Više stotine grandioznih pljački preduzeća u takozvanoj tranziciji, opustošile su srpsku privredu, a mala grupa ljudi koja se drsko obogatila i pretvorila u novu klasu multimilionera, nikada za ove zločine nije odgovarala pred sudom. Naprotiv, svi oni su postali miljenici vladajućih režima. Ako je neko od njih pogrešio u nečemu, to je bilo samo u odabiru stranke kojom se štiti i političkog partnera sa kojim deli sudbinu. Ali, sa stotinama miliona evra i dolara u džepu, u opljačkanoj Srbiji, lako je kupiti i nove vlasti i sudije i tužioce. Takav slučaj se desio i sa Miroslavom Bogićevićem, još nekažnjenim šabačkim tajkunom, čije je kriminalna mreža toliko široka da je nije lako sagledati ni stručnim analizama. Mreža njegovih saradnika u vlasti i podzemlju, bankarske lože i "politički partneri", dovoljno su upleteni da neće dozvoliti da se "Mikoji" (Bogićeviću) desi nešto što on ne želi. Naš poznati ekonomski stručnjak, Miodrag K. Skulić, istraživao je zastrašujuće posledice njegove kriminalne piramide
Miodrag K. Skulić
Sve je počelo od blokade osam računa privrednih društava u vlasništvu Miroslava Bogićevića, iz sastava Koncerna Farmakom M.B, doo iz Šapca, još početkom 2013. godine. Blokade su krajem decembra te godine dostigle više od devet milijardi dinara, ili preko 80 miliona evra. Čelnici vladajuće partije u 2014. godini, nakon razgovora zamenika predsednika Vlade Aleksandra Vučića, povodom pisanja partijskog biltena (Informer) da predstoji hapšenje ovog šabačkog biznismena, uspeli su da odlože i pokretanje stečajnog postupka. Ali je vrag odneo šalu, i samo neki mesec kasnije, ne samo da je pokrenut stečaj u većini Bogićevićevih firmi, nego je, ipak, moralo doći i do njegovog hapšenja. Ispostaviće se, bila je to režirana farsa, Bogićević je samo kratkotrajno dospeo u kućni pritvir i to je bilo sve. A, razloga za ozbiljno postupanje bilo je na pretek...
Naime, njegov Farmakom M.B, doo, samo u mlekari, AD, Šabac, oštetio je poverioce za 805 miliona evra, (surovo su opljačkani grad Šabac i cela Mačva i dobar deo Srema, 16 banaka i tri inostrane finansijske institucije...) Samo na prevari sa mlekom, Bogićević je ojadio mačvanske seljake za pola milijarde evra!
Poznato je da je ovaj šabački prevarant, još devedesetih godina prošlog veka, bio običan kokošar (vlasnik manje farme kokošaka u prigradskom naselju blizu Šapca), pa otuda potiče i naziv privrednog društva Farma, a kasnije je dodat Koncern, kada se društvo upustilo u kupovinu Mlekare Šabac, PIK Debrc, Livnica u Guči i Požegi, Fabrike akumulatora u Somboru, Zorka Standarda, a zatim i tri rudnika olovno-cinkane rude (Lece, Zajača i Suva Ruda kod Raške). Ali, niko nije očekivao da će ovaj nekadašnji kokošar da kukurikne do nebesa i da mu ambicije takođe postanu nebeske. No, upravo se to i desilo. Bogićević je postao zaštićeni tajkun, a svi režimi za koje je radio upleteni su u pljačku koju je on izveo, a čija ukupna cifra još nije sabrana. Epilog je poznat: u stečaj su otišli Farmakom MB doo, Šabac, Mlekara AD, Šabac, Fabrika akumulatora, AD Sombor, PIK Debrc AD Ind. kombinat Guča AD, Livnica Požega AD, Zorka Standard AD, Retall Group doo, Šabac, Rudnik Lece doo. U stečaju nisu do danas otišli Rudnik olova i cinka Suva Ruda doo, Raška i Rudnici i topionica Zajača kod Loznice.
Pljačka teška pola milijarde evra
Mlekara, AD, Šabac od 2. marta 2015. godine nalazi se u stečaju zbog trajne nesposobnosti plaćanja, na predlog američke kompanije Finance Corporation. Na dan otvaranja stečaja bila je u blokadi 3,6 milijardi dinara, a u neprekidnoj blokadi je od 17. aprila 2013. godine. Stečaj je u Privrednom sudu u Valjevu zaključen 27.09.2016. godine Rešenjem broj 12/16 o glavnoj deobi, koji je doneo stečajni sudija Srećko Timotić.
Glavnom deobom izmireni su svi poverioci prvog isplatnog reda, u celosti, a to su zaposleni i bivši zaposleni, njih 399, po osnovu potraživanja za neisplaćene neto zarade u iznosu 20,3 miliona dinara, ili nešto više od 165 hiljada evra. Pored toga Poreskoj upravi po osnovu doprinosa I poreza na zarade iz tog prvog isplatnog reda pripalo je nešto više od četiri miliona dinara. U drugom isplatnom redu, po osnovu javnih prihoda Poreska uprava i Opština Šabac izmirene su iz ostatka stečajne mase sa 47,17 odsto (Poreska uprava 76,3 miliona dinara i Opština Šabac sa 559 hiljada dinara). Dakle ukupna raspoloživa sredstva od prodate vrednosti pravnog lica sa svom svojom imovinom za 950 miliona dinara, prihoda od naplate nekih potraživanja u stečaju i prihoda od prodaje gotovih proizvoda, nakon pokrića troškova stečajnog postupka i isplate stečajnog upravnika, preostala za namirenje poverilaca prvog isplatnog reda i nešto ispod polovne dva poverioca drugog isplatnog reda bila je milijardu i 12 miliona dinara. Ukupno je još potraživalo iz trećeg isplatnog reda 42 velika poverioca i 2606 manjih poverilaca. Njihova ukupna potraživanja ostala su neizmirena i u svojim poslovnim knjigama moraće ih otpisati, što zajedno sa neisplaćenom razlikom iz drugog isplatnog reda iznosi ukupno 61,2 milijarde dinara, ili 497 miliona evra.
O kolikom iznosu se rad najbolje potvrđuje podatak da tri miliona tona pšenice, koliko je prosečan godišnji rod u celoj Srbiji, na svetskoj pijaci vredi oko 420 miliona evra, ili da je godišnji budžet za 2017. godinu Ministarstva odbrane 58,9 i Ministarstva unutrašnjih poslova 66 milijardi dinara. Ko je sve "crkao" zbog Bogićevićevog kockanja i forsiranja planskog haosa u privredi Srbije, preko kadrova bliskih lokalnim i republičkim partijskim čelnicima (lažnih Dačićevih socijalista i nepismenih jurišnika Aleksandra Vučića). Evo tih pregleda...
Od 16 banaka koje su od Mlekare Šabac potraživale 11,7 milijardi dinara, ili 95,3 miliona evra, navešćemo ovde samo nekoliko najvećih:
• Komercijalna banka 5,3 milijarde dinara, ili 43,3 miliona evra
• Banca Intesa 1,4 milijarde dinara, ili 11,7 miliona evra
• Nova Agrobanka, u stečaju 1,3 milijarde dinara, ili 10,4 miliona evra
• Privredna banka, u stečaju, Beograd 741 milion dinara, više od šest miliona evra
Zatim slede Čačanska banka, Banka Poštanska Štedionica, Jubmes banka, Sberbanka, Findomestic banka, Vojvođanska banka, Razvojna banka Vojvodine, u stečaju, VTB banka, Univerzal banka, u stečaju, KBM banka iz Kragujevca, ERSTE bank i Credi Agricole bank.
Tri inostrane finansijske institucije, od kojih je ona američka koja je pokrenula stečaj Mlekare, a glavnom deobom nije dobila ni jedan evro, je IFC sa potraživanjem višim od deset milijardi dinara, ili 81,8 miliona evra, zatim Amsterdamtrade Bank N.V. sa potraživanjem većim od 3,1 milijarde dinara, ili 25,5 miliona evra, New Horizont SA, Panama sa potraživanjem od 22,6 milijardi dinara, ili 200 miliona evra.
Kompanija Dunav osiguranje izgubila je više od 405 miliona dinara, ili 3,3 miliona evra, privredno društvo Eko-Fokus, doo iz Novog Sada više od 518 miliona dinara, ili 4,2 miliona evra, dok je sam kupac Mlekare, otkupio dva potraživanja u nominalnom iznosu od 32,7 miliona dinara, za koja ovom deobom nije dobio ni dinara, pa je na tom poslu pretrpeo gubitak 265 hiljada evra. Gubitak su pretpeli još i Veterinarski specijalistički institut iz Šapca (28,8 miliona dinara), JKP Vodovod Šabac (15 miliona dinara), Omladinska zadruga Šabac (10 miliona dinara).
Od Mlekare su imala potraživanja i tri Bogićevićeve firme: Industrijski kombinat Guča (15,8 milijardi dinara), Rudnici i topionica Zajača (16,1 milijardu dinara) i sam Koncern Farmakom M.B (1,5 milijardi dinara). Kakvo je to međusobno zaduženje bilo kad su samo dva zavisna društva u okviru Koncerna zadužila treće društvo za, čak, 251,4 miliona evra!? Obradom stečaja potražioca ovih silnih novaca, Industrijskog kombinata Guča i Rudnika i topionice Zajača, srešćemo se sa tim konstrukcijama međusobnog zaduživanja.
Tragediju opljačkanih kooperanata najslikovitije prikazuje činjenica da su isporučioci mleka iz svih sela Mačve, a verovatno i iz Srema, na licitaciji izgubili milione evra i nalaze se među onih 2.613 ostalih poverilaca.
Gubici koje stečajni poverioci mogu očekivati iz stečajne mase koja se na tržištu može unovčiti, izgubiće najmanje 230 miliona evra. Prema ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji od 01.02.2011. godine sa rudnicima je zaključena saradnja na preradi šljake, pa je ta šljaka uknjižena kao zaliha, tačnije kao nezavršena proizvodnja. Za čuđenje nije što stečajni upravnik nije prodao ni tonu te šljake, jer je ona, kao što smo istakli u vlasništvu države, ali je morao to otpisati, jer je ta konstrukcija samo Bogićevićevo maštanje. Od tih zaliha nema ništa.
Ko je kupac Mlekare, AD, u stečaju?
Kupac Mlekare u stečaju za 950 miliona dinara na javnom nadmetanju početna cena je bila 792,5 miliona dinara, je privredno društvo M.I.Finance, doo iz Šapca, u vlasništvu je Velimira Jovanovića, upisano u Registar APR-a 28. decembra 2012. godine, sa kapitalom 566.147 dinara. Kupljena Mlekara, ostala je akcionarsko društvo, u posedu M.I.Finaca.
M.I. Finance, doo obavlja pretežnu delatnost trgovinu na veliko i u 2016. godini sa 135 zaposlenih, na imovini od deset miliona evra, ostala na bez sopstvenog kapitala, pa su obaveze veće od imovine za 654.000 evra. Na prometu ostvarenoj u toj godini od 3,5 milijarde dinara, ili 28 miliona evra društvo je iskazalo gubitak u toj godini u iznosu od 156 miliona dinara, ili 1,3 miliona evra. Proizlazi da je nedostajalo 4,5 odsto prihoda da bi se izbeglo poslovanje sa gubitkom. Iz svega iznetog proizlazi da je kupac tuđim finansijskim sredstvima kupio Mlekaru, AD u stečaju za 950 miliona dinara, pa kako nema ni dinara sopstvenog kapitala, niti u M.I.Finance, doo, niti u Mlekari, AD, već isključivo posluje tuđim kapitalom, treba ovde upozoriti farmere, registrovana poljoprivredna gazdinstva i seljake, isporučioce mleka, da mleko mogu davati sa početkom za naplatu najviše mesec dana, jer su se opasno opekli o Miroslava Bogićevića i njegovo razmetanje koncernom, te da im se ne nešto slično ne dogodi i sa novim vlasnikom Velimirom Jovanovićem. Treba biti veoma savestan i stručan (ali i prilično drzak!), da se isključivo sa tuđim parama, na preradi mleka, pa taman to bilo i u šabačkoj mlekari, uz veoma visoke dinarske kamate i veoma duge rokove naplate od trgovinskih lanaca, a uz to i visoke rabate koji se daju trgovini, ostvari pozitivan rezultat i održi likvidnost.
Na licitaciji je učestvovala i švajcarska firma Bernd Matthias Dietel koja je ponudila cenu nižu za 50 miliona dinara od prvog ponuđača. Na licitaciji je učestvovao i beogradski Imlek.
Prodat i Industrijski kombinat, Guča
Dana 10.02.2016. godine IK Guča prodata je za 166,9 miliona dinara privrednom društvu Oleks, doo, Užice, čiji je vlasnik Milenko Govedarica. IK Guča, u stečaju, prodata je kao pravno lice. Procenjena vrednost bila je 834 miliona dinara, a početna cena na licitaciji iznosila je polovinu tog iznosa odnosno 417,2 miliona dinara. Međutim, za tu cenu na prethodnim licitacijama nije bilo zainteresovanih. Ovaj Kombinat pre stečaja imao je 301 zaposlenog.
Prodata i Livnica, Požega
Kupac Livnice je užičko preduzeće MPP Jedinstvo, u vlasništvu Miće Mićića. Kupac je kupio pravno lice u stečaju za 309 miliona dinara, što je 79,5 odsto procenjene vrednosti. Za kupovinu Livnice bila je zainteresovana i poljska firma Luma Investment koja je ponudila71 odsto procenjene vrednosti kapitala. Do ulaska u stečaj Livnica je imala 110 zaposlenih i 30 na određeno vreme. Većinski vlasnik Livnice bio je Koncern Farmakom M.B., a manjinski vlasnik Železnice Srbije.
Novi vlasnik Rudnika i topionice Zajača
Rudnici i topionica prodati za 160 miliona dinara beogradskoj firmi Bersk Investments, koja je bila jedini ponuđač za kupovinu ovog stečajnog dužnika, kao pravnog lica. Kupcu je za taj iznos pripalo 47 ha zemljišta, proizvodne hale, upravna zgrada, oprema zalihe i inventor.
Fabrika akumulatora, AD, Sombor i dalje u stečaju
Švajcarska kompanija Batagon ponudila je sedam miliona evra za kupovinu ovog privrednog društva, kao pravnog lica u stečaju. Ukoliko se ne prihvati ova ponuda, ili švajcarski partner ne poveća cenu, date bankarske garancije ističu 19. Oktobra o.g. i stečajni sudija i stečajni upravnik Privrednog suda u Somboru biće prinuđeni da raspišu novu licitaciju.
PIK Debrc i dalje u stečaju
Početna cena za kupovinu stečajnog dužnika, kao pravnog lica, utvrđena je na 210 miliona dinara, a javno nadmetanje u Privrednom sudu u Valjevu, nije uspelo. Zorka Standard, doo je i dalje u stečaju, M.B. Retall Group takođe i dalje u stečaju, kao i Rudnik Lece, doo, gde je već drugu godinu stečajni upravnik i stečajni sudija. Rudnik su izdali u zakup Kompaniji Life Stone.
Rudnik Suva Ruda, doo, Raška, ne radi sedam godina, nema zaposlenih i još nije u stečaju. Iako ovo privredno društvo i dalje nosi naziv Farmakom M.B. vlasnik društva sto odsto je Vladimir Živković.
A 1.
A 2. Kad bi bilo...
Ozbiljnim istragom, procesuiranjem i kažnjavanjem Miroslava Bogićevića i njegovih kriminalnih partnera (a, ne kojakakvim privremenim kućnim pritvorima), svaka ozbiljna, pravna država, morala bi na optuženičku klupu da izvede najmanje dve kompletne bivše vladi i sve Vučićeve dosadašnje "timove". Samo na taj način bi se došlo do pravih činjenica, istinskih saučesnika i tačne cifre opljačkanog.
Glosa
Tri miliona tona pšenice, koliko je prosečan godišnji rod u celoj Srbiji, na svetskoj pijaci vredi oko 420 miliona evra, ili, godišnji budžet za 2017. godinu Ministarstva odbrane 58,9 i Ministarstva unutrašnjih poslova 66 milijardi dinara. To je tek polovina onoga što je opljačkano Bogićevićevim kockanjem i forsiranjem planskog haosa u privredi Srbije.