine, ubrzo pošto su naprednjaci preuzeli vlast u Republici, u medijima je prvi put osvanula vest o "sigurnom" otvaranju Hiltona, hotela sa pet zvezdica, u Beogradu i to u roku od najviše godinu i po dana. Lokacija, istina, nikome nije bila poznata, ali se zato znalo da ce otvaranju da prisustvuje vlasnik ove hotelske imperije Ricard Hilton i njegova ceka Paris Hilton. Rok je odavno prošao, a ništa se nije dogodilo.

Na zvanicnoj prezentaciji lanca hotela Hilton na internetu nigde se ne pominje bilo kakva investicija u Srbiju, a još manje se kao "direktor projekta" imenuje Dragan Lazarevic ili njegovo preduzece. Nigde nema ni predstavništva u Srbiji. Direktor za istocnu Evropu je Adela Kristea, koja cak ni ne boravi u Srbiji. Gazdi nije poznata investicija i u Beogradu.