Svoje
heroje zaboravljamo a tuđe veličamo: šta Mišel Platini znači fudbalskim
mešetarima
Nezaboravni
Stevin let u slobodu
Nedavna
tirada povodom dodeljivanja imena "Mišel Platini" jednom od igrališta
u kampusu Nacionalne kuće fudbala, pokrenula je na razmišljanje o delima koja
dovode do toga da se nečije ime posveti nekom važnijem sportskom objektu.
Zahvaljujući srpskoj "demokratiji" koja je poništila mnoge nazive
gradova, objekata, trgova i ulica, tako su i u fudbalu ukinuti ili sasvim
nestali bilo kakvi kriterijumi prilikom dodele naziva sportskim objektima
Miroslav
Vislavski
Predsednik UEFA, Mišel Platini, ma koliko prijateljski
naklonjen nekim pojedincima iz sveta srpskog fudbala, ipak je čovek interesa i
pravila na kojima funkcioniše sistem Evropske kuće fudbala. Osim osmeha,
demagogije i malo građanske tolerancije, nije učinio nikakav podvig zbog koga
bi mu ime zauvek bilo uklesano na tabli igrališta fudbalskog kampa u Staroj
Pazovi.
Ako je uticao na "zatvaranje finansijske konstrukcije"
za izgradnju Srpske kuće fudbala ili pak na određivanje sredstava za
finansiranje drugih programa, kao što je het trik za podizanje terena sa
veštačkom travom, učinio je to zato što se radi o sprovođenju strategije UEFA u
razvoju evropskog fudbala, a ne zbog bolećivosti i posebnih emocija prema našem
fudbalu. Sa tim novcem je omogućavana i nezakonita korist koju su ostvarili
upravljači srpskim fudbalom!
Sa druge strane, neki veliki podvizi naših sportista ili
ljudi iz sveta porta prepušteni su prašnjavim slojevima zaborava. Mora da prođe
bezmalo vekovna distanca da bi se oduvala prašina i vaskrsle vrednosti o kojima
govore takva dela. Tako je kinematografski i televizijski oživljeno vreme uoči
odlaska naše fudbalske reprezentacije na prvo (pozivno) Svetsko prvenstvo u
fudbalu, u Urugvaju 1932. godine. "Montevideo, Bog te video" pruža
motivaciju i budućim generacijama da se inspirišu entuzijazmom koji pokreće na
velika dela. To su umetničke ikone srpskog fudbala! Zamislili su ih i uradili
umetnici, oni koji fudbal vole, a ne oni
koji ga vode!
Čovek
koji je doneo odluku kad drugi nisu smeli
Ovih dana navršava se dvadeset godina od herojskog
podviga legendarnog pilota JAT-a Stevana Popova iz Novog Sada, koji je u
poslednjem trenutku izvukao fudbalsku reprezentaciju Jugoslavije iz Švedske, u
kojoj je trebalo da počne Evropsko prvenstvo u fudbalu. Istovremeno je pretila
zaplena JAT-ovog "boinga" zbog stupanja na snagu međunarodnih
sankcija prema Saveznoj Republici Jugoslaviji. To čemu je bio izložen Stevan Popov,
i u kakvim okolnostima se odlepio sa piste Stokholmskog aerodroma na petnaest
minuta pre zaplene aviona i sigurnog zarobljavanja jugoslovenske
reprezentacije, bila je neviđena drama. Satima su ga aerodromske službe zavlačile,
izbegavajući da avion napune gorivom.
Količina kerozina koja se nalazila u rezervoaru nije
bila dovoljna za let do Beograda. Sve kombinacije su padale u vodu. Popov je
već odlučio da poleti sa polupraznim rezervoarom i zamislio da će aterirati na
odgovarajućem auto-banu, van teritorije zemalja koje su zavele sankcije
Saveznoj Republici Jugoslaviji. Samo su njegova odlučnost, smirenost, drskost,
hrabrost, njegov ponos i patriotizam, ali i njegova ludost mogli da dovedu do
srećnog okončanja odiseje kroz koju je prolazila u tom trenutku, po mnogima
najbolja reprezentativna selekcija Evrope.
Uspeo je koristeći sve sposobnosti pregovarača i
koristeći diplomatske kanale da izdejstvuje preko potrebno gorivo i vrati
sjajne fudbalere u svoju zemlju, koja se suočila sa jednim od najtežih istorijskih
perioda, čije posledice su dugo trajale, a cehovi se plaćaju i u ovo doba.
Stevan Popov je tih dana bio nacionalni heroj, pogotovo
što je u periodu od mesec dana, počevši od 17. aprila 1992. kada je načinio
prvi let na liniji Beograd - Sarajevo, koje je gorelo pred oružanim dejstvima,
uspeo tokom mesec dana svakodnevnih letova da izvuče iz sarajevskog pakla oko
40.000 ljudi (Srba i drugih naroda koji su nacionalno vezani za ostatke
Jugoslavije).
O herojstvima Stevana Popova se odavno ne priča. Prašinu
na njegove podvige bacila je družina koja je otela zemlju pre dvanaest godina.
To je najblaža kazna. Inače kakvi su, mogao je završiti u Hagu koliko je učinio
za narod i zemlju! Danas je bivši pilot JAT-a, tihi građanin koji živi u Rumi,
maloj sremačkoj varoši, posvećen je košarci onako kako je sportu bio naklonjen
celoga života. Zvao se taj sport košarka, fudbal, rukomet ili neki drugi. Steva
Popov jednostavno pripada sportu i dobrim ljudima sporta. Veliki narodi takve
čuvaju kao božanstva. Srbija se trudi da takve junake marginalizuje, jednako
kao što nema uspomene na junake i borce koji su čuvali njene teritorije
devedesetih, a posebno od "Milosrdnog anđela" 1999, kada su današnji
saveznici podaničkih vlasti sipali tovare razornih detonacija i hemijsko-biološke
otrove od kojih je višestruko porastao broj kancerogenih i drugih uništavajućih
oboljenja u Srbiji.
Ali, Stevan Popov nije zavredeo ni simbolično poštovanje
i obeležje u fudbalskoj Srbiji! Nasuprot njemu i njegovom delu, koje će nadam
se biti moguća inspiracija za umetnički prikaz poput onog koji nam je dočarao
vreme pred istorijski odlazak na prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu u Urugvaju,
pre punih osamdeset godina, neki drugi ostaju trajno zabeleženi u svakodnevici
našeg sporta. Dakle, za razliku od Stevana Popova, Platinija će pamtiti u
Srbiji, ako ne po delima u interesu srpskog fudbala, onda po igralištu koje mu
je posvetio Tomislav Karadžić u Staroj Pazovi.
Šampionski
tim izbačen zbog politike
Uskoro će Evropsko prvenstvo u Ukrajini i Poljskoj.
Unutrašnje političke (ne)prilike u Ukrajini navode UEFA da razmišlja o
oduzimanju organizacije takmičenja nekadašnjoj članici Sovjetskog saveza, a
današnjoj poslušnici NATO pakta. Politika i poniženja koja ona ume da nanese
sportu odavno su prateća sudbina najvažnije sporedne stvari na svetu, kako se
najčešće kvalifikuje fudbalska igra. Jedno od najvećih je bila zabrana
jugoslovenskoj reprezentaciji da nastupi na zasluženo izborenom učešću u
završnici Evropskog prvenstva u Švedskoj 1992 godine.
Poniženja kojima su izlagani jugoslovenski građani u
vreme pred zavođenje međunarodnih sankcija, uključujući i ličnosti svetskog
formata kakvi su bili jugoslovenski sportisti, u to vreme i članovi fudbalske
reprezentacije Jugoslavije, nisu imala granice. Samo su sportistima
Južnoafričke Unije pre jugoslovenskih 1992. uvedene sankcije i izrečena zabrana
nastupa na međunarodnim takmičenjima.
"Demokratski" svet i Evropa su nas tretirali i
odnosili se prema našim sportistima i građanima u celini kao prema gubavcima.
Da nije bilo grčkih i ruskih i još ponekih retkih ali odvažnih prijatelja koji
nisu priznavali sankcije protiv Srba i Crnogoraca, naši sportisti u ekipnim
disciplinama bi tokom četvorogodišnjih sankcija zaboravili na međunarodne
susrete. Taj teror je počeo 31. maja 1992. godine kada je UEFA u tri rečenice
obavestila FSJ da reprezentacija Jugoslavije neće učestvovati na Evropskom
prvenstvu koje se igra u Švedskoj, u kojoj je naša selekcija već bila na
pripremama, spremajući se da načini podvig i osvoji Evropsko prvenstvo! Sastav
i rezultati koje su postizali Dragan Stojković Piksi, Siniša Mihajlović,
Slaviša Jokanović, Dejan Savićević, Predrag Mijatović, Miroslav Đukić, Darko
Pančev, Vladimir Jugović, Budimir Vujačić, predvođeni predsednikom FSJ Miljanom
Miljanićem i selektorom Ivanom Čabrinovićem koji je preuzeo ulogu od
sjajnog Ivice Osima, bili su impresivni! U kvalifikacijama su ubedljivo
izborili učešće na završnici Evropskog prvenstva i osnovano bili smatrani
favoritom prvenstva. U njima su mnogi evropski stručnjaci i novinari videli
nove lidere na Starom kontinentu. Osujećeni su prljavom političkom odlukom!
Eliminacijom jugoslovenske reprezentacije, popunila je selekcija Danske, inače
drugoplasirana u grupi. Kuriozitet Evropskog prvenstva u Švedskoj bio je
trijumf Danske! Selekcija koja je naknadno pozvana nakon progona Jugoslovena
kojima je u kvalifikacijama gledala u leđa, osvojila je naslov Evropskog
šampiona!
Nas
nema, a kad će nas opet biti...
Naših neće biti na završnom delu Evropskog prvenstva.
Treći put uzastopno, srpski reprezentativci će najprestižnije kontinentalno
takmičenje posmatrati zajedno sa svojim državljanima - preko televizije! Pod
pretpostavkom da će se naša selekcija ipak kvalifikovati na sledeći evropski
samit najboljih fudbalera, dve generacije reprezentativaca nisu doživele i
neće, svoju priomociju na Evropskom prvenstvu. Da li to nekog interesuje? Ima
li odgovornih? Naciju interesuje, ali odgovorni su neodgovorni! Njih ne
interesuje što naciju interesuje. Njih interesuje njihova pozicija.
Kamarila večitog predsednika Tomislava Karadžića ne haje
što naših nema na Evropskom prvenstvu. Tako se može zaključiti zbog toga što
nigde i nikada nije rađena analiza stanja u srpskom fudbalu. Zašto? Zato što
nestručnjaci ne umeju da analiziraju ono što ne poznaju i ne razumeju! Oni su
nepismeni da napišu nešto novo, pa tako ne umeju ni da analiziraju probleme i
razloge koji su se svaki put isprečili na putu za Evropsko prvenstvo. Ili su
kukavice, podanici, komformisti... U svakom slučaju, štetočine koje su
predvodnici fudbalske Srbije, svoj veštački autoritet izgrađen dugovečnošću
svojih funkcija stavljaju iznad ambicije manje poznatih, sigurno ambicioznijih
i sa časnijim motivima. Takvima je pristup zabranjen, a pominjanje samo Toletovog
imena, već diskvalifikuje iz trke manje poznate! Stvoren je duh da je Tole
nezamenjiv. Isto ili veoma slično manipulacijama ekipe Borisa Tadića koji za
sebe kaže da nema alternativu!
Jer, bože moj, ako slučajno ne bude izabran, Srbiji
preti potop! Kao da je sada i svih ovih godina sa žutim prevarantima
nastupilo blagostanje! Tako fudbalska oligarhija stvara psihozu da će fudbalska
Srbija potonuti bez Tomislava i njegovih satelita. Prenebregavaju da je srpski
Titanik odavno na dnu okeana i da dalje nema kud! Novi kredit koji Karadžić uzima od
fudbalske Srbije, jeste angažovanje harizmatičnog Siniše Mihajlovića.
Ali, zar Tomislav nije imao tu vrstu kredita sa Radomirom Antićem? Servira se
lažna dilema, pitanje: ko je drugi mogao da dovede za selektora Srbije jedan
stručni autoritet poput Antića? Ko drugi osim Karadžića. Danas je slična priča
sa Sinišom Mihajlovićem... Ma, to su čiste manipulacije! Kada bi neko drugi
imao mandat da pregovara poput Karadžića, došli bi i Antić i Mihajlović! A
Karadžić bi morao, konačno, da pruži odgovore za stanje u srpskom fudbalu, za
odsustvo politike, strategije i ciljeva...