Govoreći otvoreno

Ekskluzivni distributeri Vučićevih laži i prevara svesno i namerno obmanjuju javnost, podržavaju naprednjački kartel i predvode progon njegovih političkih protivnika

Vreme bekstva Srbije od stvarnosti

Normalnim državama upravljaju tri grane vlasti: izvršna, zakonodavna i sudska. U Srbiji je dominantan četvrti oblik vlasti - medijska. Aleksandar Vučić medije pod svojom kontrolom koristi za zaštitu ličnih, porodičnih i stranačkih interesa, kao i za obračun sa svakim ko više veruje svojim očima, nego njegovim lažima. Radio-televizija Srbije, Pink, Hepi, Informer i ostali ekskluzivni distributeri Vučićevih laži i prevara svesno i namerno obmanjuju javnost, podržavaju naprednjački kartel i predvode progon političkih protivnika i nepodobnih pojedinaca. Režimske novinske i televizijske redakcije, organizovane kao kriminalne grupe, nisu ništa drugo do okupatorske trupe. Tako ih treba tretirati posle oslobođenja.

Predrag Popović

Kad je doveden na vlast, Aleksandar Vučić je ličnom patologijom zarazio kompletnu političku scenu. Promovisao se u gospodara života i smrti, pa se, kao vanknjižni vlasnik Srbije, izdigao iznad državnih institucija. Umesto izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, sav uticaj i moć prebacio je u strogo kontrolisane medije.

Iako suvereno upravlja Vladom, svim ministarstvima, policijom, tužilaštvom, sudovima i mafijom, mediji su osnovna poluga Vučićevog režima. Nesposoban da upravlja samim sobom, nema snage, volje i znanja da se bavi političkim, privrednim i ostalim problemima države i naroda, pa mu ne preostaje ništa drugo nego da medijskim kampanjama kreira predstave u kojima se hvali nepostojećim uspesima i napada kritičare. U Vučićevim trikovima nema finesa, ideja i smisla, nema ničeg osim brutalnog nasilja.

- Osnovna greška analitičara je što u pokušajima tumačenja diktatorove ličnosti koriste pojmovni aparat modernog doba. Jer on je osoba opsednuta nečastivim silama; njegov „govor" ne ostavlja ni tračak sumnje u to. Taj mesija opustošenja, naime, ima naopaku misiju koja se može sažeti u nekoliko reči: uništiti što više, bilo čega, bez ikakvog cilja - pisao je Svetislav Basara pre 25 godina o Slobodanu Miloševiću.

Isti Basara danas verno, kolumnama u Kuriru i u ostalim javnim nastupima, služi aktuelnom mesiji opsednutom istim nečastivim silama. Kao svaki diktator, i Vučić u temelje svog totalitarizma ugrađuje mentalno slabe ljude. Vučić je ekipu multimedijalnih jurišnika birao po nacističkom modelu, koji je opisao Tomas Man.

- Glad malograđanskog šljama, koji vidi svoju šansu, sad ili nikad. Šansa da sa članskom kartom vladajuće partije steknu posao, bolju platu, tuđi stan ili firmu. Da se s puta karijere uklone pametniji ili talentovaniji. Takmiče se u laganju, klevetanju i provlačenju kroz blato svakoga za koga makar i posumnjaju da nije na „pravoj strani" - tvrdio je Man, kao da skicira psiho-profil svakog naprednjačkog manekena malograđanskog šljama.

Vučić je od takvih opskurnih likova napravio medijske odrede, zadužene za promociju konceptualne mržnje i nasilja. Kako to izgleda u praksi videlo se u vreme protesta, kad su blokirani auto-putevi i mostovi širom Srbije.

Vrhovni komandant Aleksandar Vučić i njegov mafijaški ratni štab napravili su strategiju za razbijanje protesta. Najozbiljniji napad na građane izvršili su u Šapcu, kad su Sandokanovi kriminalci bagerom-utovarivačem, pištoljima, čekićima i motkama napali ljude koji su blokirali prelaz preko mosta.

U Beogradu je nekoliko naprednjačkih batinaških grupa izazivalo sukobe, a najistaknutiju su predvodili braća Nemanja i Novak Stajić, obojica u vučićevskoj uniformi - u trenerkama s kapuljačama. Nemanja Stajić je šef gradskog Sekretarijata za poslove legalizaciju građevinskih objekata, s perspektivom da, posle promene vlasti, postane dugogodišnji štićenik Zabele. Navijači iz Novog Pazara pojavili su se na gostujućem terenu, u Čačku, gde su bacali baklje i topovske udare na građane. Batinaši su napadali ljude u Novom Sadu, Zemunu, Kruševcu i Boru.

U Kraljevu je grupa naprednjaka povredila dve devojke i jednog mladića. Kraljevački opozicionari kažu da su među huliganima videli i Aleksandra Milojevića, sina Zorana Zelje Milojevića, jednog od glavnih Vučićevih uterivača kapilarnog terora.

Aleksandar Milojević je pet dana kasnije uhapšen na Kopaoniku zbog pokušaja ubistva dvojice Čačana. Jednog je pretukao, drugog je nekoliko puta ubo nožem. U kritičnom stanju, izbodeni mladić je prebačen u Beograd. Milojević je pobegao s mesta događaja, ali policija ga je pronašla posle nekoliko sati.

- Napadač je sin glavnog batinaša SNS-a, koji je na vrhu Kopaonika napravio divlji objekat. U momentu kad je uhapšen, nije se znalo ko je učinilac, ali sada će sve režimske novine da zaćute jer je Zeljin sin. Pritvoren je odlukom Višeg suda u Kraljevu. Prethodno su demolirali jedan kafić, a onda su videli par momaka, zaposlenih u Koka Koli, koji su bili na tim-bildingu na Kopaoniku, kako čekaju ispred kioska brze hrane. Zeljin sin je udario nožem momka iz Koka Kole bez ikakvog povoda - rekao je advokat jednog od povređenih mladića za portal ozonpress.

Kakav otac, takav sin. Kao i Zelja, tako i Aleksandar ima bogat kriminalni dosije, s više od trideset krivičnih prijava. Protiv Aleksandra Milojevića su vođeni postupci zbog otmica, posedovanja droge i oružja, pretnji, nanošenja teških telesnih povreda, napada na službeno lice, kao i desetine slučajeva zbog remećenja javnog reda i mira.

Režimski mediji ćute o Sandokanu, Stajićima, Milojevićima i sličnim primercima divljaštva, baš kao što su godinama ćutali o Velji Nevolji. Umesto istine, Vučićevi mediji objavljuju najprljavije laži, kojima obmanjuju javnost.

Sve televizije s nacionalnom frekvencijom, kao i naprednjački štampani i elektronski bilteni, objavili su snimak starice koja je pokušala da probije blokadu puta. Protestantima je plačnim glasom kukala kako kasni na ručak, a mora da uzme i terapiju. Kad je završila svoju recitaciju, neko joj je iz mase dobacio: "Ne seri, baba". To je zgrozilo sve naprednjačke funkcionere, uključujući i Anu Brnabić, koja na Pinku samo što nije zaplakala zbog bake koja nije stigla na ručak zbog "huligana koji nezakonito blokiraju saobraćaj". Iako je kmečala kao da i sama trpi tešku bol, Brnabićka je bila lošiji glumac od babe. To i ne čudi, pošto je baba iskusnija u tom poslu. Pod imenom Milojka Diraković, ta žena je snimila reklamu za Artifleks, "prirodni preparat za zglobove".

Sandokanovi mafijaši su statirali oko bagera, "Milojka" je igrala ulogu skromne bake koja samo želi da ruča i popije lekove, a režimski propagandisti su glumili novinare. Međutim, kao što u svakom kriminalnom gangu, tako i u njihovim tzv. redakcijama postoje "krtice". Zahvaljujući nekom časnom pojedincu, zalutalom u Srpski telegraf, javnost je imala prilike da vidi kako izgleda prepiska s nekim od medijskih komandira. Razmenjene sms poruke otkrivaju kako su kreirane laži, koje su plasirane na njihove portale i u novine.

- Ajde, prestanite da šaljete stvari koje se nismo dogovorili. Mislim da vam četvrti put pišem, trebaju nam maltretirani ljudi, nasilni demonstranti, bahatost ovih što protestuju i takve stvari. Nemojte slati video i slike protesta osim u ovom kontekstu koji sam napisao. Ne zanimaju nas veseli i brojni protestanti. Aman. Pogledajte obavezno ima li nekog đubreta koje su ostavili, limenki piva i slično - navodi se u prepisci jednog od komandira iz Srpskog telegrafa.

Fabrikant laži se obradovao kad je obavešten da je neka zabrađena baba rekla da je kolona zaustavljenih vozila podseća na 1995. godinu, kad je bežala iz Hrvatske.

- Dižite naslov - Baka istraumirana protestima: Ovo kao da je 1995. kad smo bežali iz Hrvatske - naredio je Vučićev lažov.

Naređenje je izvršeno. U Srpskom telegrafu, na njihovom portalu Republika, a potom i u svim režimskim biltenima, objavljen je snimak stare žene, koja je, uz tužnu uspomenu na egzodus iz Krajine, poslala i poruku: "Ne može se vlast menjati na ulicama, na protestima, već samo na izborima".

Upravo tu mantru uporno vrte Vučićevi multimedijalni kerberi: protesti su nasilni i nezakoniti. U studiju Pinka defilovali su režimski goniči, koji su se zgražavali nad "divljaštvom" šačice protestanata koji zlostavljaju većinu.

- Klasičan teror! Njih dvadeset blokira auto-put! Bezvlašće, anarhija! - urlao je konsiljere Nebojša Krstić Krlo, ne zaboravljajući da zapreti: "Svi su snimljeni, svi će biti kažnjeni! Ovo mora da se spreči. U Americi su sprečavali takve nasilne proteste i oružjem. Policija je pucala, ubijala!"

Lekar, koji se predstavlja kao marketinški stručnjak, a na Pinku ga potpisuju kao "poznavalac prilika", Krstić je sugerisao policiji da puca i ubija građane, nije mu bilo dovoljno što ih samo zlostavlja. Takvi predlozi naišli su na plodno tlo u bazi naprednjačkog kartela. Kao Krlo, mnogi su poželeli da vide krv, "masovni pokolj", kako su pisali na društvenim mrežama.

U utorak, 14, decembra, čačanski srednjoškolci su organizovali protest protiv Rio Tinta. U šetnji gradom pridružila im se i grupa profesora, među kojima je bio i Dragan Matijević, zamenik direktora Gimnazije. Za razliku od njega, Ivan Ružičić, direktor Gimnazije pretio je učenicima kažnjavanjem, svima će upisati neopravdano odsustvo sa časova. Isti Ružičić je do direktorske funkcije došao zahvaljujući prvoboračkom stažu u vreme obaranja Miloševićevog režima, a sad dokazuje lojalnost progonom dece koja se protive otvaranju rudnika litijuma.

Pod objavom na Fejsbuku, na stranici „Dnevna doza Čačanina", s fotografijom srednjoškolaca u protestnoj šetnji gradom, izvesni „Veljko" napisao je: „Kad sam ih gledao tamo na trgu u meni se javila želja za masovni pokolj". Nije bitno ko je Veljko, njegov komentar je pisan Vučićevom rukom, podstaknut mržnjom koja potiče iz Vučićevog bolesnog uma.

Zna se, surovost vlasti izvire iz njene slabosti. Aleksandar Vučić nikad nije bio slabiji, zato primenjuje najsurovije načine borbe protiv građana. U obračune šalje svoje kriminalce naoružane pištoljima, noževima, čekićima i motkama, ali i one s kamerama i olovkama. Bez stida i savesti, Vučić je spreman da, u pokušajima da kreira lažne predstave, zloupotrebi i izbegličku muku neke navodne žrtve hrvatske zločinačke akcije "Oluja".

Nijedan Vučić nikad nije pomogao nijednoj izbeglici, nije dao ni čašu hladne vode, a kamoli da je zbrinuo neku porodicu, koju je stimulisao na rat. Kao što je 1995. godine parazitirao na tuđoj muci, to radi i danas, sa istom željom da ostane na vlasti.

U tom poduhvatu upotrebljava najsramnije primerke novinarskog beščašća. Neke je ucenio, većinu kupio, a sve uprljao i obrukao.

Ne čudi što je Željko Mitrović svoju televiziju prepustio na upravljanje Vučiću. Mitroviću je neophodna Vučićeva zaštita od odgovornosti za razna krivična dela, među kojima su najteža vezana za ubistvo Andree Bojanić i smrt usled overdoziranja Ive Bodružić. Iako je sve svoje medijske resurse, pa i sebe lično, stavio na raspolaganje Vučiću, Mitrović ne želi da bude sidro koje će potonuti zajedno s naprednjačkim Titanikom.

Mitrović je uplašen najavom da će se naći na američkoj crnoj listi, pod sankcijama kojima će mu biti zabranjen ulazak u SAD i zaplenjena imovina, blokirani računi i zabranjena poslovna saradnja s njihovim kompanijama. Ružičasta televizijska imperija ne bi mogla da podnese takav udar. Zato je vlasnik Pinka preduzeo sve što je mogao da bi izbegao stavljanje na američki spisak za odstrel. Angažovao je dve lobističke agencije u Americi, a ovde sam vrbuje američke i ostale zapadne diplomate, ne bi li mu pomogli da preživi pad Vučića. Istovremeno, Mitrović pokušava da se izvuče iz smrtonosnog Vučićevog zagrljaja. I dalje se zaklinje u vernost diktatoru, ali, za svaki slučaj, pojačao je mere lične bezbednosti.

Pre nekoliko dana, kad je reorganizovao sistem obebzeđenja, i povećao brojno stanje telohranitelja kojima je okružen, na pitanje jednog od tajkuna zbog koga ili čega je toliko zabrinut, Mitrović je iskreno odgovorio: "Cezar je u panici, a takav je najopasniji, i po sebe i po mene". U pinkoidnom žargonu Cezar je Vučić. Mitrović se plaši da bi Cezar u njemu mogao da prepozna Bruta. Strah je opravdan.

Vučić vlada preko Pinka. Kad bi Pink oslobodio program za opoziciju, za deset dana bi srušio naprednjačku piramidu zla. Za urušavanje bilo bi dovoljno da se u informativnom programu te televizije omogući pristup opoziciji. Kad bi se tamo govorilo o aferama poput "Beograda na vodi", Krušika, Jovanjice, spregama Belivukovog klana s Vučićima i slične teme, raspao bi se prevarni sistem, kojim Pink već godinama drži naprednjačko lakoverno glasačko telo u stanju kolektivne hipnoze.

"Dragi gledaoci, danas je preminuo Aleksandar Vučić." Kad bi to u Nacionalnom dnevniku pročitala Maja Manojlović, Vučić bi zaista umro. Ili bi se šlogirao, ili bi odmah uzeo, kao što kaže, kanapče i obesio se o prvu banderu. Bez Pinka, ne postoji ni Vučić. To zna i Mitrović, zato se plaši da Vučić ne posumnja u njegovu lojalnost.

U lojalnost diktatoru zaklinje se i Predrag Ranković, zvani Peconi. Kao Mitrović Pink, tako je i Ranković svoju televiziju Hepi prepustio na upravljanje Vučiću. Po istom šablonu, u jutarnjem propagandnom programu, Hepi uporno gradi kult Vučićeve ličnosti i besomučno napada sve diktatorove protivnike. Ipak, i Ranković strepi. Kako i ne bi kad mu televiziju vodi nepouzdani egzibicionista Milomir Marić.

Iako su reprezenti istog malograđanskog šljama, Marić nije Predrag Sarapa. Dok je vodio magazin Duga, Marić je služio interesima tadašnjeg vladarskog para Slobodan Milošević - Mira Marković. Znao je da mu se više isplati da digne ruke, nego glavu. Zato je i sad, pod Vučićem, prihvatio devizu "bolje rob, nego grob". Gde je Vučić, grob se ionako podrazumeva.

S fleksibilnim odnosom prema moralu, Mariću nije teško da se šlihta Vučiću, ali često ne ume da obuzda vlastiti cinizam. Kad mu karakter nadjača inteligenciju, Marić radi ono u čemu je najbolji - podsmeva se mentalno posrnulog gospodara.

Marić podlost prekrije najslađim osmehom, pa pokaže Vučiću poslednju stranu Magazina Tabloid, sa ilustracijom na kojoj su prikazani Merkelova, Erdogan, Kurc i još neki strani diktatorovi prijatelji na groblju, oko spomenika na kome piše "Picousti". Tobože šokiran, Marić se zgrozio nad tom foto-montažom, kojom se narugao u lice Vučiću, priznajući da je odmah prepoznao ko je picousti.

Posle jednog intervjua, u kome je Vučić tvrdio da mu je "savest potpuno čista kad je u pitanju smrt Vladimira Cvijana", Marić je rekao da mu veruje: "Pa, naravno da ti je savest čista. Šta ti imaš s tim? Zna se da se u Americi svakih deset sekundi jedan advokat udavi u reci." Stručna terminologija, na kakvu su Marić i Peconi navikli u "Parovima", takve doskočice nazivaju se zapišavanjem protivnika.

Vučić svoj medijski konceptualni idiotizam, pun mržnje i nasilja, sprovodi u saradnji s još nekoliko simbola multimedijalnog zastiđa. U toj disciplini neprikosnoveni šampion je Dragan J. Vučićević. Otkad se uspravio na zadnje noge, DJV ne može da uspostavi ravnotežu, klati se između Đilasa i Vučića. Status tajkuna, vlasnika novina, hladnjača, nekoliko firmi i stanova, Vučićević je stekao u vreme dok je bio glavni urednik Đilasovih i Miškovićevih dnevnih novina Press. Interes tadašnjih gazda branio je na isti način kao što sada, preko Informera, zastupa aktuelnog gospodara Vučića. Lažima, klevetama i uvredama udara po Draganu Đilasu, liderima opozicionih stranaka, ali i po nepodobnim novinarima, naročito po nama iz Magazina Tabloid.

Nezainteresovan za profesionalne principe i elementarno ljudsko dostojanstvo, Vučićević svakodnevno u Informeru i na Pinku, u sadejstvu sa svojim mentalnim dvojnikom Predragom Sarapom, crta Vučića baš onako kako bi Vučić voleo da izgleda. "Ima muda", utvrdio je Vučićević u jednom od legendarnih porno-udvoričkih naslova. U istom trendu, nedavno je pokrenuo kampanju u kojoj Vučića predstavlja kao Robina Huda. S krajnjim naporima mašte i nepodnošljivom lakoćom laganja, Vučićević je tvrdio da je prve decembarske subote beogradsku Gazelu blokiralo "dvadeset ljudi, samo njih dvadeset". Nema veze što su svi videli dvadesetak hiljada ljudi, Vučićević ne dozvoljava da činjenice utiču na njegove stavove. Odgovor je dobio na transparentu koji je nošen sledeće subote: "U Robina Huda tresu se muda".

Trese se i Dragan Bujošević, direktor Radio-televizije Srbije. Bujošević je ceo vek gradio karijeru ozbiljnog i odgovornog novinara. U vreme Miloševićeve diktature pisao je istinu u NIN-u i magazinu Evropljanin, čiji vlasnik je bio Slavko Ćuruvija. Zbog tih tekstova, zajedno sa Ćuruvijom bio je sudski progonjen i drakonski kažnjavan po Vučićevom monstruoznom zakonu protiv informisanja. Zahvaljujući tim detaljima iz biografije dobio je mesto direktora Javnog servisa, koji je pretvorio u Vučićevu privatnu fabriku prevara i laži.

Isti Bujošević, koji je nekad hrabro i, što je još važnije, istinito izveštavao o zlodelima Miloševićevog režima i akcijama tadašnje opozicije, sada u informativnim emisijama objavljuje snimke kolone automobila na blokiranom auto-putu, a napad naprednjačkih kriminalaca na protestante u Novom Sadu predstavlja kao "tuču između demonstranata i nezadovoljnih vozača". Sve bez snimka s terena, da javnost ne bi slučajno videla šta se zaista dešavalo. Bujoševićev RTS prenosi izjavu ministra policije Aleksandra Vulina, koji tvrdi da je zbog nezakonite blokade puteva izazvao ogromnu finansijsku štetu.

- U subotu ste budžet MUP-a oštetili za milion i sto hiljada evra. Kada sledeći put budete pričali o tome da država treba da izdvoji milion evra za lečenje nekog deteta, setite se da ste lečenje toga deteta potrošili u subotu. Taj novac nismo morali da potrošimo, jer policija nije trebalo da bude tu, vanredno angažovana - rekao je Vulin.

Javni servis sledeće nedelje nije izvestio koliko miliona evra je potrošeno iz budžeta zbog blokade puteva koju je izazvao prvi sneg. Kolika šteta je nastala zbog nerada i nesposobnosti naprednjačke vlasti da obezbedi čišnjenje i prohodnost puteva. Izveštavanje RTS-a ne može da čudi, s obzirom da se u Upravnom odboru nalaze likovi poput Branka Klanšeka, Zorana Panovića, stare radikalke Ljiljane Đurđevac, koja je u vreme crno-crvene ratne koalicije bila zamenik direktora RTS-a, pa i Branka Raduna, nesrećnika koga je SNS udomila u subotičkoj bolnici na fiktivnom radnom mestu.

U plejadi Vučićevih medijskih jurišnika posebno mesto zauzima Milorad Vučelić, glavni urednik Večernjih novosti. Posle svih sramnih postupaka, kojima je obeležio svoju biografiju, Vučelić je i izveštavanjem s decembarskih protesta potvrdio ono što je o njemu još pre četvrt veka pisao Aleksandar Tijanić.

- Vučela je predznak onoga što nas u politici čeka. On nije ideolog, kao što se pogrešno misli, on je egzekutor, on ne voli vlast radi politike, već zbog privilegija i moći koje ona sobom nosi, on je nastao za vreme generalne probe bekstva Srbije od stvarnosti. Ljudi se pitaju koga Vučela fascinira. Meni je to jasno. a, policiju fascinira jer su ratni drugovi. Socijaliste, jer je pročitao više od obavezne literature. Slobu, jer je hedonista, i to ne krije. Mangupe, jer je političar. Crnogorce, jer je video golu Miru Furlan i jer im je pričao kako je lep život u Beogradu - tvrdio je Tijanić, kao da opisuje samog sebe.

Vučić je ucenio ili kupio čopor multimedijalnih kerbera, koji svesno truju javnost novinskim tekstovima i televizijskim prilozima u kojima nije bitna istina, nego diktatorova poruka. Ipak, što god radili, koliko god lagali, neće uspeti da večno drže narod u stanju hipnoze.

No, i kad dođe do oslobođenja, postoji realna opasnost da se reprizira užas iz oktobra 2000. godine. Željko Mitrović je tada, bez po muke, prešao u pobednički tabor i nastavio da širi ružičastu imperiju. Još veći problem predstavljali su diletanti i agresivci koje je uzdigao DOS, a koji se ni po čemu, ni po profesionalnim ili ljudskim kvalitetima, nisu razlikovali od slugu svrgnutog režima. I sada preti ponavljanje tog procesa. Kad padnu Vučić i njegov medijski eskadron, doći će do uspona njihovih dvojnika iz tabora Dragana Šolaka.

Kao RTS ili Pink, tako i danas N1, Nova S imaju svoje crne liste, na kojima se nalaze nepodobni političari i novinari. Poput Informera, i Danas služi za napade na svakoga ko smeta njihovim gazdama. Razlika u stilu, rečniku i broju upotrebljenih padeža ne utiče na sličnost u stavovima i namerama da se guše istina i drugačije mišljenje. O tome je nedavno svedočio advokat Vladimir Gajić, predsednik Pravnog saveta Narodne stranke.

- Dragan Šolak obnavlja cenzuru u Srbiji. U toku je proces da me zabrane na celoj grupi medija Junajted grupe. Za sada je to samo na N1. Ne toliko zbog politike, nego zbog golfa. Taj čizmaš me stavio na crnu listu na "slobodnom i profesionalnom mediju", ali javno obećavam da više nema foliranja. Puno znam. Pa, videćemo - napisao je Gajić na Tviteru.

Do sukoba Šolaka i Gajića nije došlo zbog politike, nego povodom izbora novog rukovodstva u Golf asocijaciji Srbije. Danas Gajić, sutra na Šolakovoj crnoj listi može da osvane svako ko mu se zameri. Kao danas Vučiću.

Da se to ne bi dogodilo, Srbija mora da se trajno oslobodi torture crnih naprednjačkih medija, podvučenih žutilom bivše vlasti.