Stav

ZADUŽIVANJE

Branko Dragaš

Nastavlja se suludi i sumanuti trend narkomanskog zaduživanja države. U februaru mesecu je zaduženost bila - 343.194.643 evra.

Bolesni ludak, NATO premijer, nastavlja da nas zadužuje i da vodi Srbiju u potpunu propast. Sve njegove izjave su demagoška laž i jedina njegova prava aktivnost je svakodnevno nastupanje u medijima i permanentna krađa države. Sistem funkcioniše na zaduživanju i pripremi državnih kompanija sa nacionalnim resursima za rasprodaju, što se planira u ovoj godini, nakon održanih predsedničkih izbora.

Zaduživanje i rasprodaja su jedina politika kriminalnog klana Vučić. Podaci o uspesima lažnih reformi se konstantno falsifikuju.Prava istina, koju ne smeju da objave režimski mediji i koju ne iznose estradni ekserti za prodaju magle, koji su na platnom spisku tog kriminalnog klana, jasno govori kuda ide okupirana i silovana Srbija.

Kada su u julu 2012.godine izdajnici i konvertiti dovedeni na vlast, kao ucenjeni projekat Brisela i Vašingtona, javni dug je iznosio 15,2 milijardi evra. Danas, javni dug je narastao, postoji zvanični sajt države na kome se meri brzina rasta javnog duga, na čitavih 27,641 milijarda evra. To je rast zaduženosti od 12,641 milijardi evra za svega pet godina. Srbija se zadužuje 68 evra u sekundi, 225.000 evra u minuti i 5.878.000 evra na dan. O ovome podatku se uopšte ne govori. Stvorena je u društvu rasipnička i pijana, kafanska atmosfera da naprednjačka lumperajka može da se nastavi dok ne dotaknemo samo dno. Gde je to dno? Od čega zavisi kada ćemo da dotaknemo dno?

Zavisi od strpljenja opljačkanih, siromašenih i poniženih građana Srbije.Što je rastegljivije strpljenje građana, to se dno dublje spušta i veće su prevare, laži i malverzacije privilegovane kaste na vlasti.Strategija tiranina je vrlo jasna - rasprodati sve što se još može rasprodati u Srbiji, prema dobijenim uputstvima svojih stranih nalogodavaca, prepustiti strancima da otkupe sve strateške resurse države, prikupljenim novcem se održati na vlasti još jedan predsednički mandat, potkupljujući sve što pristaje da se proda, i onda, kada građani budu primorani da u revoluciji potraže rešenje za svoj životni opstanak, da pobegne iz države, koju je potpuno uništioi razorio, na neka egzotična mesta po svetu gde mu se nalazi pokradeni novac.

U ovoj godini režim mora da se zaduži 858,8 milijardi dinara ili skoro 7 milijardi evra, kako bi mogo da otplaćuje sva dospela potraživanja i kako bi se sprečio kolaps nefunkcionalnog i neodrživog, totalitarnog sistema. U toj velikoj cifri naših dospelih obaveza sadržane su i kamate. Sigurni finansijski slom ovoga sistema nastaje kada prestane zaduživanje i kada više ne budemo imali šta da rasprodamo. Tada više neće biti sredstava u državnoj kasi za isplatu plata svima koji žive na budžetu i kojih ima, zajedno sa onima koji rade u privatnim, privilegovanim, paradžavnim kompanijama za pranje novca, oko jednog miliona, niti će biti sredstava za isplatu 1.726.000 penzionera, pa će za nekoliko dana, kada plate i penzije ne budu primljene, doći do potpunog finansijskog sloma naprednjačkog režima, koji je zasnovan na ucenama, pretnjama, krađama, demagogiji i manipulacijama.

Računica je potpuna jasna. Matematika je egzaktna. Pogledajmo podatke za poslednje tri godine 2014-2016 i uporedimo dobijene cifre. U tom periodu porast BDP je iznosio - 245 milijardi dinara, dok je privreda i država platila u tom periodu na ime kamata-771 milijardi dinara. To znači, da je tu razliku od - 546 milijardi dinara morao neko da plati. Ko? Građani, jer , na kraju, građani uvek sve plaćaju.

Pošto nije bilo porasta BDP-a iznad 771 milijardu dinara, koliko je potrebno minimalno sredstava samo da se servisiraju kamate za privredu, banke i državu, onda su prezaduženi subjekti morali da se ponovo zadužuju. Samo za kamate je otišao toliki novac.Otplata dospelih kredita su mnogo veći iznosi. Država ne može da servisira kamate, nego mora da se zadužuje ili da rasprodaje porodičnu imovinu.Tako raste zaduženost čitave države. Tako je NATO premijer ostvario, evo nešto što on voli da čuje, najveću zaduženost u istoriji Srbije.Oborio je sve rekorde i taj trend se nastavlja.

Narkotizovani premijer, opijen svojom velikom ''istorijskom ulogom'' i svojim planetarnim značajem, nema nikakvog drugog rešenja, nego da se zadužuje i da sve rasprodaje. Kako za ukupan iznos kamate, koju moramo da platimo za korišćenje stranog novca u Srbiji, iz države treba godišnje da ode skoro 2,6 milijardi evra, i kako nema privrednog rasta koji jedini može da omogući pokrivanje tolikog kamatnog troška, raste naša zaduženost, što, opet, znači da će iznos kamate da se uvećava i da će morati da se ponovo još više zadužujemo.To najbolje pokazuje plaćena kamata u periodu 2012 - 610 miliona evra i 2015 - 1,208 milijardi evra, gde se jasno vidi da je izdvajanje za kamatu dvostruko poraslo i da to predstavlja veliki teret za državu.

Ukupno je za kamate NATO premijer platio za period 2012-2016 ukupno oko 5 milijardi evra. Godišnji nivo zaduživanja se kreće u rasponu od 5,4 milijardi evra do 6,2 milijardi evra. Istovremeno, otplata dospelih obaveza se kretala u rasponu 3,843 milijarde evra / 2012/, do 4,45 milijardi evra /2015/. Ako je zaduženost u 2016.godini iznosila 662 milijardi dinara, dok je za 2017 planirana -858, 8 milijardi dinara, koliko je to procentualno povećanje zaduženosti samo u jednoj godini? Rast zaduženosti je - 29,8%. A rast BDP je jedva bio-2,3%.

Prvobitno je režim planirao da će država od stranih vlada i banaka uzeti 150,2 milijardi dinara, ali danas saznajem da se planira zaduživanje od neverovatnih - 359 milijardi dinara za 20 kapitalnih projekata od puteva do kanalizacije, dok je prošle godine to iznosilo -90,1 milijardi dinara. Koliki je to procenat povećanja zaduženosti? Povećava se zaduženost 400%.

O tome da je pogrešno ulagati u puteve, dok nam fabrike ne rade, govorim već tri decenije, ali, nažalost, nikoga iz vlasti to ne zanima. Zašto? Izgradnja puteva, mostova i infrastrukturnih objekata su idealni poslovi za velike krađe političkog ološa. Velja Ilić je svojom izjavom o kraduckanju u izgradnji auto-puteva samo potvrdio ono što svi znamo.Koliko je ukradeno novca na izgradnji megalomanskog mosta preko Ade? Koliko košta izgradnja kilometra auto-puta do Preljine? Zašto novi auto-putevi propadaju posle godinu dana?

Susedna Hrvatska je platila izgradnju svojih auto-puteve 10 milijardi evra. Danas, kada treba da ih daju u koncesiju na trideset godina, ne mogu da dobiju 1,5 milijardi evra. Vozio sam mnogo puta na relaciji Beograd-Zagreb. Sablasno deluje prazan auto-put. Naročito noću. Kraj skupih auto-puteva, koji služe za bogaćenje političkih skotova i primitivnih tajkuna, ostale su neuzorane hiljade hektara najboljih slavonskih i sremskih oranica, propali su poljoprivredni kombinati i zamire život na opustelim selima.

Pametna vlast, koja zna ekonomski logično da razmišlja, koja ima viziju i strategiju razvoja, koja nije alava i nadobudna, prvo ulaže novac u pokretanje proizvodnje na njivama i fabrikama, sve u želji da zaposli što više nezaposlenih radnika. Otvarajući im tako nova radna mesta, mudra vlast otvara perspektive za otpočinjanje novog života.

Iz takve zemlje, gde se ulaže, štedi, pronalazi, radi i zarađuje, niko ne želi da pobegne, jer svi hoće da budu gazde na svom vekovnom ognjištu. Zapamtite jednom za sva vremena, fabrike i poljoprivredna proizvodnja i veliki izvoz grade auto-puteve. Potpuni je promašaj tvrditi da auto-putevi grade fabrike. To tvrde ostrašćene neznalice i korumpirane bitange iz vrha vlasti, sve u nameri da se domognu neke masne provizije.

Kada ih čujete da tako slatkorečivo zavode javnost, treba da znate da se to radi sve samo zbog provizije koja želi da se uzme. Sve ostalo te političke nitkove ne zanima.

Njih ne zanima održivost duga države u potpuno nepokrenutoj privredi. Njih samo interesuje koliko će novca dobiti za svoje usluge koje pružaju privilegovanim i monopolizovanim kompanijama.Pranje para i izrastanje novih milijardera preko neprekidnog zaduživanja države i naroda, nije samo srpski izum. To je imanentno svim državama u razvoju, koje žele da se brže razvijaju i da se brže oslobađaju siromaštva kroz pokretanje domaće proizvodnje i izvoza robe i usluga na strano tržište.

Početkom osamdesetih godina, kada je srušeno rađanje južnoameričke liberalne demokratije i kada su Fridmanovi neoliberalni fundamentalisti podržali uvođenje vojne hunte, istraženo je da se od 100 dolara kredita ili pomoći, koji su stizali u te nerazvijene zemlje, preko 85% tog istog novca, opran i novonaimenovan, vraćao se na privatne račune političara i tajkuna u komercijalnim bankama razvijenih država. Kada je Jeljcinova Rusija propadala i kada je došlo do finansijskog kolapsa, trebala je Rusija da dobije 5 milijardi dolara od MMF-a za podršku ispražnjenom budžetu, onda sam čuo šalu u Moskvi, da je bilo bolje i jeftinije ako bi, ne šetajući uopšte novac, odmah 80% kreditnog aranžana MMF-a uplati političkom ološu i tajkunima na njihove privatne račune u Švajcarskoj i egzotičnim ostrvima.

Napominjem ovde, da se statistički izveštaje o našoj zaduženosti ne mogu meriti sa nominalno prikazanim BDP-om, koji se nerealno prikazuje, kako bi se prevarila javnost u Srbiji da Srbija nije zadužena i da ima još prostora za novo zaduživanja. Tako se nominalni BDP prikazuje na 33 milijardi evra, dok je on realnao jedva 16 milijardi evra, ako se uzme neka prosečno pristojna procena BDP-a, ali ako se izračunava konzervativnom metodom, onda BDP ne prelazi 14 milijardi evra, što pokazuje svu tragičnost našeg današnjeg političkog položaja.

Siromašni smo zato što smo pokradeni i zato što totalitarni politički sistem stvara neefikasnu privredu.Videli smo da su ukupna izdvajanja države za plaćanje kamate daleko prevazišli prihode koje dobijamo rastom BDP-a. Kada taj podatak saznamo i kada se probudimo i pođemo prvi put sa ocem na jutrenje, onda će doći do temeljnog otrežnjenja građana.

Naglasio sam da očekujem da će se to dogoditi čim ne budemo mogli više da isplaćujemo penzije i plate, skoro milion prima nadoknade iz državne kase, pa sigurno sledi neki od revolucionarnih oblika socijalne revolucije, koja mora svu nepravdu, konačno, i da poravna. Ostaje nam, na samom kraju, još samo da se rešimo najvažnije pitanje - kako izaći iz ove progresivne spirale zaduživanja?

Jedini način, prema mom stručnom mišljenju, je da se odmah prekine dalje štetno zaduživanje države, da se uhapse i osude svi koji su u tome učestvovali i da se izabere Vlada nacionalnog spasa, koja će biti sastavljena od najboljih i najpriznatijih naši stručnjaka iz zemlje i rasejanja, koji imaju minimalno 20 godina rada u struci. Predlažem da se donese Zakon o zabrani daljeg zaduživanja države i Zakon o zabrani prodaje nacionalnih resursa i privatizaciji kompanija koje rade sa nacionalnim resursima.

Kako je Srbija već bankrotirala, samo se to ne sme da prikaže, i svaka vlast krije tu istinu, predlažem da se proglasi bankrot i da se primene političke i ekonomske mere iz Plana bankrota, koga sam napisao i objavio pre nekoliko godina. Moramo da podvučemo crtu, da se pogledamo u oči i da lopove,kriminalce i prevarante privedemo pravdi. Posle toga, krenuće ekonomski oporavak i Srbija može da, na osnovu resursa koje poseduje, među kojima je najvažniji resurs inteligencija naših ljudi, postane razvijena evropska zemlja.

Ima rešenja! Nije sve izgubljeno! Potrebno je samo da pravi ljudi dobiju priliku da upravljanju državom.