https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Do koske

Do koske

 

Biæe skoro propast sveta

 

 Mada je Srbija još pre dvadeset i kusur godina bila umorna od lidera, prema tvrdnji jednog tadašnjeg, takoðe, umornog lidera, ovaj današnji lider je neumoran, i ništa njegov suludi optimizam bez pokriæa ne može da uništi, ni ignorancija ozbiljnih i velikih država, ni prezir onih kojima uporno hoæe da se dopadne, ni zemljotresi, ni poplave... Sve je spreman da podnese zarad vere u neverovatno

 

 

N. Vlahoviæ

 

Od današnjeg Slankamena pa sve do Segedina beše nekad kratkotrajno carstvo (1525-1526) lažnog srpskog cara Jovana Nenada, koji je tako lažan probudio i lažnu nadu kod "preèanskih" Srba da æe imati svoju državu u Austrougarskoj. Naravno, to se èudo nikada nije desilo, pa je tek padom Austrougarskog carstva 500 godina kasnije Vojvodina postala autonomna oblast, ali samostalna država - nikada.

Savremeni lažni srpski car koji nudi lažnu nadu, predsednik je republike i nema monarhistièkih ambicija, barem zvanièno, ali carskih apetita i atributa ima na pretek.

I nije toliko problem što su mu apetiti toliki nego što je kolièina te lažne nade kojom hrani svakodnevno preostalo stado naivnih podanika jednostavno nepodnošljiva.

Jer, ko još može da svari tu masnu laž da æe Srbija za deset godina uæi u Evropsku uniju, kad ni sama EU nije sigurna u opstanak, koliko ni njena labilna valuta, od èijeg plivanja zavisi i opstanak ovog megalomanskog transdržavnog i transnacionalnog projekta. Pa èak i da je naš novi lažni car u pravu, ovakvom politikom koju on vodi u Srbiji, nismo ni za tamo ni za ovde. Nešto od ovoga treba i njemu da je jasno, jer zašto bi inaèe poèeo svoj decembarski stand up show izjavom da æe izbori biti u proleæe 2012. godine, baš nekako u vreme propasti sveta koju zagovaraju pojedini proroci i vidovnjaci?

Biæe da je svakom lažnom caru najvažnije da mu se veruje, pa je onda vreme za pripreme novih lažnih obeæanja presudan faktor.

Patološki strah od izlaska na sledeæe izbore, doveo je do toga da veæ sada ovaj savremeni lažni car poèinje sa "širenjem baze", te se brže-bolje setio Vuka Draškoviæa i njegove slave iz devedesetih, te kako je harao gradskim trgovima suvereno, terajuæi neèiste sile ondašnjeg režima.

Pa je onda poslao ostarelog ali još krepkog poljoprivrednog novinara Zaharija Trnavèeviæa, koji je koliko do juèe bio èlan Demokratske stranke, da se pridruži i stavi na èelo novoformirane Ujedinjene seljaèke stranke...

Tako je, veli "duboko grlo" iz njegovog kabineta, naš savremeni car krenuo u osvajanje još neosvojenog biraèkog tela: bivših èlanova SPO, uspavanih ravnogoraca, i naravno, seljaka, koji su uvek dobrodošli kad treba glavu dati za domovinu u ratu i neki glas za stranku na vlasti dok traje kratkotrajni mir.

U meðuvremenu, zahvaljujuæi suludim projektima carevih ulizica, ali i samoga cara, neki Srbi su se zahvalili i na pomoæi i njegovoj partiji i njegovoj državi, te su odluèili da, kad je veæ sve lažno i naopako, glasaju za nasilno otcepljenu državu Kosovo, te tamo sebi potraže bolji život. Na Jedinstvenoj srpskoj listi, nalazi se 56 kandidata za poslanike u parlamentu nepriznate države, èime je taj narod poslao poruku svojim dosadašnjim gospodarima u Beogradu, da su gori i od albanskih tlaèitelja pod èijom vlašæu se ovaj oèaj i dešava. Nije daleko dan kad æe ih salonske patriote iz carevog okruženja nazivati šiptarskim Srbima, kao što su devedesetih zarobljene Srbe u Sarajevu zvali Alijini Srbi, ili onako kako su prve Srbe, povratnike u posleratnu Hrvatsku nazivali Tuðmanovi Srbi.

Ali, nije ni lažni car za sve nevolje kriv, davno su one poèele, mnogo pre nego što je i on sam znao šta je to politika, ali, ideja da okupi oko sebe komuniste i antikomuniste, i Jožine i Dražine, i sve manjine u Srbiji, ne govori uopšte o njegovim demokratskim namerama i raznim nacionalnim pomirenjima, nego o goloj žudnji za vladavinom, i onom narcisoidnom ludilu, u kome uživa, evo veæ drugi mandat. Mnogo duže, nego je lažni car Jovan Nenad u XVI veku imao državu.

Nije nikome dato da zauvek vlada, pa ne treba oèekivati ni da æe on biti car kad se bude navršilo  jubilarnih deset godina otkad je samostalno proglasio ulazak u Evropu, ali kako stvari izgledaju u psihologiji samih podanika, treba verovati da æe se veæ neko njemu slièan pojaviti i povesti Srbe u obeæana nebesa.

Nedavno je naš savremeni car bio u Crnoj Gori (više nije ni važno kojim povodom), baš tamo gde je stolovao lažni car Šæepan Mali, koji je duže trajao od Jovana Nenada. Nekako se odmah videlo da je on meðu Crnogorcima domaæi i da mu tu ni ono malo protokola, koji inaèe ne poštuje, ne treba ni za suvu šljivu.

I ako je ta Crna Gora u poslednjih petnaestak godina postala jatak neshavæenim Srbima, onda bi veæ danas mogao da potraži pristojnu kuæu južnije od Boke, kako bi na miru mogao da napiše seæanja na skandaloznu epizodu svoga carevanja.

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane