Povodom

Srpska privreda će biti dokrajčena, nema joj spasa

Vanredno stanje kao pokriće za slom privrede

Privredna kriza u Srbiji je veštački stvorena kako bi se dokrajčila srpska privreda i jeftino prodala „investitorima" koji nas kupuju našim parama. Sve mere vlasti usmerene tobože na borbu protiv epidemije usmerene su na uništenje srpske ekonomije kojoj država samo obećava pomoć u nekoj dalekoj budućnosti.

Igor Milanović

U srpskoj privredi je alarmantno stanje, ali se na političkom planu sa tim u vezi ništa ne dešava. Skoro sve druge države već su svoje privrednike, pogotovo one koji spadaju u mikro i mala preduzeća, privremeno oslobodila plaćanja dažbina prema državi, a one najozbiljnije su već i donele prve programe finansiranja obnove privrede posle krize, dok se u Srbiji još uvek radi „na prikupljanju podataka", kako je nedavno rekao Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno obećao pomoć privredi u, navodno, visini koju istorija naše zemlje još nije videla, ali niti je rekao koliko će to biti u parama, ni kada će stići, niti ko će biti privilegovani dobitnici te pomoći, odnosno kredita (jer se još ne zna ni da li će biti data bespovratna sredstva, ili krediti).

Samo od mraza je ove godine srpska poljoprivreda, koja je ionako poslednjih godina dovedena do prosjačkog štapa, pretrpela gubitke u voćarstvu od najmanje 50 miliona evra.

Zasadi kajsije faktički više ne postoje, a ove godine će jedva biti i domaće breskve i rane šljive. U prodavnicama u Beogradu je jedno vreme kupovina crnog luka bila ograničena, jer je mraz uništio rod.

Država ni prethodnih godina nije investirala u poljoprivredu, osim u najneophodnije mere za „gašenje požara", a ove godine ni za to neće biti sredstava. Umesto domaćih paora hraniće nas uvoznici i arapski zemljoposednici koji će još jeftinije kupovati zemlju po Srbiji. U stvari, ova kriza i treba da omogući bogatima da postanu još bogatiji, a siromašnima da budu još siromašniji.

Zorana Mihajlović je nedavno priznala kako po prvim procenama preduzeća iz ingerencije njenog ministarstva do tog momenta (bila je sredina marta) imaju gubitke od ukupno oko 120 miliona evra. Ona je ujedno i jedini član vlade koji je uopšte izašao sa takvim podacima u javnost - ostali ćute ne mešajući se u svoj posao.

Ono što može da se primeti i bez ikakvih izjava ministara, jeste da mali privatni sektor, posebno preduzetnici i mikro preduzeća više ne postoje u Srbiji. Policijski čas, ograničavanje kretanja i opšte siromaštvo u narodu potpuno su uništili one privredne subjekte koji su i do krize jedva preživljavali.

Poslednji javno objavljen podatak iz Agencije za privredne registre, pre nego što je vanredno stanje uvelo dodatnu cenzuru, pokazivao je da se u početku krize ponovo više preduzeća ugasilo, nego što se novih otvorilo. Ovaj trend nam je poznat iz celog sveta i jedini način da se tome stane na put jeste masovna, ali i pravovremena intervencija države i to ne administrativnim merama, već - parama.

Pošto u budžetu nema dovoljno para i za Vućićev klan i za pomoć privredi, u ovom trenutku se kao interventna pomoć privredi razmatra moratorijum ne samo na otplatu kredita, već i na plaćanje kirija i drugih režijskih troškova. Ovo bi samo bilo premeštanja centra krize na drugo mesto koje je i dalje u privatnom sektoru. Državu to ništa ne bi koštalo.

Šminkanje mrtvaca je jedina metoda koja preostaje ovoj vlasti. Navodni suficit u budžetu se pokazao kao fantomski, a u ovom trenutku nigde u svetu se ne planira stvaranje nekog ozbiljnijeg fonda za pomoć slabijim privredama da se oporave. Jedino što može da se očekuje to su novi krediti, ali pozajmljeni novac nije pomoć, već investicija.

Ne treba zaboraviti da je Nemačka već izglasala gigantski fond za pomoć i investiranje u sopstvenu privredu vredan 750 milijardi evra. Otprilike isto toliko, samo u američkim dolarima, najavio je Donald Tramp za pomoć američkoj privredi i već ima podršku Kongresa i Senata. Znači, samo ove dve države će u prvom naletu uložiti 1.500 milijardi evra u sopstvene privrede.

Kao hitnu podršku privredama članicama Evropske Unije, Evropska komisija je obezbedila 25 milijardi evra, dok je Evropska centralna banka najavila rekordno visoku pomoć, faktički bez gornje granice, kako se izrazio jedan od čelnika ove organizacije.

Slično razmišljaju i u Fedu, centralnoj banci Sjedinjenih Američkih Država gde se zadužuje vlada ove države za pokriće budžetskih deficita. Ni u SAD, ali ni u EU više se neće primenjivati takozvane kočnice prezaduženosti, već će štamparije novca raditi u tri smene.

Ako ovome dodamo i još nepoznatu količinu milijardi dolara koliko će Kina uložiti da bi pomogla svoju izvozno orijentisanu privredu, jasno nam je da se svet nalazi na početku jednog u istoriji još nezabeleženog investicionog ciklusa. A gde je tu Srbija?

Najrazvijenije zemlje sveta će iz ove krize na kraju izaći kao pobednice. U svakoj igri gde ima pobednika, ima i gubitnika. Tu je mesto za Srbiju.

Hiljade milijardi evra, dolara ili švajcarskih franaka koji će uskoro preplaviti svet neće poslužiti za oporavak preduzeća iz Srbije, već za njihovo preuzimanje od strane kompanija iz država koje imaju pametnu i štedljivu vladu. I to po cenama još nižim od onih plaćenih svojevremeno za kaubojsku privatizaciju u vremenu DOS-a.

Državama i naddržavnim organizacijama (kao što je EU) najvažniji interes je da se oporave njihova monetarna tržišta i da ponovo proradi bankarski sektor, a on može da funkcioniše samo ako je privreda stabilna, odnosno u ekspanziji.

Naveći uzlet banke su imale krajem 19. i početkom 20. veka, u doba kolonijalne ekspanzije. To će se i sada ponoviti, s tim što Srbija ovoga puta neće biti pošteđena odlaska u robovlasništvo.

Vlast koja svoju ekonomsku politiku vodi onako kako je savetuju stranci (Srbija) ne radi u interesu svog natroda, nego stranih savetnika!

Da hoće, naši bi mogli da izvuku pouku iz Korona-krize u Italiji. U toj zemlji kičma privrede nisu giganti kao što je „Fijat" i slični, već mala i mikro preduzeća, kao i obični preduzimači koji čine čak i do 90 odsto italijanskog bruto domaćeg proizvoda. I Nemačkoj, postojbini „Krupa", „Simensa", „Mercedesa" i sličnih svetskih giganata, do 80 odsto BDP-a čine mala i mikro preduzeća sa tek nekoliko radnika. Pomenuti džinovi su samo svetski najpoznatiji brendovi.

Italijanska privreda je zbog epidemije na kolenima, upravo zato što najmanji učlesnici u tržišnoj utakmici nemaju nikakve prihode i polako klize u bankrot. Vlasnici kafića i picerija na sada opustelim, ali ranijih godina od stranih turista okupiranim mestima su najteže pogođeni, a oni tradicionalno u italijanskom BDP-u učestvuju sa visokim procentom.

Ova sezona će proći bez turista, to je već svima jasno, ali država pokušava da finansijskim injekcijama ovaj sektor održi u životu.

Naše vlasti prave planove kako da pomognu privrednim gigantima, koji već imaju neprirodno veliki procenat učešća u ovdašnjem BDP-u, jer su mala i mikro preduzeća uporno uništavana poslednjih godina.

individualnom poljoprivrednom proizvođaču ili običnom zanatliji država odavno više ne vodi računa, a tek sada će ga zanemariti kako bi se još više privukli strani „investitori" spremni da za naše pare kupuju našu privredu.

Do sada je takvim „investitorima" davano i po 30.000 evra po jednom, najčešće virtuelnom ranom mestu. O takvoj pomoći posle ove razorne krize, koju je država i stvorila kako bi uništila ono malo što je ostalo od domaće privrede i poljoprivrede, domaća mala i mikro preduzeća i preduzetnici ne mogu ni da sanjaju. Najviše što će im biti odobreno je odlaganje plaćanja nekih obaveza. I to će još režim medijski propratiti kao „najveću pomoć" u istoriji.

Ceo paket koji će biti predstavljen kao mere za pomoć privredi i poljoprivredi iznosiće oko tri milijarde evra, od toga će oko pola milijarde biti vrednost obaveza koje će biti odložene. Kako bi budžet mogao da ostane likvidan i u tom slučaju, država će se za toliko zadužiti na slobodnom međunarodnom tržištu tako da je to samo odloženi namet na građane i privredu. Ostatak će biti čiste strane investicije koje nemaju nikakve veze sa pomoći propaloj domaćoj privredi. Od tih para će se ispod svake cene kupovaati na prvom mestu građevinsko i obradivo zemljište koje se još nalazi u rukama nekih domaćih pravnih i fizičkih lica.

Taj novac uopšte neće poticati iz budžeta, mada će se delom deliti putem državnih projekata. Davaoci kapitala će dodelu sredstva ne samo uslovljavati, već i strogo kontrolisati. Oni koji konkurišu za ta sredstva moraće da se obavežu na saradnju sa davaocem para, odnosno sa nekim sa njim povezanim licem, ali i na to da će vratiti pozajmljene pare..

Podrazumeva se da će članovi Vučićevog kartela od svake ove transakcije imati procenat.