Beli kriminal
Pajtićeva vojvođanska Kolubara
Za doktore
prugaste mantile
Doktor
Dragan Drašković je direktor Kliničkog centra Vojvodine, iako je nedavno
spakovao stvari i oprostio se sa saradnicima sa namerom da bude ministar
zdravlja Vojvodine. Dragoslavu Petroviću nisu
kockice bile dobro sklopljene, pa je potegao za ucenom Bojana Pajtića i
doveo Atilu Čengerija da on i Dragan Drašković podele pljačku u zdravstvu na
jednake delove, mada Atila Čengeri nikad nije bio sklon pljački i kriminalu
Arpad Nađ
Čiji je igrač bivši direktor
za nabavke u zdravstvu Pokrajine Boris
Kopilović niko ne zna, i svi peru ruke od njega - čak i bivši ministar
zdravlja dr Miloš Lučić, ali ovaj
čovek koji je pre nekoliko meseci otpušten
sada radi za "Simens" i na miru završava svoju kuću od
5.000.000 evra, iako je u Pokrajini imao platu od 60.000 dinara mesečno!
Boris Kopilović je posle
pisanja Tabloida otpušten sa poslova
u Izvršnom veću Vojvodine i sada kao "Simensov" zastupnik radi
užurbane nabavke za Onkološki Institut u Sremskoj Kamenici gde direktor dr
Dušan Jovanović (čovek Nenada Čanka) nema šta nije nabavio od opreme, dok se
citostatici koji ostanu prodaju od mrtvih pacijenata živima, a kobajagi ih
pojedini doktori nabavljaju iz inostranstva. Ovo se posebno odnosi na
5-fluorouracil koji Tijanićev tabor stalno spominje preko TV-a.
U Pokrajini narod umire jer
bolest kosi kao snoplje, a strašne afere i prizori nezavršenih zgrada u zdravstvu kao aveti upozoravaju
dokle su nas Pajtićevi pajtaši i njihova pljačka doveli! Maligne bolesti su u
strašnom porastu, a rezultati lečenja sve lošiji zbog nestašice lekova,
trgovine listama čekanja i nekvalitetnih zdravstvenih kadrova.
Na klinici za ginekologiju
koja je u sastavu Kliničkog centra Vojvodine, umrle su dve bebe, a jedna žena
jedva sačuvala glavu, izgubivši matericu, zahvaljujući činjenici da lekar koji
je uzeo novac za porođaj tih dana nije radio, dok ostali lekari nisu bili
zainteresovani za porodilje jer rade isključivo na pogodbu, za evre... Dragan
Drašković je tim povodom komentarisao da ničija
nije gorela do zore, a njegova će sigurno goreti do podne! Kako i ne bi kad
je njegova rođaka Zagorka Dolovac
predsednica Državnog veća tužilaca, pa je on sa okamenjenim krvnim sudovima
srca zaštićen posle pljačke 15 miliona evra pri gradnji Kliničkog centra
Vojvodine.
Zgrada "Kamenice 2"
je pred novim, trećim po redu predizbornim otvaranjem, iako svi zaposleni znaju
da ju je Bojan Pajtić već dvaput otvarao, a jednom je čak doveo i sadašnjeg
ministra zdravlja! U toj zgradi samo mačke danima mjauču, a klima-uređajima
koji su basnoslovno koštali istekla je trogodišnja garancija, a da za ovo niko
nije odgovarao.
Od odlaska Ninoslava
Radovanovića, za vreme upravljanja direktorke Nade Čemerlić-Adžić (2006.
godina), Institut je neizmerno devalvirao, a umesto stranih pacijenata i onih
sa prostora bivše Jugoslavije, sada pacijenti dolaze sa "najveće"
destinacije koja se zove selo Kać ili Budisava!
Svi sa prostora stare Jugoslavije
su prestigli ovu instituciju u domenu struke, a Nada vodi Institut maestralno,
kombinujući muziku Gudača Svetog Duje i ''psiho-kardiologiju''. Od onoga što se
danas radi u razvijenom svetu, zapravo nema ništa... Kolika je pljačka za to
vreme bila, dovoljno je pogledati prazne hodnike "Kamenice 2" i sumu
koja je nestala na ovom gradilištu!
Inače "Kamenica 2"
nema ni pristupne hodnike staroj zgradi, a unutra sve zvrji prazno.
Simptomatično je da Bojan Pajtić ne otvara novi CT na Institutu za KVB koji
košta više od 2,5 miliona evra, dakle više od sve tri fabrike metli koje je
otvorio! To je, inače, šesti po redu CT u krugu od 100 metara! Poznato je ipak
da se i pored svih tih uređaja, pacijentima veoma često postavljaju pogrešne
preoperativne dijagnoze.
Na Institutu, unazad nekoliko
meseci, neki kardiolozi broje debele novce, jer istovremeno privatno rade u
kardiološkim ordinacijama "Viktorija grupe", iako pacijenti i
zaposleni znaju da se svi pregledi i laboratorijske analize vrše u Institutu u
Kamenici, a naplaćuju u ordinacijama "Viktorija grupe". Zbog ovog i
sličnih poslova i Ružica Đinđić se
preselila u Novi Sad gde je na prestižnoj lokaciji kupila ogromnu novosagrađenu
kuću.
U Kamenici se na test
opterećenja čeka po osam meseci (mnogi dotle umru), dok pastorak direktorke za
kardiologiju za vreme dežurstava i preko vikenda vrši privatne usluge
pacijentima koji žele da prežive čekanje.
Nabavke srčanih zalistaka,
stentova i običnih pejsmejkera nisu interesantne, jer se na njima ne dobija
velika provizija. Umesto toga kupljeno je oko 100 CRT defibrilatora po ceni od
po 15.000 evra jer se na njima uzela velika provizija, a kad će biti ugrađeni -
to ni proroci ne bi znali reći!
U Kamenici nedostaje oko 105
zalistaka, i pojedini pacijenti umiru čekajući na nešto čija je cena par
stotina evra! Inače, obični pejsmejkeri koji nedostaju koštaju oko 350-400 evra
po komadu, ali niko ih ne nabavlja jer direktorkin savetnik smatra da nisu
potrebni budući da je provizija od dobavljača mala.
Pošto je nestašica opreme i
repromaterijala ogromna, zaposlene teraju da koriste slobodne dane i godišnje
odmore, a direktorka Nada Čemerlić-Adžić veselo oblači svoju omiljenu
"Šanel" kolekciju sa kariranom mini-suknjicom i ide kod direktora
Fonda za zdravstvo, gde je ponudila otpuštanje 10 odsto svojih omiljenih
neprijatelja ako nema ništa od para i materijala, na šta je direktor fonda dr
Vuksanović negativno odgovorio, sa začuđenim i prekornim pogledom na garderobu
u kojoj je došla, a koja ne priliči njenim godinama.