https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Pravomuðe

Pravomuðe

Smederevo: Pravosudna komedija

 

Ako ne piše u zakonu, ni sudija ne mora da bude pismen

 

Viši sud u Smederevu, Republièko javno tužilaštvo i Ministarstvo pravde su u sluèaju Dragana Jovanoviæ, a kao svaka dobro organizovana grupa, solidarno zakljuèili da se zakoni na njih ne odnPiše: Igor Milanoviæ

 

Igor Milanović

 

U kriviènom postupku K.93/06 Okružni sud u Smederevu je imao težak posao da proceni stepen nevinosti uèesnika saobraæajnog udesa sa teškim posledicama. Nekoliko porodica je veæ bilo unesreæeno, a najmanje još jedna æe biti kažnjena odlukom postupajuæeg sudije Tomislava Ðorðeviæa. Kako se radilo o delu iz bezbednosti javnog saobraæaja, veštaèenje je trebalo da obavi veštak saobraæajne struke.

Umesto toga, sud je angažovao Miroslava Markoviæa, mašinskog inženjera iz Smedereva, i to lažno ga predstavljajuæi kao saobraæajnog veštaka. Uz sve to, pomenuti Markoviæ ne samo što nije veštak saobraæajne struke veæ uopšte nije sudski veštak bilo koje struke.

Bez obzira na te èinjenice, Markoviæ se u svom nalazu i mišljenju od 7. novembra 2006. potpisuje kao veštak i iznosi zakljuèke iz saobraæajne struke. Da sve bude još gore, Ministarstvo pravde u svom dopisu od 25. novembra 2009, koji je potpisala Mirjana Tadiæ, obaveštava optuženog da prema izveštaju dobijenom od samog Okružnog suda u Smederevu, nareèeni Markoviæ veæ dvadeset godina obavlja posao saobraæajnog veštaka iako nije upisan u Registar stalnih veštaka za oblast saobraæaja.

Èemu onda služi pomenuti registar, ali i Zakon o uslovima za obavljanje poslova veštaèenja (ZUOPV), ako pomenutom strukom stalno, u ovom sluèaju preko dve decenije, može da se bavi svako koga sud poželi da angažuje?

U èlanu 4 ZUOPV predviða da jedino lica koja su stekla svojstvo stalnog veštaka na osnovu tog zakona smeju da rade veštaèenja za potrebe suda. U èlanu 20 ZOUPV jasno se navodi da se svojstvo veštaka stièe tek danom upisa u Registar stalnih veštaka.

Ono što bi trebalo sve posebno da zabrine jeste èinjenica da i sudovi, kao i samo Ministarstvo pravde, zakone tumaèe kako im se isplati. U svom veæ pomenutom dopisu Mirjana Tadiæ priznaje da ovo nije izolovan sluèaj, ali i da Vrhovni sud Republike Srbije bespogovorno prihvata nalaze i mišljenja ovakvih "veštaka". Ona se pri tome pozvala na èlan 113 Zakona o kriviènom postupku (ZKP).

Ovaj èlan, meðutim, predviða nešto sasvim drugo od onoga što se Tadiæevoj prièinilo. Doslovno: "Veštaèenje se odreðuje kad za utvrðivanje ili ocenu neke važne èinjenice treba pribaviti nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže potrebnim struènim znanjem". Dakle, ovim èlanom se samo odreðuje potreba za angažovanjem struènog lica, bez objašnjenja ko ima pravo da se tim poslom i bavi. Da li su naše sudije zaista diplomirale prava?

Pri svemu tome, komentari ovog èlana zakona su jedinstveni u oceni da struèna lica smeju da budu angažovana u pretkriviènom postupku i u istrazi, a u kasnijim fazama kriviènog postupka samo kad su u pitanju radnje koje u suštini predstavljaju istražne radnje. I, konaèno, jasno se u svim komentarima navodi razlika izmeðu struènih lica i samih veštaka.

Na sve to treba dodati i odluku Vrhovnog suda Srbije iz 1996. godine, kojom je precizirano da neuropsihijatri ne mogu da utvrðuju stepen alkoholisanosti poèinioca kriviènog dela, veæ to moraju da rade specijalisti za sudsku medicinu. U pomenutom postupku ovo veštaèenje je radila dr Mirjana Æiriæ koja je neuropsihijatar.

Suoèen sa ovim saznanjima, optuženi Dragan Jovanoviæ traži obnovu postupka u toku koje bi bili pribavljeni nalazi i mišljenja pravih sudskih veštaka i moli sud da mu omoguæi uvid u spise predmeta. Predsednik Okružnog suda u Smederevu Slavoljub Nikoliæ nikada nije odgovorio na ovu molbu.

Ubrzo posle toga, veæe sada u Viši sud preimenovanog nekadašnjeg Okružnog suda u Smederevu, u sastavu Slaðana Bojkoviæ, Predrag Lukiæ i Dragoslav Milanoviæ, odbija zahtev Jovanoviæa za ponavljanje kriviènog postupka navodeæi kako "ZOUPV predviða i moguænost da poslove veštaèenja obavljaju i druga fizièka lica", a ne samo osobe upisane u Registar stalnih sudskih veštaka. Simptomatièno je da se u ovom delu svog obrazloženja sudsko veæe nije pozvalo ni na jedan konkretan èlan zakona. Možda zato što takvog èlana ni nema?

Pošto je pred Republièkim tužilaštvom pokrenuo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, Jovanoviæ je morao da se upozna sa još jednom specifiènošæu našeg pravnog sistema - zakonom koji jeste stupio na snagu, ali se ne primenjuje. To doslovno proizilazi iz dopisa tužilaštva od 24. juna 2009. koji je potpisala Zorica Popoviæ. Kako je to moguæe u jednoj ureðenoj pravnoj državi, nikome nije jasno.

Pravi kafkijanski proces u kome optuženi više ne zna ni ko, niti po kom osnovu ga tuži, procesuira i na kraju osuðuje. I da je ovo jedini postupak takve vrste u Srbiji bilo bi previše, ali nije. Ovo je samo jedan od hiljada primera koji pokazuju da se u ovoj zemlji zakoni donose da se ne bi primenjivali, a da je pravosuðe glavni zaštitnik nezakonitosti.

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane