Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana, ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela države'' (3)

Na čemu bi trebalo da temeljimo rešavanje problema?

Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije je novinar i publicstia, koji se pola veka bavi ruralnim razvojem, selom i seljacima. Evo i njegovih najnovijih istraživanja. Autor je u trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena nova knjgia Branisalva Gulana ,,Ruralne sredien u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog poluvekovnog istraživanja.

Branislav Gulan

U ekonomski razvijenim zemljama, uključujući i SAD, uprkos zahtevima tržišne privrede, država štiti agrarni sektor od spoljašnje konkurencije i pruža mu sistemsku finansijsku pomoć. Prosečne subvencije za poljoprivredu u EU po jednom hektaru nisu manji od 500 evra (primer Hrvatske) pa sve do 900 evra po hektaru. Nažalost te stimulacije u Srbiji su oko 45 evra po hektaru godišnje. Tu se i nalaze razlozi zašto poljorpivreda Srbije nije konkurentna. Danas je Srbiji potrebna nova agrarna i socijalna reforma.

Slovenačko iskustvo takođe pokazuje da su disperzovali industriju u seoska područja i smanjili pritisak na gradove, pa sada nemaju problem ,,prirodnog odumiranja sela'' kao kod nas. U Hrvatskoj je situacija u toj oblasti nepovoljna, a i u Nemačkoj imaju problem kako razviti i obnoviti sela... U Srbiji sela se, posebno u pograničnom planinskom regionu, naglo prazne, što ima nesagledive i dugoročne posledice. Reč je o višedecenijskom zanemarivanju tih područja na državnom i lokalnom nivou. Ovde vlada, namerna ili nenamerna ,,ideologija poseljačenja''. Prema poslednjem popisu iz 2011. godine od 4.709 sela u Srbiji čak 1.200 je u fazi nestajanja. Dakle, za deceniju i po će nestati svako četvrto selo!

Selo nije samo poljoprivreda. Prioritetni ciljevi evropskih zemalja u razvoju seoskog planinskog područja usmereni su na održvanje naseljenosti tih područja, očuvanje prirodnog bogatstva i civilizacijskih tekovina na planinskom području, očuvanje zdrave sredine, čiste vode i vazduha, nezagađenog zemljišta, zdravstveno bezbedne hrane, kvalitetnog podmlatka uz stočarstvu...

Ukrupnjavanje poseda

Prosečna njiva u Srbiji je veličine 6,1 hektara, a u Vojvodini 12,7 hektara. U srpskoj poljoprivredi pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost nosilaca gazdinstva, kao i kao i starost mehanizacije.

To su trendovi koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević ističe da su u odnosu na popis poljoprivrede iz 2012. godine rezultati Anketa doneli nekoliko promena.

„Ako je reč o pozitivnim promenama vidimo da se naša individualna gazdinstva ukrupnjavaju odnosno povećava se prosečna obradiva površina zemljišta", kaže on i dodaje da je u Vojvodini ona 12,7 hektara, a u ostatku Srbije prosek površine po gazdinstvu je duplo manje - 6,1 hektar.

Anketa je potvrdila da je u Vojvodini prisutnija biljna proizvodnja na većim površinama, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbije jače stočarstvo.

Starija je i radna snaga, što je slabost, naročito što se tiče nosilaca poljoprivrednog gazdinstva kod kojih je prosek 61 godina i imperativ je da se taj trend obuzda", kaže on i dodaje da se primenjuje više mera kako bi se ovaj trend zaustavio.

Čak 86 posto srpskih traktora starije je od 20 godina, i to će biti vrlo važno da se omogući kreditiranje za kupovinu poljoprivrednih mašina - pre svega traktora. „Broj lica u porodičnom gazdinstvu je jedan do dva, to je manje što je nekada bilo a primetno je da ima dosta napuštenih gazdinstava, odnosno onih gde nema proizvodnje što je odavno povezano sa preseljenjima u grad, i iseljenjima iz zemlje", kaže on. Poljoljoprivreda je za Srbiju strateški sektor jer je kao primarna proizvodnja važan input u prehrambenoj industriji a zajedno čine izmedju 16 i 18 posto BDP-a, zabeleženo u 2019. godini.

Proces propadanja sela

U državama EU pridaje se izuzetno veliki, nacionalni značaj u ostvarivanju ovakvih ciljeva. Da bi se to postiglo organizovan je dugoročan pristup i ulažu se podsticajna sredstva, pre svega, budžetska

Za uslove Srbije bilo bi korisno da se odvoje posebna sredstva za podsticaj i ostvarenje ciljeva na planinskom području u okviru Agrarnog budžeta Republike Srbije. Jer, Agrarni budžet Srbije već dugo planira da se svake godine izdvaja iz budžeta države pet odsto za poljoprivredu. Ali, iako postoji zakon, to se nikada nije ostvarilo.

Najveći je bio prilikom osnivanja 1996. godine kada ga je uveo ministar poljoprivede pokojni Ivko Đonović i tada je iznosio šest odsto. Nikada posle toga nij dostigao taj nivo. Kod nas se proces napuštanja i propadanja sela odvijao brže nego u drugim zemljama.

Propadanju sela doprinelo je i napuštanje mita o domaćinstvu, dobrostojećem domaćinu seljaku i poljoprivrednom gazdinstvu, a nasuprot njemu razvijen je mit o gradu. Ali, ne možemo svi živeti u gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša...

Selo mora i može biti ozdravljeno i obnovljeno ne samo po arhitektonsko - pejzažnom izgledu nego i po razvoju kao obliku društvenog života, saglasno starim i novim potrebama njegovih stanovnika. Selo ima prošlost, ali njegova budućnost zavisi od volje njegovih stanovnika. Za obnovu sela je neophodna strpljivost misionara i optimizam brodolomnika.

Samoorganizovanje seoskih zajednica uslovno može da spase sela od odumiranja, ali to nije dovoljno i društvo mora da pomogne promenom sopstvenog stava o selu. Samorganizovanje je jedan od neophodnih uslova za opstanak, razvoj i obnovu tamo gde ima šta da se obnavlja.

Gotovo svi oblici seoskog samoorganizovanja su uspešni. Uspešniji su oni koji se ne odnose direktno na proizvodnju, već na kulturno-umetničke i sportske aktivnosti, na slobodno vreme, neformalnu saradnju, kao što je komšijska pomoć. Jedan od oblika samoorganizovanja sela su i zadruge koje su 2000. godine proglašene za prevaziđenu formu organizovanja iz doba socijalizma. Možda su zadruge ukinute i zbog mode. To je bila čista politička odluka. Nažalost, pogrešna!

Pokazalo je vrfeme posle sedma decenija. SAda se obnavljaju, pa je u Srbiji za dve i po godine u akciji ,,500 zadruga 500 sela'' koju je pokrenuo i uspešno je vodi ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić, za dve i po godine osnovano više od 570 novih zadruga. Dakle,vraćen je duh zadrugarstva.

Imovina još niej jer to nemoće da uradi siromašna država. Inače, Srbija jr bila zemljs u kojoj se godišnjr gasilo, odnosno nestajalo je po 100 zadruga. U Srbiji svako veće selo treba da ima modernu zadrugu zapadnoevropskog tipa, kako bi se usporilo iseljavanje mladih i selo postalo primamljivo za život, ističe ministar zadužen za regionalni razvoj.

On ističe da je cilj Nacionalnog tima za preporod sela Srbije da oživi seoske zajednice."Znamo da ne možemo da zaustavimo iseljavanje, ali možemo da usporimo odlazak mladih i vratimo starije koji su otišli sa sela tako što ćemo im obezbediti egzistenciju i motivisati ih da ostanu na svojim imanjima", kaže Krkobabić.

Po njegovim rečima ideja je "da se slobodna državna zemlja ustupi mladim ljudima, dok 40 godina starosti, do 50 hektara po domaćinstvu, bez nadoknade, da je koriste i da je ostave naslednicima, pod uslovom da oni nastave da je obradjuju".

On navodi da će država nastaviti sa ulaganjima u razvoj zadrugarstva, a da će zaključno sa 2019. godinom biti bespovratno podeljeno 1,7 milijardi dinara. To će da pomogne rad više od 150 zaruga, odnosno viđše od 6.120 porodica u Srbiji.

On posebno ističe da država treba da pomogne selu, kako bi meštanima obezbedila uslove za život, tako što će se ulagati u škole, vodovod, obdaništa, infrastrukturu i domove kulture.

Garancijski fond

Po zamisli Milana Krkobabića treba "da se osnuje garancijski fond iz koga bi se nadoknadjivala razlika izmedju garantovane i tržišne cene poljoprivrednih proizvoda i nadoknadjivala šteta u slučaju priorodnih nepogoda". Dodao je da su i u EU ogromne intervencije u poljoprivredu i da su "priče o slobodnom tržištu za decu". Cilj Vlade Srbije je, prema njegovim rečima, da se u selima Srbije formiraju specijalizovane poljoprivredne zadruge, da se horizontalno povežu, a da svoje proizvode preko izvoznih firmi plasiraju na strana tržišta. Traga se za optimalnim modelima za razvoj i održivost sela. Zadruge su multifunkcionalne organizacije, jer pored ekonomskih, zadovoljavaju i razne socijalne protrebe stanovništava.

Promenjena zadružna mapa SRbije

Zadruga tradicionalno predstavlja oblik udruživanja u socijalizmu i kapitalizmu (u svetu ima milijarda zadrugara organizovanih u 750.000 zadruga). Sada je teška situacija u oblasti zadrugarstva i seljaci teško plasiraju svoje proizvode.

Neki nadobudni intelektualci i stručnjaci tako su ,,pomagali'' seljacima da je njima sve teže. Svako se razumeo u poljoprivredu i selo i svi su delili lekcije seljacima. Ali, seljaci nisu neuki, konzervativni i nazadni.

Savremeno selo zapljusnuto je civilizacijskim talasom, radikalnim promenama u načinu rada i sistema vrednosti. Zračak nade za selo i zadruge pojavio se 2017. godine kada je u cilju ravnomernog regionalnog razvoja pokrenuta akcija ,,500 zadruga u 500 sela'' .To je bilo prvi put posle sedam decenija da država novčano pomaže zadrugarstvo.

Planirano je da se za njegovo oživljavanje za tri godine utroši 25 miliona erva. Akckiaj je dobialk pdoršku u silica pa je to kraja marta 2019. godine osnovano oko 370 novih zadruga,a do kraja septembra 570 ovih organiazcija. Do pokretanja akcije Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga.

Tako je promenjena i zadružna mapa Srbije, počinje da se vraća život u sela, nagalšava Risto Kostov, zadružni hroničar. Ali, ona su decenijama uništava, pa će sad trebai nekoliko decenije da se vrati život u njih. To znači da se zaustavi odlazak i iseljavanje iz sela. Oni koji su otišli vraćaju se kao starci, ali da se obezbede uslovi za dostajan život onim koji su sad u dobu do 40 godina starosti. Da oni i porodice ostaju u selima.

U finansijskoj situaciji u kojoj se država trenutno nalazi, seoske regije se u znatnoj meri oslanjaju na sopstvene snage i iskorišćenost sopstvenih potencijala. Otuda se aktiviranje seoske privrede mora oslanjati na sve lokalne snage koje mogu doprineti njenom razvoju. No, sam privredni oporavak neće rešiti sve probleme sela.

Važni su opšti uslovi života, društveni i kulturni. Aktiviranje seoske privrede tako postaje integralni, odnosno interdisciplinrani zadatak. Sve to ukazuej da žene treba da ostaju u selima je rod njih ponajviše i zavisi da li će biti reprodukcije na selima, da li će se stvarati novi život i naslednici.

Da bi se kvalitet seoskog stanovništva približio nivou gradskog, neophodna je modernizacija i izgradnja nove društveno-ekonomske strukture na selu, što bi ubrzalo razvoj nepoljoprivednih delatnosti na seoskim prostorima. Rezultat bi bio i povećanje zaposlenosti i atraktivnosti sela kao mesta za život i rad stanovništva. Znači, selu je potrebna zadruga, crkva, kafana, igralište, mesna zajednica, dom kulture, zdravstvena stanica, kozmetičar, autoelektričar... Znači ne samo da se radi u poljoprivredi, već i oko nje!

Karakteristike najrazvijenijih!

U demografskoj budućnosti Srbije teško je očekivati pozitivne promene pa će u centralnoj Srbiji i Vojvodini prema procenama do 2060. živeti oko pet miliona stanovnika. Dakle, centralna Srbija i Vojvodina 2060. će imati dva miliona stanovnika manje nego danas, jer je niska stopa rađanja posledica loše ekonomske situacije u zemlji. Karakteristično je i da se nekada najrazvijeniji deo Jugoslavije, Vojvodina gasi, bar kada je u pitanju stanovništvo i sela.

Za vreme raspada Jugoslavije u protekle dve i po decenije ona je iz drugih delova nekadašnje zemlje dobila oko 200.000 novih žitelja, pa se sa brojem stanovnika približila brojci od dva miliona. Međutim, ona svakim danom sve više ekonomski zaostaje. Nije li najbolji primer da se ugasilo selo Obornjača. Ono se nalazilo pored Bačke Topole, gde je plodna zemlja i ugledna mesna industrija. U njemu više nema ni jednog stanovnika! U Vojvodini je danas niz mesta gde ima samo po nekoliko stanovnika.

Današnji biznismeni u Vojvodini za 100.000 evra mogu da kupe celo selo (sa 30 kuća i okućnicama). Taj novac je za današnje smrtnike velik, ali za nove biznismene - nije!

Država može promeniti demografsku budućnost Srbije tako što će stvoriti povoljne uslove za život omladine, a da bi se stvorili povoljni uslovi za rađanje neophodno je smanjenje stope nezaposlenost mladih! Srbiji je neophodna "dugoročna, ozbiljna" populaciona politika i poboljšanje ekonomske situacije. Većini zaposlenih žena u reproduktivnom periodu teško je da rađaju decu zbog straha da će izgubiti posao po povratku sa porodiljskog.

Neće ona dobiti otkaz kad se vrati sa porodiljskog, jer to nije u skladu sa zakonom, nego joj poslodavac neće produžiti ugovor. Stanovništvo Srbije je "staro" i to je posledica dugogodišnjeg smanjenja broja rođenih.

Potrebe

Za poboljšanje demografske budućnosti neophodno je da se u porodicama u Srbiji rađa troje ili četvoro dece. Dok se početkom '50. tih godina 20. veka u Srbiji rađalo oko 160.000 dece, danas se godišnje rodi manje od 65.000! To je na nivou Prvog svetskog rata. Sredinom prošlog veka žena u Srbiji rađala je više od troje dece.

(nastavak u sledećem broju)

AGRO POLITIKA:

''Delta'' obnavlja srpsko selo

četvrtak, 19. septembar 2019.

Ključni problem u državi je odlazak mladih se sela. Ako se ugasi selo, nestaće i Srbija. U projektu "Naše selo" obnovljena je škola u Maloj Jasikovi.

B. Gulan

Jedanaest mališana iz Male Jasikove ove jeseni krenulo je na nastavu u renoviranu školsku zgradu. Selo ima blizu 100 stanovnika, a ove godine u prvi razred osnovne škole ,,Jovan Jovanović Zmaj'' upisana su dva prvaka, kaže učitelj Milan Sanković.

Škola u ovom selu obnovljena je u okviru projekta "Naše selo" koji je prošle godine pokrenuo Delta Holding, sa ciljem da pomogne očuvanju srpskog sela i modernizuje poljoprivrednu proizvodnju. Škola koju su još 1939. godine podigli meštani, do sada nije renovirana. Obnovljena je posle sedam decenija.

Ovog leta, izvedeni su temeljni radovi: obnovljeni su krov i fasada, zamenjena je stolarija, uređeni toaleti, postavljeni novi podovi, zamenjene elektroinstalacije, sređeno školsko dvorište. Radovi, u koje je uloženo oko 40.000 evra, finansirala je Delta Fondacija sa partnerima u ovom projektu: Erste Banka, Grad Zaječar, Square Affair Keramika Kanjiža i Beovrt.

Kompanija ,,Detla Holding'' odlučila je da svoja znanja u modernoj poljoprivredi uloži u razvoj za sada dva sela u okolini Zaječara. Plan je da kroz program koji traje tri godine ova dva ruralna naselja potpuno promene svoj izgled, da se nivo agrarne proizvodnje dovede na stepen visokorazvijenih evropskih sredina.

U okolini Zaječara, domaćini se bave uzgojem dunja, proizvodnjom mesa i mleka, ali je njihov nivo te proizvodnje daleko ispod nivoa razvijenih poljoprivrednih zemalja. Ni u jednoj proizvodnji nisu konkurentni sa zemljama EU. Jer, u Srbji su subvencije po hektaru do 50 evra godišnje, a u EU se kreću od 480 pa do 900 evra po hektaru. Planirano je da u zavisnosti od svojih potreba, domaćini u selima dobijaju stručnu pomoć u organizaciji proizvodnje (prihrani, rezidbi voćnjaka, gajenju stoke, izboru sadnica i rasa životinja...).

Garantovan otkup proizvodnje

Kako je rečeno ,,Delta Agrar'' će garantovati otkup robe, što daje sigurnost koja je ovdašnjim proizvođačima najpotrebnija. Predsednik ,,Delte'' je i ovaj put u razgovoru sa proizvođačima hrane izrazio želju da ,,Delta Agrar'' podeli svoje znanje o modernoj poljoprivredi i da pokaže kako bi srpsko selo trebalo da radi. To je i osnova ovog projekta, čiji je cilj da se podigne kvalitet života u selima.

Jedan od ključnih problema u državi je odlazak mladih sa sela. Ako se ugasi selo, nestaje Srbija. Naš je plan da se sa nizom stimulativnih mera pokaže ljudima da solidne prihode, uz primenu novih znanja mogu ostvariti i bavljenjem poljoprivredom. To znači da se, ako je moguće, neki ljudi vrate na svoja ognjišta kada shvate da se od zemlje može lepo zaraditi i živeti.

Za sve to potrebna je pomoć države. Grad Zaječar u potpunosti stoji uz ovaj projekat, i kako je obećano daće svoj doprinos njegovoj uspešnoj realizaciji. U lokalnoj zajednici se nadaju da bi i druga sela mogla da prepoznaju ovu ideju i takođe da započnu sličan razvoj uz proizvodnju po svetskim standardima.

Meštani su se uključili radovima na uređenju dvorišta, nabavkom đubriva, angažovanjem sopstvene mehanizacije. U ovom projektu učestvuje 40 domaćinstava iz zaječarskih sela Dubočane i Mala Jasikova. Cilj akcije je da se zaustavi odumiranje sela u Srbiji.

Tokom prve faze u dva sela su organizovana predavanja o modernoj proizvodnji u agraru, a cilj je da se postignu maksimalni prinosi na ovom podneblju kao i profit za male proizvođače. Za 20 domaćinstava su potom obezbeđeni beskamatni krediti ukupne vrednosti 200.000 evra. Odobrila ih je Erste banka, dok troškove kamata snosi ,,Delta''.

Iz ovih kredita poljoprivrednici su kupovali mehanizaciju, uredili voćnjake, instalirali sisteme za navodnjavanje, renovirali ili izgradili nove štale, nabavili kvalitetnija grla stoke. Vlasnik ,,Delta Holdinga'' Miroslav Mišković najavio je nastavak ovog projekta i u drugim selima, kao i ulaganja u zemljama regiona.

"Smatramo da bez škole selo odumire, jer bez nje nema ni interesovanja mladih parova i porodica da ostanu na svom imanju. Zato je obnova škole deo našeg projekta, kao što je i organizacija društvenog i kulturnog života, dostojnog čoveka. Želimo da pokažemo da se u srpskom selu može živeti isto tako kvalitetno kao u selima Nemačke, Austrije ili Slovenije", rekla je Tijana Koprivica, vođa projekta "Naše selo".

Najave investiranja

Govoreći o ulganjima ,,Delta Holdinga'' u druge zemlje, Mišković je naglasio da se nije odustalo od investiranja u hrvatsko tržište, uz naglasak da je kompanija zainteresovana za ulaganje u sektor hotelijerstva i agrara. On je najvio investiranje u Zagrebu u izgradnju novog hotela ili akviziciju hotela ,,Esplanade''. Mi smo kompanija koja ne poznaje granice i otvoreni smo za sve biznise.

Činjenica je da smo izrazili interes za neke od hotela u Hrvatskoj, da smo zainteresovani za ,,Esplanadu'', ali u tome mora da postoji zainteresovanost i druge strane, a da bi do transakcije došlo mora da postoji zainteresovanost obe strane.

Kompanija ,,Delta'' već je prisutna na hrvatskom tržištu, s firmom koja trguje poljoprivrednim proizvodima. Direktor distribucije ,,Detla Agrara'' Luka Popović izjavio je da je samo u 2018. godini na hrvatskom tržištu otkupila 20.000 tona soje. Kako je navedeno ,,Delta Holding'' na raspolaganju ima u idućem razdoblju 700 miliona evra za različitie investicione projekte u biznisu sa nekretninama, agraru i drugim delatnostima.

Projekat "Naše selo" pokrenut je krajem 2018. godine godine u selima Mala Jasikova i Dubočane, u opštini Zaječar, na istoku Srbije. Akcija nije vremenski ograničena, a sprovodi se kroz tri koraka u tri projekta..

Prvi je prenošenje znanja o modernoj poljoprivredi i edukacija seljaka kako da dostignu maksimalne prinose i profit. Drugi korak čine konkretna unapređenja na imanjima meštana koja podrazumevaju investicije i promenu načina rada. Investicije su olakšane kreditima Erste banke za koje kamatu plaća Delta Agrar.

Treći korak usmeren je na unapređenje društvenog života kroz organizovanje kulturnih, sportskih, zabavnih sadržaja za decu i odrasle meštane

Činjenice i brojke u projektu "Naše selo"

40 domaćinstava učestvuje u projektu

20 proizvođača prijavilo se za beskamatne kredite (kreditira Erste Banka, kamatu snosi Delta Agrar)

Iz kredita meštani: nabavljaju mehanizaciju; podižu ogradu oko voćnjaka; instaliraju sisteme za navodnjavanje; renoviraju ili grade nove objekte za smeštaj životinja (ovce, muzne krave), nabavljaju kvalitetnija grla stoke

održano više od 40 stručnih predavanja

organizovane posete modernim Deltinim farmama

organizovane posete poljoprivrednim sajmovima u Novom Sadu i Riminiju (Italija)

organizovane pozorišne predstave za decu kao i poseta kulturnim sadržajima u okolini

unapređen rad seoske ambulante, a za žene i decu organizovan sistematski pregled

,,Delta'' u brojkama

Kompanija ,,Delta Holding'' je u 2018. godini ostvarila prihod od 497 miliona evra, što je rast od devet odsto u odnosu na godinu dana ranije, od čega je u agraru 236 miliona evra. Tokom godine otvorili su dva šoping mola, jedan u Banja Luci, a drugi u Varni u Bugarskoj. ,,Delta Agrar'' ima blizu 950 zaposlenih na šest imanja.

Raspolaže sa 11.204 hektara obradivih povšrina njiva. Od toga je 10.730 hektara u ratarstvu, zatim 474 hektara u voćarstvu. Od ukupnih površina 2.949 hektara zemljišta je pod sistema za navodnjavanje.

U 2018. godini prosečni prinosi pšenice po hektaru su bili 7,4 tone, suncokreta 3,3 tone, soje 4,4 tone, kukuruza 12,3 tona po hektaru. Standardnom proizvodnjom jabuka dobija se oko 20 tona ovog voća po hektaru. Primenom najnovijih znanja, prinos ovog voća, koje se izvoz sa platnaža ,,Delte'' u zemlje EU, Bliski Istok i Rusiju, iznosi 70 do 90 tona po hektaru. Prema tome, domaćinstvo koje bi imalo stručnu pomoć nauke na površini od 50 ari do jednog hektara pod jabukama može da ostvari mesečni prihod od 1.000 evra.

Voćarstvo i stočarstvo

Kompanija ,,Detla'' u okolini Zaječara ima farmu ovaca u selu Nikolićevo, kao i farmu svinja u Halovu. Pored toga, pod jabukama i trešnjama, koje uglavnom izvoize, imaju nekoliko stotina hektara, dok je plan da se zasadi u narednom periodu značajno povećaju. U ,,Delti'' ističu da se moderan pristup poljoprivredi, gde se u prvi plan stavlja znanje, može primeniti i u stočarstvu, kao i u proizvodnji mleka i drugim oblastima, a sve u skladu s najvišim ekonomskim i bezbednosnbim standardima