Satiranje

Demokratsko izumiranje, ili kako pretrčati iz svetle budućnosti u sumrak tranzicije

 

Ode Beočin u očin!

 

    Zahvaljujući nesposobnoj i narcisodinoj lokalnoj samoupravi, besprizornoj pokrajinskoj vladi i epohalnim prevarama korumpiranih demokrata iz državnog vrha, vojvođanska opština Beočin je za desetak godina pretvorena u dolinu smrti, prepunu kancerogenih oboljenja i narkomanije. Kako je francuska firma Lafarž uz pomoć pokrajinske i republičke vlade izvela još jednu prevaru, ko je sakrio izveštaj budžetske inspekcije i zašto je nemački biznismen Klaus Vajs zaboravio na beočinski "Dvorac"

 

Piše: Arpad Nađ

 

 

Krajem 2009. godine francuska kompanija Lafarž i lokalna samouprava šokirale su građane Beočina svojom "novom poslovnom politikom" koja podrazumeva korišćenje alternativnih izvora energije. Ubrzo je postalo jasno da nije u pitanju nikakva ekološka alternativa, nego automobilske gume sa otpada! Tako je Beočin postao prava gasna komora ove francuske kompanije...

I zaista, otkako je Lafarž kupio Beočinsku fabriku cementa i uveo svoje visoke tehnologije, od građana Beočina uporno se kriju pravi rezultati merenja kvaliteta vazduha koji udišu.

A oni nedvosmisleno govore da su se u vazduhu pojavile vrlo opasne supstance koje izazivaju veći broj kancerogenih i malignih oboljenja pulmološkog trakta, tumore, leukemiju, oboljenja srca i kardiovaskularnog sistema, a jedna od supstanci u vazduhu je i benzen, otrov dobro poznat javnosti iz pančevačkog ekološkog skandala.

Ali, umesto da rezultati merenja budu relevantni i upozoravajući za neposrednu životnu opasnost građana Beočina, predstavnici Lafarža su poručili građanima da mogu biti bezbedni jer su vazdušni pritisak i temperatura sasvim u - propisanim granicama!

Da u Beočinu nešto nije u redu lako je zaključiti na osnovu novih, nerazjašnjenih smrtnih slučajeva i upadljivo povećanog broja oboljenja među sve mlađom populacijom.

Naravno, kompaniji Lafarž ni na pamet ne pada da u Francuskoj koristi auto-gume kao alternativno gorivo, mada je poznato da je kalorična moć jedne tone ovog kancerogenog materijala jednaka jednoj toni uglja.

Istočna Evropa postala je ekološkom kriminalu korporativnog tipa pravi raj za preradu prljave tehnologije - u još prljaviju.

Gotovo sve zemlje iz okruženja uvidele su opasnost od ovakvih "alternativnih goriva", pa su brže-bolje lukavo posegnule za spasonosnim rešenjem - reciklažom otpadnih guma!

U Hrvatskoj taj posao radi firma Gumilmpex kod Varaždina, u Mađarskoj Hurec sa sedištem u Budimpešti, u Rumuniji je to firma SC Pro Auto Industries SA iz Bukurešta, koja je čak sklopila ugovor sa holandskom firmom Granuband B.V. iz Amsterdama o zajedničkom nastupu i ulaganjima u reciklažu otpadnih guma.

Reciklažom otpadnih guma može se dobiti osnova za proizvodnju čitavog niza ekološki potpuno prihvatljivih proizvoda, ali ako je to tako ekonomski isplativo i ekološki prihvatljivo, što ih onda ne koriste kao alternativno gorivo u svojim proizvodnim pogonima i cementarama u Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, nego eto baš u Srbiji?

Ako se pažljivo pročita i prouči Zakon o upravljanju otpadom, otpadne gume nikad ne bi mogle biti korišćene kao gorivo. Gotovo svaki član ovog zakona je decidiran i u potpunosti je okrenut zaštiti čovekove sredine i aeroambijenta, tako da nema nijedne zakonske regulative kojom bi se moglo dozvoliti korišćenje otpadnih guma kao gorivo! Ali, ako je zakon na strani građana, ne znači da je na njihovoj strani i Vlada Srbije.

U slučaju Beočina i sistematskog davljenja građana sagorevanjem starih auto-guma, direktno je odgovorna upravo Vlada Srbije, jer je korišćenje ovog "alternativnog goriva" odobreno od resornog ministarstva i pokrajinskog Sekretarijata (oba vezana za zaštitu životne sredine!).

Početkom 2010. godine Lafarž je otpustio još oko stotinu radnika, a od dolaska ove francuske kompanije u Beočin, posao je izgubilo više od 1.600 radnika.

Nekada je ovaj ponos srpske privrede imao 2.000 stalno zaposlenih radnika i oko 500 radnika primljenih na određeno, uz još najmanje 10.000 ljudi čiji je biznis posredno ili neposredno bio vezan za beočinsku cementaru.

Da cinizam Lafarža nema granice pokazuje i podatak da je na dan kad je otpušteno novih 100 radnika, "francuski partner" Vlade Srbije postao sponzor srpske fudbalske reprezentacije!

Krajem prošle godine građani Beočina imali su prilike da se kroz jedan nepotpisani pamflet upoznaju sa "uspesima" lokalne samouprave u Beočinu. Na pamfletu je pisalo: "U veoma bliskoj budućnosti planiramo nova radna mesta!"

I to sve u opštini koja grca u nezaposlenosti, narkomaniji, kriminalu i drugim sociopatijama proisteklim iz brutalne tranzicije, pre svega beočinske cementare.

Umesto da se pozabavi krucijalnim problemima građana Beočina, aktuelna vlast u Beočinu nije ništa drugo radila nego čerečila opštinski budžet zarad sopstvene lagodnosti i džepa.

Predsednik opštine Beočin Bogdan Cvejić, valjda da bi pokazao kako nema krize, naložio je kupovinu novog i skupog automobila za potrebe svoje visoke funkcije i teških državničkih obaveza!

Mada birokratija u Beočinu drži do sebe i širi se brzinom korova, sve drugo je u stanju raspada, čak i čuveni beočinski "Dvorac", jedna od najznačajnijih građevina ove opštine i ovog dela Vojvodine. U "Dvorcu" je snimano na desetine filmova, kako domaćih tako i stranih.

Još 2008. godine lokalni moćnici su se hvalili kako su "rešili problem" pronalazeći novog domaćina ovog zdanja. Bio je to Nemac Klaus Vajs, vlasnik firme Elektropark Vajs, koji je planirao da taj objekat pretvori u restoran sa apartmanima. Od toga nije bilo ništa (kakva ekologija, takav i turizam), pa je beočinski "Dvorac" ostao jedna ruina i stecište lokalnih narkomana.

Koliko je beočinska politička vrhuška ogrezla u bahatosti i samoljublju, najbolje govori i podatak da je i sama opštinska zgrada bila poprište nečuvene pijanke u čast ženidbe Bogdana Cvejića, predsednika opštine.

Sa druge strane, već deset godina Beočin tone u beznađe, a kao simbol tog propadanja, na ulazu u grad goste i prolaznike čeka divlja deponija smeća.

Krajem 2008. i početkom 2009. godine budžetska inspekcija pokrajinskog Sekretarijata za finansije izvršila je proveru poslovanja opštine Beočin, ali i posle više od godinu dana izveštaj ove budžetske inspekcije nije dostupan građanima opštine Beočin.

Izveštaj budžetske inspekcije opširno opisuje protivzakonitu isplatu funkcionerskih dodataka za predsednika opštine i načelnika opštinske uprave, isplatu plata nepostojećim radnicama preko omladinske zadruge "Piramida", a verovatno bi se tu mogle naći i finansijske transakcije kada se u režiji načelnika opštinske uprave Sekule Petrovića nabavljala roba i plaćale usluge po višestruko višim cenama od tržišne.

Poslednjih nekoliko godina, od kada je za načelnika opštinske uprave u Beočinu postavljen Sekula Petrović, izveštaj budžetske i upravne inspekcije je strogo čuvana tajna, mada je prezentacija tih dokumenata odbornicima Skupštine opštine Beočin i rasprava o njima zakonska obaveza.

Zašto ih Sekula Petrović uporno sakriva, nije teško zaključiti. Naime, Beočin je doslovno uhapšen od francuske kompanije Lafarž, sve je njoj podređeno - i život građana, i život biljaka i budžet... To je teško sakriti, vidi se na svakom koraku...

 

 

GLOSA

 

 Očajna radnica beočinske cementare nedavno je predložila da se "...u jednu prostoriju na pola sata zatvore predstavnici 'Lafarža', ministar Vlade Srbije i pokrajinski sekretar, pa da u toj prostoriji zapale nekoliko otpadnih guma, te ako niko ne bude imao zdravstvenih problema, svi građani Beočina će javno potpisati odobrenje 'Lafaržu' da koristi otpadne gume kao gorivo koliko god hoće i može".