Dežurna

Zašto su Rusi zabranili uvoz naših mesnih prerađevina

Srbija, opasna trovačnica!

Ruska federacija donela je odluku da privremeno obustavi uvoz mesa i mesnih prerađevina prozvedenih u kompanijama Matijević, Big Bull Foods, Zlatiborac i Karneks, zbog "ozbiljnih nepravilnosti" uočenih tokom inspekcije. Ovu vest u Srbiji objavila je Nova ekonomija, odmah potom i televizija N1...Nastala je panika među stanovništvom, a još više kod predstavnika vlasti. Ljudi su uplašeni jer veruju da je ovo jasan signal da velike prerađivačke firme, poput ovih kojima je Rusija zabranila da izvoze svoje proizvode na njihovo tržište, prilikom proizvodnje koriste opasne i nedozvoljene supstance i aditive.

Marijan Karamarković

S druge strane, vlast je u panici, ne zbog mogućeg ugroženog zdravlja ljudi, nego zato što im nije jasno kako je moguće da se takva vest uopšte proširi bez njihovog znanja, čak i u nekim medijama koji su im bliski i naklonjeni.

Odmah su se dali u demantovanje i širenje propagande, koristeći svaku priliku da u udarnim terminima na televizijama ubeđuju narod da je reč o pogrešnom interpretiranju, kako Rusi zapravo nisu tako mislili i da je reč o nesporazumu.

Da nije tako, i da je situacija do te mere alarmantna i ozbiljna, pokazuje istraživanje Magazina Tabloid, do kojeg smo došli na vrlo jednostavan način.

Na poleđini svakog suhomesnatog proizvda jasno piše sastav koji je u njega ubačen, kao i dodatni aditivi, konzervansi i boje koje se stavljaju radi boljeg ukusa, mirisa i izgleda.

U više navrata Magazin Tabloid je pisao detaljno o tome da takvi prizvodi sadrže jedva 20 - 30 posto mesa, a neki čak i manje od toga. Glavni sastojci većine salama, pašteta, viršli, kobasica i drugih prerađevina domaćih proizvođača jesu mesni otpaci koji su u većini evropskih zemalja zabranjeni za upotrebu, a u pojedinim državama (poput Nemačke, Švajcarske, Holandije) takozvani MOM (mesni otpad) nije dozvoljen za upotrebu i preradu čak ni za hranu za pse.

U Srbiji je, zahvaljujući korumpiranim vlastima, sasvim dozvoljeno da se takav otpad stavlja u suhomesate proizvode u toj meri da smo čak prinuđeni da ga uvozimo iz razvijenih zapadnih zemalja po vrloj niskim cenama, neretko i besplatno jer bi u njihovim državama samlevene kosti, kože od životinja, masna tkiva i štetne iznutrice završili na smetlištu.

Da bi što bolje izgledala takva hrana, spravljena od najgoreg otpada, i da bi mogla da opstane mesecima u rasladnim uređajima prodavnica, neophodno je da se u njoj stave brojni dodaci, stručno nazvani emulgatori.

Veliki broj njih koji se koristi u Srbiji zakonom su zabranjeni u Americi i Evropskoj uniji, dok kod nas proizvođači i ne kriju da ih koriste u proizvodnji. Tako, na primer, ako kupite parisku salamu proizvođača "Gavrilović" iz Hrvatske, moći ćete da se uverite da u sastavu jasno piše da su ubacili emulgatore pod rednim brojevima 120, 250, 315, 407a, 410, 412, 452 i 621. Prema spisku opasnih dodatka ishrani, koji se može pronaći i na sajtu Centra potrošača Srbije (CPS), za aditiv E120 stoji upozorenje da se dobija od žumanca i sušenih insekata i da ga treba izbegavati za upotrebu, dok za E250 piše da prouzrokuje hiperaktivnost i druge nepovoljne reakcije, da je kancerogen i kao takav zabranjen u mnogim zemljama.

Emulgator 407a nije dozvoljeno davati deci, dobija se iz morske trave, povezan je sa dobijanjem raka zato što može biti zagađen etilen oksidom što rezultira stvaranju etilen hloridirina, visoko kancerogene smese.

Takođe, njegova upotreba povezuje se i sa dobijanjem čira. Stabilizator E 410, koji takođe sadrži ova salama, u velikim količinama snižava dobar holesterol, isto kao i E412 koji još izaziva i mučninu i grčeve u stomaku. Emulgator E452 dovodi do mineralnog disbalansa u organizmu, a E621 može da dovede do glavobolje, žeđi, vrtoglavice, grčeva u stomaku, proliva, aritmije i vrlo je štetan za asmatičare. Strogo je zabranjen u proizvodima za decu.

Dakle, od sedam vrsta emulgatora koji su ubačeni u parisku salamu proizvođača "Gavrilović" iz Hrvatske, čak šest je vrlo štetno i opasno po zdravlje ljudi. Republika Srbija dozvoljava da se takav prehrambreni proizvod, ili bolje reći otrov, bez problema uvozi i prodaje u rafovima širom zemlje.

Osim njih, i mesna industrija "Pivka" iz Slovenije redovno nam isporučuje gomilu otrova kroz svoje mesne proizvode. U ćureću kobasicu, koja se može pronaći u skoroj svakoj prodavnici, ubacuju boju E 120, vrlo opasan dodatak, dobijen od žumanca i sušenih insekata, kao i već pomenute emulgatore E452 i E250.

Domaći proizvođači takođe koriste ove, ili neke druge, kancerogene emulgatore prilikom proizvodnje suhomesnatih prerađevina. Novosadska salama, koju proizvodi "IM Bačka Topola" isto sadrži štetne aditive E621, E452 i E250, s tim što oni koriste i emulgatore E301, E325 i E471 za koji sajt CPS navodi da nisu opasni.

Ovakvi štetni aditivi nalaze se i u mesnim proizvodima drugih kompanija, poput Matijevića, Big Bull Foods, Zlatiborca i Karneksa, kojima je Rusija i zabranila uvoz.

Bivši radnik mesne industrije "Matijević", Mihajlo Čepi, je pre tri godine objavio nekoliko video snimaka nastalih u prostorijama te kompanije, a na kojima se jasno vidi da se u njihovoj proizvodnji koristi ubuđalo meso, isteklog roka, iz kojeg se širi neverovatan smrad.

On je tada u intervjuu za MagazinTabloid rekao da se tako radi po nalogu vlasnika Petra Matijevića jer ne sme ništa da se baci, čak ni meso uginulih životinja. Ovi užasavajući snimci predati su Tužilaštvu za organizovani kriminal koje baš ništa konkretno nije preduzelo da kazni odgovorne za masovno trovanje ljudi. Mihajlo Čepi je nakon nekoliko dana agonije morao javno da se izvini Matijeviću, sa tvrdnjom da su ga konkurentske kompanije primorale da pljuje i blati bivšeg poslodavca. Naravno da mu niko nije poverovao jer je sasvim jasno da je Čepi ucenjen i da je morao da porekne ono što je obelodanio, u suprotnom ne bi dobro prošao.

Treba napomenuti i to da je u Srbiji dugo bio na snazi Pravilnik o hrani iz 1974. godine, koji je važio za jedan od najboljih u Evropi. On je ukinut kada je naša država počela da se usaglašava sa Evropskom unijom, zbog čega novi pravilnici omogućavaju da se u prehrambrene proizvode, koje vrlo često konzumiraju i deca, ubacuju aditivi koji izazivaju najteža oboljenja.

1

Najprodavaniji herbicid u Srbiji izaziva rak krvi !

Zataškana istina o "Totalu"

Pored otrova koji se direktno stavljaju u mesne prerađevine, Srbija je lider i po tome što nekontrolisano koristi najgore i najopsnije pesticide u poljoprivredi, a to takođe na kraju završi u lancu ishrane.

Nedavno je sud u Ouklendu, u Kaliforniji, doneo presudu kojom je "Monsantu" naloženo da jednom bračnom paru obolelom od raka krvi (Nehočkinov limfom ) isplati nadoknadu od 55 miliona dolara, kao i kaznu u iznosu od preko 2 milijarde dolara.

Ovo je treća po redu presuda u SAD-u koja se dovodi u vezu sa uticajem glifosata, široko rasprostranjenog herbicida, koji se u Americi prodaje pod nazivom "Roundup, dok je kod nas poznat kao "Total".

Bilo bi razumljivo to što je većem delu medija i javnosti Srbije u fokusu niz drugih, lokalnih, nacionalnih i globalnih tema iz oblasti politike, ekonomije ili estrade, da ovde nije reč o presudi protiv proizvođača herbicida koji je najprodavaniji upravo kod nas.

Litar ovog preparata u poljoprivrednim apotekama u Srbiji, može se kupiti po ceni od oko 500 do 600 dinara. Nema sela u Srbiji gde "Total" nije dospeo. Od poljoprivrednih površina, preko šuma, do seoskih okućnica i javnih površina.

Koristi se masovno u voćarstvu, vinogradarstvu, za uništavanje rastinja na strništima, kanalima, ratarstvu, ali i u zapuštenim dvorištima gde vlasnici često, u želji da izbegnu košenje, pribegavaju upotrebi ovog široko dostupnog herbicida.

2

Povećan dozvoljen nivo otrova u vodi

Nemoć ili bezobrazluk?

Kad god vlastodršci ne mogu, ili ne žele, da se izbore sa novonastalim problemima, oni jednostavno promene pravilnike tako da njima ide u korits, a štetu uvek osete građani.

Godinama unazad razni stručnjaci upozoravaju na to da nam je pijaća voda sve zagađenija, posebno u pojedinim delovima Vojvodine, i da bi pod hitno trebalo rešiti taj problem.

Za Ministarstvo zdravlja najjednostavnije rešenje bilo je da promeni pravilnik kojim se povećava dozvoljena koncentracija amonijaka povećana je sa 0,1 na 0,5 miligrama po litru (mg/l)vode, bora sa 0,3 na 1 mg/l, natrijum sa 150 na 200 mg/l i hlorida sa 200 na 250 mg. I ovaj potez opravdali su usklađivanjem sa normativima Evropske unije.

Navodno, Srbija je jedna od retkih država starog kontinenta koja ima zastareli pravilnik još iz 1999. godine, pa bi bilo glupo i nečovečno da tako ostane. Nikome nije palo na pamet da objasni ljudima koja opasnost im preti zbog povećanja dozvoljene vrednosti najopasnijih otrova u pijaćoj vodi jer, kao i obično, ova informacija nije dospela do barem 80 posto građana koji gledaju i čitaju režimske medije.

Sličan problem kao sa pijaćom vodom, pre nekoliko godina imali smo i sa aflatoksinom, vrlo kancoregenim mikotoksinom koji postoji u mleku. Kada se otkrilo da mnogi proizvođači u Srbiji u mleku imaju veće vrednosti ovog otrova od dozvoljene, nesposoba vlast je jednostavno promenila pravilnik. Umesto dotadašnjih 0,05 mikrograma povećana je na 0,25- Građani Srbije i dalje piju mleko koje je pet puta štetnije nego ono koje se proizvodi na teritoriji Evrpske unije i tako će verovatno biti još ko zna koliko dugo.