Tabloid je pozvan

Kriminalna akcija tajkuna Vojina Lazarevića i Rudnap grupe: pljačka radnika Minel Kotlogradnje i otimačina imovine ovog preduzeća

Fabričke kapije na meti mafije

Državu ne interesuje šta se dešava sa preduzećima koja su privatizovana. Radnici u preduzeću Minel Kotlogradnja, mesecima ne primaju plate, a pitanje je da li im se uplaćuju i doprinosi. Na drugoj strani većinski vlasnik, Rudnap, veštim mahinacijama dolazi do građevinskog zemljišta vrednog između 30 i 50 miliona evra, a deo nekretnina zalaže za kredite koje ne vraća i tako obezbeđuje sebi još preko 20 miliona evra. O svemu ovome piše nam grupa zaposlenih u Minelu Kotlogradnji

......

Fabrika Minel Kotlogradnja je osnovana pre šest decenija i bavi se izradom i isporukom termoenergetske opreme. Najveći korisnici opreme su uglavnom javna preduzeća kako Republike Srbije tako i zemalja iz okruženja i industrijske energane. Privatizacija fabrike desila se 2006. godine metodom javne aukcije, gde je jedini prisutni kupac bio iz kompanije Rudnap. Ukratko ćemo pokušati da Vam napišemo ko i kako je kupio i šta je nameravao da uradi, o čemu ste i pisali 2009. godine u Vašem listu.

Kako je lokacija fabrike gledano infrastrukturno blizu centra i blizu reke a tu je i veza preko pančevačkog mosta sa ostatkom Evrope, vlasnik je na 6,5 ha nameravao da napravi veliki stambeno poslovni objekat, gde je vrednost gradskog građevinskog zemljišta između 30 i 50 miliona evra. Fabrika je kupljena za oko 1,8 miliona evra, pa se lako može zaključiti šta je krajnji cilj vlasnika. Postoje indicije da je na ime fabrike uzet kredit od Fonda za razvoj od pet miliona evra, kao i da je realizovana naplata od TE Ugljevika od otprilike četiri miliona evra. Dopis gde se može sagledati šta je sve fabrika uradila u proteklih nekoliko godina je dostavljen lično tadašnjoj ministarki energetike Zorani Mihajlović.

Iz priloženog je mogla videti da je ogroman posao odrađen u proteklom periodu, ali kakva korist od toga kad fabrika danas jedva opstaje, a sve zahvaljujući izuzetno lošoj organizaciji, kreditima i hipotekama i sve to iz perioda od 2006. do 2013. godine. Ali to nije sve, jer je odmah krenulo otpuštanje tadašnjih zaposlenih na ime tehnološkog viška, a na njihovo mesto su zapošljavani novi ljudi bliski vlasnicima, koji su samo gledali svoje interese.

Na žalost, ti novodošli su bili bez iskustva, a postavljani su na rukovodeće pozicije i time su uništili kredibilitet fabrike. Sagledavajući period, unazad tri godine, u fabrici je sve krenulo kao po nekom oprobanom i loše (ali za nekog itekako dobro) smišljenom scenariju. Blokada računa više od godinu dana 2013. i 2014. godine, primanje minimalca u 2014. skoro šest meseci, a vrhunac je situacija u 2015. kada su zaposleni, počev od sedmog meseca, primali sve manje i manje novca i tako došli na ivicu gole egzistencije.

Trenutno smo u zaostatku gotovo osam zarada počev od jula 2015, a iako je u obavezi po zakonu o radu, poslodavac nije zaposlenima dao Isplatne liste za mesece za koje nije isplaćena zarada. Inspekcija rada je u dva navrata dolazila u fabriku po pozivu sindikata i naložila poslodavcu da isplati zaradu i da zaposlenima u skladu sa zakonom dostavi obračunske liste. Na žalbu poslodavca drugostepeni organ Inspekcije rada je poništio odluku i sve vratio na početak, jer Inspektor rada koji je bio u fabrici nije ispoštovao zakonsku proceduru po rečima gospodina Gorana Markovića, načelnika u istoj službi.

Pa i pored toga, zaposleni bliski rukovodstvu fabrike, dobili su obračunske liste i uspeli da naplate svoja potraživanja. Osim toga, iako poslodavac tvrdi da su uplaćeni doprinosi za PIO za 2013. i 2014. postoji određena sumnja među zaposlenima po tom pitanju.

Fabrika trenutno ima oko 140 zaposlenih koji redovno dolaze na posao. Generalni direktor nema adekvatan odgovor kada ga zaposleni pitaju za konkretne postupke koje će preduzeti za izlaz iz ovako teške situacije.

Napominjem da je fabrika ušla u Unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR) u aprilu 2015, sa ciljem da se naknadno, sa grejs periodom od godinu ili dve dana, pokuša rešiti problem nagomilanih dugovanja iz perioda do 2013.

Rukovodstvo fabrike je nekim potencijalnim poslovima i milionskim iznosima koji nisu realizovani uspelo da obmane Institucije ove države i da iznađe načina da omogući da fabrika uđe u UPPR. Logično da je na loše stanje u fabrici posredno uticalo i to što nije realizovan ni jedan od potencijalnih ugovora kao i obmanjivanje zaposlenih po pitanju novih navodnih, milionskih ugovora.

Tu su dugovanja prema dobavljačima, bankama, državi ali i prema zaposlenima (deo zarada iz perioda decembar 2009. - maj 2010, kao i razlika do pune zarade iz 2013. za februar, mart i maj).

Ističemo i to da je 2008. na skupštini akcionara inicijativom većinskog vlasnika osnovana takozvana ćerka firma Minel Kotlogradnja Real Estate (ova firma imala je samo jednog zaposlenog, pa je očigledno čemu je namenjena), koja je korišćena da se stavljanjem hipoteka i do sedmog reda uzimaju krediti od banaka. Kako su banke tako izdašno davale novac, to je posao za sud i policiju da istraži.

Poznata proceniteljska kuća ''COLIER'' je tada procenila vrednost novoosnovane firme Minel Kotlogradnja Real Estate na 21,3 mil evra. Kako većinski vlasnik kompanija Rudnap nije vraćao kredite koje je uzeo i koristio, Real Estate je kao hipotekarni jemac-platac bankrotirao prošle godine, a sve to znači da je Minel Kotlogradnja ostala bez infrastrukture koje je posedovala skoro šest decenija.

Po svim ovim pitanjima zaposleni su se obraćali Inspekciji rada (od jula 2015.), Agenciji za borbu protiv korupcije, a skoro je naš predstavnik bio u kabinetu premijera (kod gospodine Miomira Đorđevića). Napominjemo da su se zaposleni samoorganizovali i od 07.03.2016. ne dozvoljavaju rukovodstvu fabrike da ulazi u fabriku, da su novinari RTS-a 10.03.2016. posetili fabriku i da je data izjava po svim navedenim pitanjima sa ciljem da Poslodavac izvrši isplatu zarada za pomenuti period i da dostavi svim zaposlenima isplatne liste.

Zaposleni su samim okupljanjem i obustavom rada odlučni da istraju do ispunjenja zahteva, ali ih rukovodstvo svaki dan bombarduje nekim obećanjima, a tu su i pretnje otkazima, tako da je pitanje kako će se sve ovo završiti.Takođe, rukovodstvo fabrike pokušava da izoluje sindikalce kako bi ih naveo da se u ime zaposlenih izjasne ili eventualno navedu na priznanje postojanja štrajka, čime bi sebi potpisali otkaz.

Fabrika je, po rečima predsednika Nadzornog odbora Slobodana Babića predviđena za rušenje u ovoj godini i za eventualnu selidbu na drugu lokaciju. U sklopu poznatih dešavanja obavestili smo novine Politiku, Danas, Informer, Kurir i TV Prva da nam izađu u susret i objave ovaj tekst, ali sve je ostalo samo na obećanjima.

Stiče se utisak ili bolje reći sigurni smo, obilazeći institucije ove države, da i sadašnju i bivšu vlast, a izgleda i sindikate više interesuju javna preduzeća i fabrike koje su ostale neprivatizovane, a da privatni sektor i zaposlene u njima, ostavljaju na milost i nemilost poslodavcima.

A 1. Jeftinim podvalama do najskuplje lokacije

Tabloid je 2009. najavio da će Minel-Kotlogradnja, koji je poslovao u sastavu Rudnap grupe, čiji je generalni direktor bio Igor Smiljković (sin nekadašnjeg Miloševićevog prvoborca Radoša Smiljkovića), a predsednik Upravnog odbora veliki mešetar energentima Vojin Lazarević, biti jeftino predata u ruke tajkuna. Tako se i desilo: vrednost akcija Minel-Kotlogradnje na Beogradskoj berzi veštački je smanjena sa 500 dinara po akciji (15.10.2007) na 201 dinar (21.01.2008).

Pre ove "akcije", Rudnap grupa je kupila za oko 2,5 miliona evra plac 50 kilometara daleko od Beograda za iseljenje Minel-Kotlogradnje, pa je na taj način put do dolaska do atraktivne lokacije na Karaburmi obezbeđen veštom manipulacijom zakonskim propisima i jeftinim podvalama mimo volje 1.240 malih akcionara od kojih je većina otišla u penziju (na tu okolnost je Lazarevićeva grupa i računala). Nije pokazana ni volja države da se interesuje za sudbinu ove gradske lokacije gde će cena kvadratnog metra bivati sve veća.

Na sednici Upravnog odbora Rudnap grupe, Minel Kotlogradnja AD održanoj 27. juna 2008. jedna od tačaka dnevnog reda bila je i "...Odluka o odobrenju posla, sticaja i raspolaganja imovinom veće vrednosti-prenos prava svojine na uknjiženim građevinskim objektima, sa prenosom prava korišćenja gradskog građevinskog zemljišta u kompleksu Uralska ulica broj 3. Beograd, na 100% zavisno privredno društvo osnivača Minel-Kotlogradnja-Real Estate, DOO Beograd, ili pod drugim odgovarajućim nazivom, a saglasno pozitivnim propisima".

Prevedeno na srpski jezik, Vojin Lazarević i njegova grupa, u jednoj tački dnevnog reda postaju vlasnici atraktivne lokacije u vlasništvu Minel-Kotlogradnje, prisvajaju prava na više desetina miliona evra vredno gradsko građevinsko zemljište, osnivaju firmu sa privremenim imenom, Minel-Kotlogradnja Real Estate, na koju će se ta imovina voditi, pa će i to ime menjati u skladu sa "pozitivnim propisima".