Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (159)

Čekajući ovozemaljsku pravdu

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Američka ambasada je pozdravila hapšenje policijskih službenika na Kosmetu, koje je specijalno tužilaštvo optužilo za korupciju i primanje mita. Evropska Unija i UNMNIK su osudili prekomernu upotrebu sile prema građanima i osumnjičenima.

Svakodnevno nam se prikazuje kako optužene u Srbiji policija hapsi i privodi, zverski ih mučeći. Sa lisicama, vezanim na rukama pozadi, jedan od policajaca uhapšenom saginje svom snagom glavu, a drugi mu podiže vezane ruke, što privedenog dovodi u teško stanje, da takvo nasilje izdrži. Takvo hapšenje niko u Srbiji ne osuđuje: ni političke, ni policijske stranke i nevladine organizacije, ni mediji, pa ni advokati... Naši to rade, pa je, valjda, to u redu.

Nedeljnik Afera koji je pod direktnom kontrolom Vučićevog kabineta, najavila je na naslovnoj da je ''Vučić odlučio, SNS se trese: HAPSIMO PARTIJSKO DRŽAVNU MAFIJU.

Pre tri nedelje je potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih dela dr Nebojša Stefanović boravio u Sjedinjenim Državama. Primili su ga, da posetimo, državni sekretar za unutrašnje poslove, direktor DEA, direktor FBI-a, direktor Agencije za praćenje tokova prljavog novca, načelnici obaveštajne službe Ministarstva finansija, kolege iz njujorške policije...

Poruka koju nam Vučićev kabinet šalje preko Afere, koju uređuje njegova savetnica Suzana Vasiljević, pokazuje da Aleksandar Vučić neustavno vlada ovom surovo napaćenom zemljom, da on odlučuje kada i ko će da se hapsi.

Ustavom Srbije vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, ali, očigledno, o svemu, već je sedma godina, o tome odlučuje isključivo Aleksandar Vučić sa svojim bratom Andrejom i članovima kartela.

Nije ovo prva najava Aleksandra Vučića, istina, ovog puta saopštena preko malotiražnog i slabo uticajnog nedeljnika, da će napasti ''mangupe iz svojih redova''.

Nakon potpune propasti spoljne politike koju je vodio, a nemilice pljačkajući sve u Srbiji, što se opljačkati moglo, srpski dikator je došao u situcaiju da se vrati ''novim izvorima prihoda''. Da počne da hapsi one iz svojih redova koji su vlasnici lepe svote keša i imovine koja se brzo može unovčiti.

Zahtev administracije i državnih službi iz Sjedinjenih Država koji je doneo potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Stefanović pre tri nedelje, uplašio je Vučića, pa on u susret ovom zahtevu ponovo ide sa proverenom prevarom. Pohapsiće on dovoljno sitnih prestupnika, narkomana, onih koji nisu mogli da plate porez, ili rade na crno, prodajući voće, beli mrs, uvoznu robu.

Od Srbije Sjedinjene Države traže da uhapsi i isporuči okružnom sudu u Filadeliji najteže prestupnike, koji su prodavali islamistima falsifikovane nemačke i slovenačke pasoše, trgovali oružjem, akciznom robom i migrantima. Prvi na spisku je Andrej Vučić, brat srpskog predsednika. Tu su i njegovi kumovi, bliski saradanici...

Po Zakonu od 14. februara ove godine, kojim je potvrđena isporuka okrivljenih između Srbije i SAD-a, Srbija bi morala postupiti bez oklevanja.

Po proceduri, osumnjičeni se hapsi, privodi sudiji za predhodni postupak Višeg suda u Beogradu, koji na odluku ima pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu, a potom odluku donosi i potpisuje resorni ministar.

Potpisnik ovih redova veruje da je apsolutno nemoguće sprovesti akciju borbe protiv korupcije, dok je Vučić na poziciji predsednika Srbije. On će, sigurno je, fingirati akciju hpšenja na najnižem novou, u kojoj će biti zaštićeni biznismeni, ministri, državni sekretari, stranački visoki funkcioneri, predsednici opština i gradova, direktori javnih preduzeća.

Nedavno je uhapšen zbog korupcije predsednik opštine Požega sa saradnicima, zbog korupcije od 250.000 dinara. Tolika je mesečna plata Vučićevih botova i nižih partijskih činovika. Predsednik opštine se zamerio visokom funkcioneru SNS-a.

Vučićev kartel je u toj meri kriminalizovao srpsko pravosuđe, da je nemoguće bilo kakvu akciju hapšenja sprovesti.

Doduše, u SAD-u su ministra Stefanovića posetili na njegov lažni fakultet i doktorat na Megatrend univerzitetu, na kuću na moru koju je dobio na poklon, pa prodao, na kuću na Bežanijskoj kosi koju mu je, takođe, poklonio biznismen sa Kosova, na izvoz oružja njegovog oca Branka, koji je, inače, zaposlen u Telekomu. On je shvatio ozbiljnost poruke, te je moguće da nešto, u tom pogledu, promeni u svom radu i pokuša da učini napore da policija najteže i najopasnije prestupnike iz Vučićevog kartela privede pravdi.

Ipak, budimo realni. Vučiću nije stalo nidokoga. On voli samo sebe. I svog bolesnog brata Andreja. Ali hapšenje ljudi iz njegovog kartela i njega bi izvelo na čistac i pokazalo surovost njegove pljačkaške privatizacije i politike. On to živ neće dozvoliti.

Nedavno ponovno imenovanje za predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića pokazuje da diktator o svemu razmišlja, kako da se osigura, kao i svoj kartel.

Viši sud u Beogradu je mesto gde se donose ključne odluke o pokretanju postupaka. Vanraspravnim većem specijalnih odeljenja, počev od organizovanog kriminala pa do odeljenja za korupciju, predsedava upravo Aleksandar Stepanović, koji čvrsto drži za vrat sudije za predhodni postupak.

I gospodin Stepanović je želeo da se izvuče. Tražio je od Vučiča da ga postavi za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, jer je prošle godine izabran za sudiju ovog suda, mada nije doneo nijednu presudu ni u Višem, ni u Apelacionom sudu u Beogradu. Posredovao je Andrej Vučić, ali se, nakon povratka Nebojše Stefanovića iz Vašingtona, dikator odlučio da ostavi Stepanovića, kao jednog od najkorumpiranijih sudija u istoriji Srbije na mestu predsednika Višeg suda u Beogradu, da odbije sve napade na svog brata Andreja, na kumove i stranačke biznismene, koji bi za sobom povukli porodicu Vučić na doživotni zatvor.

Što se dokaza tiče, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije Srbije i sama raspolaže sa kavlitetnim dokazima, a američke obaveštajne i istražne službe su apsolutno korektno prikupile dokaze koji su podobni da srpski sudovi bez odlaganja pristupe procesima.

Međutim...

Po srpskom krivičnom zakonodavstvu tužilaštvo je organ za sprovođenje istrage i pokretanje postupka.

E, tu je opet veliki problem. Viši javni tužilac u Beogradu je Nataša Krivokapić, državljanka Crne Gore (iz Podgorice je i uvek može uteći u rodni kraj). Ona je milosnica Vučićevih kumova i brata Andreja. Njom rukovodi Aleksandar Stepanović, kao da je krpa. Na usluzi su i tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ljubivoje Đorđević, kum Nenada Kovača, zvanog Neša Roming, koji se visoko kotira na listi čije se izručenje od Srbije traži.

Tužilaštvo, uključujući gospođu Krivokapić i gospodina Đorđevića, uspešno je prećutalo mnoge slučajeve ubistava, nasilja, zlodela, pa i slučaj ''Savamala''

Slučaj „Savamala" i dan danas prati zavera ćutanja.

„Tužilaštvo je glava i „telo bez ruku i nogu", dakle organ koji nije u stanju da sprovede u delo nijedan svoj nalog. Svima je jasno da vrh Ministarstva unutrašnjih poslova stoji iza odluke da se kritične večeri- kada su rušeni objekti u Savamali- ne izađe na lice mesta po pozivu građana", potvrdio je dr Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja tužilaca Srbije za list Danas.

Slučaj „Savamala" je očigledan primer nemoći tužilaštva da delotvorno rukovodi predistražnim postupkom, budući da nema disciplinsku vlast, niti kadrovski uticaj na policiju. U predmetima za koje je zainteresovana politika malo je verovatno da će policija koja je u isti mah „duboko" politizovana, poslušati nalog tužioca a ne političkog vrha policije. „Savamala" je takav slučaj", kazao je dr Goran Ilić.

Osim, za sada, nepremostivog problema koji predstavaljaju predsednik Višeg suda u Beogradu i tužilac Nataša Krivokapić, opasnost je i Vučićeva velika propaganda laži, koja je pod njegovom direktnom kontrolom, preko savetnice Suzane Vasiljević.

Srpski telegraf je vodio žestoku kampanju protiv zamenika republičkog javnog tužioca Srbije i člana Državnog veća tužilaca dr Gorana Ilića. On je kao predsednik Udruženja javnih tužilaca otvoreno ukazivao na propuste u radu izvršne vlasti koja je podjarmila i tužilaštvo i sudove.

Vučićev kartel je stavio na ''spisak za odsterl'' i tužioca Ilića, tako što je formirano režimsko Uduženje javnih tužilaca i tužilačkih pomoćnika, a predsednik tog udruženja postao je pas napadač na kolege koji se drznu da samostalno donose odluke.

Predstavnici međunarodne zajednice bi rado videli gospodina Ilića na mestu tužioca za borbu protiv korupcije, koji ni u čemu ne liči na tužioca za organizovani kriminal, bivšeg korumpiranog advokata iz Čačka Mladena Nenadića, koji svakog jutra referiše sudiji Stepanoviću koje prijave je dobio i na koji način da ih ''potopi''.

Takvu odluku, o postavljenju tužioca za korupciju može da donese javni tužilac Srbije Zagorka Dolovac, ali nju mogu i na krst da razapnu, ona bi ostala verna diktatoru, jer je već 9 godina na ovom najisturenijem pravosdnom mestu, ali glasa od sebe ne pušta. Ona putuje, putuje po svetu, ali se u srpskoj javnosti ne oglašava.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić usamljeni je borac za nezavisnost srpskog pravosuđa. On na vrlo jasan i stručan način objašnjava u kom stadijumu truleži je srpsko pravosuđe.

To Vučić nikom ne prašta. Kroz ''tolpog zeca'' pušten je i on. U Narodnoj skupštini Srbije optužen je od Vučićevih dežurnih lajavaca, na pasja usta. Sudija Majić je rekao da, ako imaju bilo kakav dokaz, da ga razreše funkcije, ili da prestanu da šire lažne vesti, jer to ne šteti njemu, nego ugledu Srbije, koja je odavno prestala da liči na pravnu državu.

I bez obzira koliko je Vučić strašljivac, kada na njega podviknu iz inostranstva, sigurno je da će, dok je živ, opstruisati akciju privođenja pravdi najopasnije kriminalne političke mafije u Evropi, možda i na planeti.

Hapšenjem Vučićevog brata Andreja, koji je teško bolestan, bio bi jak vetar u leđa srpskim sudijama i tužiocima, koji bi se okuražili i počeli da dosledno primenjuju zakonitost, kao osnovno načelo pravnog sistema svake uređene države.

Novinar Magazina Tabloid je pre nekoliko dana video u Njegoševoj ulici bledolikog Andreja Vučića, sa brojnim obezbeđenjem. Očigledno je bio u poseti roditeljima, koji u toj ulici žive. Njegovo privođenje pravdi bi vratilo dostojanstvo građanima Srbije, mada je, očigledno, da on živ neće dočekati presudu, ali njegovo stavljanje na spisak osumnjičenih bio bi dovoljan, za početak.

Ukoliko međunarodna zajednica ne uspe u narednim danima da osigura početak privođenja pravdi srpskih vlastodržaca koji su surovo opljačkali Srbiju, mogla bi da doturi medijima spiskove najtežih krimalaca, a sa izvodima i opisom njihovih zlodela. Srpski portali i nekoliko medija bi, sigurno, to objavili, što bi vlast izbacilo iz takta, te bi počela da čini loša dela.

To mogu da počnu da objavljuju i inostrani mediji, poput Dojče Wele, Slobodna Evropa, Glas Amerike, a da mediji u Srbiji, mada malobrojni, počnu to da šire.

Nije dobro ako međunarodnu zajednicu preduhitri Aleksandar Vučić, lažnim policijskim akcijama, koje je već sprovodio, pod pritiskom iz inostranstva. Podsetimo da je državni sekretar za Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Mihael Rot došao u Beograd 15. septembra 2016. godine.Rot je došao u Beograd da srpska policija sprovede hapšenje narkodilera pod kontrolom vlasti, koje je odugovlačila mesecima. Sa sobom je doneo i spisak nemačke kriminalističke policije lica za koje njegova zemlja ima dokaze da se bave teškim kriminalom - trgovinom narkoticima, oružjem, pranjem novca... Na spisku je bio i brat srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

Gospodin Rot je bio šokiran, kada su te večeri srpske policijske snage uhapsile oko 120 ''narkodilera''. Svi sa spiska gospodina Rota ''nisu nađeni na adresi'', a u stanovima nije bilo ničeg sumnjivog, jer ih je policija obavestila o raciji! Samo troje privedenih zadržano je u sudskom pritvoru, ostali su nakon 48 sati zadržavanja pušteni na slobodu.

Izvori Magazina Tabloid tvrde da je iz Vašingtona Ministarstvu pravde Srbije stigao spisak lica čije se izručenje od Srbije traži, ali da se ministarka pravi luda.

Na tom spisku je i Andrej Vučić, brat srpskog diktatora, sa njegovim saradnicima, koji se traže zbog terorizma, pranja novca, trgovinom narkoticima...

Sa Sjedinjenim Državama i njenim državnim službama nema šale, ali to teško bolesnom srpskom diktatoru ne dolazi u glavu.

Ali, bez obzira da li će se sprovesti brižljivo planirana akcija hapšenja srpske političke mafije, srpsko pravosuđe se toliko kriminalizovalo, da je stanje ljudskih prava i građanskih sloboda gore nego u Tuskoj. I u prošlosti i u današnje vreme.

I na Kosmetu specijalno tužilaštvo sprovodi akciju privođenja pravdi korumpiranih državnih službenika, a očekuju se i nova hapšenja.

Na međunarodnoj poternici bi mogli da se nađu i saučesnici u ubistvu Olivera Ivanovića, poput Željka Mitrovića, Dragana J. Vučićevića i Marka Đurića, koji su ''izviđali teren'' i pravili strategiju medijske propagande nakon njegovog smaknuća. Nije lako ni evropskom komesaru Johanesu Hanu koji je targetovao Ivanovića, otkrivši detalje razgovora sa njim koji su obavljeni u Tirani, nakon čega je Vučić doneo odluku da se Ivanović precrta sa spiska živih.

Bezbedonosno-informativana agencija, po nalogu direktora, već duže vreme traga i prikuplja informacije ko je sve od srpskih građana, tužilaca, sudija, advokata i policjaca ''bio u kontaktu sa stranim službama po pitanju organizovanog kriminala i predstojećih masovnih hapšenja i procesa''.

Koliko je ljudi označeno kao ''izdajnici'' političkog mafijaškog kartela srpskog tiranina, za sada se samo špekuliše. Vuči traži žrtve, makar bile i nevine. sa takvim se još surovije obračunava.

1

Ubijeni očekuju zemaljsku pravdu

Mnogo nevinih ljudi koji su izgubili glavu i bili izloženi progonu, očekuju da će makar na nebu dočekati da njihove ubice i mučitelji budu izvedeni i pred zemaljske sudove.

Većinu afera je direktno zataškao Aleksandar Vučić, javno preteći onima koji su upirali prstom na njegove saradnike. Zaštitio je vođe navijača, ubice, koji su potom i oni ubijeni, ili se ubili u zatvoru, zaštitio je kuma da ne odgovara za smrt pevačice Jelene Marjanović, mesecima mučeći njenog supruga koji nije zato odgovoran.