(P)likovi

Vučić i haos u SNS-u

Lice sa "Šilerove liste"

Na svoja nejaka pleća Aleksandar Vučić je natovario teret svih laži i prevara kojima već pet godina uništava Srbiju. Sada posrće i ropće, nesposoban da nađe rešenje za probleme koji su ga sustigli. Potrošio je strpljenje stranih mentora, rasturio ostatke srpske privrede, ojadio građane i prevario stranačke i koalicione saučesnike u zločinima. Njegova kriminalna grupa, koju predvodi brat Andrej je na meti većeg broja službi bezbednosti evropskih država zbog tovara kokaina, lažnih pasoša, akciznih markica, oružja, šverca migranata... A on je uporno javno štiti, tvrdi kolumnista Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde i dugogodišnji Vučićev saradnik i prijatelj

Predrag Popović

Vučić zna šta ga čeka, zato je zakukao: „U narednim mesecima biće otvoreno četrdeset afera protiv mene i moje porodice..."Bio je u pravu. Otvorena je afera o „Šilerovoj listi", na kojoj vidno mesto zauzima ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Vučić je glavni lik u skandaloznoj provokaciji s ikonopisanim vozom. Njegov brat Andrej je ofiran u pokušaju Elektro-distribucije da opljačka građane, a pobratim Aleksandar Vulin u slučaju uhapšenog narko-dilera. Da mu muka bude veća, tek ga čekaju pravi problemi sa čuvarima stranačkog sefa.

Otkad je na vlasti, Vučić se sve manje druži s ljudima, okružio se sličnima sebi. Kad se osvrne oko sebe, vidi samo pohlepne parazite, uvek spremne samo za dve stvari: 1. da zgrabe što više mogu i 2. da pobegnu čim prigusti.

U početku vladarske avanture uspevao je da ih kontroliše pretnjama i podmićivanjem. Mnogima je ispunio snove, omogućio im je da steknu sve što su mogli samo da požele, a zauzvrat je tražio da učestvuju u njegovim nedelima. Idila je trajala dok su alavci imali korist. I dok su se plašili njegovog gneva. Vremenom, odnosi su se promenili.

Prvi su se uzjogunili oni koji su imali najviše koristi. Dvostruki kum Nikola Petrović, koji je suštinski uticao na Vučićevu političku i poslovnu transformaciju, otvorio je sezonu dezerterstva. Petrović se javno, u režimskim biltenima, nekoliko puta zaklinjao na večnu vernost Vučiću, ističući da će ostati uz njega do kraja. Međutim, posle serije sukoba s vođom izgubio je strpljenje. Čaša se prelila u Novom Sadu, u restoranu „Plej", gde je Zvonko Veselinović potegao pištolj na Andreja Vučića. Pametniji od ostalih pohlepnika iz vlasti, Petrović je odlučio da abdicira i napravi preokret u životu. Napustio je mesto direktora Elektromreže Srbije, odustao od kupovine Diposove vile u Ulici Beogradskog bataljona, prodao je stan u „Crvenkapici" na Novom Beogradu, u istoj zgradi u kojoj se nalazi i stan koji je 1998. dobio Vučić, kad je bio član Miloševićeve ratne vlade.

U tom reformskom zanosu, Nikola se razveo od supruge Maje, ali nije mogao i od kuma Aleka. Posle serije Vučićevih emotivnih sms-ova, sve u stilu: „Molim te, ne ostavljaj me, ti si mi jedini prijatelj", vratio se u zločinačko kolo. Iako nema nikakvu zvaničnu funkciju, Petrović je bio u pratnji srpskog premijera na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Sredinom januara vratio se u Beograd i sada čeka da ga kum postavi na mesto predsednika Privredne komore Srbije. Ako se to ne desi, opet će zapretiti odlaskom. I, tako unedogled...

Dok je trajao sukob dvostrukih kumova, seirio je Slaviša Kokeza, Vučićev glavni operativac za mutne poslove i Petrovićev trajni neprijetelj. Uveren da je pobedio, akutelni predsednik Fudbalskog saveza Srbije odlučio je da novogodišnje praznike provede u Havani. Tamo su ga stigle crne vesti o pomirenju Vučića i Petrovića. Kokeza je revolt iskazao tako što je produžio odmor. Njegovo odsustvo zabrinulo je sve režimske moćnike, koji ne mogu a da se ne zapitaju da li je Kokeza pobegao. Ako je pobegao, zašto je to uradio? Ko je sledeći?

U vrhu SNS-a niko ne sme ni da pomene Kokezu. Ne priča se ni o Vladimiru Bebi Popoviću, Vučićevom konsiljereu, koji više ne štiti interese Stanka Subotića Caneta. Čak i pripadnici Vučićeve dvorske svite o Popoviću misle sve najgore, dakle isto što i građani. I među najplašljivijim funkcionerima SNS-a mogu da se čuju pikantni tračevi o Kseniji, Tamari, Danilu, pa i o bati Andreju, ali ne o Bebi. Zna se da je Beba, sam po sebi, potpuno beznačajan, ali ima pozjamljenu moć. U takvoj atmosferi nedavno je sevnula munja preko naslovne strane Vučićevog „Srpskog Telegrafa". Uz naslov „Beba bio konobar kralju Aci" objavljena je fotografija sa svečane večere na Oplencu, koja je 1992. priređena u čast princa Aleksandra Karađorđevića povodom njegovog prvog dolaska u Srbiju. Princa i princezu Jelisavetu lično je posluživao nalickani Beba Popović, u konobarskom odelu s leptir-mašnom. Iz drugog izdanja „Srpskog Telegrafa" izbačena je najava s naslovne strane, ali ne i tekst.

Nikada niko nije izvršio tako brutalan atak na Bebinu sujetu, veću od svih švercerskih šlepera duvana. Dok je bio Đinđićev medijski dželat, Popović je iskoristio uticaj da sakrije sve tragove proleterske prošlosti. Umesto da se ponosi što je bar nekad nešto pošteno radio, svako podsećanje na taj biografski detalj doživljavao je kao objavu rata. Aleksandar Tijanić i Milomir Marić su iznosili tvrdnje da je Beba bio konobar u hotelu "Beograd" i ugledan šef sale na splavu „Galeb". Zbog tih priča, Tijanić i Marić su mu postali smrtni neprijatelji. To zna i Vučić, koji je deset godina Bebu nazivao tijanićevskom sintagmom „lakirana bubašvaba".

U vrhu Srpske napredne stranke, odmah po objavljivanju Bebine kompromitujuće fotografije, počela su da se pletu nagađanja o razlozima zbog kojih je Vučić dozvolio takav udar preko novina koje kontroliše njegov najverniji operativac Goran Veselinović. Što god da ga je navelo na to, Vučiću treba čestitati na hrabrosti da Popoviću pokaže zube. Po njima će dobiti udarce čim se steknu uslovi za osvetu. Beba ne prašta.

Ne prašta ni Velimir Ilić. Sedam meseci je momački trpeo Vučićeve laži, kojima je odlagao ispunjenje predizbornog dogovora o imenovanju na mesto direktora „Koridora Srbije". Kad mu je puklo trpilo, Ilić je krenuo u napad. Vikiliks je objavio nekoliko miliona tajnih depeša američkih diplomata, među kojima i one koji razotkrivaju bedu srpskih državnika. Neuporedivo ozbiljnije posledice izazvao je Veljaliks.

Sa dve fotografije ministra Zlatibora Lončara, zagrljenog s Dušanom Spasojevićem, pored bazena u Šilerovoj, Ilić je kompromitovao ne samo Doktora Smrti, nego i ceo Vučićev klan. Krvavo mafijaško perje više ne može da se vrati u naprednjački jastuk. To je i Vučić shvatio, ali prekasno. Potcenio je Ilića, mislio je da ga može držati na kratkoj uzdi kao Nikolu Selakovića, Bratislava Gašića, Zorana Babića i ostale marginalizovane saborce. Pogrešio je, u odnosu na naprednjačke pudlice Ilić je pitbul terijer. U osvetničkom besu, čačanski revolucionar već je naneo više štete diktatoru nego kompletna opozicija za pet godina. Ne samo što je razotkrio lopovluke u „Koridorima", nego je uradio i najznačajniju stvar - razbio je strah, poslednji Vučićev odbrambeni štit.

U svojoj kolektivnoj lakovernosti, za koju nauka još nema adekvatnu dijagnozu, Srbi su voleli Tita, čak i Slobu. Vučića se samo plaše. Naročito oni iz njegovog okruženja. Treba ih razumeti, oni iz neposredne blizine posmatraju njegove histerične ispade.

Ipak, diktatoru je sve teže da održava tu atmosferu straha. Pored kompromitovanih pojedinca, zastrašenih mogućom medijskom satanizacijom, postoje i oni koji su spremni da mu se suprotstave. Zorana Mihajlović, sirota, nije smela ni da mu prijavi da je dobila poziv da prisustvuje inauguraciji Donalda Trampa. Pošto je postojala realna opasnost da Vučić to shvati kao provokaciju, pa da je gurne pod led, Zorana je pozivnicu dala svom Sveti Marjanoviću, da je krišom pojede.

Nisu svi kao Zorana. Naročito ne Jadranka Joksimović. Iako ima buran temperament, za sve vreme učešća u vlasti, nije pravila skandale i isticala se tipičnim naprednjačkim primitivnim ekstremizmom. To ne znači da bi bila bezbedna kad bi u Vučiću proradila želja da je provuče kroz svoje blatnjave biltene. Joksimovićkina slaba tačka je njen brat Aleksandar, koji je posle njenog ulaska u Vladu postavljen u Upravni odbor „Beogradskog sajma", a privatni biznis je razgranao do Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Bez obzira na to, Jadranka koristi svaku priliku da podriva Vučićev autoritet i svodi ga na realnu meru. Pred jednu od januarskih sednica Vlade, zabrinutom Aleksandru Vulinu, koji nije znao kako da sprovede neko nelogično naređenje vođe, Joksimovićka mu je dala koristan savet:

- Veži konja gde ti kaže, naročito ako ti je konj gazda!

Vulin se pretvarao da je ne razume. Ili je zaista nije razumeo. Ali, postupio je po komandi.

Ženstveniji od Jadranke, Nebojša dr Stefanović je dugo opravdavao nadimak koji mu je lepo opisao karakter. Međutim, i on je nedavno suočio Vučića sa realnim stanjem stvari.

Ljut zbog nekog beznačajnog propusta, Vučić se, po navici, ostrvio na Stefanovića. Dok je on urlao i mahao rukama, kažu svedoci, doktor mu je odgovarao smireno, hladno i drsko. Tek tada je Vučić shvatio da pred sobom više nema dileju koja se rasplače na svaku dreku, već ozbiljnog i odlučnog tipa, koji je rešen da ne dozvoli šikaniranje.

Naprednjački kartel je od vrha do dna rastrzan unutrašnjim sukobima. Generator krize je, naravno, Vučić. Nema tog politikanta koji se bolje od njega snalazi u haosu. Ipak, čak ni on neće moći da zakrpi rupe na stranačkim Titaniku kad krene končano svođenje računa s Tomislavom Nikolićem.

Vučić je blizu odluke da voljenog sebe proglasi za naprednjačkog kandidata za predsednika Srbije. Pripreme su završene, obezbedio je podršku Ivice Dačića i grupe minornih koalicionih satelita. Na tu temu, probleme mu pravi samo Rasim Ljajić. „Neka ga podrži Zukorlić, taman su jedan za drugoga", tvrdi Ljajić, koji najavom svoje kandidature vrši pritisak na Vučića, ne bi li ga prinudio da se odrekne novopazarskog muftije.

S Ljajićem ne bi trebalo da bude većih muka, on je uvek spreman na nagodbu. Međutim, Toma Nikolić neće bez borbe podviti rep. Samokandidovanjem nije postigao željeni cilj, briga Vučića za prazne priče. Jednako su prošle i prikrivene pretnje da će, ako SNS ne podrži njega, on podržati Vuka Jeremića.

Upravo na njih dvojicu, Nikolića i Jeremića, Vučić je nahuškao svog omiljenog opozicionara Vojislava Šešelja. Ni manje, ni više, Nikolića je optužio da je, „nezadovoljan svojom političkom pozicijom, jer strepi da ga njegova dojučerašnja stranka neće istaći kao svog kandidata na izborima lično osmislio provokaciju sa vozom" kako bi izazvao krvoproliće. Tako bolesnih plodova uma postideo bi se i Vulin. Ne i Šešelj.

U istom paketu, vođa radikalne frakcije SNS-a „raskrinkao je Vuka Jeremića". Na osnovu depeša američkih diplomata Šešelj je došao do saznanja da se Jeremić, u saradnji s Borisom Tadićem, zalagao za ulazak Srbije u NATO.

Vučić je uveren da će ucenama uspeti da Nikolića pošalje u penziju, a da to ne izazove podele u Srpskoj naprednoj stranci. Za svaki slučaj, pripremio je strategiju za medijsku satanizaciju i doveo bivšeg političkog tatu pred svršen čin. Ako ne pristane na miran odlazak u prošlost, zna šta će ga snaći.

Veći problem predstavlja Jeremić. Prema poslednjim rezultatima istraživanja bivši šef diplomatije se značajno podigao iznad ostalih opozicionih kandidata i to s tendencijom daljeg rasta.

Jeremić je uradio isto što i Vučić u vreme stvaranja naprednjačkog zločinačkog udruženja, neselektivno je pristao na saradnju sa svima koji su se ponudili. Kampanju mu je, navodno, osmislila izraelska marketinška agencija, koja je nedavno obavila isti posao za crnogorski Demokratski front. Finansije stižu preko jedne japanske firme, a niko ne zna ko stoji iza nje i s kojim interesom. Ko god da je, ne škrtari. U promociju na internetu, na društvenim mrežama i You Tube, uložene su ogromne pare.Organizacijom aktivnosti na terenu bave se bivši otporaš Srđa Popović i demokrata Živorad Anđelković, zvani Pauk. Vrlo značajnu ulogu imaju narodni poslanici Sanda Rašković-Ivić i Đorđe Vukadinović. Sami po sebi možda ne mogu da privuku veći broj glasača, ali zbog patriotskog pedigrea šire glasački korpus na koji Jeremić računa. Takvu ulogu, iako s više spornih detalja, ima i Dijana Vukomanović, dojučerašnja potpredsednica Socijalističke partije Srbije. Uvređena Dačićeva eks-ljubimica naprasno se transformisala u oštrog kritičara vlasti. Na Jeremićevu žalost, njene optužbe na račun odnarođenog i nehumanog režima deluju tragi-komično. Kako i ne bi, kad najžešće kritikuje pljačku penzionera, a sama je glasala za zakon kojim je izvršen taj zločin.

Najveći problem, nedostatak stranačke infrastrukture koja bi mogla da obezbedi uslove za normalnu kampanju u unutrašnjosti, Vuk Jeremić pokušava da reši uz pomoć Dušana Petrovića i Veroljuba Stevanovića, lidera „Zajedno za Srbiju" i „Zajedno za Šumadiju". Jeremiću u Beogradu pomaže Marko Bastać, predsednik centralne gradske opštine Stari grad, bivši funkcioner Demokratske stranke, koji se odmetnuo posle prošlogodišnjih izbora, kad je, zarad opstanka na vlasti, napravio misterioznu koaliciju sa predstavnicima svih stranaka. Pred njima je težak zadatak da obezbede kontrolore na biračkim mestima. Vučić će, po navici, da krade glasove u svakom slučaju, ali ako ostane bez kontrole, neće biti iznanđenje da osvoji uverljivih 109 odsto.

Pored tehničkih, vodeći opozicioni kandidat ima i kadrovske probleme. Na Jeremićevu žalost, podržavaju ga i braća Burgije, Milan i Miladin Veruović. Dok je bio na funkciji ministra spoljnih poslova, Jeremić je zaposlio Milana, bivšeg telohranitelja Zorana Đinđića. Kasnije je udomio i Miladina, koga je postavio za šefa obezbeđenja rezidencije srpske ambasade u Portugalu. Zgrožen i preplašen, tadašnji ambasador Duško Kovačević, jedva je uspeo da namoli Jeremića da povuče Burgiju, koji je pištoljem pretio osoblju ambasade i izazivao brojne neprijatne scene.

Braću Veruović iskoristio je Vučić kako bi kriminalizovao Jeremića. U nemuštom pokušaju odbrane ministra Lončara od optužbi za saradnju sa zemunskim klanom, Vučić je uzvratio kontranapadom: „Lončar nije učestvovao ni u kakvom krivičnom delu, za razliku od onih koji su prodavali drogu našoj deci i za to su pravosnažnom presudom osuđeni... Dakle, braća Burgije..."

Naravno, krajnje je licemerno da takve optužbe iznosi predsednik Vlade čiji kum je Petar Panić Pana, ali, isto tako, Jeremiću u ovoj, kao i u bilo kojoj drugoj, kampanji nije potrebna podrška Burgija.

Ipak, Jeremić je još dobro prošao u odnosu na Sašu Jankovića, koga podržavaju Dragan Šutanovac i Čedomir Jovanović. Korupcijske i slične afere Šutanovcu ne mogu da oproste ni najzagriženiji glasači DS-a, a Jovanovićeva podrška je došla glave i Zoranu Đinđiću i Dušanu Spasojeviću. Janković je deset godina, kao zaštitnik građana, stvarao imidž ozbiljnog, odgovornog i iskrenog borca za pravdu, ljudska prava i demokratizaciju društva. Mogao je da bude političar velikog formata, ali onda ga je Šutanovac, na ručku u „Maderi", ispresavijao i stavio u džep. Danas Janković ima manji rejting od posrnule Demokratske stranke. Sutra, kad Janković osvoji ubedljivo četvrto mesto na predsedničkim, a DS padne ispod cenzusa na vanrednim parlamentarnim izborima, odgovornost će se strovaliti na prerano potrošenog eks-zaštitnika. Pogrešnim izborom saradnika, Janković više ne predstavlja problem Vučiću, nego samom sebi.

Bez obzira na sve muke koje su ga snašle, Vučić tera po svome. Za razliku od protivnika, on nema krizu političkog identiteta, dobro zna da je niko i ništa. Zato uspeva da svoju glumu prilagodi svakoj predstavi. Kad treba da se ponižava pred strancima, niko to ne radi sramnije od njega. Kad treba da preti svojim podanicima, najjači je. Istovremeno, u populističkom zanosu hvali se neverovatnim uspesima i obećava med i mleko. Spreman je da podnese svaku žrtvu, samo da usreći narod. U mnogo poza. Eto, usrećio je Bogoljuba Karića. Pomogao mu je da se reši odgovornosti za pljačku 60 miliona evra, a onda je u Minsku svečano otvorio Karićev šoping-mol, koji je počeo da radi pre godinu dana. Širom sveta Vučić kupuje vojnu opremu, helikoptere, Migove, rakete... Kad se dobro naoruža, setiće se da stadioni zvrje prazni, kao stvoreni za nepodobne građane, koji ne shvataju da su rashodovani avioni važniji od hrane i lekova.

Srpska napredna stranka još nije zvanično predstavila svog kandidata, ali on, Vučić, odavno vodi kampanju. Još krajem decembra SNS je na 550.000 adresa svojih članova poslala Vučićevo pismo u kome ih poziva u borbu protiv neistomišljenika. Naprednjački jurišni odredi na internetu već sprovode konkretne diverzantske akcije protiv svih normalnih građana. Dobrovoljni i prinudni sponzori otvorili su kesu i pripremili sredstva, novac i robu, kojim će vladajući kartel kupovati glasove svojih žrtava.

U skladu sa svojim klovnovskim karakterom, Vučić je novu politikantsku avanturu najavio u magazinu „Zona sumraka", gde je predstavljen kao „Božji čovek, poslat da spasi Srbiju od ubijanja, razaranja i smaka sveta". Da, izgleda sablasno smešno, ali u tome ima istine. Vučić može da spasi Srbiju od svih nesreća. To će i uraditi onog časa kad sedne na optuženičku klupu i odgovara za sve zločine koje je izvršio otkad je na vlasti.

NOVU KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702