https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Beli kriminal

Beli kriminal

 

Kako je Institut Batut postao neverovatna medicinska praonica para

 

Virus Tanje Kneževiæ stanjio državu

 

  Srpsko zdravstvo, pod dirigentskom palicom ministra Tomice Milosavljeviæa iz G17 plus, postalo je velika praonica para. Znaèajnu ulogu u tome imaju velike institucije, kao što je Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanoviæ Batut

 

Milan Malenoviæ

 

Batut je od 2006. registrovan i za promet lekova i od tada kreæu velike uplate iz budžeta Srbije preko ovog instituta, a za potrebe drugih korisnika. Jedan od njih je i Institut za imunologiju i virusologiju Torlak, sa kojim Republièki fond za zdravstveno osiguranje posluje iskljuèivo preko Instituta Batut.

Šema ovog poslovanja izgleda tako što Torlak ispostavlja fakture Batutu, Batut ih prosleðuje Republièkom fondu od koga dobija novac, koji zatim uplaæuje Torlaku. Kome je i zašto palo na pamet da formira ovaj trougao, umesto da se nastavi direktan odnos izmeðu Fonda i Torlaka, nije poznato. Možda neko, komplikujuæi poslovanje, želi da lovi u mutnom, ili se tom nekom samo uèinilo da je Batut najpogodniji da savesno upravlja državnim parama?

U svakom sluèaju, prema Tabloidu priloženoj dokumentaciji, Batut je poslovnu 2009. završio sa dugom prema Torlaku u visini od 57.297.382,84 dinara. Što se ukupnog, savesnog poslovanja Batuta tièe, najreèitije govore èiste brojke.

Dugovanja Batuta prema dobavljaèima u 2007. godini iznosila su 19.916.426 dinara, u 2008. ona su narasla na 40.731.975 dinara, dok je poslovnu 2009. ovaj Institut završio sa dugom od neverovatnih 110.326.755 dinara!

 

Turistièki projekti

 

Još jedan prilog koji govori o "savesnom" poslovanju Instituta Batut jeste i naèin preuzimanja i plaæanja robe. Tako je Tabloidu, na primer, predoèena faktura Superlaba od 8. septembra 2009. godine bez potpisa bilo koga iz Instituta Batut da je primio navodno isporuèenu robu. Bez obzira na to, likvidator Instituta veæ istog dana odobrava isplatu ispostavljene fakture.

Ovo ni u kom sluèaju nije usamljen sluèaj. Kao što smo veæ pisali u broju 202, od nekih firmi roba se skoro po pravilu ne preuzima preko centralnog magacina i na njihovim dostavnicama nema ni potpisa ovlašæenog magacionera koji je primio robu, ali ni peèata samog Instituta. Ni ovakvo poslovanje nije od juèe, kao što pokazuje faktura FA-72-0/08 Biomedike od 17. juna 2008. godine.

Finansijski su daleko teža uèestvovanja u nekakvim projektima u vezi s kojima niko nije naèisto o èemu se tu taèno radi.

Jedan od takvih èudnovatih angažmana je i nešto što se zove projekat Helsinki", za koji je Batut 2008. primio 2.576.014 dinara, a u 2009. godini 4.810.112 dinara. U Institutu se seæaju da je njihova direktorka Tanja Kneževiæ nešto pre prve uplate boravila u glavnom gradu Finske, ali im ništa više o ovim uplatama nije poznato. Indikativno je da ovo nije prvi takav èudnovati projekat o kome niko ništa ne zna, jer je još 2007. u Batutu knjižen promet po osnovu nepoznatog - projekta Dafne WBC.

Prihodi i rashodi po osnovu projekta Helsinki se nikome ne pravdaju, a u prometu knjiženja za 2009. nije èak ni evidentirana uplata po ovom osnovu. Gde, za koga i zašto dolazi ovaj novac, ostaje za sada misterija.

U savesno poslovanje Instituta mogla bi se ubrojati i nabavka leka tamiflu 2007. godine, za koji je domaæem predstavništvu kompanije La Roche plaæeno 63.795.600 dinara.

U finansijskom izveštaju za 2007. i 2008. godinu pomenuti lek se vodi u rubrici "Robne rezerve - roba na tuðem skladištu" buduæi da je celokupna kolièina leka odmah prebaèena Velefarmu, a da ni jedna jedina kutija nije ušla u institut Batut. U izveštaju za 2009. tamiflu se više ne spominje. Po Tabloidu dostupnim informacijama, Velefarm je gotovo celokupnu kolièinu leka tokom 2009. isporuèio tržištu. Ono malo što je preostalo po izveštaju Velefarma je neupotrebljivo, jer je, navodno, istekao upotrebni rok.

Uvidom u dokument "Promet knjiženja (Konto: 252111)" za 2009. godinu potpisnik ovih redova se uverio da Velefarm nije Batutu uplatio novac za pomenuti lek, niti je za tu sumu uopšte zadužen. Gde je nestalo preko 60 miliona dinara svojevremeno plaæenih La Rocheu? Moguæe da æe odgovor na ovo pitanje dati UBPOK koji od novembra 2009. proverava knjigovodstvo kako Velefarma, tako i Batuta.

 

Neæe da se zna ko je

 

Ovakav simptomatièan naèin poslovanja je moguæi razlog zbog kojeg je na èelo Batuta dovedena baš Tanja Kneževiæ, èija se profesionalna karijera svodi na razna funkcionerska mesta. Tanja je svojevremeno bila kadar Crne Gore u Saveznom ministarstvu zdravlja, u okviru koga je poslovala i od Evropske unije licencirana Laboratorija za kontrolu, èiji inventar je, posle raspada SCG-a, bukvalno razvuèen na sve èetiri strane sveta. Danas nijedna laboratorija u Srbiji više ne poseduje akreditaciju EU.

Nakon odlaska iz Saveznog ministarstva, Tanja Kneževiæ prelazi u Republièko ministarstvo zdravlja, ovog puta kao kadar Kosova i Metohije, odakle je, inaèe, i rodom i tako se etablirala kao veèni kadar svih bivših. Odatle ona prelazi na mesto direktorke Instituta Batut i to pod dosta èudnim okolnostima.

Tanja Kneževiæ je relativno kasno doktorirala i to ponajviše zbog toga što niko od profesora nije hteo da joj bude mentor. Tog posla se prihvatio prof. dr Toma Jovanoviæ. Kada je septembra 2009. raspisan konkurs za direktora Instituta Batut, na isti su se prijavili i Tanja i prof. Jovanoviæ. Izabrana je Tanja, koja nema nijednog minuta staža kao predavaè na fakultetu. Mentor nije podoban, ali njegov ðak jeste.

Poslednjeg dana roka za prijavu kandidata zasedao je Upravni odbor Batuta i Ministarstvu zdravlja, po dogovoru, predložio Tanju Kneževiæ za novog-starog direktora. Kandidatura prof. Jovanoviæa nije ni razmatrana tog dana. Nešto kasnije UO, meðutim, dobija saznanja da postoji još jedna kandidatura, pa brže-bolje ponovo zaseda. Ovog puta se kandidatura prof. Jovanoviæa odbacuje kao zakasnela, iako je predata u roku, i ponovo se kao najbolji kandidat proglašava Tanja Kneževiæ.

Profesor Jovanoviæ potom od UO Batuta traži informaciju, na koju ima pravo, o razlozima za prihvatanje kandidature Kneževiæeve i dobija odgovor od direktorke Kneževiæ da kandidatkinja Kneževiæ ne pristaje da se prezentiraju njena dokumenta. Na to je prof. Jovanoviæ pokrenuo sudski spor tražeæi poništenje konkursa.

Poslednji put je, po saznanjima Tabloida, Upravni odbor Batuta zasedao 31. marta 2010, ali ne da bi raspravljao o finansijskom izveštaju za 2009. veæ da bi predsednica prof. Vesna Bjegoviæ pisanje ovog lista službeno i zvanièno proglasila netaènim, pa je tako UO stao na stanovište da se pruži podrška direktorki i da se Tabloidovi insajderi dojavljivaèi što je moguæe pre otkriju. Dug dobavljaèima od 110 miliona nije znaèajan, ali zaštita lika i dela direktorke jeste.

 

 

 

 

Štediša

 

Ni ekonomska kriza nije razlog da se apetiti direktorke Kneževiæ bar malo obuzdaju. Kako smo saznali, direktorka je za period od 2006. do 2008. svoja putovanja u inostranstvo naplatila od stranih organizatora èiji je bila gost.

Istovremeno je, kako je Tabloid pisao, od sopstvenog instituta za ta ista putovanja naplatila i deo dnevnica u iznosu od preko 200.000 dinara godišnje!

Pri tom direktorka Kneževiæ nikako ne spada u kategoriju socijalno ugroženog stanovništva. U januaru ove godine je prihodovala 155.748 dinara, bez putovanja u inostranstvo. Od pomenute sume tek polovina (75.708 dinara) otpada na rad po vremenu, dok ostatak, izmeðu ostalog, èine stimulansi i rad izvan radnog vremena, koji redovno, svakog meseca, iznosi 30 sati.

 

 

 

Džep ne poznaje stranke

 

Finansijsko driblanje izmeðu Instituta Batut i Velefarma posebno je interesantno poglavlje, buduæi da je kompletno zdravstvo u Srbiji, pa tako i ovaj institut, pod strogom kontrolom ekspertskih lopova iz G17 plus.

Sa druge strane, u vlasnièkoj strukturi Velefarma nalazimo i vršaèki Hemofarm, èiji je predsednik Miodrag Babiæ u žestokom politièkom sukobu sa Mlaðanom Dinkiæem od momenta kada je odbio da uðe u "stranku regiona", koja se stvara pod patronatom G17. Istovremeno, Babiæ je i bliski prijatelj i kum sa Dragoljubom Vuèiæeviæem, direktorom i jednim od glavnih vlasnika Velefarma.

Razlog zbog koga Vuèiæeviæ može nesmetano i nekažnjeno da posluje sa Batutom leži ne samo u Dinkiæevom stavu da stranaèki interesi i sujeta nemaju prednost nad liènom materijalnom korišæu veæ i u èinjenici da je direktor Velefarma dugogodišnji bliski prijatelj Ružice Ðinðiæ.

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane