Hleb i čokolada
Ko je uklonio „Siluete"?!
(II deo)
Plava, duga kosa vijorila se na vetru dok
je podignute glave koračao beogradskim ulicama. Stariji, crvenom bojom zatrovani,
vikali su za njim : - „Uaaa ,čupavac"! A mlad svet je sa uzdahom i
neskrivenim obožavanjem posmatrao najveću rok zvezdu Jugoslavije Zorana Miščevića
pevača grupe „Siluete". On je istovremeno bio omrznut od drugova sa
partijskom knjižicom, a obožavan od omladine. Zoran se na uvrede komunista nije
obazirao. Jedino važno mu je bilo šta o njemu misle mladi.Zbog njih je postao
buntovnik sa razlogom. Njegov razlog bio je rokenrol.
Kada su prošli dani slave, Zoran nikako
nije uspevao da se vrati na scenu.Vrata svih diskografskih kuća za njega su
bila zatvorena. Istina, dok je bio u praznom hodu objavio je jedan singl „Banane"
sa inđijskom grupom „Formula ljubavi" ali je to bilo premalo za povratak.
A možda i prekasno?!Onda mi je sinula ideja da objavimo album sa svim hitovima „Silueta".
Nešto kao Best off.
S obzirom da je njihov glavni izdavač u
vreme slave bio "Diskos" iz Aleksandrovca, uputio sam se pravo
kod direktora. Dočekao me je sa osmehom i raširenih ruku ali kada sam rekao
razlog zbog koga sam došao - on je počeo da se vrpolji u fotelji i znoji.Već
tada, "Diskos" se orijentisao samo na narodnu muziku. Ja sam tražio original
trake „Silueta" koje su, po zakonu, morale da ostanu trajno sačuvane.
Svako brisanje, oštećenje ili presnimavanje, mogle su direktora odvesti pravo u
zatvor!
Direktor mi
je obećao da će on potražiti orginalne trake "Silueta" i
javiti mi za par dana. Nisa, čekao da mi se javi. Otišao sam nekoliko dana
kasnije, bez najave. Reč po reč, mic po mic, kap znoja po kap znoja i najzad,
direktor mi je priznao istinu - orginalnih traka "Silueta"
nema! Preko njih su snimljeni neki novokomponovani narodnjaci?!
Dovoljno
je bilo da napišem ove dve rečenice i da direktor završi u zatvoru! No, to nije
bio moj cilj.Tek kada sam mu obećao da neću napisati ni rei o ovome, odahnuo
je. Shvatio sam da moram da tražim drugo
rešenje. Nekoliko dana kasnije, tonski tehničar Radio Beograda, inače desna
ruka Milovana Ilića Minimaksa, i tonski mađioničar Mile Pile Miletić
mi je ponudio jedino moguće rešenje. On će pokupiti sve ploče "Silueta",
presnimi ih, propustiti kroz sve moguće filtere, obojiti ton itd. itd. Ako je
iko u tom trenutku u Jugoslaviji mogao da uradi tako nešto onda je to sigurno
bio velemajstor tona Mile Pile Miletić koji me uberivao:
- "...Znam ja kako to rade Englezi sa
svojim starim grupama. Ništa ne brini. Zvučaće kao da su sad snimali"! I,bilo je baš
tako.
Ja sam odmah
nazvao Tomu Vujanića da osmisli dizajn albuma. Zoran je, malo je reći, bio
oduševljen. Ostalo mi je još da nađem izdavača. U "Diskos" nisam
hteo, iako mi se direktor sam nudio a u PGP RTB nisam imao poverenja zbog
njihovog tada poznatog slogana „Lako ćemo, kud žuriš". Moja glavna dilema
bila je da izaberem izmeru prodkucije ploia RTV Ljubljane i sarajevskog "Diskotona".
U obe kuće imao sam dobre prijatelje. Sudbina je valjda tako htela da prvo
razgovaram sa "Diskotonom" koji je moju ponudu dočekao sa oduševljenjem.
Dogovoreno - učinjeno.
Čim su Mile i Toma uradili svoj posao ja
sam album "Best off…Siluete" poslao u Sarajevo. Potvrđeno mi je da su
album primili i da će on se u prodaji pojaviti u roku mesec - dva dana. Valjalo
je samo biti strpljiv i sačekati. Prođe prvi mesec ja nazovem Sarajevo - kažu
mi da ploča još nije gotova, da sačekam još mesec dana...Prođe i drugi
mesec, ponovo zovem "Diskoton" - opet mi kaću da ploča nije gotova. Pa kad će? Kažu mi, sigurno do kraja sledećeg meseca. Prođe
i treći mesec, opet zovem "Diskoton" - i opet mi kažu da ploča
nije gotova ali ovaj put uz opravdanje da su morali nešto hitno da štampaju, da
se ne ljutim jer sto-posto ploča će biti gotova sledećeg meseca!
I taman kad su pomislili da su me
ubedili, ja im ljubazno odgovorim da nema problema, da ih razumem da
imaju mnogo obaveza i zbog svega toga dolazim u Sarajevo da uzmem traku i omot
i odem kod drugog izdavača...
U tom trenutku nasta tajac. Moj sagovornik
posle duže pauze poie da muca u stilu da se ne ljutim, da ne moram da dolazim
jer će album sigurno izaći sledećeg meseca. Ali ne vredi, ja ne odustajem. Dolazim
po traku i omot i gotovo. Više neću da čekam ni minut. Sa druge strane
slušalice čuo sam dubok uzdah mog sagovornika kao da prikuplja snagu da mi kaže
istinu. No, predomislio se i posavetovao me da zovem mog prijatelja preko koga
je dogovor i sklopljen, koji je i primio pošiljku iz Beograda i on će mi
najbolje objasniti sve.
Odmah mi je
bilo jasno da tu nisu čista posla. Pet minuta kasnije nazvao sam svog
prijatelja iz Sarajeva i on mi je posle malog vrdanja najzad rekao istinu -
traka i omot „Silueta" su jednostavno nestali?! Niko ne zna gde je, niko
ne zna ko je uklonio „Siluete"?! I zašto?!
Do dana današnjeg nisam dobio odgovore na
ova pitanja niti saznao istinu! U svakom zlu postoji izvršilac i nalogodavac.
Na žalost nisam saznao imena ni jednog ni drugog. A da sam saznao, verovatno
bih otkrio i razlog zašto onemogućen, bar na ovaj simboličan način, povratak na
scenu Zorana Miščevića.
Kada je umrla legenda jugoslovenskog a još
više srpskog rokenrola Zoran Miščević, bio sam na službenom putu. Po povratku u
štampi sam čitao ko je sve od ožalošćenih rokera, prijatelja i prijatelja bio
na Zoranovoj sahrani. Među njima video sam jako puno onih koji, dok je on bio živ,
nisu na ulici ni zdravo hteli da mu kažu. Okretali su glavu, pravili se da ga
ne poznaju...Bilo mi je muka od njihove tuge.
Nekoliko meseci kasnije u popularnoj
rubrici „Klub poznatih" koju su objavljivale „Večernje
novosti", objavljena je i moja fotografija za predlogom/zahtevom
da Udruženje muzičara iz Beograda uvede nagradu za najboljeg rok pevača godine
koja že nositi ime Zorana Miščevića.
U to vreme, predsednik tog Udruženja bio
je Dejan Cukić. On je javno obećao da će sprovesti u delo moju ideju i moj
predlog, ne skrivajući oduševljenje. Iza moje ideje stao je tada najtiražniji
nedeljnik u Jugoslaviji "TV Novosti" prisvajajući moju ideju kao
svoju jer sam tada u njima bio zaposlen. Nisam mario.Važan mi je bio cilj . I
tako, o velikom Zoranu, odlučivao je Dejan C. Rezultat vam je poznat -
nikad nije ustanovljena nagrada za rok pevača godine „Zoran Miščević".
Objašnjenja
me ne zanimanju - samo dela. "a li bi se sve ove dugogodišnje nepravde
mogle ispraviti tako što bi jedna ulica u Beogradu nosila njegovo ime? Možda i
bi ali bojim se da i sada o velikanima uglavnom odlučuju neki mali ljudi...Nešto
mislim, da iza one krađe u "Diskotonu" ne stoji niko iz Sarajeva, već
iz Beograda?! Kradljivac je verovatno bio neko iz Sarajeva ali je nalogodavac
iz Beograda. Ne znam ko a ne znam ni da li taj neko može mirno da spava zbog
zla u
sebi?!
RTV Svetac
5 kazanje - put kojim se retko ide
Bora Otić sa u svom 5kazanju bavi
takozvanim "malim, običnim ljudima", njihovim hobijima, sudbinama,
zaboravljenim običajima, navikama, ljubavlju prema tradiciji, naporima da
sačuvaju od paučine zaborava stare zanate i predmete…To je jedna od
retkih tv emisija u kojoj glavnu ulogu uvek ima narod. I to u njegovom najpozitivnijem
obliku. Bora Otić je izabrao put kojim se retko ide. Ko bar jednom
pogleda bilo koju epizodu 5kazanja, ostaje mu zauvek veran. Smirenog duha sa
ogromnim strpljenjem i sa pažnjom koja se „vidi na malom ekranu" Bora bez „upadica"
uvek do kraja sasluša svog sagovornika ne prekidajući ga trivijalnim potpitanjima.
5kazanje je svojevrsna hronika naše prošlosti i naše sadašnjosti sačuvana za
budućnost.
Kad je već tako, samo po sebi se
nameće logično pitanje: zašto se 5kazanje ne emituje, makar u repriznom
terminu, na svim ostalim televizijama sa nacionalnom i regionalnom frekvencijom"?!
Ali...tv kerberi imaju svoja
"viđenja" (zlo)upotrebe televizije. Ne žele oni ni po koju cenu Otićevo
5kazanje u svom programu! Taman posla da jedna takva emisija (bez političara i gologuze/silikonske
estrade) nadmaši sve nameštene rejtinge gledanosti. Šta da onda onda kažu
svojim pravim „gazdama", kako dalje da lažu narod da su mu važnije turske
i indijske serije, Grandovo fabrikovanje folk blizanaca, reprize filmova iz
kojih curi krv sa malih ekrana itd - od stvarnog života?!
E, zato su
oni smislili svoju varijantu „5kazanja" i evo nasumice odabranih „5kazanja"
u režiji tv kerbera...
Kazanje 1 -
Nedavno je na sva zvona objavljena pompezna izjava članova L"P i
"S da oni ni po koju cenu neće ući koaliciju sa SNS. Čemu i kome ova
apsurdna laž služi? Kazanje 2 -Srbiju će na Pesmi Evrovizije predstavljati tri
lepe, mlade, pevački talentovane dame. Jedino im fali prava pesma. jedna od
retkih radio-zvezda današnjice, Igor Brakus (B 92) je na satiričan način „odrecitovao"
pesmu koja je „pobedila" izazvaši neviđenu smejuriju. Nameštaljka se
pretvorila u kome(n)diju, ali narodu više ništa nije smešno...
Kazanje 3
-Ukinuta je tv pretplata. I odmah
direktor RTS-a najavio otpuštanje 1000 radnika i smanjenje programa. "a li
će tih 1000 nesrećnika predvoditi on sa svojim tv kerberima?
Kazanje 4 - Priča o 500 pisama
(molbi za zapošljavanje) Emilije Kovačević iz Beograda na koja niko nije ni
jednom odgovorio. Jedno je reklama a drugo istina. Naime, Emilija je završila
fakultet i odličan je prevodilac (znalac) engleskog i nemačkog jezika ali za
nju i njeno znanje nema mesta u Srbiji. I o tome tv kerberi ćute!
Kazanje 5 - Utakmica bezumlja i bez časti
(za 50 hiljada evra) između paranoičnog Velikog Brata i primitivno/vaćaroške
Farme se nastavlja.
Pitanje za kraj: - Koje 5kazanje više volite, ono koje
pravi Bora Otić ili ono od tv kerbera?