https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tamo daleko

Tamo daleko

 

Lapovo: Uloga Pinokija u regionalnim eko-deponijama

 

Skeptiène jame

 

Ministar Oliver Duliæ sveèano je u Lapovu pustio u rad savremenu regionalnu deponiju ASA Vrbak, sa reciklažnim centrom. Nešto super. Modernija od one u Kikindi.

 

Radosav Laziæ

 

Zajednièko preduzeæe ASA Vrbak osnovali su èeška kompanija ASA i opštine Lapovo, Batoèina, Raèa, Velika Plana i Despotovac. O deponovanju smeæa razgovara se još sa Smederevskom Palankom i Žabarima. Interesovanje postoji i u Topoli, Aranðelovcu... Svilajnac ih je otkaèio, ali se Kragujevac lomi. Osnivaèki kapital zajednièke firme iznosi 500 evra. U tom iznosu mogu da namire i eventualnu štetu. 

Uz zvižduk pesme "Lažu te draga svi, momci i oženjeni" Duliæ je presekao vrpcu.

ASA menadžer je objasnio da je na mestu odlaganja otpada izmeðu dva zaštitna sloja gline i prve folije postavljen senzor - sistem èija je funkcija da na monitoru signalizira ako doðe do najmanjegteæenja folije. Taj deo deponije mora odmah da se zatvori.

Savremena eko-deponija sa reciklažnim centrom je bez uplaæenog prikljuèka za struju i vodu. Samim tim senzore mogu da pobodu gde hoæe. Podseæamo, trebalo je da se radi o tipskoj deponiji u kojoj se odvajaju i recikliraju papir, staklo, plastika i metal.

Sve se dešava mimo svakog standarda na podvodnom zemljištu pored Velike Morave. A Duliæ ih je pustio u rad. (?!) Naravno, ako je ova deponija modernija od one u Kikindi. Evropo, doði i uèi!

Žuæa je zamenik predsednika opštine Lapovo. I pored karakteristiènog nadimka, boji kosu u crno. Sa podacima je obrnuto. Na primedbu novinara - "nigde toliko divljih deponija na manje od deset hiljada stanovnika" - odgovara da ih je dvadesetak veæ oèišæeno preko javnih radova.

Odbornici opozicije tvrde da su pre ASA javna preduzeæa plaæala iznošenje smeæa ukupno 15.000, dok se sad isto to plaæa 95.000, ali i još 580.000 za deponovanje. Žuæa odgovara da je to otprilike isto, jer je samo škola plaæala 33.000, kao i da ASA meseèno uplaæuje opštini 113.000 za rekultivisanje, što se knjiži kao vanredni prihod.

Odbornici dalje kažu da je godinu i po dana ASA naplaæivala po tarifi (cirka 10 miliona, umesto 270.000) dok je ðubre voženo na staro opštinsko smetlište. Žuæa kaže: "Da, ali manje od tri meseca".

"Taèno je da sam ja od ovog posla izvukao korist, ali ne kao predsednik opštine, veæ kao graðanin Velike Plane, koja æe rešiti višedecenijski problem", rekao je Šulkiæ, predsednik opštine Velika Plana, objašnjavajuæi da nije uzeo proviziju za preliminarno potpisivanje. Danas Velika Plana ne da svoj otpad Vrbaku. Zašto? Žuæa kaže "ugovori sa opštinama nisu unificirani". Dugoroèni poslovni odnosi firmi u ASA kompanijama zasnivaju se na meðusobnom poverenju i saradnji, odanosti i pouzdanosti, transparentnosti i kvalitetu. Žuæa sme da kaže da "niko od predstavnika opština ne sme da komentariše ugovor jer se posle ovi ljute." Zato Žuæa ne sme da pokaže ugovore.

Lapovo ima preko dve hiljade septièkih jama, od kojih su mnoge potencijalno leglo zaraze. ASA za njih nema rešenje. Doduše nije rešila niti jedan od problema za koje su imali konkursno rešenje. Opština Lapovo takoðe nema rešenje.

Mnogo meštana se dosetilo pa s(k)eptièke jame prazne tako što ih odvode u bunare koje više ne koriste. Jasno je, ljudima bunari više nisu potrebni - dobili su gradsku vodu.

Pošto je ASA zemlju otkupila, normalno je da nisu mimo sveta i Duliæ to razume. ASA treba da stekne poverenje svoje okoline. "Najveæa opasnost na deponijama je kiša. Napravili smo ekološki odvod. Zahvaljujuæi tome kiša neæe moæi da procuri u podzemne vode i ugrozi životnu sredinu". Završena su sva geološka ispitivanja na predviðenoj lokaciji. Iz brda,  deponija je prebaèena u podvodnu ravnicu. Pošto se deponija veæ gradi na podvodnom zemljištu neke od mera su suvišne ali ih je lepo èuti. "Voda se odvodi u šaht, kasnije se vraæa nazad i koristi za pospešivanje stvaranja metana". 

Aleksandar Nalepka, generalni menadžer ASA za Srbiju, još kaže da je za potrebe deponije otkupljeno 21,5 hektara od 120 vlasnika. Zemlja je plaæena 200 evra po aru, ili ukupno 600.000 evra. Ako se ovo "ipak" podeli dobije se - 300 evra po aru. Ko je uzeo 200. 000 evra?

ASA je dobila posao na tenderu, jer je ocenjena kao povoljnija od firme Por, Verner i Veber. Pored niže cene nudili su ulaganja od 17 miliona evra, ali i bankarske garancije koje se sad ne potežu.

Konkurent kompanije ASA, Veber, dobio je posao u Jagodini, gde su takoðe posle proglašenja posla decenije "spali" na Jagodinu. Ostalih pet opština pomoravskog okruga otkazale su im gostoprimstvo.

Smrdelo je od poèetka. Sada veæ bazdi. Od šest opština sa perspektivom, knjiga je spala na dve i po. Lapovo, Batoèina i uži centar Raèe teško mogu da se nazovu regionom. Lapovo postaje veliko smetlište sa industrijskom zonom i - najsavremenijom eko-deponijom.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane