Postdemokratija

Zabrane i legalizacije

Potpisuje se peticija za zabranu Farme, Parova i Velikog brata, kao što se u Skupštini spremaju da zabrane ružne reči, mada svi znaju da je Parlament prepun bitangi, lažova i lopova. I da je Narodna Skupština prvi i najveći rijaliti u Srbiji. Ne treba to zabranjivati nego naplatiti. Uvek će biti budala spremnih na svašta i to se ne može sprečiti, ali se oporezivanjem može onemogućiti laka zarada i njih i njihovih TV makroa. A te pare uložiti u nešto pametno i vredno. Zato treba legalizovati i marihuana, pa i prostituciju. Zabrane nikad ništa dobro nisu donele, samo su prikrivale zlo. Sve treba da bude legalno i transparentno, samo tako će moći da se kontroliše, i čak da bude od koristi društvu i državi.

Piše: Mile Isakov

Pisao sam već o tome kako su sve zabrane u principu kontraproduktivne, kako se u nameri da se spreči neko zlo zabranjivanjem obično prozvede drugo i veće. Najbolji primer je prohibicija alkohola u Americi, koja je proizvela mafiju i prve milionere kriminalne provenijencije.

Predlog da se u Skupštini Srbije zabrane neke bezobrazne reči, koje navodno vređaju dostojanstvo poslanika i Narodne Skupštine, besmislen je, jer svi znaju da nisu problem te reči, nego dela koja se njima definišu ili opisuju. Dakle, gospodo poslanici, nemojte se nedolično ponašati, ne samo u Skupštini nego uopšte, i reči lažov, lopov, mafijaš i slične, neće biti ni ružne, ni uvredljive za Skupštinu, kao ni za one u njoj koji to zaslužuju. A da su neophodne, jesu, da se o tim pojavama mora govoriti, mora. Naročito u Narodnoj Skupštini. Jednostavno, zabranama se ne može pobeći od nečega što postoji, naprotiv, time se samo povećava interes i želja. Zato su zabrane uvek i prilika za brojne manipulacije, potstiču kriminal i nezakonito bogaćenje.

Povod, da se vratim na temu zabrana, je peticija kojom se traži da se zabrane rijaliti programi Farma, Parovi i Veliki brat, kao promoteri primitivizma, neukusa i nemorala. Zaista zastrašujuće zvuče najave da će ovih dana ti celodnevni programi zaposesti čak četiri televizije sa nacionalnom frekvencijom, Pink, Heppy, B92 i Prvu. Pa ipak, nisam za to da budu zabranjeni, mnogo mi je prihvatljivija inicijativa da se radikalno oporezuju kao šund, pa da oni koji to rade ostanu bez glavnog motiva i opravdanja. To jeste đubre, ali u savremenom svetu i đubre se reciklira i daje novu vrednost.

Oporezivanjem bi se postigla dva važna cilja. Najpre, oni koji produkuju te bljuvotine i oni koji pristaju da u tome učestvuju zbog para bili bi upravo time uskraćeni, a tim novcem mogle bi se praviti mnogo atraktivnije emisije iz oblasti obrazovanja i kulture, koje bi onda bile i mnogo gledanije, pa dakle i uticajnije. Takozvane komercijalne televizije, kad ne bi toliko zarađivale na takvim programima, same bi odustale od njih. A ti mladi ljudi, za pare i malo slave spremni da se prostače i prostituišu pred kamerama, kao i oni koji to usvajaju kao baš zgodan recept kako bez znanja i truda uspeti u životu , morali bi da razmisle o nekim drugim zanimanjima. I onda nema ni potrebe zabranjivati, a negde ipak treba da se vidi kakvih nas sve ima i na šta smo sve spremni. To može biti i poučno, naročito na primerima ofucanih i isfrustriranih bivših zvezda i zvezdica koje demonstriraju kako se posle trenutnih uspona na talasu kiča i šunda nisko pada.

Dokaz da zabrane nisu rešenje je i sve ozbiljnija kampanja i sve izglednija mogućnost da se u Srbiji legalizuje marihuana u medicinske svrhe. Naravno da to treba uraditi, što pre, ali ne samo u medicini. Ako je lekovita, a sve govori da jeste, zašto se ne bi legalizovala u potpunosti i tako omogućilo svima da je koriste, ne samo kao lek, nego kao užitak i kao preventivu protiv raznih bolesti. Zato što može biti štetna ako se preteruje? Pa čak i vitamini u preteranim dozama postaju štetni jer izazivajući hipervitaminozu slabe organizam, umesto da ga jačaju. O alkoholu da i ne govorimo. Svi lekari preporučuju čašicu-dve, rakijice ili vina. Svako preterivanje, međutim, postaje štetno i za organizam, ali i za okruženje, za društvo u celini. Međutim, ako se zabrani, postaje još opasnije, jer se proizvodi, rastura i konzumira bez kontrole, sa nesagledivim posledicama. Kvalitet je sumnjiv, ne retko otrovan, baš kao i socijalno ponašanje svih učesnika u tom lancu, od proizvođača, preko dilera, do korisnika, uključujući i one koji bi trebalo da to sprečavaju i sankcionišu, a bivaju korumpirani. Šteta na sve strane. A sve je stvar mere. Nisu pijanci bez razloga smislili dosetku da ko pije umereno, može da pije koliko hoće. Najveća životna mudrost je imati meru. U svemu. To je đavolski teško postići, zato je i mudrost, ali to je ono čemu treba da teži svaki čovek i društvo u celini, pa i država.

I od najbolje i najomiljenije hrane može čoveku pozliti, ako se prejede. Kao što i preterivanje u dijeti može imati ozbiljne posledice. Nije dobro preterivati ni u seksu, kao ni u apstinenciji. Jako je dobro baviti se sportom, ali i u tome treba pronaći svoju meru, jer ne reaguje svaki organizam jednako na fizička opterećenja. Čak i vrhunski fudbaleri, videli smo, ponekad umiru na terenu. Da li bi zbog toga trebalo zabraniti fudbal? Ili alkohol, ili vitamine i razne stimulanse. Naravno da ne treba, samo je potrebno razvijati društvenu svest o tome da u svemu treba imati meru. Sad čitam da ni vode ne treba piti mnogo odjednom, nego malo po malo. Uostalom, odavno je poznato da se u flašu od litre može sipati i dve-tri litre vode, ali u nju će uvek stati samo litar. U svemu je tako. Evo sad su u modi kompjuteri i internet, nesumnjivo od velike koristi, ali već stižu upozorenja o zavisnosti i različitim štetnim posledicama kad se pretera i realan svet zameni virtualnim. Od fizičkog do mentalnog zdravlja.

Dakle, treba legalizovati i marihuanu, kao što sam ubeđen da treba i prostituciju. Primeri zemalja koje su to učinile, najbolji su dokaz. Kad je nešto legalno onda je i transparentno, a kad je javno podložno je i kontroli, pa su i mogućnosti zloupotreba mnogo manje. U prostituciji, naprimer, legalizacijom se u velikoj meri eliminišu makroi, a time i brojne zloupotrebe i zlostavljanja. Povećava se bezbednost, zdravstvena i lična, i onih koji pružaju usluge i njihovih korisnika. Država se stara o tome i za to redovno ubira porez. Uostalom, prostitucija u politici odavno je legalna.

Kad je marihuana u pitanju to bi mogao biti i ozbiljan biznis, sa velikim doprinosom u povećanju BDP. Možda ne bi bilo kao u pesmi grupe "Ateist rep" koja kaže: "Dve žetve godišnje, a seme domaće, rodiće do neba, sve što rodi prodaće", ali u ovoj krizi to bi mogao biti revolucionarni ekonomski preokret. Eno u američkoj državi Kolorado, nedavno je legalizovana proizvodnja marihuane i masovna upotreba, a nove firme iz Denvera, koje su razvile tek nekoliko plantaža, već zarađuju više od milijarde dolara, sa projekcijom da prihode udvostručavaju svake naredne godine. A štetnih posledica zasad nema. Ljudi legalno, u specijalizovanim dućanima, kupuju travu ili gotove džointe, pa i neke druge prehrambene prozvode sa marihuanom koji se usavršavaju, kao čokoladu naprimer. Kad pazare, mogu da biraju vrstu i jačinu robe, garantovanog kvaliteta, sa obaveznim uputstvom „Čuvati van domašaja dece". Ljudi kupuju količine za ličnu upotrebu i vode računa o konzumiranju, jer sad je na njima i odgovornost. Pri tome se osećaju potpuno bezbedno, jer nema podvale, preprodaje, crnog tržišta, klanova, otimačine i ubistava. A nema ni problema sa socijalizacijom, jer koriste to isključivo u zdravstvene i rekreativne svrhe u krugu porodice i prijatelja. Ako nekad preteraju biće ih sramota, pa će drugi put više paziti.

Inače, poznato je da je marihuana manje štetna od duvana i alkohola, a postiže se isto ili veće zadovoljstvo, opuštanje ili podizanje raspoloženja, zavisno od sorte. Poznato je takođe, da ima i neka lekovita svojstva, zato se i predlaže njena medicinska legalizacija. Dokazano je korisna protiv mnogih zdravstvenih problema, od bolova, do karcinoma. I ne stvara zavisnost, ako se ne preteruje. Povremeno rekreativno korišćenje sa merom, osim zadovoljstva, može biti veoma dobra preventiva protiv raznih oboljenja, čime se postižu značajne uštede u zdravstvu.

Zašto je onda zabranjena? Da bi se neko obogatio? Oni koji to žele, naročito mladi, i ovako je konzumiraju ali, kako to obično biva, kad se nečeg dokopaju tajno, pa tajno i koriste, onda često nemaju mere. Ponašaju se kao pušteni sa lanca, kako bi se to reklo u narodu. Kao što se obično ožderavaju na ekskurzijama, čak i oni koji nemaju običaj da popiju, a ni ne prija im. Ali, prilika je i izazov, jer uslovi su takvi, a društvo ume da povuče. Međutim, društvo može da povuče i napred i nazad. Kad već uradiš nešto protivzakonito, ništa te više ne obavezuje jer već si izvan zakona. Kad uredno kršiš zakon gubiš osećaj za zakonitost. Ako si već prekršio zakon time što si nabavio i konzumirao marihuanu, nemaš više obzira ni kočnica. A kad to radiš legalno vodićeš računa da ne preteraš jer tek tada ćeš prekršiti zakon. Dakle, legalizacijom se podiže svest i odgovornost svih koji se za to odluče.

A što se rijaliti programa tiče, kakva je razlika između onog u Skupštini, gde svakodnevno gledamo kočijaške svađe, uvlačenje u dupe velikog vođe i slušamo gluposti o vazduplohovima, svemirskim godinama i mortadelama, i onog na lažnim farmama i Maldivima, gde se razni bolesnici takmiče u perverzijama. Pa ipak, ni jedno ni drugo ne treba zabranjivati, jer i to smo mi i dobro je da se vidi dokle sve to može da ide. Neka ih, neka se blamiraju, važno je da niko od toga ne može da živi, ni da profitira. Umesto zabrane, mnogo je pametnije novac koji oni zarade javnom prostitucijom, uložiti u programe koji će kreirati okruženje u kojem to više neće biti tako popularno.