Tabloid je pozvan

Kako je politika upropastila nuklearnu i radijacionu struku i potrošila 40 miliona evra

NUKLEARNA A-V PROPAST

Povodom izjava Aleksandra Vučića da Srbija razmatra mogućnost izgradnje nuklearne elektrane, javnost Srbije ima pravo da zna koliko je katastrofalno stanje u nuklearnoj i radijacionoj struci u Srbiji. Politička postavljenja potpunih stručnih anonimusa, dvojca Arbutina-Velinov (A-V), na čelo dve vitalne institucije: Dalibora Arbutine, na mesto v.d. direktora JP "Nuklearni objekti Srbije" (JP NOS) i Slađana Velinova, na mesto direktora najpre Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije (Agencija), a potom i na mesto direktora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (Direktorat), potpuno su dotukla ovu struku.

***

Kao treći trn na ovoj crnoj torti stoji postavljenje Maje Gojković za predsednicu Odbora Direktorata!

Da je mantra aktuelne vlasti da će njihovi politički podobni direktori lako naći stručne ljude da rade visokostručne poslove pogrešna, jasno je svakom razumnom građaninu, a u slučaju nuklearne oblasti ova mantra prouzrokovala je katastrofalne posledice. A-V dvojac direktora doveo je oblast na dno koje se pre samo sedam godina nije moglo ni zamisliti. Ovako nestručni ljudi, zavisni u potpunosti od političke volje svojih patrona, bez kojih su niko i ništa u struci kojom upravljaju, postavljaju za svoje najbliže saradnike samo iste takve ljude - one koji će im biti saučesnici u korupciji i kriminalu i koji ih ne mogu ugroziti, i to u vreme kada se intenzivno priča o obnavljanju nuklearnog programa u Srbiji.

Javnost ima pravo da bude potpuno obaveštena o ljudima koji upravljaju strukom u ovoj izuzetno osetljivoj oblasti: to su jedan inženjer mašinstva proseka studija 7.2 koji je već osmu godinu v.d. direktora, i jedan građevinski tehničar koji naprasno diplomira u 49. godini i postaje ekonomista!

Inspirisan baš ovakvim rukovodećim kadrovima naš narod je skovao izreku za sadašnju vlast: "Dabogda vas takvi lečili!". Izreka je tačna mada jalova, jer se naši političari uglavnom ne leče u Srbiji. Na ovaj slučaj pre bi se odnosila izreka "sreća u nesreći je da ovi ništa ne rade" - time što praktično ne rade ništa od dodeljenih poslova, svojim neznanjem i bahatošću ni ne mogu da uzrokuju veću radijacionu štetu građanima.

Sukob A-V

Nekoliko godina su A-V direktori iz ove priče živeli skladno i poslovali u partnerstvu sklopljenom radi ostvarivanja ličnih finansijskih interesa, a nauštrb interesa JP NOS i Agencije/Direktorata kojima su rukovodili, kao i nauštrb države i građana Srbije. A onda iznenada, kada to niko nije očekivao, dva A-V politička podobnika otpočinju „mali rat među prijateljima" i to izgleda do istrebljenja, ulazeći najpre u oštar sukob dopisima.

Zašto su se ta dvojica političkih „uhleba" sukobila samo je naizgled teško shvatljivo običnom građaninu. Njemu, građaninu, možda bi logično delovalo da se obojica nikogovića „prave mrtvi" i u tišini troše nezarađene budžetske pare. Ali kada na položaj dođete političkim vezama, vrlo brzo izgubite realnu predstavu i o sebi i o stvarnom životu, i ulazite u zonu odmeravanja političkih snaga, spletkarenja i zakulisnih radnji Ovo važi pogotovo što su obojica od kvalifikacija imali samo neutaživu potrebu za trpanjem plena-državnog novca u sopstvene džepove (namešteni nepotrebni tenderi, izmišljeni i preplaćeni građevinski radovi, bezočna otimačina desetina i desetina hiljada dolara inostranih dnevnica, bezbrojna putovanja po svetu u svojstvu predstavnika države, a da rečenicu na engleskom, ili bilo kom drugom jeziku sem maternjeg - mada i sa maternjim zapinju - nisu u stanju da sastave, reketiranje firmi koje su dolazile po dozvole i licence i dr.), pa je sukob oko takvog plena među njima bio neminovan, i samo pitanje vremena.

Ako ste bez stručnog sadržaja i bez stvarnog autoriteta, vi položaj možete da održite samo koristeći poslušne saradnike. A poslušnost se najlakše obezbeđuje manipulacijom, zastrašivanjem i potkupljivanjem. Arbutina je poslušnost saradnika trampio za beneficije, između ostalog, njihovim slanjem na brojna službena putovanja, najčešće preko saradnje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), za koje formalnu pisanu saglasnost daje Direktorat, odnosno Slađan Velinov lično.

Sukob je formalno počeo dopisom Arbutine od 7.5.2020. u kojem se on žalio da Direktorat nije dao saglasnost za jedno od brojnih službenih putovanja saradnika JPNOS, a nastavio se odgovorom Velinova od 22.5.2020. Povod sukoba je bio taj što je Arbutina sa saradnicima nameračio da se prijavi na neki dobro plaćeni skup u IAEA, a da je baš u to vreme i Velinov hteo da se sa ljubavnicom malo provede u inostranstvu. Znajući da postoji velika šansa da IAEA odobri finansiranje samo za par kandidata iz Srbije, i da će to verovatno biti ljudi iz JP NOS koji su na skup išli sa prijavljenim naučnim radom, a da će on i ljubavnica iz Direktorata ostati kratkih rukava, Velinov im nije potpisao saglasnost za prijavu na skup.

Iako je taj neposredni povod sukoba bio krajnje prizeman, na svetlo su ubrzo izašle mnoge važne činjenice. Velinov u svom odgovoru Arbutini kaže da:

- već više godina JP NOS nema licence za rad ni za jedan nuklearni objekat koji im je od države poveren na upravljanje (ove licence izdaje Direktorat, nakon što JPNOS podnese propisanu dokumentaciju)

- zbog toga što nema nikakve licence JP NOS ne može sebe nazivati operatorom nuklearnih objekata

- su saradnici JP NOS u poslednjih pet godina skoro 200 puta putovali u inostranstvo na razne obuke i usavršavanja - ali da u svojoj zemlji „upravljaju" objektima na kojima zapravo nemaju pravo da rade!

Ono što Velinov, međutim, prećutkuje je:

- da je Direktorat na čijem je čelu bio dužan da pošalje inspekciju u JP NOS i da ih zatvori ili kazni

- da je Direktorat bio dužan da Vladu Srbije upozori da JP NOS ne radi svoj posao i da objasni zašto je nastao problem oko licenciranja, i koja je odgovornost Direktorata u celoj stvari (zašto tri godine nema propisa!?)

- koji je to političko-interesni faktor sa tolikom moći da, i pored očiglednog javašluka i nezakonitih radnji koje prate direktorovanje Arbutine i rad JP NOS, i dalje stopira bilo kakvo sredjivanje stanja i onemogućava da ovo javno preduzeće već sedmu godinu ne može da dobije direktora?

Kada se poslože činjenice koje je ovaj rat obelodanio, ostaje nejasno na osnovu čega država tolike godine uredno izdvaja milionske sume za plate zaposlenih kod regulatornog tela i operatora, koji su, svaki iz svog delokruga, zaduženi za nuklearnu i radijacionu sigurnost, odnosno brigu i održavanje nuklearnih objekata.

Velinov takođe izjavljuje:

- da je Arbutina odustao od obuke iz nuklearne bezbednosti u SAD, na koju je bio primljen, nakon što njegovom glavnom saradniku Milošu Mladenoviću ova obuka nije odobrena, aludirajući time da Arbutina nikada ne ide sam na putovanja jer od struke ne zna doslovno ništa, a engleski praktično ne govori.

- da redovno doživljava neprijatnosti na sastancima međunarodnog karaktera zbog konstatacije da JP NOS ne poseduju potrebne licence niti radi na njihovom pribavljanju

- da su stvari eskalirale toliko da je Srbija dobila pritužbe iz IAEA na ponašanje predstavnika JP NOS zato što se „na predavanjima nisu pojavljivali" i sl.

Velinov, međutim, ne kaže:

- da je ovakva reakcija IAEA vrlo retka i da predstavlja svojevrsni skandal o kojem je Vlada Srbije trebalo da bude obaveštena

- da i on sramoti državu na tim „sastancima međunarodnog karaktera" svojim diletantizmom u struci, neznanjem engleskog jezika i neredovnim pojavljivanjem na predavanjima kojima je obavezan da prisustvuje

- da on nikada nije imenovan za funkciju nacionalnog oficira za vezu sa IAEA, da ne postoji nikakva odluka upravnog odbora nekadašnje Agencije (sadašnjeg Direktorata) o njegovom imenovanju, i da godinama potpuno nezakonito obavlja tu funkciju, raspolažući ogromnim finansijskim sredstvima države i uništavajući ljudske resurse u oblasti nuklearne i radijacione sigurnosti svojim bahatim ponašanjem

Zbog Slađana Velinova i Dalibora Arbutine po međunarodnim krugovima i u IAEA već godinama kruži vic koji glasi otprilike ovako: "- Koje uslove treba da ispuni čovek u Srbiji da bi postao direktor javnog preduzeća za upravljanje radioaktivnim otpadom ili agencije za nuklearnu i radijacionu sigurnost? - Samo dva: da ne zna struku i da ne zna engleski jezik!"

Da nije toliko strašno, možda bi i bilo smešno.

Daliboru Arbutini, koji je bez ijednog stručnog uslova 2014. postavljen za v.d. direktora JP NOS, dosta se pisalo u medijima. Međutim, o nezakonitom postavljenju Slađana Velinova, njegovoj nestručnosti, korupciji, bahatosti i primitivizmu, kao i o pogubnim rezultatima njegovog direktorovanja u medijima se može naći malo toga.

Ko je Slađan Velinov - to ne zna ni sveznajući Google. Njegove profesionalne biografije nema na službenoj stranici Direktorata, na čijem je čelu, a na internetu se ne može naći ni jedan jedini podatak o njegovom obrazovanju ili prethodnom radnom iskustvu.

Šta je ono što se nezvanično zna? Velinov je završio srednju građevinsku školu i radio kao preduzimač, između ostalog, u svojoj firmi „Solenoid", koja je propala. Na internetu postoji članak da je ta firma 2008. učestvovala u renoviranju Filozofskog fakulteta, kada je izbila afera oko obrušavanja plafona. Na sajtu Direktorata piše da je on diplomirani ekonomista, ali ne piše da je diplomirao 2011. na Alfa Univerzitetu, u svojoj 49. godini života. Stručnih radova iz nuklearne ili ekonomske oblasti, naravno, nema niti jedan.

Kako se ovaj potpuno nekvalifikovani anonimus, koji uopšte ne govori engleski jezik, našao na čelu institucije koja je važna za sigurnost građana i medjunarodne odnose Srbije? Političkim pritiscima i nezakonitim radnjama, naravno.

Pravno gledano Direktorat je frankenštajnovska tvorevina, bez pandana u državnom sistemu. Nastao je političkim manipulacijama od Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije (Agencija). Ova Agencija je osnovana 2009. u skladu sa Zakonom o javnim agencijama, kao regulatorno telo za oblast nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti. Osnivanje Agencije kao nezavisnog regulatornog tela je bio uslov za saradnju i pomoć od IAEA zato što savremeni sigurnosni standardi u nuklearnoj oblasti ne dozvoljavaju operatoru da sam sebe kontroliše. Najveći operator u ovoj oblasti u zemlji je upravo JP NOS.

U Odluci o osnivanju Agencije o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije iz 2009. u čl. 9. Stav 2 navode se uslovi koje mora ispunjavati lice da bi bilo imenovano za direktora Agencije:

završene diplomske akademske studije, u prirodno--matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama,

radno iskustvo od najmanje 5 godina na poslovima u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja, odnosno nuklearne sigurnosti;

da ima dokazane organizacione i upravljačke sposobnosti

Pošto je delokrug rada Agencije stručan, a poslovi koje obavlja upravo u području prirodno-matematičkih ili tehničko-tehnoloških nauka, navedeni uslovi za direktora su bili u skladu sa čl. 16. i 22. Zakona o javnim agencijama:

„Član 16. U upravni odbor može biti imenovano lice koje ispunjava uslove za prijem u radni odnos u državni organ, koje je stručnjak u jednoj ili više oblasti iz delokruga javne agencije, koje ima visoku stručnu spremu, koje nije zaposleno u javnoj agenciji, koje imenovanjem ne bi izazvalo sukob javnog i privatnog interesa i koje ispunjava druge uslove određene posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije.

Član 22. Za direktora može biti imenovano lice koje ispunjava uslove za imenovanje u upravni odbor, koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u jednoj ili više oblasti iz delokruga javne agencije i koje ispunjava druge uslove određene posebnim zakonom ili aktom o osnivanju javne agencije."

Međutim, Vlada Srbije u julu 2013. postavlja novopečenog ekonomistu Slađana Velinova za v.d. direktora Agencije, a krajem iste godine menja originalnu Odluku i donosi novu Odluku o osnivanju Agencije o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije (Sl. glasnik Republike Srbije br. 76/2009 i 113/2013) tako da u članu 9. stav 2 sada piše:

„Za direktora Agencije može biti imenovano lice koje pored opštih uslova propisanih zakonom ispunjava i sledeće posebne uslove:

završene diplomske akademske studije, u prirodno-matematičkim, tehničko-tehnološkim ili društvenim naukama ekonomskog ili pravnog smera;

radno iskustvo od najmanje 5 godina na poslovima u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja, odnosno nuklearne sigurnosti ili najmanje 5 godina na rukovodećim položajima;

da ima dokazane organizacione i upravljačke sposobnosti."

Ovom izmenom uvedena je mogućnost da se za direktora Agencije imenuje osoba koja je završila studije iz oblasti koja nije u delokrugu rada Agencije (društvene nauke ekonomskog ili pravnog smera), odnosno bilo ko ko je politički podoban.

Propisano - učinjeno.

Vlada Srbije je pre svega toga, negde u proleće 2013. izabrala nove članove Upravnog odbora Agencije, koji takođe nisu ispunjavali uslove propisane zakonom i prvim osnivačkim aktom Agencije. Ovaj nelegitimni UO je zatim smenio dotadašnju direktorku Agencije, dr Mirjanu Radenković, dipl. fizikohemičara i postavio za v.d. direktora Agencije upravo navedenog Slađana Velinova, iako on nije ispunjavao nijedan od propisanih uslova stručnosti i radnog iskustva.

„Mali problem" izostanka stručnosti i radnog iskustva rešen je na silu - pošto kandidat ne ispunjava uslove, promenićemo uslove! Tako je i bilo, pa se krajem 2013. usvaja navedeni novi osnivački akt, po kome direktor Agencije može da ima bilo kakvu diplomu, što je potpuno suprotno odredbama Zakona o agencijama. Ideja za nacrt ove nove Odluke potekla je, naravno, od Slađana Velinova u v.d. statusu, i bila namenjena tome da za direktora u punom kapacitetu dođe - Slađan Velinov. Njegovim manevrom je već postojeća Agencija „osnovana ponovo", i to sa potpuno istom namenom i za iste poslove. Jedina novina je bila u tome što je novi osnivački akt suprotan i tada i sada važećem Zakonu o javnim agencijama, što je slučaj bez presedana. Potom je u sezoni godišnjih odmora, u leto 2014. negde objavljen „konkurs" za novog direktora Agencije, na kome je - kao jedini prijavljeni kandidat - izabran Slađan Velinov.

Tako je pune četiri godine novopečeni ekonomista i dugogodišnji građevinski tehničar-preduzimač Slađan Velinov direktorovao uskostručnom agencijom za nuklearnu i radijacionu sigurnost, u istom stilu kao i njegov politikanski parnjak Arbutina: bahato, neradnički, korumpirano, trgujući državnim resursima za lični interes, mobingujući ljude koji znaju struku, dovodeći na najviše pozicije nestručne ljude po raznim vezama (partijskim, poltronskim ili ljubavničkim), sa istim rezultatom: survavanje nuklearne oblasti na dno duboke provalije, koje je u svakoj uređenoj državi nezamislivo i opasno.

Onda se 2018. godine na vedrom nebu ničim zaslužene direktorske sreće novopečenog ekonomiste i bivšeg preduzimača Velinova nadvio tamni oblak neizvesnosti novog mandata. Naime, njegov petogodišnji mandat isticao je u leto 2019. godine, a već tokom 2017. najavljuje se novi Zakon o javnim agencijama, koji je usvojen 2018. godine (Sl. glasnik RS, br. 47/2018). Ovaj zakon postavlja još strožije uslove za direktora javne agencije -zahteva se da direktor ima ne više 5, već najmanje 9 godina radnog iskustva, naravno - na poslovima iz delokruga rada Agencije. Nove zahteve je već bilo teško falsifikovati, posebno jer se pričalo o strožijoj kontroli u primeni tog zakona, pa se nije mogao po drugi put primeniti oprobani trik sa osnivačkim aktom.

U toj situaciji se u umu Velinova, a u konsultacijama sa njegovim političkim mentorima, formira nova, radikalna ideja: ukidanje Agencije. Istina, bez regulatora se ne može, ali to više ne sme biti javna agencija, jer je imperativ izbeći uslove koje je nametao Zakon o javnim agencijama.

Zašto ne napraviti regulatorno telo koje je mimo celog sistema, zašto mu ne dati ogromne nadležnosti i još veći budžet, ali tako da praktično ne polaže račune nikom u državi, i da samo sebi propisuje uslove za nestručnog Direktora i za još nestručniji Odbor koji će birati tog i takvog Direktora, i zašto ne dopustiti mogućnost direktorovanja ne za jedan ili dva, nego za čak tri uzastopna mandata? I dalje, zašto ne dati mogućnost tom regulatornom telu da autsorsuje takoreći sve dodeljene nadležnosti, pa da i zaposleni mogu da mu - po potrebi - budu nestručni uhlebi? Zašto ne sravniti sa zemljom i instituciju i svrhu njenog postojanja? Zašto ne zatrti svaku ideju zahteva za stručnošću i ratosiljati se problema sa neophodnim radnim iskustvom? Zašto ne napraviti regulatorno telo koje će pobeći potpuno u politiku? Sve ovo bi u većini zemalja sveta zvučalo kao bulažnjenje nekog ludaka, ali se u Srbiji materijalizovalo kao puka realnost.

Kako je Agencija bila uspostavljena Zakonom o zaštiti od zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, posegnulo se za još radikalnijim potezom - izmenom postojećeg zakona, kojom će se ukinuti Agencija i formirati Direktorat. Garant da će novi zakon i cela ideja bez ikakvog otpora proći kroz skupštinsku proceduru biće Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine koja je ujedno, gle čuda, bila i predsednica UO Agencije.

I tako je van redovne procedure, po hitnom postupku, u decembru 2018. godine Narodna skupština Republike Srbije donela novi Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, kojim se ukida postojeća Agencija i formira Direktorat.

Sam Zakon je toliko loše i aljkavo napisan da je nesprovodljiv u praksi, o čemu svedoči činjenica da ni tri godine po njegovom stupanju na snagu, Direktorat nije u stanju da napiše i donese ni jedan jedini pravilnik koji bi raazradio odredbe tog zakona, već se koriste neadekvatni pravilnici pisani još 2011. prema odredbama starog zakona. Biće potreban veliki napor da se isprave brojne manjkavosti, duplirani koncepti i nedorečenosti novog zakona, kao i pogrešno prenete interpretacije sigurnosnih zahteva iz EU direktiva.

Novoformirani Direktorat je telo van sistema državne uprave, koje de facto ne odgovara nijednom drugom telu u zemlji nego samo direktno Vladi Srbije, što - ako se uzme u obzir nekompetentnost direktora i nekompetentnost članova odbora za pitanja nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti - uliva ogroman i opravdan strah svim ljudima koji se barem malo razumeju u ovu oblast.

Po cenu uništenja Agencije, donošenja naopakog zakona i formiranja nekog tela čije postojanje je upitno, po cenu potencijalnog ugrožavanja radijacione sigurnosti i zdravlja građana Srbije, Slađan Velinov je postigao svoj lični cilj: stvorio je sebi otvoren put da ponovo mulja na konkursu za izbor direktora Direktorata i obezbedi drugi mandat. Konkurs je objavljen 2019. i na njega su se javila 4 kandidata, između ostalih i stvarni stručnjak u toj oblasti, dr Jagoš Raičević, ekspert IAEA. Taktika Velinova je bila da od konkursa napravi farsu: navodne procedure za izbor su izmišljene ad hoc, tokom pisanja oglasa u dnevnim novinama, a nepoznata interna „komisija poslušnika" iz Direktorata je zatim onom „stručnom" Odboru predložila njega, Velinova, kao najboljeg od svih prijavljenih kandidata, koga je potom Vlada RS izabrala po automatizmu. U postupku izbora čelnog čoveka Direktorata nije bilo nikakve kontrole - ni onoga ko predlaže, ni onoga ko je predložen.

Tako je nastavljen stručni i profesionalni pad Direktorata: nekompetentnost se može uočiti prostim uvidom u plan rada Direktorata za 2019, u kome se više uopšte i ne pominju nuklearni objekti - a zbog tih objekata je 2009. godine Agencija i osnovana!!! Postavlja se opravdano pitanje - ko će regulisati nuklearnu i radijacionu sigurnost nuklearnih objekata - reaktora RA i RB, skladišta nuklearnog i radioaktivnog otpada, itd.? Među korisnicima usluga Direktorata postoji sad već otvoreno nezadovoljstvo, po stručnim krugovima kruže priče o tome kako Direktorat ne radi ništa i kako ljudi koji rade u njemu uglavnom nemaju odgovor ni na jedno pitanje.

Država je u JP NOS i Agenciju/Direktorat u poslednjih 10 godina uložila najmanje 40 miliona evra, ne računajući milionske devizne donacije iz EU ili pomoć od IAEA (propalih blizu 6 miliona evra iz projekta IPA2009-2010, i nedovršeni projekat iz IPA2008 u vrednosti od nešto preko 3 miliona evra). Šta je za sav potrošeni i donirani novac država Srbija dobila? Gomilu papira - predloge za pisanje novih strategija, programa i propisa, priče za malu decu i - nepoštovanje zakona. Stanje na terenu u Vinči nije se pomerilo sa mrtve tačke.

Kako se za samo nekoliko godina Agencija/Direktorat „otela" od svoje primarne namene i počela baviti sama sobom - kao nekakvo administrativno telo koje je samo sebi dovoljno, onda kada ne sadi drveće po Srbiji? Da li je neko o tome obavestio Maju Gojković, koja se izgleda vrlo ponosi svojim „nuklearnim statusom"? To što neko obmanjuje i nju i organe države po mnogim pitanjima u ovoj oblasti je za nju možda olakšavajuća okolnost - ali odgovornost koju ima ostaje.

Da li su, i na koji način, u ovu priču uvučene (i obmanute?) bezbednosne strukture, budući da Direktorat u svom nazivu ima i reč „bezbednost"? Ukoliko jesu, onda se može pretpostaviti da je rukovodstvo Direktorata preko njih do sada uspevalo da se kreće „ispod radara" javnosti. U tom slučaju bi ovaj članak mogao biti test njihove lojalnosti.

Na kraju treba istaći da je odnos prema nuklearnoj i radijacionoj sigurnosti i bezbednosti neka vrsta testa za naš odnos prema političkim postavljenjima na stručna mesta i prema korupciji: ukoliko je moguće da se ovo dešava u za javnost osetljivoj nuklearnoj oblasti, nema razloga da ne verujemo da je to moguće i u svakoj drugoj oblasti u državi.