Povodom

Kako je Bojan Pajtić postao najveći predizborni oslonac Aleksandra Vučića u Vojvodini

Nekada bogata ravnica, a danas tamnica

Režim Aleksandra Vučića suočiće se uskoro sa izbornom voljom građana. Njegov realan strah od poraza Srpske napredne stranke na svim nivoima, doveo je do toga da je čak i svoga brata Andreja angažovao da bude šef izbornog štaba u Vojvodini, gde će se, po svemu sudeći, voditi odlučujuća bitka oko daljeg opstanka njegove lične vladavine.

Arpad Nađ

Na Svetskom ekonomskom forumu održanom prvom polovinom godine, Vlada Srbije predvođena Aleksandrom Vučićem, i zvanično je proglašena jednom od deset najgorih na svetu. To bi u svakoj demokratskoj državi bio dovoljan razlog da politička opozicija pokrene kampanju za smenu vlasti i raspisivanje izbora na svim nivoima.

Ali, kako u Srbiji praktično i nema opozicije, odluku o raspisivanju izbora donela je američka administracija. Njoj, izgleda, pripada svaki mandat u Narodnoj skupštini Srbije. Tako su sada na vidiku treći parlamentarni izbori u Srbiji, za poslednjih četiri godine, a Vučićeva vlast je, prema svim procenama, "najtanja" u Vojvodini. Ipak, on ozbiljno računa na Bojana Pajtića, čoveka koji je Demokratsku stranku doveo dotle da joj podrška birača padne ispod 8 %.

Sa takvim Pajtićem, Vučić je napravio još 2013. godine, neformalni pakt o "kohabitaciji", gde je načelno prihvaćeno da će se oni međusobno ponašati kao protivnički tabori, a suštinski će obojica održavati postojeće stanje, kako niko ne bi bio na gubitku.

Da bi se ipak obezbedio uoči predstojećih izbora, kao provereni paranoik koji nikome ne veruje, za šefa izbornog štaba Srpske napredne stranke, imenovao svoga brata Andreja, što je kasnije potvrdila i Pajtićeva Demokratska stranka. Ubrzo potom, stigao je više nego smešan odgovor iz gradskog odbora Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu, u kome piše da je "krajnje vreme da prestane sa iznošenjem licemernih laži o članovima porodice Aleksandra Vučića", te da premijerov brat Andrej nikada nije tražio funkciju ni u SNS, ni u izvršnoj vlasti, da Andrej Vučić nije član Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Novom Sadu, niti član Saveta za Vojvodinu i šef Izbornog štaba za Novi Sad i Vojvodinu, već "ponosni član SNS, koji ima pravo da prisustvuje stranačkim skupovima i dešavanjima".

Tu se gradski odbor SNS nije zadržao, nego je u ovom potpuno suludom i besmislenom saopštenju rečeno i to da "...Andrej Vučić nikada nije tražio funkciju, ni u stranci, ni u izvršnoj vlasti, za razliku od supruge Bojana Pajtića, Vesne Pajtić, koja, zajedno sa Milovanom Brkićem, Predragom Popovićem i Danilom Redžepovićem vodi Demokratsku stranku i najlažljiviju i najprljaviju kampanju protiv porodice Vučić i Srpske napredne stranke...".

O kakvom ludacima je reč, najbolje govori podatak da se ni Milovan Brkić (glavni i odgovorni urednik Magazina Tabloid) i Predrag Popović (novinar i publicista), nikada, ni izbliza nisu sreli sa bračnim parom Pajtić!

Naprotiv, Magazin Tabloid u kontinuitetu već godinama piše o pogubnom uticaju sadašnjeg predsednika Demokratske stranke na ukupan politički život u Srbiji, a pre svega na činjenicu da je on jedan od glavnih razloga što Srbija danas nema nikakvu opoziciju.

Ali, da bi stvari bile jasnije, treba napomenuti da iza ovog saopštenja, prepunog jadnih laži i praznih intriga, stoji univerzitetski profesor Aleksandar Bata Milovančev, koji je direktor Luke Novi Sad i predvodnik je Vučićevih batinaša. Policijski dosije, koji detaljno opisuje kriminalne aktivnosti Aleksandra Bate Milovančeva, Magazin Tabloid će ipak, naknadno objaviti, jer je reč o čoveku koji se nalazi na jednoj od najuticajnijih pozicija u Vojvodini, a ima štetočinsku narav i sklonost da zavuče ruke do lakata u državnu kasu.

Proteklih nedelja, neupućeni u političke akrobacije predsednika Demokratske stranke, Bojana Pajtića, skoro da su poverovali njegovoj izjavi povodom predstojećih parlamentarnih izbora, u kojoj on posebno naglašava da će se "...Vučić iznenaditi rezultatima, budući da se u javnosti stalno umanjuje i marginalizuje uticaj demokrata".

Samo je jedan besprizorni licemer kakav je Bojan Pajtić, mogao ovako nešto da izjavi, tim pre što je dobro poznato da je on, još od 2013. godine, najsnažniji politički oslonac Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke u Vojvodini.

Naime, ispostavilo se da je Bojan Pajtić, kao jedan od istaknutih grobara izvornih principa Demokratske stranke, savršeno pomogao uspostavljanju naprednjačke tiranije u Vojvodini, gde su se ovi bivši radikali raspojasali, kako u Novom Sadu, tako i u dobrom delu vojvođanskih gradova i opština.

Uzgred, treba reći da je Vojvodina poslednjih tri godine svedena na unutarpartijsko pitanje Srpske napredne stranke.

Vučićeva "trojka" koja sada predstavlja nezvanično povereništvo za ovu pokrajinu, u sastavu Dušan Bajatović, Maja Gojković i Igor Mirović, još uvek vedri i oblači u pokrajini, ali, kako stoje stvari, ne zadugo...

Jer, kad Andrej Vučić preuzme komandovanje Izbornim štabom SNS za Vojvodinu, nije teško pretpostaviti da će neki novi SNS jurišnici (pokupljeni sa društvenog dna, proteklih godina) sve učiniti da dođu do funkcija i para.

Sa druge strane, Bojan Pajtić, kao čovek koji je, zajedno sa Tadićem i Đilasom upokojio Demokratsku stranku za račun Aleksandra Vučića, danas igra istu igru, samo na drugi način, i to tako što je omogućio da SNS klonira dugogodišnji model vladavine DS u Vojvodini.

Jednostavnije rečeno: Vučić se služi političkim plagijatom, zbog čega je trebalo da reaguje Demokratska stranka. To se nije desilo, jer su veliki obostrani interesi na sceni. Pajtić želi da sačuva tekovine demokratske pljačke, a Vučić želi apsolutnu vlast. Obojica su do sada uspevali u tome. Prevremeni parlamentarni izbori, poremetiće ovu idilu, jer više niko nikome ne veruje.

Nekoliko meseci pre nego što je mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora uopšte pomenuta, Vučićeva propaganda pustila je u opticaj izjavu Nenada Čanka, koji je, ponizno, predložio velikom vođi, da promeni izborni sistem u Srbiji, prema kome bi ubuduće Vojvodina imala pet izbornih jedinica (kako bi SNS lakše ušao u vojvođanski parlament).

To je, dakle, predložio, onaj isti Nenad Čanak koji je godinama bio žestoki zagovornik ideje da Vojvodina uvek bude jedna izborna jedinica! Ali, u međuvremenu se desilo da je Čanak ostao bez svoga kuma i sponzora, pokojnog narko-dilera Nenada Opačića, da je i on lično suočen sa mogućom zatvorskom kaznom zbog prebijanja jednog čoveka na ulici, ali i zbog činjenice da je njegova Liga socijaldemokrata Vojvodine, pala na najniži nivo od osnivanja i da ima manje članova nego neka nevladina organizacija.

Sve se, dakle, namestilo Vučiću da ušeta u praznu, nebranjenu Vojvodinu, da je preuzme sa lakoćom, uz pomoć lažnih autonomaša i kriminalno-političkog otpada vezanog kao sidro za Demokratsku stranku.

Ali, čak ni u ovako idealnim okolnostima, Vučić ne može da dobije Vojvodinu, čak ni sa onim političkim krilom vojvođanskih Mađara koje predvodi Ištvan Pastor. Potrebno je samo da se pojavi makar kakva pristojna i programski rečita opozicija. A nje nema, zahvaljujući Pajtiću, Čanku, Kostrešu i drugim strašilima koja vire iz bačkih kukuruza i plaše birače od nužnih promena.

Vojvodina je za vreme Vučićevog mandata, od bogate regije postala veliko sirotište. Kriminal u Razvojnoj banci, Fondu za razvoj, Elektrovojvodini, kadrovska mešetarnje u Vojvodinašumama i drugde, predstavlja samo deo užasavajuće slike o propasti nekada ekonomski moćne regije. U takvim okolnostima, realnije bi bilo da Vojvođani dignu bunu, nego da izađu na izbore

A 1. Mađarska žica za dobrobit Srbije

Na dan kad je potpisan takozvani Briselski sporazum kojim se Srbija faktički odriče Kosova i Metohije, istovremeno je potpisana i obaveza da Srbija mora, prema sporazumu o takozvanoj readmisiji, sve azilante koji dođu sa njene teritorije u zemlje EU, nanovo da prihvati i smesti. To danas posebno važi i za sve azilante koji poslednjih meseci masovno dolaze sa Bliskog istoka i koji bi, dužim boravkom u Srbiji, mogli da promene etničku, versku, pa čak i rasnu strukturu stanovništva. Akcija Mađarske sa postavljanjem žičane ograde uzduž granice sa Srbijom, došla je u zadnji čas.

Na taj način je Mađarska pokazala pomamljenom Vučiću, da želi da sačuva i Vojvodinu i vojvođanske Mađare na prostoru na kome vekovima žive, te da nema nikakvih etničkih ni teritorijalnih pretenzija prema ovoj srpskoj pokrajini. Mađarski premijer Orban je u više navrata govorio o potrebi da sami Vojvođani moraju da sačuvaju svoju kuću od invazije islamskih imigranata na sever Bačke, ali je Vučić na sve to odgovarao da su "imigranti dobrodošli u Srbiju". Kao da je njegova babovina, koju daje na korišćenje kome hoće i kako on lično hoće.